[Павле]

На дан 26. марта 1999 живот је изгубио Мајор Зоран Радосављевић. Вечна слава ХЕРОЈУ!

На дан 27. марта 1999 смо видели невидљиви!

[Ђорђе Ивковић]

https://www.facebook.com/nikad.u.nato.pa...=1&fref=nf

[Романија]

Ратко Младић је рођен 1943. године у селу Божановићи, код Калиновика. За вријеме рата (другог св.) Калиновик је сматран четничком престоницома, а до октобра 1944. број локалних партизана у Калиновику се могао избројати на прсте руку. Почетком октобра 1944. партизанске јединице коначно заузимају Калиновик када престаје четничка власт. Самим тим престаје и потреба за посадним јединицама, што је условило да се дио посадника Калиновачке војно-четничке бригаде демобилисао или отишао у илегалу. У овом периоду је формиран Калиновачки партизански одред, који је кренуо са мобилизацијом и хватањем демобилисаних четника. Међу њима је био и Ратков отац Неђо. У устаничке-четничке јединице ступио је у септембру 1941., а у партизане крајем октобра 1944. Комесар сигурно није био.
У марту 1945. године водиле су се борбе између партизана и усташа у рејону Коњица. Најжешћа борба је вођена на превоју Иван-седло. У овој борби је 20. марта 1945. год. погинуо Неђо Младић, са још неколицином бивших четника.

Јел га има на неком списку бораца - у вашој књизи или негдје друго? Пише ли можда име Неђовог оца? Ратков тата је Неђо (од оца Панта) Младић рођен 1909.
Реко да случајно нема два Неђа Младића.

[смедерево]

На данашњи дан 6. априла 1941. године Немачка без објаве рата напала Краљевину Југославију!
У ноћи између 5. и 6. немачке копнене снаге је заузела Сип на Дунаву, а већ у зору 6. априла немачка авијација је напала веће градове попут Ниша, Лесковца, Крагујевца, београда, Новог Сада, Сарајева, Мостара,, Бања Луке и тако у потпуности изненадила поспане грађане, који су тражили склоништа по подрумима или где год се могло побећи од немачких бомби. Немачка авијација је бомбардујући Београд, који је проглашен за отворен град, бацала бомбе огромне разорне моћи што је изазвало велика материјална разарања и цивилне жртве. (операција бомбардовања Београда имала је симболичан назов Казнена одмазда). Већ у првом налету погођен је први цивилни објекат у граду – хотел Авала где је погинуо и министар југословенске владе Фрањо Куловец. У току бомбардовања 6. и 7. априла погинуло је више хиљада Београђана, а порушена је и Народна библиотека Србије у којој је изгорео највећи део материјала од непроценљиве вредности. Ваздушним нападаом на Београд лично је заповедао немачки генерал-лајтнант Александар фон Лер чија је 3. ваздухопловна флота извршила бомбардовање града.

[Павле]

Слава палим херојима!

[смедерево]

9. априла 1999. био је Велики Петак и почео је ПАКАО КОШАРА!!!
Битка на Кошарама се водила од 9.априла до 10.јуна 1999 године између српске војске, онда под називом Војска Југославије са једне стране и троструко надмоћнијих снага НАТО-а, регуларне Војске Албаније и терориста ОВК са друге стране.
Како су положаји непријатеља били на већој надморској висини од положаја ВЈ, а сама караула на изузетно неповољном месту, ова локација је одабрана као један од праваца напада.

Циљ напада НАТО је био да се поразе јединице ВЈ на пограничном прелазу Кошаре и изврши копнена инвазија на Косово и Метохију.
План им је био да заузму Ђаковицу и пресеку линије ВЈ између Ђаковице и Призрена. Њихов коначни циљ је био да заузму читаву Метохију и натерају ВЈ на отворену битку, омогућивши на тај начин НАТО авијацији да их бомбардује, пошто НАТО није имао успеха у уништавању копнених јединица ВЈ.

На Велики петак, 9. априла 1999, у 03.00 почела је масовна артиљеријска ватра са албанске стране у правцу карауле Кошаре. Ватра је била отворена од стране регуларне Војске Албаније према пограничним положајима ВЈ. Међу њима су се налазили и припадници француске Легије странаца, британског САС-а, италијански и немачки специјалисти за навођење артиљеријске ватре. Албанци су нападали у три правца, први је био према врху Раша Кошарес, други је био према караули Кошаре и трећи према врху Маје Главе.

Током артиљеријског бомбардовања, отприлике 1.500 припадника ОВК је непримећено пришло граници. Тада је на првој линији било само мање од 200 припадника ВЈ. Крвава битка је трајала током целог дана са великим губицима, поготову са стране нападача.

“Биле су то страшне слике, горели су и небо и земља. Чули су се јауци рањених, од пројектила су била пресечена и стара стабла пречника и до један метар, али линија фронта није померена” – прича потпуковник Љубинко Ђурковић.

Битке су се наставиле целе ноћи све до јутра следећег дана. Тада је уз помоћ артиљерије ОВК заузео Маја Главу и наставио гранатирање карауле Кошаре, а војници ВЈ су морали да напусте караулу поподне. Око 19 часова припадници ОВК су ушли у напуштену караулу и велике телевизијске екипе, као амерички CNN и британски BBC, су одмах пренеле ту вест.
Припадници ВЈ су се повукли према другој линији одбране изнад карауле, јер су те позиције биле лакше за одбрану.

