24-08-2024, 04:07 PM
Не знам да ли је било.Архивски филм о дочеку кралја Александра Карађорђевића северозападној Хрватској. https://www.youtube.com/watch?app=desktop&v=ndJb4HDHs94
Краљевина Југославија - СФРЈ
17-09-2024, 10:12 AM
Смештај за екскурзије коштао као два примерка новина
Јер, у једном тренутку, 1940. године, смештај у престоници, Београду, за ђачке екскурзије коштао је по дану свега као два примерка тадашњих новина!
У том првом београдском ђачком хотелу преноћиште је коштало само пет динара. Колико је то било јефтино ваља казати да су дневне новине коштале два динара! Ако би се пребацило у данашње цене за једну ноћ би деца плаћала само 150 динара!
Сада је јасно колики је значај био тог смештаја за децу, а пре свега њихове родитеље.
Колико је ова формула била успешна показало се већ у септембру 1940. када је само за тај месец било забележено чак 1.548 ноћења.
https://kaldrma.rs/smestaj-za-ekskurzije...ka-novina/
Јер, у једном тренутку, 1940. године, смештај у престоници, Београду, за ђачке екскурзије коштао је по дану свега као два примерка тадашњих новина!
У том првом београдском ђачком хотелу преноћиште је коштало само пет динара. Колико је то било јефтино ваља казати да су дневне новине коштале два динара! Ако би се пребацило у данашње цене за једну ноћ би деца плаћала само 150 динара!
Сада је јасно колики је значај био тог смештаја за децу, а пре свега њихове родитеље.
Колико је ова формула била успешна показало се већ у септембру 1940. када је само за тај месец било забележено чак 1.548 ноћења.
https://kaldrma.rs/smestaj-za-ekskurzije...ka-novina/
27-10-2024, 04:11 PM
"... Знате, Београд између два рата је био стварно један јако прогресиван град. Довољно је рецимо ући у неку зграду која је саграђена између два рата, па видети какав је то био град. И уопште био је и слободан и људи су долазили у њега... Београд је у то доба био стварно магичан град..."
Горан Марковић, редитељ
Горан Марковић, редитељ
30-10-2024, 11:08 AM
КРАЉЕВА ВИНАРИЈА НА ОПЛЕНЦУ
Предео око Тополе и Опленца од давнина је био познат по узгајању квалитетне винове лозе и одличних вина. Погодна, умерено континентална клима правилних температурних колебања и специфична конфигурација терена погодовали су да се најстарији житељи овог краја определе за узгајање сортних лоза.
Стари Римљани су, например, селу и брегу у наставку Опленца - Винча, наденули име Vincea по квалитетном вину које је добијано од изразито укусног и мирисног грожђа. Први записи о виноградарству овог подручја потичу из 1432. године у путопису Бертрандона де ла Брокијера бургундијског путописца и чиновника на двору Филипа III Доброг.
У оквиру свог надалеко познатог иметка у Тополи, још је Карађорђе на падинама ближе врху Опленца засновао плодоносне винограде. Стари документи из времена устаничке Србије сведоче да су виногради у атарима Тополе тако добро рађали да се није имало где сместити обиље грожђа и вина.
Грожђе и вино и данас представљају симбол сваког села опленачке области. Стога овај крај с поносом краси титула престонице српских чокота. Околни умерено осунчани брежуљци благих падова пребогати су и другим воћем, лековитим биљем и многобројним врстама јестивих гљива. Још од времена кнеза Александра Карађорђевића, установљена је Опленачка берба, богата светковина у част вина грожђа која се и данас традиционално слави у октобру у виду тродневног сабора народног стваралаштва.
Кнез Александар Карађорђевић се озбиљније посветио виноградарским засадима у Тополи, али ће прави процват опленачког виногорја отпочети тек доласком Краља Петра I у ове крајеве. Пресудну улогу у напретку и озбиљном развоју винарства и виноградарства овог краја представљало је оснивање Венчачке виноградарске задруге 1903. године која је окупила виноградаре из Винче, Брезовице, Липовца, Тополе и Бање. Тада је у Тополи и околини било око 1500 хектара винограда. Задруга се упорним радом и за ондашње прилике огромним достигнућима вртоглаво брзо наметнула као лидер виноградарског задругарства на Балкану. Многе истакнуте личности винске културе биле су гости задруге и држале су честе курсеве из области виноградарства и винарства што је убрзо дало врхунске резултате у производњи вина. Задругари су под надзором технолога углавном из Француске почели да производе вино, коњак, па чак и шампањац.
