[Chicot]

У праву си Милославе. Цела пипиревка је играна да би се Совјетима некако ограничио дубљи продор на Балкан. Ласкање комунистима и снабдевање до бесвести је требало да их мало отргну од Кобе.

[Милослав Самарџић]

РТС1 објављује ових дана документарну ТВ серију Оливера Стоуна, ''Скривена историја Америке'', дге има понешто и о овоме.

[Бенито]

РТС1 објављује ових дана документарну ТВ серију Оливера Стоуна, ''Скривена историја Америке'', дге има понешто и о овоме.

Танкосава тешка по питању Балкана.
Много је он далеко од суштине.

[luka.luke]

Не, не...

Мислим - не, јер да није Стаљинова војска упала - мимо договора са Западом - не би овде био заведен комунизам. Черчил би се отарасио ЈУ комуниста преко избора, јер они не би добили више од 10-15%.

А је ли "западна војска" уопште покушала или имала озбиљну намјеру да уђе у Југославију? 

Пошто је Стаљинова војска ушла, комунизам нам је био неминован. Једино се сада може полемисати да ли би било боље са Брозом или без њега, односно да је ликвидиран '41.

[Александар Динчић]

Не, не...

Мислим - не, јер да није Стаљинова војска упала - мимо договора са Западом - не би овде био заведен комунизам. Черчил би се отарасио ЈУ комуниста преко избора, јер они не би добили више од 10-15%.

А је ли "западна војска" уопште покушала или имала озбиљну намјеру да уђе у Југославију? 

Пошто је Стаљинова војска ушла, комунизам нам је био неминован. Једино се сада може полемисати да ли би било боље са Брозом или без њега, односно да је ликвидиран '41.

Није. И ту је главни чвор проблема званог Југославија. То су првобитно имали на уму, све до совјетског јачања након победе у Стаљинградској бици. Тада су се определили да бране своје "Средоземно царство" а Југославију и Албанију препусте комунистима. Имали су политику "блеф искрцавања" (Черчил ју је најавио у Казабланци почетком 1943), тј. покушај да сасреде што више немачких снага чиме би им био олакшан рат у Италији. Наравно, за Совјете је то другачије-дипломатски било формулисано. 
Њихова давно прокламована стратегија звана "Средоземно царство", где су они подразумевали контролу над Медитераном и супрематију на Блиском истоку - увек је била на штету српских интереса. Како за време Балканских ратова, тако и за време Великог, а нарочито Другог светског рата. У таквој констелацији снага, Британци су увек давали предност Италији и Грчкој, у односу на Србију, касније Југославију. Што се јасно видело за време Великог рата и којим су понудама привукли Италијане у табор Антанте, а још више касније и Грке.
Британско кажњавање Срба не може се другачије објаснити него њиховом осветом што су им још у 19. веку својим побунама и устанцима против Турске империје, кварили трговачке планове са истом Турском.
Најзад, и данас преовладава мишљење, да су Срби несигуран фактор за Западне интересе у овом крају Европе (подложни источном утицају), па су стога много више употребљивији Албанци и други народи.

[luka.luke]

А коментар на други дио, да ли би боље прошли у "комунизмућ" са Титом или неким другим

[Monarhist]

Г. Динчићу, можете ли на неки начин објаснити из којег разлога су изабрали Италију а не југословенску обалу? Италијани би се и онако предали, без потребе потрошише силне ресурсе. 

Да је добио макар половину оне спреме коју су Британци послали комунистима, Дража је могао уништити НДХ, тј избити на Саву, а можда и на Дунав. Да ли мислите да би Савезници и Совјети у том случају морали да узму четнике у обзир, рецимо у плановима о евентуалној подели територије?

[Chicot]

Ево да понудим одговоре на постављено, пошто се том темом овде ( политиком Савезника) најинтензивније бавим.

luka.luke

А је ли "западна војска" уопште покушала или имала озбиљну намјеру да уђе у Југославију?

Пошто је Стаљинова војска ушла, комунизам нам је био неминован. Једино се сада може полемисати да ли би било боље са Брозом или без њега, односно да је ликвидиран '41.

Сасвим јасно. Британски планери током пролећа разматрају стратегију у односу на иминентно искрцавање експедиционих снага у Југославију. Помињало се неколико могућих места искрцавања, код Аде Бојане, долина Неретве и Далмација.
Планови су промењени пре свега упорним америчким отпором јер они нису хтели да подрже Черчилове калкулантске идеје. (Заправо, противили су се британској империји као таквој).
Без обзира Черчил је заступао ту идеју отворено до Техерана, па чак и касније.
Осим тога, цела идеја се заснивала на претпоставци да ће се Немци повући из јужног Балкана након капитулације Италије како би се скратио фронт и учврстила одбрана. Заснивала се на идеји масовног устанка поробљеног народа а као последица је требало да Бугарска , Румунија и Мађарска изађу из рата.
Тиме би Немци требало да буду ускраћени за виталне сировине што би им отежало даље вођење рата.

Ликвидација Броза у '41 не би много променила. Коминтерна би нашла другога , а претендената је било.
Било би можда другачије да је партизански покрет био уништен у ембрионој фази јер тада ни Совјети ни Запад не би имали друго решење него да се ослањају на ЈВ.

Динчић:
Не слажем се. Савезничка стратегија је и до тада а и касније доста зависила од успеха Совјета. Једноставно, искрцавање на Балкан је Стаљина могло само да заустави и савезничка војска у долини Мораве је била најбоља заштита британских интереса у Средоземљу и даље ка Индији. У Казабланци нису донешене никакве одлуке које би спутавале даље планове у вези Балкана.
Касније јесте била лансирана децепција како би се везали Немци на Балкану. Снага тих операција обмане је била у томе што је стварна опасност искрцавања постојала и чак била реална.
Као што каже она позната инструкција Начелника Штабова (британских) за СОЕ из марта 1943: распалити устанак на Балкану али касније ће се можда указати потреба да се те активности ускладе са медитеранским операцијама.

