У октобру вежба НАТО-а у Србији
у Актуелно, Вести 23. фебруара 2018.
Београд-У Србији ће у октобру бити одржана вежба под окриљем НАТО-а, односно Евроатлантског координационог центра за ванредне ситуације, специјализованог дела Алијансе за реаговање у случају природних катастрофа и технолошких инцидената, пише „Политика“.
Вежба под називом „Србија 2018“, попут сличних изведених у БиХ и Црној Гори, биће одржана на подручју Младеновца и Аранђеловца од 8. до 11. октобра, потврђено је листу у МУП-у.
„`Србија 2018` је цивилна вежба која пружа шансу за увежбавање међународне сарадње и јачање способности тимова из различитих држава да заједно провежбају широк дијапазон операција уклањања последица ванредних ситуација“, истичу у МУП-у.
У Сектору МУП-а за ванредне ситуације, који је суорганизатор вежбе, кажу да је у току припрема организације, а колико ће држава у њој учествовати биће познато када буду одржане планске конференције.
Умеће пред колегама из више држава показаће припадници тимова за спасавање из рушевина, детекцију и деконтаминацију радиолошко-хемијско-биолошких материја, спасавање на води, као и медицинске екипе.
Осим представника Сектора за ванредне ситуације, очекује се и присуство представника међународних институција и организација, као и других министарстава и организација Србије.
У Министарству одбране за кажу да Војска Србије за сада није позвана да учествује у вежби, али да је могуће њено накнадно укључивање, будући да ће бити увежбавани и задаци у области пружања помоћ цивилном становништву, што је једна од војних мисија.
„Политика“ наводи да ће Војска Србије ове године у својству посматрача учествовати на две вежбе које се одржавају у организацији НАТО-а, а војници из Србије биће ангажовани на још десет вежби које организују или на којима учествују земље чланице тог војног савеза, али не и сама Алијанса.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг у недавном интервјуу за „Политику“ најавио је да ће Србија ове године први пут бити домаћин важној евроатлантској вежби за цивилна ванредна стања и истакао да Алијанса жели да буде настављено јачање партнерства са том државом.
Срна
БЦБП: Србија учествовала у 150 вежби са НАТО и 12 са Русијом
у Политика 23. фебруара 2018. 1 Коментар
Београд – Београдски центар за безбедносну политику (БЦБП) организовао је данас конференцију „Будућност војне сарадње Србије“ на којој је речено да је Србија од уласка у Партнерство за мир 2006. године, са НАТО чланицама учестовала у 150 вежби, док је са Русијом у последњих пет година вежбала 12 пута.
Франк Фобладије из Команде Здружених снага НАТО у Напуљу на скупу је навео је да је партнерство са Србијом јако задовољавајуће за НАТО.
„Србија је веома ефикасан и проактиван партнер НАТО, а Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП) је најзахтевнији програм партнерства са НАТО, што је и огледало високе спремности и амбиција Србије“, оценио је он.
Он је додао да се партнерством изграђује заједничка безбедност, а за сваку земљу је потпуно њена одлука да ли ће бити чланица НАТО или не.
У уводном говору амбасадорка Канаде Кати Чаба оценила је да су данас питања безбедности релевантнија него икад.
Према њеним речима, како се природа претњи мења више него пре важно је посегнути за снажнијим партнерствима.
„Канада поштује неутралност Србије, а војне вежбе помажу Србији да буде сигурнија и стабилнија и зато јавност треба да схвати предности сарадње“, навела је амбасадорка Канаде на конференцији о војној сарадњи Србије у организацији БЦБП.
Истраживач БЦБП Марија Игњатијевић оценила је да Војска Србије на добар начин користи доступне механизме партнерства са НАТО у погледу војних вежби и обука.
„Медијска слика приказује сарадњу са Русијом као интензивнију, али факти говоре да је Србија је од када је 2006. приступила Партнерству за мир учествовала у 150 вежби са земљама чланицама, док је са Русијом одржала 12 вежби“, навела је она.
Игњатијевић је додала да Србија најчешће вежба са земљама из суседства, пре свега због географске близине, историјских компатибилности војски, као и одсуства језичких баријера.
Према њеним речима, кроз вежбе се најбоље развија интероперабилност, способност складног функционисања снага једне земље са снагама других земаља.
„Великим силама вежбање са Србијом није неопходно за изградњу капацитета, док је Србији са војног, али и са политичког аспекта то изузетно корисно, оценила је истраживачица БЦБП и додала да су ванредне ситуације једна од најважнијих области јачања сарадње.
На отварању конференције „Будућност војне сарадње Србије“ директорка БЦБП Соња Стојановић Гајић је истакла значај дијалога на основу анализа и чињеница о томе колико Србија ефективно користи могућности које јој стоје на располагању у програму „Партнерство за мир“ за јачање безбедности државе и грађана, као и за економске користи сарадње.
У делу дискусије посвећеном приликама за развој наменске индустрије Србије кроз војну сарадњу, истакнуто је да је реализован мали број од доступних механизама за економску сарадњу са НАТО.
Као добри примери наведени су кодификација и демилитаризација наоружања.
