01-01-2018, 12:57 PM
Бог се драги на Србе разљути / за њихова смртна сагрешења
[раздвојено] Војска Србије
Бог се драги на Србе разљути / за њихова смртна сагрешења
10-01-2018, 06:43 PM
https://rs.sputniknews.com/analize/20180...a-Dikovic/
Па што се овде правимо будале, па конзулат као дељење је део обавешзајне службе и то од кад су постојали у дипломатије!
Није само конзулат него и делове амбасаде као издавање пашоше1
Па што се овде правимо будале, па конзулат као дељење је део обавешзајне службе и то од кад су постојали у дипломатије!
Није само конзулат него и делове амбасаде као издавање пашоше1
14-01-2018, 05:39 PM
ЛСВ: Нова радна места и модерне школе уместо ракетних система
13:40 14.01.2018
Лига социјалдемократа Војводине поново позива представнике државних органа Републике Србије да почну ваљаније да процењују шта је потребно држави да би живот грађана био квалитетнији.
Изјава начелника Генералштаба Војске Србије Љубише Диковића о потреби набавке ракетног система ПВО домета 400 километара само је још један пример „патриотског“ иступања представника власти. Месецима уназад јавност Србије преплављена је вестима о набавци ратних авиона, а очито је да је сада започела фаза ракетног снабдевања државе.
wikimedia.org/Sokolrus
Лига социјалдемократа Војводине не противи се ефикасном систему одбране Републике Србије, али у годинама кад је наш бруто друштвени производ један од најнижих у Европи и када су плате у половини земаља Европске уније на месечном нивоу у рангу годишњих примања запослених у Србији, сматрају да је потребно много пажљивије одређивати приоритетне задатке.
Рад на побољшању услова рада у образовном систему, побољшање инфраструктурне мреже, ефикасније привлачење инвестиција и отварање нових радних места, само су неки од проблема које би требало решити пре куповине авиона и ракета.
Демографски показатељи Србије су јако лоши, а трендови јасно указују да ће се одлив младих грађана земље ка западу наставити, па чак и појачати. У таквим условима власти Србије не смеју да се такмиче у наоружавању, него морају озбиљно да се баве проблемима земље, кажу у ЛСВ.
13:40 14.01.2018
Лига социјалдемократа Војводине поново позива представнике државних органа Републике Србије да почну ваљаније да процењују шта је потребно држави да би живот грађана био квалитетнији.
Изјава начелника Генералштаба Војске Србије Љубише Диковића о потреби набавке ракетног система ПВО домета 400 километара само је још један пример „патриотског“ иступања представника власти. Месецима уназад јавност Србије преплављена је вестима о набавци ратних авиона, а очито је да је сада започела фаза ракетног снабдевања државе.
wikimedia.org/Sokolrus
Лига социјалдемократа Војводине не противи се ефикасном систему одбране Републике Србије, али у годинама кад је наш бруто друштвени производ један од најнижих у Европи и када су плате у половини земаља Европске уније на месечном нивоу у рангу годишњих примања запослених у Србији, сматрају да је потребно много пажљивије одређивати приоритетне задатке.
Рад на побољшању услова рада у образовном систему, побољшање инфраструктурне мреже, ефикасније привлачење инвестиција и отварање нових радних места, само су неки од проблема које би требало решити пре куповине авиона и ракета.
Демографски показатељи Србије су јако лоши, а трендови јасно указују да ће се одлив младих грађана земље ка западу наставити, па чак и појачати. У таквим условима власти Србије не смеју да се такмиче у наоружавању, него морају озбиљно да се баве проблемима земље, кажу у ЛСВ.
14-01-2018, 10:21 PM
http://informer.rs/vesti/drustvo/365293/...nuo-na-nas
Голима спин у двеним новине нема било какав утицај у одјаћање војске.....него супротно
Зашто гомила текст неће никоме да брани, је само илустрације колико сте шупли!
Голима спин у двеним новине нема било какав утицај у одјаћање војске.....него супротно
Зашто гомила текст неће никоме да брани, је само илустрације колико сте шупли!
29-01-2018, 08:32 PM
Због ове реченице Путин је 2001. године незадовољан напустио Београд!
23/01/20187
Пуковник Миливоје Спасојевић, официр за везу са странцима ЈНА, открива: "Ухапсио сам Алију, генерал Кукањац га отео од нас. Брука команданта НАТО Џулвана. Шта је Војислав Коштуница поручио Путину приликом његове прве посете Србији?"
Алија Изетбеговић, након што сам га ухапсио у Сарајеву на Бутмирском аеродрому, требало је да буде пребачен у Београд, али су три „газеле“ ЈНА закасниле 2. маја 1992. године. Генерал Кукањац га је тада практично отео од ЈНА, јер је играо неку своју игру.
Открива ово за „Новости“ пуковник Миливоје Спасојевић, у време ратова на Балкану официр ЈНА за сарадњу са страним армијама и организацијама, пензионисан пре 15 година.
– Изетбеговић, тада ротирајући председник СФРЈ, у Лисабону је одбио мировни план и враћао се авионом у Сарајево. Мени је на Бутмирском аеродрому стигла наредба: ухапсити Изетбеговића и послати га. Два падобранца и ја смо извршили наређење.
Алија је, сећа се Спасојевић, долетео португалским авионом. Пошто је изашао на писту у пратњи ћерке и обезбеђења, одмах је хтео да се врати у авион вичући Португалцима: „Ови ме нису испратили!“. Ови су, међутим, хитро затворили врата и одмах одлетели.
– Муслимански лидер је одмах хтео да се неком јави, али сам слагао да су везе у прекиду. Телефон је у том тренутку зазвонио, мала лаж није прошла, па смо му на крају дозволили да се јави некој Дечјој амбасади. Тражио је од њих да саопште да је отет и они су то јавили директно у програм ТВ Сарајево. И кренуло је по злу…
Генерал Кукањац је чуо ту вест. Назвао је аеродром и запретио колегама из ЈНА да ће послати тенкове на њих ако му не дају заробљеника. Под том претњом морали смо да послушамо.
– Када смо „паковали“ Изетбеговића са аеродрома за касарну у Лукавици, ставио сам га да седи напред у мојој „аскони“, а ћерку и обезбеђење позади – сећа се пуковник. – Алија је протестовао, тражио је место позади у средини, да га бочно телом чува ћерка. И тако и би. Мој војник, који је све то обезбеђивао, у једном тренутку је бацио пушку уз псовку: „Кога ми чувамо!“ Колона је таман одмакла, а изнад Игмана појавиле су се три „газеле“. Закаснили су за мало…
Да нису, Изетбеговић би био пребачен у Београд и можда би и ток рата био промењен.
Једна од верзија зашто је Изетбеговић хапшен, вели наш саговорник, јесте да га је требало пребацити у Београд да се „дисциплинује“ јер је одбио мир.
Пуковник Спасојевић је био и у авиону са индијским генералом Сатишом Намбијаром, првим командантом Унпрофора, када је овај државним „фалконом“ летео из Сарајева до Београда и назад, у марту 1992. Индијац је, вели, све време био миран као хиндуистички свештеник, загледан у једну тачку. Није се тргао ни када је авион на десет метара од писте приликом слетања у Сарајево дао пун гас и скоро вертикално се вратио на небо. Када су слетели из другог пута, речено је да је на њих отворена снажна ватра.
Након Дејтонског споразума Спасојевић је добио задатак да дочека генерала Џорџа Џулвана, главнокомандујућег НАТО, са првим трупама које стижу у Босну. Могли су да слете и у Тузлу, али су хтели нешто да поруче Београду…
– Четири НАТО авиона су спустили на Сурчин са 11 возила и командантом пуковником Баптистом. Предвиђено је да Џулван изврши смотру трупа и да крену ка Зворнику. Међутим, пилоти су у авионе укрцали и огромне лоптасте резервоаре са горивом, које нису могли да истоваре без виљушкара, и трупе унутар авиона биле су практично заробљене сатима. Смотра је пропала, било је комично…
Први конвој НАТО 1995. кроз Србију је прошао неславно. Забрањено им је да напуне оружје, а путем преко Шапца и Лознице народ их је гађао грудвама и каменицама. Пуковник Баптиста се повратио од страха тек пошто је отпио гутљај вињака на половини моста између два Зворника.
ПУТИН 2001. ДОШАО У БЕОГРАД ДА ПОМОГНЕ, ОТИШАО СМРКНУТ
Последњи велики посао пре одласка у пензију „официр за везу“ имао је јуна 2001. приликом првог доласка Владимира Путина у Србију. Руски контингент је још увек био на Космету. Два дана пре Путина стигао је генерал Анатолиј Квашњев, начелник Генералштаба Русије. Спасојевић је именован за његовог ађутанта.
Квашњев је са Небојшем Павковићем дуго у Топчидеру причао о рату на Космету. Дан касније били су приватно у Радмиловцу.
Наставили су дружење до дубоко у ноћ. Квашњев је на крају скинуо сат са руке и дао Павковићу рекавши да такав имају само неколико космонаута и Путин.
Дан касније све се променило. После састанка код Коштунице, Путин и Квашњев су изашли пред новинаре. На лицу Путина није се могло приметити ништа, али је Квашњев био бесан.
– Када смо стигли у Сурчин, схватио сам да су Руси у Београд дошли са 12 огромних „антонова“, плус огроман председнички. Такав „десант“ никада није виђен. Генерал је без речи сишао на писту и ушао у авион не окренувши се. Тек када је стигао Путин, неко му је наредио да се врати и поздрави са нашим генералима. Чуо сам од колега да је Коштуница Путину рекао да је закаснио 10 година! Никада нисмо сазнали какав су план имали, углавном су се брзо после ове посете повукли са Космета.
РАЗГОВОР СА ВЕСЛИЈЕМ КЛАРКОМ
МИЛИВОЈЕ Спасојевић је био први човек који је у Србији сазнао да НАТО прекида агресију. – Око један сат ујутру 9. јуна у канцеларији Управе зазвонио је телефон. Весли Кларк! „Генерала Ојданића не можете добити, он је на ноћном одмору“, издекламовао сам Американцу одбивши и саму идеју да га будим – сећа се наш саговорник, додајући да је заиста имао наређење да према странцима буде чврст и учтив. – Добро, потпуковниче, да ли вама могу да издиктирам па да пренесете? – био је збуњен Кларк. – Наравно – одговорио сам. Он је почео прво да чита, а онда и да импровизује, како се спрема да потпише примирје и како је на нама да се о њега не огрешимо… Све у свему, Кларку је пропао спектакл који је сниман за ТВ у Бриселу. Звао је Кларк после и у пет ујутру и поново је чуо: „Јавите се у осам“.