Паралелно са радовима на изградњи династичког маузолеја, Краљ Петар I је иза цркве дао да се сазида мали подрум где је све до почетка Првог светског рата прерађивано грожђе. Из тог првог Краљевог подрума сачувана је до данас огромна стара бачва од близу 4000 литара коју је 1909. године Петар Јоксић, унук Карађорђевог буљубаше, поклонио Краљу Петру I. На њој је изрезбарен стих "Који не зна да треба рујно винца пити, није човек већ је изрод тог ће земља клети."
Краљ Александар I наставио је подухват свог оца и деде, засадивши на преко 50 хектара 150.000 чокота сорти Траминац, Шардоне, Гаме и Пино Ноар набављених у Француској, али и аутохтоне сорте које су давале одличне купаже. Временом су настала позната вина Тријумф, Опленка, Жилавка и Розе.
Краљевски виноград је постао расадник квалитетних сорти које су потраживала огледна добра, пољопривредне школе и домаћинства. Вина која су се добијала са краљевских винограда су се служила приликом званичних посета европских владара али су нашла свој пут и до трпезе страних дворова.
Пише: Мирјана Зорић
Преузето из Фејсбук групе "Чувари историје"
https://www.facebook.com/photo/?fbid=809...cale=sr_RS
Предео око Тополе и Опленца од давнина је био познат по узгајању квалитетне винове лозе и одличних вина. Погодна, умерено континентална клима правилних температурних колебања и специфична конфигурација терена погодовали су да се најстарији житељи овог краја определе за узгајање сортних лоза.
Стари Римљани су, например, селу и брегу у наставку Опленца - Винча, наденули име Vincea по квалитетном вину које је добијано од изразито укусног и мирисног грожђа. Први записи о виноградарству овог подручја потичу из 1432. године у путопису Бертрандона де ла Брокијера бургундијског путописца и чиновника на двору Филипа III Доброг.
У оквиру свог надалеко познатог иметка у Тополи, још је Карађорђе на падинама ближе врху Опленца засновао плодоносне винограде. Стари документи из времена устаничке Србије сведоче да су виногради у атарима Тополе тако добро рађали да се није имало где сместити обиље грожђа и вина.
Грожђе и вино и данас представљају симбол сваког села опленачке области. Стога овај крај с поносом краси титула престонице српских чокота. Околни умерено осунчани брежуљци благих падова пребогати су и другим воћем, лековитим биљем и многобројним врстама јестивих гљива. Још од времена кнеза Александра Карађорђевића, установљена је Опленачка берба, богата светковина у част вина грожђа која се и данас традиционално слави у октобру у виду тродневног сабора народног стваралаштва.
Кнез Александар Карађорђевић се озбиљније посветио виноградарским засадима у Тополи, али ће прави процват опленачког виногорја отпочети тек доласком Краља Петра I у ове крајеве. Пресудну улогу у напретку и озбиљном развоју винарства и виноградарства овог краја представљало је оснивање Венчачке виноградарске задруге 1903. године која је окупила виноградаре из Винче, Брезовице, Липовца, Тополе и Бање. Тада је у Тополи и околини било око 1500 хектара винограда. Задруга се упорним радом и за ондашње прилике огромним достигнућима вртоглаво брзо наметнула као лидер виноградарског задругарства на Балкану. Многе истакнуте личности винске културе биле су гости задруге и држале су честе курсеве из области виноградарства и винарства што је убрзо дало врхунске резултате у производњи вина. Задругари су под надзором технолога углавном из Француске почели да производе вино, коњак, па чак и шампањац.
Паралелно са радовима на изградњи династичког маузолеја, Краљ Петар I је иза цркве дао да се сазида мали подрум где је све до почетка Првог светског рата прерађивано грожђе. Из тог првог Краљевог подрума сачувана је до данас огромна стара бачва од близу 4000 литара коју је 1909. године Петар Јоксић, унук Карађорђевог буљубаше, поклонио Краљу Петру I. На њој је изрезбарен стих "Који не зна да треба рујно винца пити, није човек већ је изрод тог ће земља клети."
Краљ Александар I наставио је подухват свог оца и деде, засадивши на преко 50 хектара 150.000 чокота сорти Траминац, Шардоне, Гаме и Пино Ноар набављених у Француској, али и аутохтоне сорте које су давале одличне купаже. Временом су настала позната вина Тријумф, Опленка, Жилавка и Розе.