Наведено је да одбрамбена индустрија запошљава више од 9.000 људи у Србији, да је најбољи српски извозни производ малокалибарска муниција, али да треба унапредити контролу извоза и да индустрија треба да се укључи у заједничке пројекте ЕУ.
Бета
ЗАШТО ЈЕ НАБАВКА ХЕЛИКОПТЕРА Ми-35 из Белорусије прави избор
Војислав Гавриловић
У сукобима против герилских, терористичких и побуњеничких група, хеликоптери на бази Ми-24 су практично незамењиво средство.
Министар одбране Александар Вулин борави данас и сутра у званичној посети Минску и Москви, како би са колегама-домаћинима разговарао о унапређењу војне сарадње Србије са Белорусијом и Русијом. Осим што ће, у светлу скорашњих хапшења Американаца који су шпијунирали Генералштаб, додатно фрустрирати америчку амбасаду и дати нове поводе за ламент над ,,растућим руским утицајем“, ова посета би могла да резултује и новом туром испорука руског наоружања Војсци Србије.
О томе ових дана пишу ,,Вечерње новости“ које, позивајући се на своје неименоване изворе, у чланку под насловом ,,Купујемо ‘убице тенкова’ од Белорусије“, наводе да је ,,план државног и војног врха да се у Ратном ваздухопловству нађе најмање шест хеликоптера типа Ми-35“. У тексту се даље саопштава да постоје две могућности: ,,једна је да се купи модернизована верзија Ми-24 која носи ознаку Ми-35, […] а друга алтернатива је хеликоптер Ми-35, који је у саставу армије Руске Федерације“.
Иако је из овога јасно да се ради о некој од варијанти легендарног совјетског вишенаменског борбеног хеликоптера Ми-24 (НАТО ознака ,,Hind“), збуњује погрешна употреба ознака. Наиме, Ми-35 је извозна варијанта хеликоптера Ми-24В (који представља модернизацију Ми-24 с краја седамдесетих година прошлог века), док је ,,Ми-35 који је у саставу армије Руске Федерације“ у ствари Ми-24ВМ са извозном ознаком Ми-35М, што је доста темељнија и новија (2005) модернизација. Тако да се у суштини дилема своди на Ми-24В (Ми-35) из Белорусије или Ми-24ВМ (Ми-35М) из Русије.
До разрешења ове дилеме (као и до званичне потврде читаве ове приче) мораћемо да сачекамо макар до повратка министра Вулина, али није на одмет већ сад разјаснити контекст и поједине аспекте набавке ових хеликоптера. Најпре, идеја о опремању војске хеликоптерима за противоклопну борбу стара је макар колико и модернизација Војске Србије, а нарочито је вешто коришћена 2006. и 2007. као аргумент за (само)уништавање оклопних капацитета војске избацивањем више од 700 тенкова Т-55 из употребе.
Тада се, у складу са доктрином ,,мања-професионалнија-модернија војска“, говорило како је за војску малтене терет да одржава 1.500 тенкова разних типова, него ће будуће ударне формације Војске Србије бити тежишно сачињене од мањег броја модернијих тенкова М-84 подржаних борбеним хеликоптерима. И све би то можда било и добро да је уопште постојала озбиљна намера формирања било каквих капацитета војске, а камоли хеликоптерских, и то оних борбених. То се, као што сви знамо, није десило, а од свега наведеног војска је, под диригентском палицом ДС-а, постала једино ,,мања“.
Срећом, данас је однос државе према војсци доста одговорнији, па вест о набавци Ми-35 (након већ набављених Ми-17 и уговорених Х145М) долази као ново сведочанство да се улажу реални напори у опремање наших оружаних снага хеликоптерима, као неизоставним елементом сваке модерне војске. Али какав је уопште хеликоптер Ми-35?
Како смо већ рекли, Ми-35 је извозна варијанта хеликоптера Ми-24В, машине која је због свог робусног дизајна и респектабилног арсенала позната по надимку ,,летећи тенк“. Доследно свом надимку, овај хеликоптер је солидно оклопљен – његов труп, као и титанијумске елисе отпорни су на дејства муниције калибра 12.7 mm из свих углова, док је кабина смештена у титанијумску чауру и покривена непробојним стаклом ради додатне заштите за посаду. Упркос тешком оклопу, овај хеликоптер је са максималном брзином од скоро 340 km/h до 1986. године важио за најбржи на свету.
Ипак, главни адут ове летелице јесте њено разноврсно наоружање. Тако Ми-24В на носу испод кабине у стандардној конфигурацији носи вишецевни ротациони топ калибра 12.7 mm типа ,,Јак-Б“, мада постоје и варијанте са фиксираним двоцевним аутоматским топом калибра 30 mm или покретним двоцевним аутоматским топом калибра 23 mm. На скраћеним крилима са по три носача убојних средстава могу се монтирати додатни контејнери са аутоматским топовима, бомбе масе до 500 kg, саће са невођеним ракетним зрнима и вођене противоклопне ракете 9К114 ,,Штурм“ домета 5 километара. Како Ми-24 има и транспортни део, у који може стати осам војника у пуној ратној опреми или четири лежаја са рањеницима, на сво ово наоружање могу се додати и бочни лаки митраљези за дејство из транспортног дела.