ДРАМА НА БУТМИРУ
КАКО прича Спасојевић, задатак да се учествује у акцији”задржавања” Алије добио је од свог претостављеног пуковника Бранка Чађа. После договора официра на Бутмиру њему је припао задатак да допрати Изетбеговића са писте до канцеларије на ародрому. Пуковник Станко Магазин пренераженом Алији је саопштио да је „задржан“. Спасојевић наводи и да је, када је дошао у Београд 21. маја 1992. чуо од колега да је на Алију био припреман атентат по слетању на Бутмир и да су га они задржали како би га спасили.
23/01/20187
Пуковник Миливоје Спасојевић, официр за везу са странцима ЈНА, открива: "Ухапсио сам Алију, генерал Кукањац га отео од нас. Брука команданта НАТО Џулвана. Шта је Војислав Коштуница поручио Путину приликом његове прве посете Србији?"
Алија Изетбеговић, након што сам га ухапсио у Сарајеву на Бутмирском аеродрому, требало је да буде пребачен у Београд, али су три „газеле“ ЈНА закасниле 2. маја 1992. године. Генерал Кукањац га је тада практично отео од ЈНА, јер је играо неку своју игру.
Открива ово за „Новости“ пуковник Миливоје Спасојевић, у време ратова на Балкану официр ЈНА за сарадњу са страним армијама и организацијама, пензионисан пре 15 година.
– Изетбеговић, тада ротирајући председник СФРЈ, у Лисабону је одбио мировни план и враћао се авионом у Сарајево. Мени је на Бутмирском аеродрому стигла наредба: ухапсити Изетбеговића и послати га. Два падобранца и ја смо извршили наређење.
Алија је, сећа се Спасојевић, долетео португалским авионом. Пошто је изашао на писту у пратњи ћерке и обезбеђења, одмах је хтео да се врати у авион вичући Португалцима: „Ови ме нису испратили!“. Ови су, међутим, хитро затворили врата и одмах одлетели.
– Муслимански лидер је одмах хтео да се неком јави, али сам слагао да су везе у прекиду. Телефон је у том тренутку зазвонио, мала лаж није прошла, па смо му на крају дозволили да се јави некој Дечјој амбасади. Тражио је од њих да саопште да је отет и они су то јавили директно у програм ТВ Сарајево. И кренуло је по злу…
Генерал Кукањац је чуо ту вест. Назвао је аеродром и запретио колегама из ЈНА да ће послати тенкове на њих ако му не дају заробљеника. Под том претњом морали смо да послушамо.
– Када смо „паковали“ Изетбеговића са аеродрома за касарну у Лукавици, ставио сам га да седи напред у мојој „аскони“, а ћерку и обезбеђење позади – сећа се пуковник. – Алија је протестовао, тражио је место позади у средини, да га бочно телом чува ћерка. И тако и би. Мој војник, који је све то обезбеђивао, у једном тренутку је бацио пушку уз псовку: „Кога ми чувамо!“ Колона је таман одмакла, а изнад Игмана појавиле су се три „газеле“. Закаснили су за мало…
Да нису, Изетбеговић би био пребачен у Београд и можда би и ток рата био промењен.
Једна од верзија зашто је Изетбеговић хапшен, вели наш саговорник, јесте да га је требало пребацити у Београд да се „дисциплинује“ јер је одбио мир.
Пуковник Спасојевић је био и у авиону са индијским генералом Сатишом Намбијаром, првим командантом Унпрофора, када је овај државним „фалконом“ летео из Сарајева до Београда и назад, у марту 1992. Индијац је, вели, све време био миран као хиндуистички свештеник, загледан у једну тачку. Није се тргао ни када је авион на десет метара од писте приликом слетања у Сарајево дао пун гас и скоро вертикално се вратио на небо. Када су слетели из другог пута, речено је да је на њих отворена снажна ватра.
Након Дејтонског споразума Спасојевић је добио задатак да дочека генерала Џорџа Џулвана, главнокомандујућег НАТО, са првим трупама које стижу у Босну. Могли су да слете и у Тузлу, али су хтели нешто да поруче Београду…
– Четири НАТО авиона су спустили на Сурчин са 11 возила и командантом пуковником Баптистом. Предвиђено је да Џулван изврши смотру трупа и да крену ка Зворнику. Међутим, пилоти су у авионе укрцали и огромне лоптасте резервоаре са горивом, које нису могли да истоваре без виљушкара, и трупе унутар авиона биле су практично заробљене сатима. Смотра је пропала, било је комично…
Први конвој НАТО 1995. кроз Србију је прошао неславно. Забрањено им је да напуне оружје, а путем преко Шапца и Лознице народ их је гађао грудвама и каменицама. Пуковник Баптиста се повратио од страха тек пошто је отпио гутљај вињака на половини моста између два Зворника.
ПУТИН 2001. ДОШАО У БЕОГРАД ДА ПОМОГНЕ, ОТИШАО СМРКНУТ
Последњи велики посао пре одласка у пензију „официр за везу“ имао је јуна 2001. приликом првог доласка Владимира Путина у Србију. Руски контингент је још увек био на Космету. Два дана пре Путина стигао је генерал Анатолиј Квашњев, начелник Генералштаба Русије. Спасојевић је именован за његовог ађутанта.
Квашњев је са Небојшем Павковићем дуго у Топчидеру причао о рату на Космету. Дан касније били су приватно у Радмиловцу.
Наставили су дружење до дубоко у ноћ. Квашњев је на крају скинуо сат са руке и дао Павковићу рекавши да такав имају само неколико космонаута и Путин.
Дан касније све се променило. После састанка код Коштунице, Путин и Квашњев су изашли пред новинаре. На лицу Путина није се могло приметити ништа, али је Квашњев био бесан.
– Када смо стигли у Сурчин, схватио сам да су Руси у Београд дошли са 12 огромних „антонова“, плус огроман председнички. Такав „десант“ никада није виђен. Генерал је без речи сишао на писту и ушао у авион не окренувши се. Тек када је стигао Путин, неко му је наредио да се врати и поздрави са нашим генералима. Чуо сам од колега да је Коштуница Путину рекао да је закаснио 10 година! Никада нисмо сазнали какав су план имали, углавном су се брзо после ове посете повукли са Космета.
РАЗГОВОР СА ВЕСЛИЈЕМ КЛАРКОМ
МИЛИВОЈЕ Спасојевић је био први човек који је у Србији сазнао да НАТО прекида агресију. – Око један сат ујутру 9. јуна у канцеларији Управе зазвонио је телефон. Весли Кларк! „Генерала Ојданића не можете добити, он је на ноћном одмору“, издекламовао сам Американцу одбивши и саму идеју да га будим – сећа се наш саговорник, додајући да је заиста имао наређење да према странцима буде чврст и учтив. – Добро, потпуковниче, да ли вама могу да издиктирам па да пренесете? – био је збуњен Кларк. – Наравно – одговорио сам. Он је почео прво да чита, а онда и да импровизује, како се спрема да потпише примирје и како је на нама да се о њега не огрешимо… Све у свему, Кларку је пропао спектакл који је сниман за ТВ у Бриселу. Звао је Кларк после и у пет ујутру и поново је чуо: „Јавите се у осам“.
ДРАМА НА БУТМИРУ
КАКО прича Спасојевић, задатак да се учествује у акцији”задржавања” Алије добио је од свог претостављеног пуковника Бранка Чађа. После договора официра на Бутмиру њему је припао задатак да допрати Изетбеговића са писте до канцеларије на ародрому. Пуковник Станко Магазин пренераженом Алији је саопштио да је „задржан“. Спасојевић наводи и да је, када је дошао у Београд 21. маја 1992. чуо од колега да је на Алију био припреман атентат по слетању на Бутмир и да су га они задржали како би га спасили.
14-02-2018, 03:15 PM
СТИЖЕ НАМ Су-25СМ3 „СУПЕРГРАЧ“: Најжилавији „летећи тенк“ икада направљен
09:30 14.02.2018. 4 коментара
Дели на Вајберу
Авион је добио најновији систем индивидуалне заштите ПеБ „Витебск“ који је на тестирању успео да избегне чак 20 ракета које су испаљене из ЛПРС „Игла“. Модернизован је нападно-навигацијски систем и уграђен електро-оптички комплекс нове генерације СОЛТ-25. Ради се о верзији авиона коју су пилоти прозвали „Супер-грач“ и његова основна функција је драстично повећање степена заштите од свих типова противваздухопловних ракета.
Како преноси интернет портал „Российская газета“, најновија модификација јуришног бомбардера Су-25СМ3 је спремна да уђе у наоружање Ваздушно-космичке војске Руске Федерације. Према речима произвођача, авион ће бити далеко отпорнија мета за лака преносна ракетна средства противваздухопловне одбране (у даљем тексту ЛПРС), која се испаљују са рамена ( „Игла“ „Стингер“ итд..).
Су-25 представља борбени авион који је и даље незаменљив у условима непосредне ваздушне подршке копненим јединицама. Представља модел правог тактичког јуришника, који захваљујући великој носивости убојног терета (4,500кг) може зачас да пројектује разарајући ударни потенцијал по зонама где се налази непријатељ. Међутим, овакав непосредан начин дејства га приморава да се спусти на висине испод 5000 метара, где улази у зону дејства „злокобних“ ЛПРС, које данас има свака војска, укључујући ту и велики број терористичких формација које делују на простору Блиског истока. Стандардна заштитна средства против ракета које имају тополотне главе за самонавођење, а која се састоје из топлотних мамаца, имају за циљ да на себе преусмере испаљену ракету.
Међутим, овакав начин одбране је можда био ефикасан пре 15-20 година, док је данас ситуација знатно другачија. Наиме, као и код противтенковских ракетних система, приметан је велики напредак и у развоју ЛПРС које добијају све савршеније самонавођене бојеве главе које су далеко отпорније на против-дејство топлотним мамцима. Такође, поред све веће отпорности на ометање, ове бојеве главе имају и знатно већу разорну моћ од ранијих модела ЛПРС, тако да је при поготку ракете у циљ, значајно порасла и вероватноћа његовог обарања тј. уништења.
Укратко, усавршавањем ових система, на посебном удару су се нашли управо тактички јуришници, али и хеликоптери који углавном своја борбена дејства изводе у зонама које покривају ЛПРС. Према томе, руски конструктори су морали да изнађу савршенија решења заштите својих тактичких ваздухоплова, од ових веома опасних пројектила. У супротном, ризик од борбених губитака би био превелики, а судбина ових летелица практично запечаћена.
