[Бенито]

Чак могу и да напишем из које књиге једне неокомунистичке историчарке је тај податак од 45% високообразованих, али то није битно.
Овим податком, као и морем других лажних података, крије се младим генерацијама до какве мере погрома је довела титоистичка револуција у Југославији, односно да се сакрије од нових генерација да је комунистичка револуција уопште постојала, како би комунисти вечито остали на власти, док год не униште српски народ као државотворну целину.
Зато је света дужност подржати студенте против којих су све стране службе, од ЦИА-Е, преко БНД-а до усташа из Загреба. 
Пумпај!!!!

[Митић]

Сад сам се сетио нешто у вези са емисијом кад су заједно гостовали гдин Милослав и Ратко Крсмановић на Балкан инфу.

И Крсмановић је беше нешто причао о томе како је ЕИ Ниш правила компјутере за време СФРЈ.

Само што није рекао да су Амери донели рачунарску технологију у СФРЈ, пошто је након 1948. године и разлаза између Броза и Стаљина, СФРЈ постала тржиште за америчке произвођаче рачунарске технологије, јер су остале социјалистичке државе биле под рестрикцијама.

И југословенско предузеће није успело да достигне потпуно аутономну производњу без коришћења стране лиценце

Може се видети у овом раду који је на енглеском језику

https://tokovi.istorije.rs/lat/uploaded/...TKOVIC.pdf

[Митић]

1941. година. Са лева на десно: Милан, Коста и Душан, три најмлађа сина од деветоро деце индустријалца и трговца Живка Стојиљковића. Он је сазидао електричне млинове у Лесковцу и Куманову, са електричном централом и увео електрично осветљење у Куманову. У Нишу је поседовао гвожђарску радњу на месту на коме се налази тржни центар "Калча". Његов син Коста подигао је хотел "Парк".
Хвала г-ђи Снежани Миленковић на уступљеној фотографији из породичног албума.

https://www.facebook.com/photo?fbid=1484...1333968806

Извор: Фејсбук страница "Слике старог Ниша"

[Николај]

Не знам колико је тачно, вероватно је мало набуџено:

[Милослав Самарџић]

Тачно је у основи, с тим што су у СФРЈ имали више официри, него што је овде наведено. А најважније је што многима на функцијама у СФРЈ плата није била главни извор прихода, већ корупција. Нпр. они су могли да узму кредит од банке милион евра, а кад инфлација учини своје да врате 500 евра рецимо. Имали су бесплатно лечење у иностранству, а народ није знао да је то уопште могуће. Имали су право да купују девизе по званичном курсу, много нижем од реалног, итд.