[Митић]

Може ли се рећи да је Милош Обреновић био "легализован" у периоду од 1813. до 1815. док није почео Други устанак?

Значи, борио се током Првог устанка, а након 1813, током те две године био "легализован" код Турака.

[Александар Динчић]

Тако је Динчићу.  Не да није највећа, него није грешка уопште. Али људи више воле да коментаришу него да читају. То се на ФБ види много више него на форумима.

Пошто ја нисам на фејсу, пренесите ово што сам написао, па нека читају људи и мало размишљају.

[Александар Динчић]

Може ли се рећи да је Милош Обреновић био "легализован" у периоду од 1813. до 1815. док није почео Други устанак?

Значи, борио се током Првог устанка, а након 1813, током те две године био "легализован" код Турака.

Свакако.
И већина учесника и предводника Топличког устанка 1917. је пре избијања буне била легализована. Скоро 50% је радило по сеоским општинама или начелствима.
Пољска легализација је оформила снажну Армију Крајова која је задала велике муке Немцима када је био подигнут Варшавски устанак. Совјети су стрељали пољске официре у Катину управо да би спречили могуће избијање устанка од стране оних Пољака који би им исказали лојалност. А пошто буне најбоље предводе официри - морали су да буду ликвидирани. И југословенски комунисти су на самом крају рата и након његовог завршетка стрељали и убили висок проценат заробљених официра и војних чиновника како и они не били предводници неког антикомунистичког устанка (то су видели од НКВД-а). 
Закључак: легализације (исказивање лојалности) је одувек било и биће је. Питање је само у којој се форми она јавља у миру или рату и имајући у виду напредак људске цивилизације.

[Александар Динчић]

Заборавио сам да кажем да се због "штетности" легализације, многи равногорски одреди научно трансформишу у Недићеве или дивље. На тај начин се просто ставља ограда од њих (зато што су имали великог удела у прогону партизана и њиховој предаји недићевим, немачким, италијанским и хрватским властима). По мени, то је грешка, јер тај проблем витешког ратовања мора се сагледати уопштено, а не једнострано.

Колики је проценат становништва доспео у логоре у НДХ и од стране војних снага које су потом прешле у партизанске редове. То  је, на пример, штетна легализација и на другој страни.
Када је реч о тим научним "оградама", убедљиво доминира Јелички четнички одред (слављен на опсади Краљева) и од кога се историчари (што сам могао да приметим) добро ограђују (како би смањили учешће равногораца у прогону и предаји партизана). Исти је то случај и са одредима који су учествовали у борбама за уништење партизанске Ужичке републике (углавном из ваљевског краја), јер су се ту појављивали и Немци, а који опет нису били добродошли да се додирују са равногорцима. Такође, и одреда са Хомоља који су учествовали у рушењу партизанске територије у источној Србији.
Исти је то случај и са одредима у источној, средњој и западној Босни који су имали споразуме са немачким и хрватским властима.
Као и са одредима у Црној Гори и Херцеговини који су имали споразуме са италијанским властима. 
Зато кажем да легализација и читав тај процес није уопште добро схваћен у нашим научним круговима. А камоли код обичног читаоца.

[Митић]

И партизани су се легализовали код Недића крајем 1941. године. Легализовали су се чак и код неких Дражиних команданата, конкретно код Кесеровића и још неких.

О томе пише Девић. Наводи нека партизанска документа у којима се говори да се шаљу пропагандисти и убацују људи међу недићевце и четнике.

[Vlad Alekš]

Нису се договорили али је владика Николај мислио да јесу па је зато држао говор Љотићу на сахрани.

Није му држао говор на сахрани. То се зове мало опело. А држао је то да не би држао патријарх. Они нису ту доведени својим вољом иначе. Добили су Дражину поруку шта је и како је и послушали су. Јер били су изоловани дуго.

Не видим никакав проблем ни да му је одржао некролог. Ако је Љотић био крштен, а био је, заслужио је да оде на онај свет како приличи сваком хришћанину. Ако је био грешан, а био је много, тим више је заслужио некролог.
Проверићу детаље код Ломпара у књизи, па ћу вам јавити.

[Митић]

Ајде што су били легализовани, него су комунисти и партизани шетали слободно и цинкарили Дражине људе.

Цитат:

Izvori svih zaraćenih strana zapažali su 1942. da je prelazak partizana u
kvislinške odrede u istočnoj Srbiji uzeo prilično maha, a neki su ukazivali i da
se pojedini povezuju sa okupacionom upravom, u kojoj ostvaruju uticaj.53

Jedan od agenata Gestapoa iz Kučeva je nakon hapšenja lojalnih četnika protestovao kod viših instanci što se njima uzima sloboda
„dok su pokretači i vođe partizanskog pokreta na slobodi u Kučevu i u okolini i danas i isti se slobodno šetaju po Požarevcu i koji su se stavili lažima pod zaštitu okupacionih vlasti“.54

53 Ministar spoljnih poslova jugoslovenske vlade u izbeglištvu M. Ninčić, na osnovu izveštaja D. Mihailovića, o ovome je pisao poslanstvu u Kujbiševu: „Nemci iz zatvora puštaju sve komuniste koji hoće da (...) vode nemačke trupe protivu naših jedinica. Puštaju iz zatvora i sva lica koja pokažu saradnika Mihajlovića po varošima i selima. Zbog ovoga vršena velika hapšenja naših ljudi u Požarevcu, Zaječaru i Negotinu“. VА, 290-3/1-18.
54 IAB, Befehlshaber der Sicherheitspolizei und des SD (BdS), Ј-333.