Основна модификација која је примењена на авиону Су-25СМ3,тиче се управо ове проблематике. Како и на који начин максимално заштити овај авион, који је тако видљив на фронту, и који је на удару „свега и свачега“. Оклопна заштита авиона коју чини комбинација титанијума и специјалних челика, у потпуности га штити од муниције у кал. 12,7 мм. Посебно су ојачани витални делови авиона, коју су дуплирани и који могу да издрже погодак гранате калибра и до 30 мм! (примера ради овај калибар су користили топови на ПА оруђу М53/59 „Прага“). Дакле, овај „летећи тенк“ може без већих проблема да издржи „кишу“ пројектила из читавог комплекса стрељачког наоружања (аутоматске пушке, митраљези, тешки митраљези) укључујући ту делимично и топове у калибру 23 и 30 мм, чије гранате нису могле да пробију виталне делове авиона, тј. да га оборе.
Највећу опасност представљале су ПА ракете, које су захваљујући усавршеним и све разорнијим бојевим главама тачно погађале најосетљивије делове авиона, као што је простор где се налазе мотори и резервоар са горивом. Истина овај авион је знао да преживи и оваква оштећења, али је ипак степен преживљавања зависио и од других оклоности на које се не може утицати, као што је нпр. фактор среће. Данас, са усавршавањем ЛПРС на плану повећања отпорности самонавођене бојеве главе, и посебно њене разорне моћи, овај проценат преживљавања постаје толико безначајан да се морало нешто радикално предузети.
Суочени са овим изазовима, руски конструктори су схватили да морају што пре да модернизују овај авион. Они су одлучили да на овај пакет модернизације интегришу најновији систем за ПеБ „Витебск“. Њега је развио руски научно-технички институт ФГУП НИИ „Экран“ из града Самара, док је произвођач овог система КРЭТ.
Ради се о индивидуалном комплексу заштите, који своју примену има на авионима и хеликоптерима. Намењен је да штити авион од противничких ракета опремљених инфрацрвеним, ултра-љубичастим, оптичким и радарским главама за самонавођење. Дакле, поред ракета које се испаљују са рамена а које се врло лако могу наћи у рукама терористичких формација (нпр. „Стрела“, „Игла“, „Stinger“ и сл.), овај комплекс веома успешно омета и ракете средњег и великог домета које имају озбиљне војске („Patriot“, „Aster“, „Бук“). Основни елемент „Витебска“ представљају две компјутеризоване станице активног ометања Л-370-3С, које се налазе у специјалним контејнерима на поткрлним носачима авиона. Оне представљају нову генерацију уређаја за активно ометање које у великој мери деформишу и неутралишу радарски сигнал који емитују непријатељски радари, и ту у свим дијапазонима рада.
Ту се налази и систем Л-150-16М „Пастел“ који детектује озрачење авиона од стране противничких радара, и упозорава пилота да примени одговарајуће контрамере у циљу избегавања радарске видљивости. Поред ове две станице које ометају радарски сигнал, ту се налази и комплекс заштите од ракета које си испаљују из ЛПРС. Састоји се из детектора инфрацрвеног озрачења (2 сензора на предњем и задњем делу авиона) који је повезан са два диспанзера УВ-26М намењена пасивној заштити авиона који укупно имају 56 кетриџа. Ови кетриџи имају широк дијапазон своје примене и могу ефикасно да збуне противничке ракете које се наводе инфрацрвеним, оптичким и радарским путем. Тестирање овог комплекса је заиста показао одличне резултате. Наиме, на Ахтубинском полигону је по војно-транспортном хеликоптеру Ми-8 који је ојачан са системом ПеБ „Витебск“ дејствовано са чак 20 ракета испаљених из ЛПРС „Игла“.
Све ове ракете су у уводном и средњем делу своје путање, бескомпромисно кренуле у правцу своје мете, и онда у самој завршници путање, оштро заокренуле са свог дотадашњег курса и промашиле циљ. Ниједна једина ракета није успела да пробије тај невидљиви штит који је „Витебск“ образовао око хеликоптера.
Пројекције су да ће најкасније до лета 2018.године, руска Ваздушно-космичка војска добити ово веома озбиљно појачање. По својим укупним карактеристикама и озбиљности примењеног пакета модернизације, овај авион се од стране пилота већ прозвао супер-јуришником („Суперграч“). Иначе, Су-25СМ3 је требао још прошле године да буде испоручен јединицама ВКС РФ, међутим то је одложено услед додатног рада на унапређењу изузетно напредног електро-оптичког комплекса СОЛТ-25. Према неподељеном мишљењу експерата, ради се о веома ефикасној борбеној летелици. Она се може једнако ефективно користити у локалним конфликтима ниског интензитета, али и у комплексним ваздушно-копненим операцијама које подразумевају нападе на технички далеко озбиљнијег противника.
До краја ове године се очекује испорука 10 јединица Су-25СМ3, и то углавном у ваздухопловне јединице ЈВО (скр. Јужни Војни Округ) као и у 4-центар ВСК који је специјализован за преобуку пилота са седиштем у Липецку. Очекује се да следећа партија ових авиона, која је заказана за 2018. годину, попуни јуришне ексадриле у Забајкалском региону и Далеком Истоку. Планира се и формирање специјалне авио-групе коју би чинили јуришници Су-25СМ3, а која би била упућена у борбену мисију која се одвија у Сирији.
Зашто назив „Супер-јуришник“?
Су-25СМ3 представља дубоку модернизацију познатог совјетског јуришника Су-25 „Грач“. Овај авион је са великим успехом учествовао у великом броју локалних и регионалних сукоба. Последња његова активност је везана за учешће у руској ваздушној операцији у Сирији. Основу пакета СМ3 представља интеграција новог електро-оптичког комплекса СОЛТ-25, који по својим укупним карактеристикама представља озбиљан искорак унапред, када су у питању ови системи.
СОЛТ-25 представља вишеканални комплекс, који поред ТВ-канала, има термовизијску камеру и ласерски даљиномер. Захваљујући својим напредним карактеристикама он може успешно да детектује велики број „тачкастих“ циљева на озбиљним даљинама, и то у свим метео условима, дан/ноћ. Одликује се високим степеном аутоматизације, што до крајњих граница поједностављује посао пилота. Такође, значајно је унапређен и кокпит авиона који је обогаћен новим Head-up дисплејом, као и додатним екранима који помажу пилоту приликом контроле статуса главних система авиона.
Нема никакве сумње да је ова модернизација резултат и нагомиланог борбеног искуства из Сирије, што овај пакет чини посебно интересантним и веома конкуретним када је у питању светска „пијаца“ наоружања. Тренутно се у саставу ВКС РФ налазе 4 јуришна авио-пука и неколико самосталних ескадрила. За очекивати је да у блиском временском периоду све ове јединице буду преоружане новим супер-јуришницима Су-25СМ3.
?
09:30 14.02.2018. 4 коментара
Дели на Вајберу
Авион је добио најновији систем индивидуалне заштите ПеБ „Витебск“ који је на тестирању успео да избегне чак 20 ракета које су испаљене из ЛПРС „Игла“. Модернизован је нападно-навигацијски систем и уграђен електро-оптички комплекс нове генерације СОЛТ-25. Ради се о верзији авиона коју су пилоти прозвали „Супер-грач“ и његова основна функција је драстично повећање степена заштите од свих типова противваздухопловних ракета.
Како преноси интернет портал „Российская газета“, најновија модификација јуришног бомбардера Су-25СМ3 је спремна да уђе у наоружање Ваздушно-космичке војске Руске Федерације. Према речима произвођача, авион ће бити далеко отпорнија мета за лака преносна ракетна средства противваздухопловне одбране (у даљем тексту ЛПРС), која се испаљују са рамена ( „Игла“ „Стингер“ итд..).
Су-25 представља борбени авион који је и даље незаменљив у условима непосредне ваздушне подршке копненим јединицама. Представља модел правог тактичког јуришника, који захваљујући великој носивости убојног терета (4,500кг) може зачас да пројектује разарајући ударни потенцијал по зонама где се налази непријатељ. Међутим, овакав непосредан начин дејства га приморава да се спусти на висине испод 5000 метара, где улази у зону дејства „злокобних“ ЛПРС, које данас има свака војска, укључујући ту и велики број терористичких формација које делују на простору Блиског истока. Стандардна заштитна средства против ракета које имају тополотне главе за самонавођење, а која се састоје из топлотних мамаца, имају за циљ да на себе преусмере испаљену ракету.
Међутим, овакав начин одбране је можда био ефикасан пре 15-20 година, док је данас ситуација знатно другачија. Наиме, као и код противтенковских ракетних система, приметан је велики напредак и у развоју ЛПРС које добијају све савршеније самонавођене бојеве главе које су далеко отпорније на против-дејство топлотним мамцима. Такође, поред све веће отпорности на ометање, ове бојеве главе имају и знатно већу разорну моћ од ранијих модела ЛПРС, тако да је при поготку ракете у циљ, значајно порасла и вероватноћа његовог обарања тј. уништења.
Укратко, усавршавањем ових система, на посебном удару су се нашли управо тактички јуришници, али и хеликоптери који углавном своја борбена дејства изводе у зонама које покривају ЛПРС. Према томе, руски конструктори су морали да изнађу савршенија решења заштите својих тактичких ваздухоплова, од ових веома опасних пројектила. У супротном, ризик од борбених губитака би био превелики, а судбина ових летелица практично запечаћена.
Основна модификација која је примењена на авиону Су-25СМ3,тиче се управо ове проблематике. Како и на који начин максимално заштити овај авион, који је тако видљив на фронту, и који је на удару „свега и свачега“. Оклопна заштита авиона коју чини комбинација титанијума и специјалних челика, у потпуности га штити од муниције у кал. 12,7 мм. Посебно су ојачани витални делови авиона, коју су дуплирани и који могу да издрже погодак гранате калибра и до 30 мм! (примера ради овај калибар су користили топови на ПА оруђу М53/59 „Прага“). Дакле, овај „летећи тенк“ може без већих проблема да издржи „кишу“ пројектила из читавог комплекса стрељачког наоружања (аутоматске пушке, митраљези, тешки митраљези) укључујући ту делимично и топове у калибру 23 и 30 мм, чије гранате нису могле да пробију виталне делове авиона, тј. да га оборе.
Највећу опасност представљале су ПА ракете, које су захваљујући усавршеним и све разорнијим бојевим главама тачно погађале најосетљивије делове авиона, као што је простор где се налазе мотори и резервоар са горивом. Истина овај авион је знао да преживи и оваква оштећења, али је ипак степен преживљавања зависио и од других оклоности на које се не може утицати, као што је нпр. фактор среће. Данас, са усавршавањем ЛПРС на плану повећања отпорности самонавођене бојеве главе, и посебно њене разорне моћи, овај проценат преживљавања постаје толико безначајан да се морало нешто радикално предузети.