Са друге стране, Ми-24ВМ (Ми-35М) руских оружаних снага поседује сличне, али и унапређене карактеристике. Софистицирани опто-електронски, нишански и навигациони системи, као и напредна сензорика, чине га убојитим у ноћним и условима смањене видљивости, а поред ракета ,,Штурм“, овај хеликоптер може користити и модерније противоклопне ракете ,,Атака“ домета шест километара и повећане прецизности и пробојности.
Иако је, условно речено, Ми-35М ,,бољи“, било који од два поменута модела би у многоме допринео развоју оперативних капацитета Војске Србије. Оба хеликоптера се ефикасно могу користити за подршку копненим јединицама, противоклопна дејства, десантирање специјалних јединица, евакуацију рањеника и извиђање. Поврх свега тога, увођење оваквих летелица у инвентар наших оружаних снага створило би потребне предуслове за обуку нових кадрова пилота, и то за нове, комбиноване оперативне сценарије за какве наша војска до сада није могла да се припрема.
Посебно је значајна улога блиске ваздушне подршке копненим јединицама, за шта наша војска тренутно не поседује адекватно средство упоредиво са Ми-24. Примери актуелних сукоба у свету, борбена искуства из наше ближе историје, као и потенцијалне безбедносне претње по нашу земљу намећу закључак да је поседовање оваквих борбених платформи веома важно. У сукобима ниског интензитета против разних герилских, терористичких и побуњеничких група, хеликоптери на бази Ми-24 су практично незамењиво средство, способно за муњевиту неутрализацију било које упоришне тачке.
На нашим просторима то се показало када су, у јавности мало познатој операцији, припадници ЈСО крајем јуна 1998. употребом два хеликоптера Ми-24 разбили опсаду албанских терориста око села Кијева на путу Приштина-Пећ. Познатије од тога, хеликоптери овог типа су, уз авионе Су-25, имали пресудну улогу у одбрани Македоније од албанских терориста 2001. године, а посебно су се истакли у дејствима код Тетова, Арачинова и Радуше. Оперативна искуства су показала да су Ми-24 подједнако поуздани и у урбаним, и у руралним срединама и да остављају снажан психолошки ефекат на противнике.
Према томе, набавка ових хеликоптера несумњиво ће допринети развоју способности наше војске и представљаће додатни фактор одвраћања за евентуалне агресивне намере појединих регионалних актера који нас окружују, нарочито у нашем турбулентном јужном сектору.
Јели постоје концепција војна тајна у том држави......
ВИ КОРИСТИТЕ ВОЈСКЕ У ВАШИМ ПРИВАТНИМ ПОЛИТИЧКИМ ПАРТИРСКИМ СРВХАМА.....тако мислим да постојих МАФИЈАЧКИХ РАКЕТ ИЗМЕЂУ ПОЛИТИЧАРИ И ИЗАБРАНИМ ВОЈНЕ СТАРЕШИНЕ?
ШКОЛАВАЊЕ ПИЛОТА: Нова донација из Русије за Војску Србије
Министарство одбране Руске Федерације одобрило је донацију од два милиона евра која ће бити потрошена на школовање наших будућих пилота „мигова 29“, изјавио је у Москви министар одбране Александар Вулин.
Министар одбране Србије, на позив руског колеге Сергеја Шојгуа, борави у званичној посети Руској Федерацији поводом обележавања стогодишњице формирања Црвене армије и Дана бранилаца отаџбине.
Говорећи о сусретима са руководством Министарства одбране и Руске Федерације, Вулин је рекао да су историјске везе српског и руског народа дубоке и да су српски и руски народ увек били на истој страни света — тамо где је слобода, баш као што су и данас.
„Али није само историја оно што нас повезује. Политика војне неутралности Србије се високо цени у Руској Федерацији и политика нашег председника и врховног команданта Војске Републике Србије Александра Вучића наилази на велико поштовање код свих органа Руске Федерације, од председника Владимира Путина до министра одбране Сергеја Шојгуа“, нагласио је Вулин.
Једна од тема разговора био је наставак војно-техничке сарадње Србије и Русије.
„Са великим задовољством могу да кажем да нам је Министарство одбране Руске Федерације одобрило велику донацију у износу од два милиона евра која ће бити потрошена на школовање наших пилота, будућих пилота ’мигова 29‘. И на овај начин настављамо да унапређујемо борбену готовост наше Војске, али и појачавамо и побољшавамо односе између Србије и Руске Федерације“, казао је Вулин.
„Србија је војно неутрална земља, која неће да постане чланица ни НАТО-а ни ОДКБ-а, али земља која има сопствени пут, која води рачуна о својим интересима и која води рачуна о својим пријатељствима“, закључио је Вулин.
У оквиру обележавања стогодишњице формирања Црвене армије и Дана бранилаца отаџбине, делегација Министарства одбране на челу са министром Вулином присуствоваће церемонији полагања венаца на Споменик незнаног јунака у Москви.