Краљевски виноград је постао расадник квалитетних сорти које су потраживала огледна добра, пољопривредне школе и домаћинства. Вина која су се добијала са краљевских винограда су се служила приликом званичних посета европских владара али су нашла свој пут и до трпезе страних дворова.
Пише: Мирјана Зорић
Преузето из Фејсбук групе "Чувари историје"
https://www.facebook.com/photo/?fbid=809...cale=sr_RS
30-10-2024, 10:59 PM
Хтио сам да вам подијелим интересантан чланак о Љубу Чупићу, аутор је навео архивске и партизанске доказе о томе да су ,,другови" из КПЈ намјестили стријељање Чупићу од четника. За опширније:
https://youtu.be/DR7B8hfy2Hs?si=gjkt3vtRdaXpYdRt
Јавите ми се касније
https://youtu.be/DR7B8hfy2Hs?si=gjkt3vtRdaXpYdRt
Јавите ми се касније
17-12-2024, 10:44 PM
МЕМОРИЈАЛНЕ ШУМЕ КРАЉА ПЕТРА I И КРАЉА АЛЕКСАНДРА I КАРАЂОРЂЕВИЋА У ИЗРАЕЛУ.
Између два светска рата, у раздобљу када су се оцртавале контуре будуће израелске државе, масовније имиграције Јевреја у мандатну Палестину, као и појачане делатности ционистичких организација у Европи, долази до развоја веза између Србије, односно Краљевине Југославије и тадашњих јеврејских првака и институција у Палестини.
У знак захвалности Краљу Петру I Карађорђевићу за његову подршку ционистичким идејама и наклоњености према Јеврејима, донацијама југословенских Јевреја и уз помоћ ККЛ-а (Јеврејског националног фонда, Jewish National Fund, Keren Keyemeth leIsrael), девет година по његовом упокојењу, априла 1930. године засађена је шума са 10.000 садница која носи име Краља Петра.
Шума је засађена међу првим у Палестини, непосредно после садње шуме у част британског министра иностраних послова Алфреда Балфура 1928. и првог чехословачког председника Томаша Масарика 1930. године.
Подсећања ради, ционистичку идеју о оснивању јеврејске државе први пут је Србија званично поздравила и признала децембра 1917. године. У време Великог рата, српска влада је признала "Балфурову декларацију" којом се подржавало формирање "националног дома за јеврејски народ“ у Палестини. У личном писму краљевског посланика у Паризу и шефа Српске војне мисије у Сједињеним Америчким Државама Миленка Веснића, упућеном официру српске војске и ционистичком активисти капетану Давиду Албали, изражене су симпатије и подршка Србије и њеног народа оживљавању јеврејске државе и оснивању Израела.
Средином тридесетих година, после атентата у Марсеју 1934. године, на потезу између Хаифе и Назарета, а надомак кибуца Шаар Ха'амаким, основаног од стране југословенских и румунских Јевреја, априла 1935. године је одржана свечана церемонија садње шуме/горе Краља Александра I Карађорђевића, као израз јеврејске захвалности због његове подршке стварању израелске државе и пријатељству према домаћим Јеврејима.
Извор фотографија, Амбасада РС у Израелу:
1. Садња шума 1935. године - фото: kkl-jnf.org / digitalna.nb.rs
2. Фото: kkl-jnf.org / digitalna.nb.rs
3. Оригинална спомен плоча - фото: Душан Михалек.
Пише: Мирјана Зорић
Преузето из Фејсбук групе "Чувари историје"
https://www.facebook.com/photo/?fbid=838...2828199301
https://www.facebook.com/photo?fbid=8384...2828199301
https://www.facebook.com/photo?fbid=8384...2828199301
Између два светска рата, у раздобљу када су се оцртавале контуре будуће израелске државе, масовније имиграције Јевреја у мандатну Палестину, као и појачане делатности ционистичких организација у Европи, долази до развоја веза између Србије, односно Краљевине Југославије и тадашњих јеврејских првака и институција у Палестини.
У знак захвалности Краљу Петру I Карађорђевићу за његову подршку ционистичким идејама и наклоњености према Јеврејима, донацијама југословенских Јевреја и уз помоћ ККЛ-а (Јеврејског националног фонда, Jewish National Fund, Keren Keyemeth leIsrael), девет година по његовом упокојењу, априла 1930. године засађена је шума са 10.000 садница која носи име Краља Петра.
Шума је засађена међу првим у Палестини, непосредно после садње шуме у част британског министра иностраних послова Алфреда Балфура 1928. и првог чехословачког председника Томаша Масарика 1930. године.