Суочени са овим изазовима, руски конструктори су схватили да морају што пре да модернизују овај авион. Они су одлучили да на овај пакет модернизације интегришу најновији систем за ПеБ „Витебск“. Њега је развио руски научно-технички институт ФГУП НИИ „Экран“ из града Самара, док је произвођач овог система КРЭТ.
Ради се о индивидуалном комплексу заштите, који своју примену има на авионима и хеликоптерима. Намењен је да штити авион од противничких ракета опремљених инфрацрвеним, ултра-љубичастим, оптичким и радарским главама за самонавођење. Дакле, поред ракета које се испаљују са рамена а које се врло лако могу наћи у рукама терористичких формација (нпр. „Стрела“, „Игла“, „Stinger“ и сл.), овај комплекс веома успешно омета и ракете средњег и великог домета које имају озбиљне војске („Patriot“, „Aster“, „Бук“). Основни елемент „Витебска“ представљају две компјутеризоване станице активног ометања Л-370-3С, које се налазе у специјалним контејнерима на поткрлним носачима авиона. Оне представљају нову генерацију уређаја за активно ометање које у великој мери деформишу и неутралишу радарски сигнал који емитују непријатељски радари, и ту у свим дијапазонима рада.
Ту се налази и систем Л-150-16М „Пастел“ који детектује озрачење авиона од стране противничких радара, и упозорава пилота да примени одговарајуће контрамере у циљу избегавања радарске видљивости. Поред ове две станице које ометају радарски сигнал, ту се налази и комплекс заштите од ракета које си испаљују из ЛПРС. Састоји се из детектора инфрацрвеног озрачења (2 сензора на предњем и задњем делу авиона) који је повезан са два диспанзера УВ-26М намењена пасивној заштити авиона који укупно имају 56 кетриџа. Ови кетриџи имају широк дијапазон своје примене и могу ефикасно да збуне противничке ракете које се наводе инфрацрвеним, оптичким и радарским путем. Тестирање овог комплекса је заиста показао одличне резултате. Наиме, на Ахтубинском полигону је по војно-транспортном хеликоптеру Ми-8 који је ојачан са системом ПеБ „Витебск“ дејствовано са чак 20 ракета испаљених из ЛПРС „Игла“.
Све ове ракете су у уводном и средњем делу своје путање, бескомпромисно кренуле у правцу своје мете, и онда у самој завршници путање, оштро заокренуле са свог дотадашњег курса и промашиле циљ. Ниједна једина ракета није успела да пробије тај невидљиви штит који је „Витебск“ образовао око хеликоптера.
Пројекције су да ће најкасније до лета 2018.године, руска Ваздушно-космичка војска добити ово веома озбиљно појачање. По својим укупним карактеристикама и озбиљности примењеног пакета модернизације, овај авион се од стране пилота већ прозвао супер-јуришником („Суперграч“). Иначе, Су-25СМ3 је требао још прошле године да буде испоручен јединицама ВКС РФ, међутим то је одложено услед додатног рада на унапређењу изузетно напредног електро-оптичког комплекса СОЛТ-25. Према неподељеном мишљењу експерата, ради се о веома ефикасној борбеној летелици. Она се може једнако ефективно користити у локалним конфликтима ниског интензитета, али и у комплексним ваздушно-копненим операцијама које подразумевају нападе на технички далеко озбиљнијег противника.
До краја ове године се очекује испорука 10 јединица Су-25СМ3, и то углавном у ваздухопловне јединице ЈВО (скр. Јужни Војни Округ) као и у 4-центар ВСК који је специјализован за преобуку пилота са седиштем у Липецку. Очекује се да следећа партија ових авиона, која је заказана за 2018. годину, попуни јуришне ексадриле у Забајкалском региону и Далеком Истоку. Планира се и формирање специјалне авио-групе коју би чинили јуришници Су-25СМ3, а која би била упућена у борбену мисију која се одвија у Сирији.
Зашто назив „Супер-јуришник“?
Су-25СМ3 представља дубоку модернизацију познатог совјетског јуришника Су-25 „Грач“. Овај авион је са великим успехом учествовао у великом броју локалних и регионалних сукоба. Последња његова активност је везана за учешће у руској ваздушној операцији у Сирији. Основу пакета СМ3 представља интеграција новог електро-оптичког комплекса СОЛТ-25, који по својим укупним карактеристикама представља озбиљан искорак унапред, када су у питању ови системи.
СОЛТ-25 представља вишеканални комплекс, који поред ТВ-канала, има термовизијску камеру и ласерски даљиномер. Захваљујући својим напредним карактеристикама он може успешно да детектује велики број „тачкастих“ циљева на озбиљним даљинама, и то у свим метео условима, дан/ноћ. Одликује се високим степеном аутоматизације, што до крајњих граница поједностављује посао пилота. Такође, значајно је унапређен и кокпит авиона који је обогаћен новим Head-up дисплејом, као и додатним екранима који помажу пилоту приликом контроле статуса главних система авиона.
Нема никакве сумње да је ова модернизација резултат и нагомиланог борбеног искуства из Сирије, што овај пакет чини посебно интересантним и веома конкуретним када је у питању светска „пијаца“ наоружања. Тренутно се у саставу ВКС РФ налазе 4 јуришна авио-пука и неколико самосталних ескадрила. За очекивати је да у блиском временском периоду све ове јединице буду преоружане новим супер-јуришницима Су-25СМ3.
?
19-02-2018, 05:20 PM
ВУЛИН: Овакви покушаји упада у Војску Србије одавно нису забележени
Министар одбране Александар Вулин изјавио је данас да су припадници Војне полиције, у току јучерашњег и данашњег дана, лишили слободе осморо страних држављана, било што су покушали да неовлашћено снимају војне објекте или што су покушали да неовлашћено улазе у војне објекте, где је улаз цивилима строго забрањен
– Надлежне службе раде на расветљавању свих ових догађаја, и када будемо донели одговарајуће закључке, обавестићемо јавност. Не желим овоме да придајем већи значај него што јесте, али морам да кажем да не верујем у случајност, и да овако велики број страних држављана и овако велики број упада или покушаја упада у просторе које контролише Војска Србије одавно није забележен – нагласио је Вулин.
НАТО има своју канцеларију, оних иде у свим објектима......
Што се десило тим дисковима предате страним обавештајним службама док је Тадић ту био?
Предизборна хапшења, договори!
Апсурд је кад јуловске комуњаре изигравају Србе.
Сви српски крвници су њихови пријатељи. Финансирали Клинтонове, Блера...
Коалициони парнери Харадинају и Тачију, продавцима српских бубрега.
Министар одбране Александар Вулин изјавио је данас да су припадници Војне полиције, у току јучерашњег и данашњег дана, лишили слободе осморо страних држављана, било што су покушали да неовлашћено снимају војне објекте или што су покушали да неовлашћено улазе у војне објекте, где је улаз цивилима строго забрањен
– Надлежне службе раде на расветљавању свих ових догађаја, и када будемо донели одговарајуће закључке, обавестићемо јавност. Не желим овоме да придајем већи значај него што јесте, али морам да кажем да не верујем у случајност, и да овако велики број страних држављана и овако велики број упада или покушаја упада у просторе које контролише Војска Србије одавно није забележен – нагласио је Вулин.
НАТО има своју канцеларију, оних иде у свим објектима......
Што се десило тим дисковима предате страним обавештајним службама док је Тадић ту био?
Предизборна хапшења, договори!
Апсурд је кад јуловске комуњаре изигравају Србе.
Сви српски крвници су њихови пријатељи. Финансирали Клинтонове, Блера...
Коалициони парнери Харадинају и Тачију, продавцима српских бубрега.
20-02-2018, 03:59 PM
21-02-2018, 11:39 AM
Купујемо "убице" тенкова од Белорусије
Р. ДРАГОВИЋ | 21. фебруар 2018. 09:30 | Коментара: 0
Следе преговори са Белорусијом и Русијом о набавци противоклопних хеликоптера Ми-35. Шест летелица намењено јединицама Војске Србије за брза дејства
ОБНОВА Министар Александар Вулин
ОБНОВА Министар Александар Вулин
СРОДНЕ ВЕСТИ
Од почетка године у Војску Србије примљено 223 професионалних војника
Од почетка године у Војску Србије примљено 223 професионалних војника
Генералске еполете чекају три жене
Генералске еполете чекају три жене
Вулин: Војска Србије напредује и материјално и технички
Вулин и Диковић испратили српске мировњаке у Централноафричку Републику
Вулин: Војска Србије обучена за дејства у зимским условима
СРБИЈА је заинтересована за набавку хеликоптера Ми-35 руске производње, сазнају "Новости". План државног и војног врха јесте да се у Ратном ваздухопловству нађе најмање шест ових летелица, чија цена није мања од три милиона долара. Ове борбене летелице, познате по надимку "летеће оклопњаче" или "убице" тенкова, биће намењене пружању подршке копненим снагама наше војске.
Према сазнањима нашег листа, могућа адреса за набавку ових летелица је Белорусија. Једна од могућности је да се купи модернизована верзија МИ-24, ко0ја носи ознаку МИ-35. Друга алтернатива је хеликоптер МИ-35, који је у саставу армије руске федерације. која је опција за србију мајприхватљивија још увек је отворено. У процесу преговарања важну улогу има и Русија, која као земља произвођач мора да се сагласи са примопредајом.
Набавка ових летелица, које су због своје борбене ефикасности изузетно цењене међу страним војскама, биће и једна од тема предстојеће посете министра одбране Александра Вулина Минску. Са властима Белорусије биће размотрене све могућности и модели за куповину.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - НАБАВКА ХЕЛИКОПТЕРА ЗА ВОЈСКУ И ПОЛИЦИЈУ: "Мома" учи за "Ербас"
ВЕЋ ЛЕТЕЛИ НА МИ-24
СРБИЈА је, за потребе тадашње Јединице за специјалне операције РДБ, током сукоба на Космету, набавила два половна летећа "оклопњака" Ми-24, из којих је настао Ми-35. Они су 2006. прослеђени војсци, међутим, процењено је да се њихов ремонт не исплати.
