[Лука Калиманац]

Знали су они одлично, али им је у крви да зарад својих виших интереса жртвују мале народе, а по правилу, њихове природне савезнике. На пример, одувек су више ценили Турке него Србе иако су Османлије онолико пакости нанели. Баш као и они у Великом рату, када су им сатрли флоту на Босфору. Па ипак, гледали су да их увуку на своју страну, а Србе продају. Што се и догодило.

Зар није било логичноје да подрже четнике и Италијанима да нареде да се боре са нама октобра 43-е,уместо подржавајући слабу герилу попут комуниста.

[Ђорђе]

Мишљења сам да је Рузвелт желео елиминисати сваки ризик сукоба са Совјетима на том, најтруснијем подручју. Вероватно је процена била да би неминовно дошло до сукоба Американаца и Совјета уколико би југословенски (српски) ројалисти превагнули по одласку Немаца а доласку Совјета. Проценили су они одлично Чичину организацију и да ови не би пристали на совјетско мешање када се немачки дим рашчисти. Као што Чича није пристајао ни на енглеско мешање док је немачки дим лебдео над нама.

Јавно мњење у Америци би тражило интервенцију против Совјета уколико би ескалирало код нас. То је Рузвелт избегавао све време рата.

Овако су "опрали руке", привремено предали Југославију пропалицама и једној привременој еуфорији лажних пророка. Истовремено показали и Енглезима ко је сада газда.

[Monarhist]

РТС1 објављује ових дана документарну ТВ серију Оливера Стоуна, ''Скривена историја Америке'', дге има понешто и о овоме.

Човек пола сата посветио Панами, Никарагви, ко зна коме још, а Југославији једва 5 минута...

А да не спомињемо омашке око Тита. Много је брате закомпликовао, и као што Бенито каже промашио суштину, одлутао.

Ипак, пружио је и понеки занимљив податак за који нисам знао.

[Ђорђе]

Идеологизација Горбачова преко сваке мере, границе, доброг укуса али и чињеница.   Ипак је Стоун "левак", што се каже. У сваком смислу.

[Бенито]

РТС1 објављује ових дана документарну ТВ серију Оливера Стоуна, ''Скривена историја Америке'', дге има понешто и о овоме.

Човек пола сата посветио Панами, Никарагви, ко зна коме још, а Југославији једва 5 минута...

А да не спомињемо омашке око Тита. Много је брате закомпликовао, и као што Бенито каже промашио суштину, одлутао.

Ипак, пружио је и понеки занимљив податак за који нисам знао.

Потписујем.
Када је, на крају, набројао које су Империје и царства нестали у време "америчког века", ставио је СССР у Империје, а Руску Империју у царства. То довољно говори да је Стоун левичар који меша појмове и не разуме их у њиховом изворном смислу, иако је у самој серији нагласио ону Орвелову "промениће речи, а потом им променити смисао".
У другој епизоди, уз констатацију које су државе највише страдале у Другом светском рату, међу пет земаља ставио је и Југославију, али је представио са заставом са петокраком, што је недопустив превид и кривотворење историје. Када је набројао, на крају серијала, које државе су нестале под директним утицајем Сједињених америчких држава, потпуно је прескочио управо прву, а то је - Краљевина Југославија. Ово није било случајно.
Стоун се у готово свим кључним темама америчке историје и њене спољне политике у "дугом 20-ом веку", понео критизерски, што је његово мишљење, за које може али и не мора бити увек у праву, осим по питању Срба. Ту Стоун нема никаквих примедби, јер Србе и Краљевину Југославију није ни поменуо у свом серијалу. Што је још невероватније, он не помиње ни распад СФРЈ, у четвртој епизоди када је обрађивао еру председниковања Била Клинтона.
Генерално, Оливер Стоун је, и поред занимљивих погледа на историју и стварност, од којих су многи пријемчиви за већи део данашњег света,  потпуно разочарао српску публику јер је Србе прескочио, а били су значајан сегмент интересовања америчке спољне политике у већем делу историјског периода којим се ова серија бави.
Зато, заиста зачуђује зашто је РТС откупио уопште ову серију и поставио је у свом ударном термину на свом Првом програму. Или, можда, и не треба да чуди, с обзиром колико данашњи Срби, а поготово они који се баве културом, уопште знају историју сопственог народа.
У сваком случају, ова серија је репер за овдашње ауторе по питању заната, али је тотални фијаско по препознавању америчке политике у односу на Србе. Тако и треба бити схваћена. На жалост, познавајући културну сцену у Србаља, све ће бити обрнуто схваћено.