Извор: Nemanja Dević, "Legalizacija partizana u Srbiji 1941–1942.", Istorija 20. veka, god. 39, 1/2021, str. 14

[Милослав Самарџић]

Ајде, па јави.

[Александар Динчић]

И партизани су се легализовали код Недића крајем 1941. године. Легализовали су се чак и код неких Дражиних команданата, конкретно код Кесеровића и још неких.

О томе пише Девић. Наводи нека партизанска документа у којима се говори да се шаљу пропагандисти и убацују људи међу недићевце и четнике.

То је ништа у односу на легализацију на подручју НДХ.

[Шумадинац]

Легализација.......Од те грешке све почиње....-са моралне стране падаш-улазиш у додир са квислиншким апаратом,војно-потпуно пасивизираш и запарложиш гро људства у Србији.У Босни и тзв НДХ запарложења нема.

Зашто? Легализација је одлична ствар. Када би се Погледи легализовали у СНС структуру, много лакше и више би се важних пројеката остварило. 

[РежисерСтари]

Многим легализованим официрима свидео се мирнодопски живот,те се осећа застој у раду.Заборавили су да су у рату....Драѕа МИхаиловић 1942.

[Шумадинац]

Браво Бенито! Ево пренећу моје виђење са малим допунама.....

Наиме, највећа и једина грешка наше војске тада је што су били на почетку поприлично попустљиви према црвеним бандитима.
Дакле, требало је наша војска још 1941. на састанцима да их све похапсе, заробе и ликвидирају. Барем те године их не би било по Србији. Тако да би до краја рата барем Србија била чиста без паравојних формација. Мислим да је Вучко Игњатовић имао ту намеру али је био спречен од Чиче. Цео ток догађаја касније би био сасвим другачији и много повољнији.

Значи добар и пресудан потез би био приоритет ликвидација црвених на свим могућим територијама где је била наша војска. Да би касније неометано могли да се усредсреде на усташе, Немце и љотићевце.

Вучко је добио одрешене руке за то, 31. октобра или 1. новембра 1941, али није успео. Просто, није било услова. Јер није било подршке у народу. Као што је Дража касније написао, свака покрајина морала је ''да искија'' ту болест. Искуство из Ужица није помогло у Источној Босни, у Источној Босни није помогло у Западној Босни, итд. У тој фази, црвене је могла да ликвидира само жандармерија, јер је за то спремана, али њу су расформирлаи Недић и Љотић, с обзиром да су им ''највећи непријатељи (били) они енглекси плаћеници на Равној Гори''.

У случају да је партизанска организација уништена 1941. године и према Дражиној замисли - Коминтерна би из Бугарске и Албаније убацивала нове комунистичке војне групе. Нарочито би оне деловале на бугарском и италијанском анектираном подручју. Тако да је то превазиђена теза да се партизански покрет могао уништити у зачетку. С друге стране, Дражина рука није могла да дохвати партизанске одреде у Словенији и још у неким крајевима.

Да су Тито и екипа око њега били уклоњени са позиција "организатора револуције" наша историја би засигурно ишла у другом смеру.

[Александар Динчић]

Не, не...
Њима (комунистима) је предодређено да победе. Зашто? Већ сам писао.
Западни савезници су након совјетског јачања имали као главни циљ осигурање Медитерана и прилаза Блиском истоку из Италије (зато су је походили), као и из Грчке (зато су помагали монархисте). Не из Југославије. Њу су оставили комунистима, баш као што су и Албанију препустили тамошњим комунистима... У њиховој сложеној пројекцији, биле су то нужне интернационалне снаге на  Јадранској обали како би Немци трошили своје снаге за заштиту исте обале од могућег искрцавања - тј. инвазије на Јадрану. Зато су Западни савезници и помагали југословенске и албанске комунисте. А не италијанске и грчке.
Коначно, јесу ли Западни савезници, тј. земље Западне демократије, имали главни удео у победи интернационалних снага у Југославији. Да!

[Милослав Самарџић]

Не, не...
Њима (комунистима) је предодређено да победе. Зашто? Већ сам писао.
Западни савезници су након совјетског јачања имали као главни циљ осигурање Медитерана и прилаза Блиском истоку из Италије (зато су је походили), као и из Грчке (зато су помагали монархисте). Не из Југославије. Њу су оставили комунистима, баш као што су и Албанију препустили тамошњим комунистима... У њиховој сложеној пројекцији, биле су то нужне интернационалне снаге на  Јадранској обали како би Немци трошили своје снаге за заштиту исте обале од могућег искрцавања - тј. инвазије на Јадрану. Зато су Западни савезници и помагали југословенске и албанске комунисте. А не италијанске и грчке.
Коначно, јесу ли Западни савезници, тј. земље Западне демократије, имали главни удео у победи интернационалних снага у Југославији. Да!

Мислим - не, јер да није Стаљинова војска упала - мимо договора са Западом - не би овде био заведен комунизам. Черчил би се отарасио ЈУ комуниста преко избора, јер они не би добили више од 10-15%.