Подсећања ради, ционистичку идеју о оснивању јеврејске државе први пут је Србија званично поздравила и признала децембра 1917. године. У време Великог рата, српска влада је признала "Балфурову декларацију" којом се подржавало формирање "националног дома за јеврејски народ“ у Палестини. У личном писму краљевског посланика у Паризу и шефа Српске војне мисије у Сједињеним Америчким Државама Миленка Веснића, упућеном официру српске војске и ционистичком активисти капетану Давиду Албали, изражене су симпатије и подршка Србије и њеног народа оживљавању јеврејске државе и оснивању Израела.
Средином тридесетих година, после атентата у Марсеју 1934. године, на потезу између Хаифе и Назарета, а надомак кибуца Шаар Ха'амаким, основаног од стране југословенских и румунских Јевреја, априла 1935. године је одржана свечана церемонија садње шуме/горе Краља Александра I Карађорђевића, као израз јеврејске захвалности због његове подршке стварању израелске државе и пријатељству према домаћим Јеврејима.
Извор фотографија, Амбасада РС у Израелу:
1. Садња шума 1935. године - фото: kkl-jnf.org / digitalna.nb.rs
2. Фото: kkl-jnf.org / digitalna.nb.rs
3. Оригинална спомен плоча - фото: Душан Михалек.
Пише: Мирјана Зорић
Преузето из Фејсбук групе "Чувари историје"
https://www.facebook.com/photo/?fbid=838...2828199301
https://www.facebook.com/photo?fbid=8384...2828199301
https://www.facebook.com/photo?fbid=8384...2828199301
26-12-2024, 10:34 AM
На јучерашњи дан пре 88 година (1936), група од 27 четрнаестогодишњих гимназијалаца, у пратњи својих професора, допутовала је у престоницу из свих бановина Краљевине Југославије, на позив младог краља Петра II Карађорђевића, да би заједно с најсиромашнијом децом из Београда прославили празник Материце. Гимназијаци који су допутовали у Београд, изабрани су као најбољи ученици у својим разредима, али и као најсиромашнији. Након изласка из воза добили су на дар од младог краља по зимски капут и рукавице. Госте су на станици сачекали и њихови домаћини, београдски гимназијалци са својим родитељима.
Провели су три дана у Београду, где је за њих био припремљен посебан програм. Посетили су фабрику хартије Милана Вапе, свечану биоскопску представу у ,,Касини”, Соколску академију у дворани Коларчеве задужбине, Фабрику чоколаде Шонда, зграду Црвеног крста, Панчевачки мост, споменик др Арчибалду Рајсу на Топчидеру, Ловачки музеј кнеза Павла Карађорђевића, Београдски аеродром и друго. У школи ,,Краља Александра I” у част гостију, Црвени крст је приредио представу.
У недељу 27. децембра 1936. године на дан прославе Материца, млади краљ Петар II Карађорђевић организовао је ручак у Ауто-мото клубу за своје госте гимназијалце. Завршна свечаност била је на Двору на Дедињу. Након једночинке ,,Наша деца” коју су извели чланови Народног позоришта, Жанка Стокић и Душан Раденковић, као и пропратног пригодног програма, око 300 деце добило је поклоне, одећу, обућу, играчке и слаткише. У оквиру прославе празника Материца, поклоне од краљице Марије Карађорђевић, добили су питомци Дома слепих ,,Краљ Александра I” као и деца Дома сирочади ,,Краљице Марије” у Земуну.
? опис: Прослава Материца на краљевском Двору у Београду / година настанка: 25. 12. 1936 – 27. 12. 1936. / место настанка: Београд. / материјал и техника: фото-папир, фотографија – позитив, црно-бела / димензије: 15 x 10 цм / фотографије: СГИ2-7677_00, СГИ2-7680_00, СГИ2-7681_00, СГИ2-7684_00, СГИ2-7686_00, СГИ2-7688_00,
https://www.facebook.com/@MuzejGradaBeograda/
https://www.facebook.com/photo/?fbid=103...0954906899
Извор: Музеј града Београда
Провели су три дана у Београду, где је за њих био припремљен посебан програм. Посетили су фабрику хартије Милана Вапе, свечану биоскопску представу у ,,Касини”, Соколску академију у дворани Коларчеве задужбине, Фабрику чоколаде Шонда, зграду Црвеног крста, Панчевачки мост, споменик др Арчибалду Рајсу на Топчидеру, Ловачки музеј кнеза Павла Карађорђевића, Београдски аеродром и друго. У школи ,,Краља Александра I” у част гостију, Црвени крст је приредио представу.