Везивање Немаца на Балкану је имало исти циљ као и операције у Италији: отворити пут Оверлорду. Уз, наравно, растерећења источног фронта.

Монархист:
Италијани се нису предали баш без борбе. Искрцавање на Балкан није било могуће пре него што Савезници овладају Италијом ( са Сицилије је тај корак практично неизводљив).

То што ти мислиш да би Дража успео да уради са количином материјала коју су добили комунисти је баш тешко претпоставити. Немци и хрватске формације заједно би релативно лако такав покушај спречиле. Имале су авијацију, тенкове, оклопна возила.. све што ЈВуО не би имала. А ту су и репресалије.

Ма каква подела територије. И Совјети и Савезници су желели целовиту Југославију. Један од разлога што су фаворизовали Тита. Наводно је он могао да уједини Србе и Хрвате.
Да нема Тита, нашли би неког другог "Југословена" хрватске националности или неког другог ко није превише Србин.

[Monarhist]

Монархист:
Италијани се нису предали баш без борбе. Искрцавање на Балкан није било могуће пре него што Савезници овладају Италијом ( са Сицилије је тај корак практично неизводљив).

То што ти мислиш да би Дража успео да уради са количином  материјала коју су добили комунисти је баш тешко претпоставити. Немци и хрватске формације заједно би релативно лако такав покушај спречиле. Имале су авијацију, тенкове, оклопна возила.. све што ЈВуО не би имала. А ту су и репресалије.

Ма каква подела територије. И Совјети и Савезници су желели целовиту Југославију. Један од разлога што су фаворизовали Тита. Наводно је он могао да уједини Србе и Хрвате.
Да нема Тита, нашли би неког другог "Југословена" хрватске националности или неког другог ко није превише Србин.

Да, него ми није јасно зашто су толико тврдоглаво потенцирали Италију, када је постало јасно да су Немци притекли у помоћ на време и успоставили неколико дубинских линија одбране.

Што се тиче Италијана, мислио сам на прелазак на страну савезника. Јевђевић их је прилично "избушио", а и обична трупа није била задојена фашизмом. Наравно, када је у питању избијање на Саву, подразумевао сам да би се од четири, најмање две италијанске дивизије сврстале на нашу страну, а ако не то, макар предале оружје и магацине. То је најмање 40 хиљада пушака, стотине топова итд. 
Има она Захаријева депеша Чичи из друге половине 43. ако се не варам, где предлаже да се нападну Талијани и од заплењеног наоружања удворстручи број четника у Херцеговини. Или нешто слично.

У свим озбиљним борбама у Босни показало се да су Хрвати и муслимани "боранија" и за четнике и за партизане. Јединог озбиљног противника би представљали Немци, мада би им можда требало времена док довуку појачања из Грчке. У том сценарију делови домобрана би дезертирали и слично. Практично оно што су четници и припремали на терену бушећи њихове редове. Мада питање је колико би то имало успеха без присуства савезника.

Не знам колико су тенкови употребљиви по босанском и херцеговачком терену...

Шта мислите Шико и Динчићу, колики је утицај имала савезничка радио пропаганда против четника у трећој фази рата на зараћене стране?

[Chicot]

Ја ти говорим да није у питању никакво тврдоглаво потенцирање Италије. Постојали су много пречи кораци пре него што Савезници кроче на Балкан.

Која је трећа фаза рата? Први пут чујем за ту фразу.
Савезничка пропаганда јесте негативно утицала.

Деморалисала Михаиловићеву базу . Исто тако, мотивисани су и Курта и Курта да приступе партизанима

[Chicot]

Монархист,
Имаш на ту тему солидан рад.

Communist stardom in the Cold war. Nikolina Kurtovic

[Александар Динчић]

Г. Динчићу, можете ли на неки начин објаснити из којег разлога су изабрали Италију а не југословенску обалу? Италијани би се и онако предали, без потребе потрошише силне ресурсе. 

Да је добио макар половину оне спреме коју су Британци послали комунистима, Дража је могао уништити НДХ, тј избити на Саву, а можда и на Дунав. Да ли мислите да би Савезници и Совјети у том случају морали да узму четнике у обзир, рецимо у плановима о евентуалној подели територије?

Ближи су прилази њиховом "Средоземном царству". А наша кућа, како то рече Јован Цвијић, је сазидана баш на путевима који се укрштају.

[Лука Калиманац]

Г. Динчићу, можете ли на неки начин објаснити из којег разлога су изабрали Италију а не југословенску обалу? Италијани би се и онако предали, без потребе потрошише силне ресурсе. 

Да је добио макар половину оне спреме коју су Британци послали комунистима, Дража је могао уништити НДХ, тј избити на Саву, а можда и на Дунав. Да ли мислите да би Савезници и Совјети у том случају морали да узму четнике у обзир, рецимо у плановима о евентуалној подели територије?

Ближи су прилази њиховом "Средоземном царству". А наша кућа, како то рече Јован Цвијић, је сазидана баш на путевима који се укрштају.

Питање је и колико су знали Черчил и Рузвелт о положају и бројности четника због комунистичкиг агената у команди ОСС-а.

[Александар Динчић]

Знали су они одлично, али им је у крви да зарад својих виших интереса жртвују мале народе, а по правилу, њихове природне савезнике. На пример, одувек су више ценили Турке него Србе иако су Османлије онолико пакости нанели. Баш као и они у Великом рату, када су им сатрли флоту на Босфору. Па ипак, гледали су да их увуку на своју страну, а Србе продају. Што се и догодило.