- Војсци Србије су ове летелице потребне за опремање јединица за брза дејства, која су однедавно приоритет за опремање у нашем систему одбране - објашњавају у Министарству одбране. - Развој ових снага условљен је безбедносном ситуацијом у овом делу света, али и савременим захтевима ратовања. Хеликоптери Ми-35 идеална су опција за брзе борбене операције, али и извиђање и транспорт борбених група.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Срби од Руса добијају тенк који је у Сирији био — неуништив (ВИДЕО)
Летелица која је високо на списку жеља нашег ратног ваздухопловства носи ознаку Ми-35 или Ми-35М, иако је у њеној основи проверени борбени јуришник Ми-24. Ова варијанта руског хеликоптера, међутим, модернизована је и оспособљена за шири круг операција и наоружања. Првенствена намена му је противоклопна борба, али уградњом ракета ваздух-ваздух може да се користи и за борбу на небу. Незаменљив је у мисијама уништавања тенкова, оклопних транспортера, борбених возила пешадије на првој ватреној линији и у дубини, као и разарања непријатељске артиљерије.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - „Прибој“ ће носити хеликоптере, камионе, тенкове... (ВИДЕО)
Његов претходник Ми-24 прешао је ратни пут кроз све сукобе у којима је својевремено учествовао Совјетски Савез, а модернију варијанту Ми-35 осим матичне Русије, користе и ратна ваздухопловства Азербејџана, Бразила и Венецуеле.
Државни врх Србије са руским државним предузећем надлежним за промет наоружањем и војном опремом "Рособоронекспорт" већ више месеци преговара о куповини шест транспортно-борбених хеликоптера, највероватније неке од варијанти познате летелице Ми-17. Два оваква ваздухоплова, такође купљена у Русији, од 2016. су у саставу Војске Србије.
Фото Shutterstock
"ЕРБАС" СТИЖЕ ОД ОВЕ ГОДИНЕ
СРБИЈА ове године очекује испоруку "Ербасових" вишенаменских хеликоптера Х-145М, чија је куповина уговорена 2016. План реализације уговора подразумева прву "рату" од две летелице, и испоруку осталих у интервалима од по месец дана. У нашу земљу стићи ће девет "Ербасових" летелица, од чега ће шест користити Војска, а три ће се наћи у саставу МУП-а. Примопредаја летелица биће у Немачкој, где ће бити извршена и обука пилотског састава.
Осећам да каснимо!
Р. ДРАГОВИЋ | 21. фебруар 2018. 09:30 | Коментара: 0
Следе преговори са Белорусијом и Русијом о набавци противоклопних хеликоптера Ми-35. Шест летелица намењено јединицама Војске Србије за брза дејства
ОБНОВА Министар Александар Вулин
ОБНОВА Министар Александар Вулин
СРОДНЕ ВЕСТИ
Од почетка године у Војску Србије примљено 223 професионалних војника
Од почетка године у Војску Србије примљено 223 професионалних војника
Генералске еполете чекају три жене
Генералске еполете чекају три жене
Вулин: Војска Србије напредује и материјално и технички
Вулин и Диковић испратили српске мировњаке у Централноафричку Републику
Вулин: Војска Србије обучена за дејства у зимским условима
СРБИЈА је заинтересована за набавку хеликоптера Ми-35 руске производње, сазнају "Новости". План државног и војног врха јесте да се у Ратном ваздухопловству нађе најмање шест ових летелица, чија цена није мања од три милиона долара. Ове борбене летелице, познате по надимку "летеће оклопњаче" или "убице" тенкова, биће намењене пружању подршке копненим снагама наше војске.
Према сазнањима нашег листа, могућа адреса за набавку ових летелица је Белорусија. Једна од могућности је да се купи модернизована верзија МИ-24, ко0ја носи ознаку МИ-35. Друга алтернатива је хеликоптер МИ-35, који је у саставу армије руске федерације. која је опција за србију мајприхватљивија још увек је отворено. У процесу преговарања важну улогу има и Русија, која као земља произвођач мора да се сагласи са примопредајом.
Набавка ових летелица, које су због своје борбене ефикасности изузетно цењене међу страним војскама, биће и једна од тема предстојеће посете министра одбране Александра Вулина Минску. Са властима Белорусије биће размотрене све могућности и модели за куповину.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - НАБАВКА ХЕЛИКОПТЕРА ЗА ВОЈСКУ И ПОЛИЦИЈУ: "Мома" учи за "Ербас"
ВЕЋ ЛЕТЕЛИ НА МИ-24
СРБИЈА је, за потребе тадашње Јединице за специјалне операције РДБ, током сукоба на Космету, набавила два половна летећа "оклопњака" Ми-24, из којих је настао Ми-35. Они су 2006. прослеђени војсци, међутим, процењено је да се њихов ремонт не исплати.
- Војсци Србије су ове летелице потребне за опремање јединица за брза дејства, која су однедавно приоритет за опремање у нашем систему одбране - објашњавају у Министарству одбране. - Развој ових снага условљен је безбедносном ситуацијом у овом делу света, али и савременим захтевима ратовања. Хеликоптери Ми-35 идеална су опција за брзе борбене операције, али и извиђање и транспорт борбених група.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Срби од Руса добијају тенк који је у Сирији био — неуништив (ВИДЕО)
Летелица која је високо на списку жеља нашег ратног ваздухопловства носи ознаку Ми-35 или Ми-35М, иако је у њеној основи проверени борбени јуришник Ми-24. Ова варијанта руског хеликоптера, међутим, модернизована је и оспособљена за шири круг операција и наоружања. Првенствена намена му је противоклопна борба, али уградњом ракета ваздух-ваздух може да се користи и за борбу на небу. Незаменљив је у мисијама уништавања тенкова, оклопних транспортера, борбених возила пешадије на првој ватреној линији и у дубини, као и разарања непријатељске артиљерије.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - „Прибој“ ће носити хеликоптере, камионе, тенкове... (ВИДЕО)
Његов претходник Ми-24 прешао је ратни пут кроз све сукобе у којима је својевремено учествовао Совјетски Савез, а модернију варијанту Ми-35 осим матичне Русије, користе и ратна ваздухопловства Азербејџана, Бразила и Венецуеле.
Државни врх Србије са руским државним предузећем надлежним за промет наоружањем и војном опремом "Рособоронекспорт" већ више месеци преговара о куповини шест транспортно-борбених хеликоптера, највероватније неке од варијанти познате летелице Ми-17. Два оваква ваздухоплова, такође купљена у Русији, од 2016. су у саставу Војске Србије.
Фото Shutterstock
"ЕРБАС" СТИЖЕ ОД ОВЕ ГОДИНЕ
СРБИЈА ове године очекује испоруку "Ербасових" вишенаменских хеликоптера Х-145М, чија је куповина уговорена 2016. План реализације уговора подразумева прву "рату" од две летелице, и испоруку осталих у интервалима од по месец дана. У нашу земљу стићи ће девет "Ербасових" летелица, од чега ће шест користити Војска, а три ће се наћи у саставу МУП-а. Примопредаја летелица биће у Немачкој, где ће бити извршена и обука пилотског састава.
Осећам да каснимо!
21-02-2018, 04:36 PM
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
21-02-2018, 08:25 PM
Nek provere drugovi sindikalci kako je to reseno devetsto trece, il eto cetres prve. Sto bi rekao Prosvetar: Puc !!!
23-02-2018, 06:40 PM
У октобру вежба НАТО-а у Србији
у Актуелно, Вести 23. фебруара 2018.
Београд-У Србији ће у октобру бити одржана вежба под окриљем НАТО-а, односно Евроатлантског координационог центра за ванредне ситуације, специјализованог дела Алијансе за реаговање у случају природних катастрофа и технолошких инцидената, пише „Политика“.
Вежба под називом „Србија 2018“, попут сличних изведених у БиХ и Црној Гори, биће одржана на подручју Младеновца и Аранђеловца од 8. до 11. октобра, потврђено је листу у МУП-у.
„`Србија 2018` је цивилна вежба која пружа шансу за увежбавање међународне сарадње и јачање способности тимова из различитих држава да заједно провежбају широк дијапазон операција уклањања последица ванредних ситуација“, истичу у МУП-у.
У Сектору МУП-а за ванредне ситуације, који је суорганизатор вежбе, кажу да је у току припрема организације, а колико ће држава у њој учествовати биће познато када буду одржане планске конференције.
Умеће пред колегама из више држава показаће припадници тимова за спасавање из рушевина, детекцију и деконтаминацију радиолошко-хемијско-биолошких материја, спасавање на води, као и медицинске екипе.
Осим представника Сектора за ванредне ситуације, очекује се и присуство представника међународних институција и организација, као и других министарстава и организација Србије.
У Министарству одбране за кажу да Војска Србије за сада није позвана да учествује у вежби, али да је могуће њено накнадно укључивање, будући да ће бити увежбавани и задаци у области пружања помоћ цивилном становништву, што је једна од војних мисија.
„Политика“ наводи да ће Војска Србије ове године у својству посматрача учествовати на две вежбе које се одржавају у организацији НАТО-а, а војници из Србије биће ангажовани на још десет вежби које организују или на којима учествују земље чланице тог војног савеза, али не и сама Алијанса.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг у недавном интервјуу за „Политику“ најавио је да ће Србија ове године први пут бити домаћин важној евроатлантској вежби за цивилна ванредна стања и истакао да Алијанса жели да буде настављено јачање партнерства са том државом.
Срна
БЦБП: Србија учествовала у 150 вежби са НАТО и 12 са Русијом
у Политика 23. фебруара 2018. 1 Коментар
Београд – Београдски центар за безбедносну политику (БЦБП) организовао је данас конференцију „Будућност војне сарадње Србије“ на којој је речено да је Србија од уласка у Партнерство за мир 2006. године, са НАТО чланицама учестовала у 150 вежби, док је са Русијом у последњих пет година вежбала 12 пута.
Франк Фобладије из Команде Здружених снага НАТО у Напуљу на скупу је навео је да је партнерство са Србијом јако задовољавајуће за НАТО.
„Србија је веома ефикасан и проактиван партнер НАТО, а Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП) је најзахтевнији програм партнерства са НАТО, што је и огледало високе спремности и амбиција Србије“, оценио је он.
Он је додао да се партнерством изграђује заједничка безбедност, а за сваку земљу је потпуно њена одлука да ли ће бити чланица НАТО или не.
У уводном говору амбасадорка Канаде Кати Чаба оценила је да су данас питања безбедности релевантнија него икад.
Према њеним речима, како се природа претњи мења више него пре важно је посегнути за снажнијим партнерствима.
„Канада поштује неутралност Србије, а војне вежбе помажу Србији да буде сигурнија и стабилнија и зато јавност треба да схвати предности сарадње“, навела је амбасадорка Канаде на конференцији о војној сарадњи Србије у организацији БЦБП.