[Monarhist]

У другој епизоди, уз констатацију које су државе највише страдале у Другом светском рату, међу пет земаља ставио је и Југославију, али је представио са заставом са петокраком, што је недопустив превид и кривотворење историје. Када је набројао, на крају серијала, које државе су нестале под директним утицајем Сједињених америчких држава, потпуно је прескочио управо прву, а то је - Краљевина Југославија. Ово није било случајно.
Стоун се у готово свим кључним темама америчке историје и њене спољне политике у "дугом 20-ом веку", понео критизерски, што је његово мишљење, за које може али и не мора бити увек у праву, осим по питању Срба. Ту Стоун нема никаквих примедби, јер Србе и Краљевину Југославију није ни поменуо у свом серијалу. Што је још невероватније, он не помиње ни распад СФРЈ, у четвртој епизоди када је обрађивао еру председниковања Била Клинтона.

Испада на крају по његовом да је Запад свуда погрешио, а посебно истичићу пример Грчке, само је одиграо два пута праведно по питању Југославије. Јер је Тито био храбар ратни народни вођа и није се бојао Стаљина.
И баш је симптоматично што распад СФРЈ није уопште поменуо, а то је био један од наважнијих сукоба последње деценије 20, века, можда чак и важнији од Ирака. 
Не треба заборавити, Стоун је пре неку годину гостовао у Сарајеву. Бог зна шта су му они тамо напричали.

[Monarhist]

Идеологизација Горбачова преко сваке мере, границе, доброг укуса али и чињеница.   Ипак је Стоун "левак", што се каже. У сваком смислу.

А Рузвелта што хвали...

И куди Черчила и Британију, наравно.

[Ђорђе]

Не третирају они Британију ни за суву шљиву, баш од времена Рузвелта. Једини који Британце сматрају некаквим значајним фактором данас су блесави Срби који и даље из неког разлога јуре у "вековну борбу" против Јенглеза, мислећи да ће им то донети спас. 

Стоун је изнео неке занимљиве податке о новијој америчкој прошлости за које заиста нисам имао сазнања. И верујем да је све то тачно и лепо презентовано, имајући у виду да је веома угледан амерички историчар писао овај документарац. Из неког разлога, Стоун идеологизује СССР после Стаљина што ми само говори да је опет, он лично, танак с неким основним појмовима историјске науке. 
Не знам само како је успео да потпуно "прескочи" КЈ у завршној фази ДСР-а и распад Титославије деведесетих. Американци су у обе епизоде имали битну улогу а нарочито у овој првој. Ништа мање него у разним чаркама по Централној Америци, за које је остављао доста простора.

[Авакс]

Идеологизација Горбачова преко сваке мере, границе, доброг укуса али и чињеница.   Ипак је Стоун "левак", што се каже. У сваком смислу.

...Из неког разлога, Стоун идеологизује СССР после Стаљина што ми само говори да је опет, он лично, танак с неким основним појмовима историјске науке. 
...

Ђорђе, два пута сте у кратком року навели израз идеологизација или идеологизује. У једном случају је идеологизација личности а у другом државе (СССР).
Замолио бих вас да образложите шта сте тиме мислили јер мени није јасно.

Није ми јасно зато што је Горбачов свакако идеологизован а и СССР исто тако...

[Ђорђе]

Идеологизује га Стоун и то као највећег борца за мир и правду у свету. На крају му и дадоше "Нобела" али не верујем да се у томе разилазе оне које представља Стоун од оних које је горљиво нападао у том истом документарцу као највеће проблеме САД-а.

Увек ми је занимљиво како неке вође тоталитарних држава добијају различит третман у зависности од тога ко добије могућност да их опише и оцрта.