У недељу 27. децембра 1936. године на дан прославе Материца, млади краљ Петар II Карађорђевић организовао је ручак у Ауто-мото клубу за своје госте гимназијалце. Завршна свечаност била је на Двору на Дедињу. Након једночинке ,,Наша деца” коју су извели чланови Народног позоришта, Жанка Стокић и Душан Раденковић, као и пропратног пригодног програма, око 300 деце добило је поклоне, одећу, обућу, играчке и слаткише. У оквиру прославе празника Материца, поклоне од краљице Марије Карађорђевић, добили су питомци Дома слепих ,,Краљ Александра I” као и деца Дома сирочади ,,Краљице Марије” у Земуну.
? опис: Прослава Материца на краљевском Двору у Београду / година настанка: 25. 12. 1936 – 27. 12. 1936. / место настанка: Београд. / материјал и техника: фото-папир, фотографија – позитив, црно-бела / димензије: 15 x 10 цм / фотографије: СГИ2-7677_00, СГИ2-7680_00, СГИ2-7681_00, СГИ2-7684_00, СГИ2-7686_00, СГИ2-7688_00,
https://www.facebook.com/@MuzejGradaBeograda/
https://www.facebook.com/photo/?fbid=103...0954906899
Извор: Музеј града Београда
09-02-2025, 09:47 AM
Београд у мраку 1975. године због присилне штедње струје
https://kaldrma.rs/beograd-u-mraku-1975-...je-struje/
https://kaldrma.rs/beograd-u-mraku-1975-...je-struje/
09-02-2025, 10:02 AM
(09-02-2025, 09:47 AM)Митић Пише: Београд у мраку 1975. године због присилне штедње струје
https://kaldrma.rs/beograd-u-mraku-1975-...je-struje/
Браво Митке! Одличан чланак. Исте те године када су дошли Deep Purple у Београду (Смак био предгрупа) цео град није имао струју.
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
25-02-2025, 04:27 PM
На данашњи дан пре 95 година (1930), Светозар Грдијан фотографисао је пацијенте и особље у Француском диспанзеру за одојчад „Кап млека” или „Француска мисија”. Оснивач првог дечијег диспанзера у Србији, био је француски лекар др Габријел Гарније.
Када је основан 12. октобра 1919. године, диспанзер је био смештен у Светогорској улици, али је после пар година пресељен у зграду на углу Француске и Господар Јевремове улице. Био је под патронатом Француске владе, Министарства народног здравља краљевине СХС (касније Краљевине Југославије) и Општине града Београда. Велику финансијску помоћ при оснивању ове институције, пружила је Национална федерација француских ветерана са Источног фронта, Француска медицинска академија и друге институције.
Основни задатак који су запослени обављали у Француском диспанзеру била је хигијенска и здравствена заштита као и помоћ одојчадима и њиховим мајкама. У оквиру диспанзера постојао је и Завод за стерилизацију млека, где се издавало стерилно млеко за сву одојчад, којима је из различитих разлога било ускраћено мајчино млеко. Лекови и све медицинске услуге су биле бесплатне. Поред медицинских услуга сиромашним породицама се помагало у пеленама, дечијој одећи, постељини и храни. У првој деценији рада, у Француском диспанзеру прегледано је преко 180 хиљада деце, стерилно млеко добило је 1477 одојчади, а према доступним извештајима на годишњем нивоу, у односу на број рођене деце у престоници, више од половине је било прегледано у овом диспанзеру.
Поред посла главног педијатра, др Гарније је обављао и дужност директора Француског диспанзера. Неки од педијатара који су заједно са др Гарнијеом радили краће или дуже у диспанзеру, а које посебно треба поменути су: др Надежда Станојевић, др Милан Петровић, др Милош Бајшански и др Јелица Петровић.
? опис: Француски диспанзер за одојчад "Кап млека” - ,,Француска мисија” у Београду / година настанка: 25. 2. 1930. / место настанка: Београд / материјал и техника: фото-папир, фотографија – позитив, црно-бела / димензије: 15 x 10 цм / фотографије: СГИ2-0039_00, СГИ2-0040_00, СГИ2-0041_00, СГИ2-0043_00.
https://www.facebook.com/MuzejGradaBeograda
https://www.facebook.com/photo/?fbid=108...8816841779
Извор: Музеј града Београда
Када је основан 12. октобра 1919. године, диспанзер је био смештен у Светогорској улици, али је после пар година пресељен у зграду на углу Француске и Господар Јевремове улице. Био је под патронатом Француске владе, Министарства народног здравља краљевине СХС (касније Краљевине Југославије) и Општине града Београда. Велику финансијску помоћ при оснивању ове институције, пружила је Национална федерација француских ветерана са Источног фронта, Француска медицинска академија и друге институције.