Истраживач БЦБП Марија Игњатијевић оценила је да Војска Србије на добар начин користи доступне механизме партнерства са НАТО у погледу војних вежби и обука.
„Медијска слика приказује сарадњу са Русијом као интензивнију, али факти говоре да је Србија је од када је 2006. приступила Партнерству за мир учествовала у 150 вежби са земљама чланицама, док је са Русијом одржала 12 вежби“, навела је она.
Игњатијевић је додала да Србија најчешће вежба са земљама из суседства, пре свега због географске близине, историјских компатибилности војски, као и одсуства језичких баријера.
Према њеним речима, кроз вежбе се најбоље развија интероперабилност, способност складног функционисања снага једне земље са снагама других земаља.
„Великим силама вежбање са Србијом није неопходно за изградњу капацитета, док је Србији са војног, али и са политичког аспекта то изузетно корисно, оценила је истраживачица БЦБП и додала да су ванредне ситуације једна од најважнијих области јачања сарадње.
На отварању конференције „Будућност војне сарадње Србије“ директорка БЦБП Соња Стојановић Гајић је истакла значај дијалога на основу анализа и чињеница о томе колико Србија ефективно користи могућности које јој стоје на располагању у програму „Партнерство за мир“ за јачање безбедности државе и грађана, као и за економске користи сарадње.
У делу дискусије посвећеном приликама за развој наменске индустрије Србије кроз војну сарадњу, истакнуто је да је реализован мали број од доступних механизама за економску сарадњу са НАТО.
Као добри примери наведени су кодификација и демилитаризација наоружања.
Наведено је да одбрамбена индустрија запошљава више од 9.000 људи у Србији, да је најбољи српски извозни производ малокалибарска муниција, али да треба унапредити контролу извоза и да индустрија треба да се укључи у заједничке пројекте ЕУ.
Бета
ЗАШТО ЈЕ НАБАВКА ХЕЛИКОПТЕРА Ми-35 из Белорусије прави избор
Војислав Гавриловић
У сукобима против герилских, терористичких и побуњеничких група, хеликоптери на бази Ми-24 су практично незамењиво средство.
Министар одбране Александар Вулин борави данас и сутра у званичној посети Минску и Москви, како би са колегама-домаћинима разговарао о унапређењу војне сарадње Србије са Белорусијом и Русијом. Осим што ће, у светлу скорашњих хапшења Американаца који су шпијунирали Генералштаб, додатно фрустрирати америчку амбасаду и дати нове поводе за ламент над ,,растућим руским утицајем“, ова посета би могла да резултује и новом туром испорука руског наоружања Војсци Србије.
О томе ових дана пишу ,,Вечерње новости“ које, позивајући се на своје неименоване изворе, у чланку под насловом ,,Купујемо ‘убице тенкова’ од Белорусије“, наводе да је ,,план државног и војног врха да се у Ратном ваздухопловству нађе најмање шест хеликоптера типа Ми-35“. У тексту се даље саопштава да постоје две могућности: ,,једна је да се купи модернизована верзија Ми-24 која носи ознаку Ми-35, […] а друга алтернатива је хеликоптер Ми-35, који је у саставу армије Руске Федерације“.
Иако је из овога јасно да се ради о некој од варијанти легендарног совјетског вишенаменског борбеног хеликоптера Ми-24 (НАТО ознака ,,Hind“), збуњује погрешна употреба ознака. Наиме, Ми-35 је извозна варијанта хеликоптера Ми-24В (који представља модернизацију Ми-24 с краја седамдесетих година прошлог века), док је ,,Ми-35 који је у саставу армије Руске Федерације“ у ствари Ми-24ВМ са извозном ознаком Ми-35М, што је доста темељнија и новија (2005) модернизација. Тако да се у суштини дилема своди на Ми-24В (Ми-35) из Белорусије или Ми-24ВМ (Ми-35М) из Русије.
До разрешења ове дилеме (као и до званичне потврде читаве ове приче) мораћемо да сачекамо макар до повратка министра Вулина, али није на одмет већ сад разјаснити контекст и поједине аспекте набавке ових хеликоптера. Најпре, идеја о опремању војске хеликоптерима за противоклопну борбу стара је макар колико и модернизација Војске Србије, а нарочито је вешто коришћена 2006. и 2007. као аргумент за (само)уништавање оклопних капацитета војске избацивањем више од 700 тенкова Т-55 из употребе.
Тада се, у складу са доктрином ,,мања-професионалнија-модернија војска“, говорило како је за војску малтене терет да одржава 1.500 тенкова разних типова, него ће будуће ударне формације Војске Србије бити тежишно сачињене од мањег броја модернијих тенкова М-84 подржаних борбеним хеликоптерима. И све би то можда било и добро да је уопште постојала озбиљна намера формирања било каквих капацитета војске, а камоли хеликоптерских, и то оних борбених. То се, као што сви знамо, није десило, а од свега наведеног војска је, под диригентском палицом ДС-а, постала једино ,,мања“.
Срећом, данас је однос државе према војсци доста одговорнији, па вест о набавци Ми-35 (након већ набављених Ми-17 и уговорених Х145М) долази као ново сведочанство да се улажу реални напори у опремање наших оружаних снага хеликоптерима, као неизоставним елементом сваке модерне војске. Али какав је уопште хеликоптер Ми-35?
Како смо већ рекли, Ми-35 је извозна варијанта хеликоптера Ми-24В, машине која је због свог робусног дизајна и респектабилног арсенала позната по надимку ,,летећи тенк“. Доследно свом надимку, овај хеликоптер је солидно оклопљен – његов труп, као и титанијумске елисе отпорни су на дејства муниције калибра 12.7 mm из свих углова, док је кабина смештена у титанијумску чауру и покривена непробојним стаклом ради додатне заштите за посаду. Упркос тешком оклопу, овај хеликоптер је са максималном брзином од скоро 340 km/h до 1986. године важио за најбржи на свету.
Ипак, главни адут ове летелице јесте њено разноврсно наоружање. Тако Ми-24В на носу испод кабине у стандардној конфигурацији носи вишецевни ротациони топ калибра 12.7 mm типа ,,Јак-Б“, мада постоје и варијанте са фиксираним двоцевним аутоматским топом калибра 30 mm или покретним двоцевним аутоматским топом калибра 23 mm. На скраћеним крилима са по три носача убојних средстава могу се монтирати додатни контејнери са аутоматским топовима, бомбе масе до 500 kg, саће са невођеним ракетним зрнима и вођене противоклопне ракете 9К114 ,,Штурм“ домета 5 километара. Како Ми-24 има и транспортни део, у који може стати осам војника у пуној ратној опреми или четири лежаја са рањеницима, на сво ово наоружање могу се додати и бочни лаки митраљези за дејство из транспортног дела.
Са друге стране, Ми-24ВМ (Ми-35М) руских оружаних снага поседује сличне, али и унапређене карактеристике. Софистицирани опто-електронски, нишански и навигациони системи, као и напредна сензорика, чине га убојитим у ноћним и условима смањене видљивости, а поред ракета ,,Штурм“, овај хеликоптер може користити и модерније противоклопне ракете ,,Атака“ домета шест километара и повећане прецизности и пробојности.
Иако је, условно речено, Ми-35М ,,бољи“, било који од два поменута модела би у многоме допринео развоју оперативних капацитета Војске Србије. Оба хеликоптера се ефикасно могу користити за подршку копненим јединицама, противоклопна дејства, десантирање специјалних јединица, евакуацију рањеника и извиђање. Поврх свега тога, увођење оваквих летелица у инвентар наших оружаних снага створило би потребне предуслове за обуку нових кадрова пилота, и то за нове, комбиноване оперативне сценарије за какве наша војска до сада није могла да се припрема.
Посебно је значајна улога блиске ваздушне подршке копненим јединицама, за шта наша војска тренутно не поседује адекватно средство упоредиво са Ми-24. Примери актуелних сукоба у свету, борбена искуства из наше ближе историје, као и потенцијалне безбедносне претње по нашу земљу намећу закључак да је поседовање оваквих борбених платформи веома важно. У сукобима ниског интензитета против разних герилских, терористичких и побуњеничких група, хеликоптери на бази Ми-24 су практично незамењиво средство, способно за муњевиту неутрализацију било које упоришне тачке.
На нашим просторима то се показало када су, у јавности мало познатој операцији, припадници ЈСО крајем јуна 1998. употребом два хеликоптера Ми-24 разбили опсаду албанских терориста око села Кијева на путу Приштина-Пећ. Познатије од тога, хеликоптери овог типа су, уз авионе Су-25, имали пресудну улогу у одбрани Македоније од албанских терориста 2001. године, а посебно су се истакли у дејствима код Тетова, Арачинова и Радуше. Оперативна искуства су показала да су Ми-24 подједнако поуздани и у урбаним, и у руралним срединама и да остављају снажан психолошки ефекат на противнике.
Према томе, набавка ових хеликоптера несумњиво ће допринети развоју способности наше војске и представљаће додатни фактор одвраћања за евентуалне агресивне намере појединих регионалних актера који нас окружују, нарочито у нашем турбулентном јужном сектору.
Јели постоје концепција војна тајна у том држави......
ВИ КОРИСТИТЕ ВОЈСКЕ У ВАШИМ ПРИВАТНИМ ПОЛИТИЧКИМ ПАРТИРСКИМ СРВХАМА.....тако мислим да постојих МАФИЈАЧКИХ РАКЕТ ИЗМЕЂУ ПОЛИТИЧАРИ И ИЗАБРАНИМ ВОЈНЕ СТАРЕШИНЕ?
ШКОЛАВАЊЕ ПИЛОТА: Нова донација из Русије за Војску Србије
Министарство одбране Руске Федерације одобрило је донацију од два милиона евра која ће бити потрошена на школовање наших будућих пилота „мигова 29“, изјавио је у Москви министар одбране Александар Вулин.
Министар одбране Србије, на позив руског колеге Сергеја Шојгуа, борави у званичној посети Руској Федерацији поводом обележавања стогодишњице формирања Црвене армије и Дана бранилаца отаџбине.
Говорећи о сусретима са руководством Министарства одбране и Руске Федерације, Вулин је рекао да су историјске везе српског и руског народа дубоке и да су српски и руски народ увек били на истој страни света — тамо где је слобода, баш као што су и данас.
„Али није само историја оно што нас повезује. Политика војне неутралности Србије се високо цени у Руској Федерацији и политика нашег председника и врховног команданта Војске Републике Србије Александра Вучића наилази на велико поштовање код свих органа Руске Федерације, од председника Владимира Путина до министра одбране Сергеја Шојгуа“, нагласио је Вулин.