[Авакс]

Разумем о чему се ради али ми је неразумљив израз да га идеологизује. Идеализује има смисао...или ја не знам право значење речи идеологизовати некога, па сам имао намеру да објасните значење речи и како га то идеологизује.

ПС

Кажем, Горбачов је већ идеологизован па не верујем да неко има намеру да га преумљује јер је он има задатак (са које стране је добио тај задатак, то је тешко рећи).
Ово кажем јер реч идеологија је разматрање замисли и њено спровођење...

[Јужносрбијанац]

Мени је засметало што Стоун у документарцу користи термин "антифашистичке снаге" у ДСР. Знамо да тај термин није постојао код западних савезника. Генерално, свиђа ми се и препоручујем.

[victoria]

Нама је лако паметовати са ове временске дистанце али ми се одлука о напуштању Србије у рану јесен 1944-е увек чинила исхитреном.Тиме је ЈВуО престао бити важан фактор у Србији и никада то више није постао.Комунисти су експресно окренуло народ против себе али више није било никога да ту енергију употреби против њих.Па они су одмах кренули у масовне покоље и још масовнију мобилизацију.Многи младићи би избегли мобилизацију и отишли у шуму да је било некога да их тамо дочека.Многи очеви би откопали танџаре и смакнули понеког комесара када би знали да су им синови у шуми,изван дохвата комуниста.Када смо већ код мобилизације,одавно имам јак утисак да је то била врста талачке кризе.Комунисти су једним ударцем решили питање попуне својих јединица,кажњавања Србије али и предупређења сваког отпора њиховој диктатури тиме што су старим ратницима одвели синове и ставили на њих шапу.Течи Игњату су одвели два сина и није помогло што су се он и мој деда(а његов зет)понудили да као стари ратници замене младиће који нису ни војску служили.Нема војничке логике да узимаш голобраде дечаке а одбијаш искусне ветеране.Војничке логике нема али има "револуционарне" односно терористичке.

[ексрежисер]

Нама је лако паметовати са ове временске дистанце али ми се одлука о напуштању Србије у рану јесен 1944-е увек чинила исхитреном.Тиме је ЈВуО престао бити важан фактор у Србији и никада то више није постао.Комунисти су експресно окренуло народ против себе али више није било никога да ту енергију употреби против њих.Па они су одмах кренули у масовне покоље и још масовнију мобилизацију.Многи младићи би избегли мобилизацију и отишли у шуму да је било некога да их тамо дочека.Многи очеви би откопали танџаре и смакнули понеког комесара када би знали да су им синови у шуми,изван дохвата комуниста.Када смо већ код мобилизације,одавно имам јак утисак да је то била врста талачке кризе.Комунисти су једним ударцем решили питање попуне својих јединица,кажњавања Србије али и предупређења сваког отпора њиховој диктатури тиме што су старим ратницима одвели синове и ставили на њих шапу.Течи Игњату су одвели два сина и није помогло што су се он и мој деда(а његов зет)понудили да као стари ратници замене младиће који нису ни војску служили.Нема војничке логике да узимаш голобраде дечаке а одбијаш искусне ветеране.Војничке логике нема али има "револуционарне" односно терористичке.

Прилично објективан пост.Одлазак у Босанске врлети,и напуштање базе у Србији кардинална је грешка.
Разумем,и свестан сам тежине ситуације,али напуштање Србије у јесен,сваком је отворило очи,докле се у војном смислу стигло.
У политичком очи су се мазале,будалаштинама о дочеку савезника,причама које су за последицу имале чињеницу да су групе људи и музичке инструменте носили у Босну потпуно несвесне ситуације.
Што се тиче мобилизације,па и четници су је насилно у јесен спроводили,а како је ишло све црње од црњег,и у јвуо је дезертерство узело маха.Има онај извештај о људима из Груже,читао сам на пар места да до Босне није стигло ни 60-70% састава јединица.Дакле трећина је већ бежала.
Код комуниста је још црње било.Само је требало градити базу.Четри године рата,морале су од Србије створити тврђаву,а наша тврђава брзо паде.
Тешко је признати али четници из Босне,Крајине и ЦГ показаше се јачи и идеолошки и војно од наших из Србије.