Током следећег дана су стигла и појачања за наше војнике у људству и у артиљеријском оруђу. Долазили су и очеви као добровољци да се боре поред своје деце.

“Мој батаљон је имао нешто више од хиљаду бораца у саставу 125 моторизоване бригаде, а били смо појачани и једним бројем припадника 63.падобранске бригаде из Ниша и добровољцима. Имали смо и два одреда добровољаца из иностранства, један је сачињавало око 40 руских козака, а други двадесетак Скандинаваца. Били смо решени да сви изгинемо, али да не дозволимо да и на један педаљ српске земље стане непријатељска чизма” – прича потпуковник Љубинко Ђурковић.

Према његовим речима, борбе су без прекида трајале све до склапања Кумановског споразума, а непријатељ ни у једном тренутку није успео да направи пробој. Фронтовска битка на линији од око 15 километара, коју су бранили Ђурковићеви војници, била је толико страшна да је сви описују као “пакао Кошара”. За два месеца борби непријатељ је свакодневно покушао пробој, а најјачи напади, поред првог дана, десили су се 12. априла и 6. маја, када је копненом нападу претходило више од 10 часова непрекидног бомбардовања НАТО авијације.

“Имали смо информације чак и из команде НАТО о дејствима авијације од наших обавештајних структура, тако да смо парирали макетама симулирајући лажне положаје за које је њима требало и по два дана да би их разоткрили, а до тада би дејствовали по њима.”

План НАТО-а, покушај копнене инвазије Косова и Метохије, као резултат је имао потпуни неуспех. Званични губици непријатеља, НАТО, Војске Албаније и терориста ОВК, су око 150 мртвих, иако се сматра да их је било много више, више од три стотине рањених и пет уништених тенкова Војске Албаније.

Молим Те Преблаги Господе помени у Царству Твоме православне војнике на бојишту убијене, јер су пали за слободу земље Српске, и прими их у небесни посед Твој као мученике изранављене, окрвављене својом крвљу, који су пострадали за Свету Цркву Твоју и за Отачаство, како си Ти благословио по доброти својој.Амин

[luka.luke 1]

Какве то има везе? Од моје бабе два брата били четници, баба четничка болничарка, а најмлађи брат погинуо у партизанима.
Колко је села било пола-пола?

Младић је сам више пута то рекао да му је ћаћа био партизан (комесар). И није волио четнике никад, томе сам лични свједок у овоме задњом рату.

Добро је болан, знамо да га не волиш

Ни један официр ЈНА није волио , нити воли четнике

[Романија]

[Шумадинац]

То му нешто дође као некада- ЈВуО и Партизанен Бандитн(са њиховим савезницима)

[смедерево]

На данашњи дан 1932. године, Влада Краљевине Југославије донела је Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомесечни мораторијум на дугове и обустављена присилна заплена имовине. Око 709.000 сељака-дужника дуговало је седам милијарди динара, махом лихварима и трговцима.

[Vlad Alekš]

На данашњи дан 1932. године, Влада Краљевине Југославије донела је Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомесечни мораторијум на дугове и обустављена присилна заплена имовине. Око 709.000 сељака-дужника дуговало је седам милијарди динара, махом лихварима и трговцима.

Može li neko objašnjenje? Šta se tada zapravo desilo?

[смедерево]

На збору народних првака у Такову, на данашњи дан, 23. априла 1815. године, за вођу Другог српског устанка изабран је кнез Милош Обреновић. Устанички покрет брзо је захватио већи део Београдског пашалука. Велике борбе су вођене на Љубићу (код Чачка), код Пожаревца и Дубљу (у Мачви). После првих устаничких успеха Турска је пристала на преговоре, јер се плашила интервенције Русије која је, после победе над Наполеоном, била врло моћна. Споразумом кнеза Милоша Обреновића и Марашли Али-паше у Београдском пашалуку заведена је заједничка српско-турска управа. Ослањајући се на одредбе осме тачке Букурешког мировног уговора (1812), Срби су тражили пуну аутономију и поврат шест нахија ван Београдског пашалука које су ослобођене за време Првог српског устанка. Султан је био принуђен да Хатишерифом из 1830. године призна Србији потпуну аутономију, а посебним бератом да призна кнеза Милоша Обреновића за наследног кнеза Србије. Новим хатишерифом из 1833. Србија је после народног устанка добила шест нахија ван Београдског пашалука које су улазиле у састав Србије. Тако је српски народ јуначком борбом збацио османску власт, добио своју слободу и обновио националну државу.

[Vlad Alekš]

Тако је српски народ јуначком борбом збацио османску власт, добио своју слободу и обновио националну државу.

Srbija je obnovila nacionalnu državu 1878, kada je međunarodno priznata na Berlinskom kongresu. Do tada je bila vazalna teritorija sa manjim ili većim stepenom autonomije. I nisi mi odgovorio na prethodno pitanje o seljačkim dugovima.

[смедерево]

На данашњи дан 1932. године, Влада Краљевине Југославије донела је Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомесечни мораторијум на дугове и обустављена присилна заплена имовине. Око 709.000 сељака-дужника дуговало је седам милијарди динара, махом лихварима и трговцима.

Može li neko objašnjenje? Šta se tada zapravo desilo?

Искрено за сада немам ближе информације,ако буде објавићу.