Једна од тема разговора био је наставак војно-техничке сарадње Србије и Русије.
„Са великим задовољством могу да кажем да нам је Министарство одбране Руске Федерације одобрило велику донацију у износу од два милиона евра која ће бити потрошена на школовање наших пилота, будућих пилота ’мигова 29‘. И на овај начин настављамо да унапређујемо борбену готовост наше Војске, али и појачавамо и побољшавамо односе између Србије и Руске Федерације“, казао је Вулин.
„Србија је војно неутрална земља, која неће да постане чланица ни НАТО-а ни ОДКБ-а, али земља која има сопствени пут, која води рачуна о својим интересима и која води рачуна о својим пријатељствима“, закључио је Вулин.
У оквиру обележавања стогодишњице формирања Црвене армије и Дана бранилаца отаџбине, делегација Министарства одбране на челу са министром Вулином присуствоваће церемонији полагања венаца на Споменик незнаног јунака у Москви.
у Актуелно, Вести 23. фебруара 2018.
Београд-У Србији ће у октобру бити одржана вежба под окриљем НАТО-а, односно Евроатлантског координационог центра за ванредне ситуације, специјализованог дела Алијансе за реаговање у случају природних катастрофа и технолошких инцидената, пише „Политика“.
Вежба под називом „Србија 2018“, попут сличних изведених у БиХ и Црној Гори, биће одржана на подручју Младеновца и Аранђеловца од 8. до 11. октобра, потврђено је листу у МУП-у.
„`Србија 2018` је цивилна вежба која пружа шансу за увежбавање међународне сарадње и јачање способности тимова из различитих држава да заједно провежбају широк дијапазон операција уклањања последица ванредних ситуација“, истичу у МУП-у.
У Сектору МУП-а за ванредне ситуације, који је суорганизатор вежбе, кажу да је у току припрема организације, а колико ће држава у њој учествовати биће познато када буду одржане планске конференције.
Умеће пред колегама из више држава показаће припадници тимова за спасавање из рушевина, детекцију и деконтаминацију радиолошко-хемијско-биолошких материја, спасавање на води, као и медицинске екипе.
Осим представника Сектора за ванредне ситуације, очекује се и присуство представника међународних институција и организација, као и других министарстава и организација Србије.
У Министарству одбране за кажу да Војска Србије за сада није позвана да учествује у вежби, али да је могуће њено накнадно укључивање, будући да ће бити увежбавани и задаци у области пружања помоћ цивилном становништву, што је једна од војних мисија.
„Политика“ наводи да ће Војска Србије ове године у својству посматрача учествовати на две вежбе које се одржавају у организацији НАТО-а, а војници из Србије биће ангажовани на још десет вежби које организују или на којима учествују земље чланице тог војног савеза, али не и сама Алијанса.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг у недавном интервјуу за „Политику“ најавио је да ће Србија ове године први пут бити домаћин важној евроатлантској вежби за цивилна ванредна стања и истакао да Алијанса жели да буде настављено јачање партнерства са том државом.
Срна
БЦБП: Србија учествовала у 150 вежби са НАТО и 12 са Русијом
у Политика 23. фебруара 2018. 1 Коментар
Београд – Београдски центар за безбедносну политику (БЦБП) организовао је данас конференцију „Будућност војне сарадње Србије“ на којој је речено да је Србија од уласка у Партнерство за мир 2006. године, са НАТО чланицама учестовала у 150 вежби, док је са Русијом у последњих пет година вежбала 12 пута.
Франк Фобладије из Команде Здружених снага НАТО у Напуљу на скупу је навео је да је партнерство са Србијом јако задовољавајуће за НАТО.
„Србија је веома ефикасан и проактиван партнер НАТО, а Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП) је најзахтевнији програм партнерства са НАТО, што је и огледало високе спремности и амбиција Србије“, оценио је он.
Он је додао да се партнерством изграђује заједничка безбедност, а за сваку земљу је потпуно њена одлука да ли ће бити чланица НАТО или не.
У уводном говору амбасадорка Канаде Кати Чаба оценила је да су данас питања безбедности релевантнија него икад.
Према њеним речима, како се природа претњи мења више него пре важно је посегнути за снажнијим партнерствима.
„Канада поштује неутралност Србије, а војне вежбе помажу Србији да буде сигурнија и стабилнија и зато јавност треба да схвати предности сарадње“, навела је амбасадорка Канаде на конференцији о војној сарадњи Србије у организацији БЦБП.
Истраживач БЦБП Марија Игњатијевић оценила је да Војска Србије на добар начин користи доступне механизме партнерства са НАТО у погледу војних вежби и обука.
„Медијска слика приказује сарадњу са Русијом као интензивнију, али факти говоре да је Србија је од када је 2006. приступила Партнерству за мир учествовала у 150 вежби са земљама чланицама, док је са Русијом одржала 12 вежби“, навела је она.
Игњатијевић је додала да Србија најчешће вежба са земљама из суседства, пре свега због географске близине, историјских компатибилности војски, као и одсуства језичких баријера.
Према њеним речима, кроз вежбе се најбоље развија интероперабилност, способност складног функционисања снага једне земље са снагама других земаља.
„Великим силама вежбање са Србијом није неопходно за изградњу капацитета, док је Србији са војног, али и са политичког аспекта то изузетно корисно, оценила је истраживачица БЦБП и додала да су ванредне ситуације једна од најважнијих области јачања сарадње.
На отварању конференције „Будућност војне сарадње Србије“ директорка БЦБП Соња Стојановић Гајић је истакла значај дијалога на основу анализа и чињеница о томе колико Србија ефективно користи могућности које јој стоје на располагању у програму „Партнерство за мир“ за јачање безбедности државе и грађана, као и за економске користи сарадње.
У делу дискусије посвећеном приликама за развој наменске индустрије Србије кроз војну сарадњу, истакнуто је да је реализован мали број од доступних механизама за економску сарадњу са НАТО.
Као добри примери наведени су кодификација и демилитаризација наоружања.
Наведено је да одбрамбена индустрија запошљава више од 9.000 људи у Србији, да је најбољи српски извозни производ малокалибарска муниција, али да треба унапредити контролу извоза и да индустрија треба да се укључи у заједничке пројекте ЕУ.
Бета
ЗАШТО ЈЕ НАБАВКА ХЕЛИКОПТЕРА Ми-35 из Белорусије прави избор
Војислав Гавриловић
У сукобима против герилских, терористичких и побуњеничких група, хеликоптери на бази Ми-24 су практично незамењиво средство.
Министар одбране Александар Вулин борави данас и сутра у званичној посети Минску и Москви, како би са колегама-домаћинима разговарао о унапређењу војне сарадње Србије са Белорусијом и Русијом. Осим што ће, у светлу скорашњих хапшења Американаца који су шпијунирали Генералштаб, додатно фрустрирати америчку амбасаду и дати нове поводе за ламент над ,,растућим руским утицајем“, ова посета би могла да резултује и новом туром испорука руског наоружања Војсци Србије.
О томе ових дана пишу ,,Вечерње новости“ које, позивајући се на своје неименоване изворе, у чланку под насловом ,,Купујемо ‘убице тенкова’ од Белорусије“, наводе да је ,,план државног и војног врха да се у Ратном ваздухопловству нађе најмање шест хеликоптера типа Ми-35“. У тексту се даље саопштава да постоје две могућности: ,,једна је да се купи модернизована верзија Ми-24 која носи ознаку Ми-35, […] а друга алтернатива је хеликоптер Ми-35, који је у саставу армије Руске Федерације“.
Иако је из овога јасно да се ради о некој од варијанти легендарног совјетског вишенаменског борбеног хеликоптера Ми-24 (НАТО ознака ,,Hind“), збуњује погрешна употреба ознака. Наиме, Ми-35 је извозна варијанта хеликоптера Ми-24В (који представља модернизацију Ми-24 с краја седамдесетих година прошлог века), док је ,,Ми-35 који је у саставу армије Руске Федерације“ у ствари Ми-24ВМ са извозном ознаком Ми-35М, што је доста темељнија и новија (2005) модернизација. Тако да се у суштини дилема своди на Ми-24В (Ми-35) из Белорусије или Ми-24ВМ (Ми-35М) из Русије.
До разрешења ове дилеме (као и до званичне потврде читаве ове приче) мораћемо да сачекамо макар до повратка министра Вулина, али није на одмет већ сад разјаснити контекст и поједине аспекте набавке ових хеликоптера. Најпре, идеја о опремању војске хеликоптерима за противоклопну борбу стара је макар колико и модернизација Војске Србије, а нарочито је вешто коришћена 2006. и 2007. као аргумент за (само)уништавање оклопних капацитета војске избацивањем више од 700 тенкова Т-55 из употребе.
Тада се, у складу са доктрином ,,мања-професионалнија-модернија војска“, говорило како је за војску малтене терет да одржава 1.500 тенкова разних типова, него ће будуће ударне формације Војске Србије бити тежишно сачињене од мањег броја модернијих тенкова М-84 подржаних борбеним хеликоптерима. И све би то можда било и добро да је уопште постојала озбиљна намера формирања било каквих капацитета војске, а камоли хеликоптерских, и то оних борбених. То се, као што сви знамо, није десило, а од свега наведеног војска је, под диригентском палицом ДС-а, постала једино ,,мања“.
Срећом, данас је однос државе према војсци доста одговорнији, па вест о набавци Ми-35 (након већ набављених Ми-17 и уговорених Х145М) долази као ново сведочанство да се улажу реални напори у опремање наших оружаних снага хеликоптерима, као неизоставним елементом сваке модерне војске. Али какав је уопште хеликоптер Ми-35?
Како смо већ рекли, Ми-35 је извозна варијанта хеликоптера Ми-24В, машине која је због свог робусног дизајна и респектабилног арсенала позната по надимку ,,летећи тенк“. Доследно свом надимку, овај хеликоптер је солидно оклопљен – његов труп, као и титанијумске елисе отпорни су на дејства муниције калибра 12.7 mm из свих углова, док је кабина смештена у титанијумску чауру и покривена непробојним стаклом ради додатне заштите за посаду. Упркос тешком оклопу, овај хеликоптер је са максималном брзином од скоро 340 km/h до 1986. године важио за најбржи на свету.