Основни задатак који су запослени обављали у Француском диспанзеру била је хигијенска и здравствена заштита као и помоћ одојчадима и њиховим мајкама. У оквиру диспанзера постојао је и Завод за стерилизацију млека, где се издавало стерилно млеко за сву одојчад, којима је из различитих разлога било ускраћено мајчино млеко. Лекови и све медицинске услуге су биле бесплатне. Поред медицинских услуга сиромашним породицама се помагало у пеленама, дечијој одећи, постељини и храни. У првој деценији рада, у Француском диспанзеру прегледано је преко 180 хиљада деце, стерилно млеко добило је 1477 одојчади, а према доступним извештајима на годишњем нивоу, у односу на број рођене деце у престоници, више од половине је било прегледано у овом диспанзеру.
Поред посла главног педијатра, др Гарније је обављао и дужност директора Француског диспанзера. Неки од педијатара који су заједно са др Гарнијеом радили краће или дуже у диспанзеру, а које посебно треба поменути су: др Надежда Станојевић, др Милан Петровић, др Милош Бајшански и др Јелица Петровић.
? опис: Француски диспанзер за одојчад "Кап млека” - ,,Француска мисија” у Београду / година настанка: 25. 2. 1930. / место настанка: Београд / материјал и техника: фото-папир, фотографија – позитив, црно-бела / димензије: 15 x 10 цм / фотографије: СГИ2-0039_00, СГИ2-0040_00, СГИ2-0041_00, СГИ2-0043_00.
https://www.facebook.com/MuzejGradaBeograda
https://www.facebook.com/photo/?fbid=108...8816841779
Извор: Музеј града Београда
14-03-2025, 10:25 AM
94% државне елите 1918-1941 је имало високо образовање (завршен факултет) док је 1948. тај проценат био тек 45%!
Извор: Игор Јарамаз
https://x.com/IgorJaramaz/status/1900293694835556409
Извор: Игор Јарамаз
https://x.com/IgorJaramaz/status/1900293694835556409
14-03-2025, 02:45 PM
(14-03-2025, 10:25 AM)Митић Пише: 94% државне елите 1918-1941 је имало високо образовање (завршен факултет) док је 1948. тај проценат био тек 45%!
Извор: Игор Јарамаз
https://x.com/IgorJaramaz/status/1900293694835556409
Морам да одговорим на ово, иако избегавам. ИЗБЕГАВАЈТЕ интерњет историју, поготово овог Твитер типа.
Појашњење:
Први податак о 94% факултетски образоване елите у Краљевини Југославији уочи Другог светског рата је апсолутно тачан.
Други податак је преписан из неких књига комунистичких или неокомунистичких историчара који су једноставно преписали статистички податак из тадашњег времена, без икакве критике извора.
Критика извора самог податка:
Статистичке податке, 1948. године, није сакупљала никаква чиновничка организација или служба у оквиру државног или владиног система (оно што би данас могли назвати Министарство за државну управу и локалну самоуправу). Податке је сакупљала, сортирала и доставила удба, тајна политичка партијска полиција режима Јосипа Броза. Режиму Јосипа Броза, логично, било је важно да представља себе као систем који има подршку свих слојева становништва, па и образоване елите.
То је под 1.
Под 2:
Велики број припадника предратне елите, а то су били најобразованији људи ове земље, страдао је у ратним дејствима, избегао је у иностранство или су се, у огромном броју, налазили по комунистичким казаматима широм Југославије.
Под 3:
Универзитет у Београду није радио између 1941 и 1947. године. Дакле, није могао да "произведе" нове факултетски образоване особе, како је то чинио пре рата.
Закључак:
Податку о 45% високо образованих особа у комунистичкој елити 1948. године, НЕ МОЖЕ СЕ ВЕРОВАТИ ЗБОГ НЕПОУЗДАНОГ ИЗВОРА и ИЗВОРА ДРУГОГ РЕДА КОЈИ ДОНОСЕ ДИЈАМЕТРАЛНО СУПРОТНЕ ЗАКЉУЧКЕ.
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)