Ипак, главни адут ове летелице јесте њено разноврсно наоружање. Тако Ми-24В на носу испод кабине у стандардној конфигурацији носи вишецевни ротациони топ калибра 12.7 mm типа ,,Јак-Б“, мада постоје и варијанте са фиксираним двоцевним аутоматским топом калибра 30 mm или покретним двоцевним аутоматским топом калибра 23 mm. На скраћеним крилима са по три носача убојних средстава могу се монтирати додатни контејнери са аутоматским топовима, бомбе масе до 500 kg, саће са невођеним ракетним зрнима и вођене противоклопне ракете 9К114 ,,Штурм“ домета 5 километара. Како Ми-24 има и транспортни део, у који може стати осам војника у пуној ратној опреми или четири лежаја са рањеницима, на сво ово наоружање могу се додати и бочни лаки митраљези за дејство из транспортног дела.
Са друге стране, Ми-24ВМ (Ми-35М) руских оружаних снага поседује сличне, али и унапређене карактеристике. Софистицирани опто-електронски, нишански и навигациони системи, као и напредна сензорика, чине га убојитим у ноћним и условима смањене видљивости, а поред ракета ,,Штурм“, овај хеликоптер може користити и модерније противоклопне ракете ,,Атака“ домета шест километара и повећане прецизности и пробојности.
Иако је, условно речено, Ми-35М ,,бољи“, било који од два поменута модела би у многоме допринео развоју оперативних капацитета Војске Србије. Оба хеликоптера се ефикасно могу користити за подршку копненим јединицама, противоклопна дејства, десантирање специјалних јединица, евакуацију рањеника и извиђање. Поврх свега тога, увођење оваквих летелица у инвентар наших оружаних снага створило би потребне предуслове за обуку нових кадрова пилота, и то за нове, комбиноване оперативне сценарије за какве наша војска до сада није могла да се припрема.
Посебно је значајна улога блиске ваздушне подршке копненим јединицама, за шта наша војска тренутно не поседује адекватно средство упоредиво са Ми-24. Примери актуелних сукоба у свету, борбена искуства из наше ближе историје, као и потенцијалне безбедносне претње по нашу земљу намећу закључак да је поседовање оваквих борбених платформи веома важно. У сукобима ниског интензитета против разних герилских, терористичких и побуњеничких група, хеликоптери на бази Ми-24 су практично незамењиво средство, способно за муњевиту неутрализацију било које упоришне тачке.
На нашим просторима то се показало када су, у јавности мало познатој операцији, припадници ЈСО крајем јуна 1998. употребом два хеликоптера Ми-24 разбили опсаду албанских терориста око села Кијева на путу Приштина-Пећ. Познатије од тога, хеликоптери овог типа су, уз авионе Су-25, имали пресудну улогу у одбрани Македоније од албанских терориста 2001. године, а посебно су се истакли у дејствима код Тетова, Арачинова и Радуше. Оперативна искуства су показала да су Ми-24 подједнако поуздани и у урбаним, и у руралним срединама и да остављају снажан психолошки ефекат на противнике.
Према томе, набавка ових хеликоптера несумњиво ће допринети развоју способности наше војске и представљаће додатни фактор одвраћања за евентуалне агресивне намере појединих регионалних актера који нас окружују, нарочито у нашем турбулентном јужном сектору.
Јели постоје концепција војна тајна у том држави......
ВИ КОРИСТИТЕ ВОЈСКЕ У ВАШИМ ПРИВАТНИМ ПОЛИТИЧКИМ ПАРТИРСКИМ СРВХАМА.....тако мислим да постојих МАФИЈАЧКИХ РАКЕТ ИЗМЕЂУ ПОЛИТИЧАРИ И ИЗАБРАНИМ ВОЈНЕ СТАРЕШИНЕ?
ШКОЛАВАЊЕ ПИЛОТА: Нова донација из Русије за Војску Србије
Министарство одбране Руске Федерације одобрило је донацију од два милиона евра која ће бити потрошена на школовање наших будућих пилота „мигова 29“, изјавио је у Москви министар одбране Александар Вулин.
Министар одбране Србије, на позив руског колеге Сергеја Шојгуа, борави у званичној посети Руској Федерацији поводом обележавања стогодишњице формирања Црвене армије и Дана бранилаца отаџбине.
Говорећи о сусретима са руководством Министарства одбране и Руске Федерације, Вулин је рекао да су историјске везе српског и руског народа дубоке и да су српски и руски народ увек били на истој страни света — тамо где је слобода, баш као што су и данас.
„Али није само историја оно што нас повезује. Политика војне неутралности Србије се високо цени у Руској Федерацији и политика нашег председника и врховног команданта Војске Републике Србије Александра Вучића наилази на велико поштовање код свих органа Руске Федерације, од председника Владимира Путина до министра одбране Сергеја Шојгуа“, нагласио је Вулин.
Једна од тема разговора био је наставак војно-техничке сарадње Србије и Русије.
„Са великим задовољством могу да кажем да нам је Министарство одбране Руске Федерације одобрило велику донацију у износу од два милиона евра која ће бити потрошена на школовање наших пилота, будућих пилота ’мигова 29‘. И на овај начин настављамо да унапређујемо борбену готовост наше Војске, али и појачавамо и побољшавамо односе између Србије и Руске Федерације“, казао је Вулин.
„Србија је војно неутрална земља, која неће да постане чланица ни НАТО-а ни ОДКБ-а, али земља која има сопствени пут, која води рачуна о својим интересима и која води рачуна о својим пријатељствима“, закључио је Вулин.
У оквиру обележавања стогодишњице формирања Црвене армије и Дана бранилаца отаџбине, делегација Министарства одбране на челу са министром Вулином присуствоваће церемонији полагања венаца на Споменик незнаног јунака у Москви.
01-03-2018, 11:03 PM
Официр Војске Србије на дужности у команди НАТО-а у Напуљу
1. марта 2018. Србија Оставите коментар
Београд – Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић је у Београду разговарао са потпуковником Иваном Павловићем, који ће наредних дана бити упућен на партнерску штабну позицију у Команди здружених снага НАТО-а у Напуљу, саопштила је Војска Србије.
Потпуковник Павловић ће наредне три године бити на дужности штабног официра за Концепт оперативних способности у команди у Напуљу. Од 2013. до 2017. године на дужности штабног официра у овој команди је био потпуковник Петар Допуђ.
Команда здружених снага у Напуљу је једна од две НАТО команде оперативног нивоа у саставу Савезничке команде за операције, која је намењена за планирање, припрему и вођење операција под окриљем НАТО-а и командовање снагама Алијансе за одговор, наводи се у саопштењу.
https://www.srbijadanas.net/oficir-vojsk...u-napulju/
1. марта 2018. Србија Оставите коментар
Београд – Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић је у Београду разговарао са потпуковником Иваном Павловићем, који ће наредних дана бити упућен на партнерску штабну позицију у Команди здружених снага НАТО-а у Напуљу, саопштила је Војска Србије.
Потпуковник Павловић ће наредне три године бити на дужности штабног официра за Концепт оперативних способности у команди у Напуљу. Од 2013. до 2017. године на дужности штабног официра у овој команди је био потпуковник Петар Допуђ.
Команда здружених снага у Напуљу је једна од две НАТО команде оперативног нивоа у саставу Савезничке команде за операције, која је намењена за планирање, припрему и вођење операција под окриљем НАТО-а и командовање снагама Алијансе за одговор, наводи се у саопштењу.
https://www.srbijadanas.net/oficir-vojsk...u-napulju/
04-03-2018, 04:06 PM
(Фото: GettyImages)
(Фото: GettyImages)
Три године од пада хеликоптера Војске Србије, још увек нико „није одговоран“ за смрт седам особа
у Актуелно, Вести 13. фебруара 2018. 2 Коментара
Београд – На данашњи дан пре три године у близини Београда срушио се транспортни хеликоптер Ми-17 Војске Србије. У тој несрећи је погинуло седам људи.
Хеликоптер се срушио 13. марта, нешто пре поноћи, у ширем рејону аеродрома „Никола Тесла“ у Сурчину, на повратку из Рашке, одакле је превозио животно угрожену бебу из Новог Пазара.
У летелици су погинули пилот мајор Омер Мехић, пилот капетан Милован Ђукарић, заставник Небојша Трајић, механичар летач Иван Миладиновић, лекар Џевад Љајић, анестезиолог Мирослав Веселиновић и беба из породице Адемовић.
У јавности се водила расправа о томе због чега је хеликоптер, упркос сложеним метеоролошким условима, покушао слетање на београдски цивилни аеродром а не на војни аеродром у Батајници или хелидром код Војномедицинске академије на Бањици, као и ко је одлучио да се лети за Београд а не за Крагујевац, Ниш или Краљево.
Петнаест месеци након пада Више јавно тужилаштво у Београду саопштило је да неће бити покренут кривични поступак против особа које су учествовале у припреми и извршењу задатка.
Како је Тужилаштво навело, Комисија за основно испитивање удеса и Комисија за испитивање ванредног догађаја нису утврдиле да је то дело изведено из нехата или са умишљајем.
У предистражном поступку установљено је и да је у ланцу командовања било пропуста, али да они немају кривично-правну тежину, већ евентуално дисциплинску.
(Фото: GettyImages)
Три године од пада хеликоптера Војске Србије, још увек нико „није одговоран“ за смрт седам особа
у Актуелно, Вести 13. фебруара 2018. 2 Коментара
Београд – На данашњи дан пре три године у близини Београда срушио се транспортни хеликоптер Ми-17 Војске Србије. У тој несрећи је погинуло седам људи.
Хеликоптер се срушио 13. марта, нешто пре поноћи, у ширем рејону аеродрома „Никола Тесла“ у Сурчину, на повратку из Рашке, одакле је превозио животно угрожену бебу из Новог Пазара.
У летелици су погинули пилот мајор Омер Мехић, пилот капетан Милован Ђукарић, заставник Небојша Трајић, механичар летач Иван Миладиновић, лекар Џевад Љајић, анестезиолог Мирослав Веселиновић и беба из породице Адемовић.
У јавности се водила расправа о томе због чега је хеликоптер, упркос сложеним метеоролошким условима, покушао слетање на београдски цивилни аеродром а не на војни аеродром у Батајници или хелидром код Војномедицинске академије на Бањици, као и ко је одлучио да се лети за Београд а не за Крагујевац, Ниш или Краљево.
Петнаест месеци након пада Више јавно тужилаштво у Београду саопштило је да неће бити покренут кривични поступак против особа које су учествовале у припреми и извршењу задатка.
Како је Тужилаштво навело, Комисија за основно испитивање удеса и Комисија за испитивање ванредног догађаја нису утврдиле да је то дело изведено из нехата или са умишљајем.
У предистражном поступку установљено је и да је у ланцу командовања било пропуста, али да они немају кривично-правну тежину, већ евентуално дисциплинску.
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)