[Митић]

Кисић је сам истицао да је заточен у логору због припадања Ноп-у.

То има и код Кољанина.

Има и у "Сури слободи"

[ЈВуО-КГ]

Ваздухопловни Наредник,Пилот Алексић Богољуб-Медоња

Рођен је 20.јануара 1910. у селу Драгушица код Кнића,од оца Цветка и мајке Стаменке у земљорадничкој породици.Основну школу завршио је у Драгушици,а затим је похађао крагујевачку Гимназију.

Завршио је пилотску школу 7. ваздухопловног пука у Мостару.

Звање дипломираног пилота стекао је решењем од 1. јула 1933. године.

У Априлском рату успео да избегне заробљавање и да се врати у село Драгушицу.

После дизања устанка прикључио се јединицама ЈВуО.

У лето 1944. прелази у партизане.Завршио је други пилотски курс.До краја рата имао пет борбених летова. После рата радио је као пилот  у Ваздухопловству до пензионисања и живео у Панчеву.Умро је 1975. године

Ваздухопловни Наредник,Пилот Божовић Радомир

Рођен 6.јуна 1913. у селу Борач код Кнића,од оца Драгутина и мајке Драгиње у земљорадничкој породици.Основну школу завршио у селу Борчу а затим гимназију у Крагујевцу.Док је похађао гимназију,становао је у улици Гружанској број 11 у Крагујевцу.

Завршио је 7. класу Вадухопловно механичарске школе 1. ваздухопловног пука 1937. у Новом Саду.

Био је пилот у 2. пилотској школи у Краљеву.

Инструктор летења на аеродрому Рајловац код Сарајева.

У Априлском рату избегао заробљавање и вратио се у своје село.

Почетком 1942. прикључио се јединицама ЈВуО.

Распоређен на војничке дужности у околини Ваљева.

Убијен 1943. на Дивчибарама из заседе од стране партизана.

Ваздухопловни Наредник Лазовић Мирослав

Рођен 1919. у селу Губеревац код Кнића,од оца Ђорђа и мајке Вукосаве.

Био је на служби у Делницама и Загребу.

За време рата оженио се Драгицом из Великог Градишта.

Јединицама ЈВуО приступио је у једном селу код Честина.

Када су комунисти ушли у Крагујевац, пронађен је,ухапђен и стрељан 1945. у Капислани.

Ваздухопловни Поднаредник,Механичар-Стрелац Смиљанић Тадија-Сајџија

Рођен 21. маја 1917. у селу Баре код Крагујевца,од оца Богића и мајке Новке..Основну школу завршио у родном селу,као и три разреда часовничарског заната у Крагујевцу.

У Ваздухопловство ступио 1. новембра 1938. године.

Трупну подофицирску школу завршио са одличним успехом као 5. у рангу од 22 кандидата.

Решењем од 25. јула 1939. оглашен је способним за аеропланског механичара.

У чин поднаредника произведен указом од 1. јуна 1940. године.

Од 4. јуна 1940. аероплански механичар 655. ескадриле Ваздухопловне школе гађања.

Затим завршио специјални курс за шофера у Ваздухопловству и 2. фебруара 1941. оглашен способним за службу.

После Априлског рата избегао заробљавање и прикључио се јединицама ЈВуО.

Био је командант 3. батаљона 2. Гружанске бригаде.

Опкољен од стране паризана и убијен као рањеник 1943. у селу Рамаћа код Крагујевца.

Ваздухопловни Наредник,Механичар-Стрелац Станојевић Димитрије

Рођен 14. августа 1918. године у селу Леесковцу у Гружи,од оца Николе и мајке Мирославе у земљорадничкој породици.Основну школу завршио у Гружи, а четири разреда гимназије у Крагујевцу.

У ваздухопловно подофицирску школу ступио је 1. октобра 1936. године.

Завршио је 11. класу Ваздухопловно подофицирске коле са добрим успехом.

Од 1. октобра 1938. до 12. фебруара 1939. поднаредник у 24. аеродромској чети у 9. ваздухопловној бази.

Слушалац од 12. фебруара до 27. септембра 1939. у Механичарској школи 1. ваздухопловно техничког парка 9. ваздухопловне базе у Панчеву.

Аероплански механичар од 29. новембра 1939. до 18. априла 1940. у 163. ескадрили 7.ваздухопловног пука.

У чин ваздухопловног наредника унапређен указом од 1. априла 1940. године.

Од 18. априла 1940. механичар стрелац у 212. ескадрили 7. ваздухопловног пука.

У Априлском рату избегао заробљавање.

По дизању устанка прикључио се јединицама ЈВуО.

Обављао дужност заменика команданта 2. батаљона 1. Гружанске бригаде ЈВуО.

Средином 1944. прешао у партизане. Умро 1992. године.

[Бенито]

ЈВуО, зна ли се за овог Медоњу у којој јединици ЈВ је био за време рата?

[ЈВуО-КГ]

ЈВуО, зна ли се за овог Медоњу у којој јединици ЈВ је био за време рата?

Нисам могао да нађем.Можда ће знати Мићони ако види ово.Ја имам још неколико биографија ваздухопловаца који су приступили ЈВуО,имам једног из ЈВуЕ који је погинуо у Италији и једног кога ћу морати на теми КЈВ пошто није хтео да приступи никоме у рату а чекао је Краља да се врати и причао јавно о томе па доживео тешке тортуре од комуниста после рата. И ту је и Лукић,који је погину,ваљда 1943. године.Не Новица,него онај други, да ли му је брат или шта ли је,пошто имам податак да је био командант Шљивовачког четничког одреда.Много сам раскупусао те биографије,мораћу то да средим наредних дана. Ако нешто зајебем,коригуј обавезно и заборавих да ти захвалим на препоруци за ону књигу,тако да захваљујем са закашњењем.

[Мића Адмирал]

ЈВуО, зна ли се за овог Медоњу у којој јединици ЈВ је био за време рата?

Нисам могао да нађем.Можда ће знати Мићони ако види ово.Ја имам још неколико биографија ваздухопловаца који су приступили ЈВуО,имам једног из ЈВуЕ који је погинуо у Италији и једног кога ћу морати на теми КЈВ пошто није хтео да приступи никоме у рату а чекао је Краља да се врати и причао јавно о томе па доживео тешке тортуре од комуниста после рата. И ту је и Лукић,који је погину,ваљда 1943. године.Не Новица,него онај други, да ли му је брат или шта ли је,пошто имам податак да је био командант Шљивовачког четничког одреда.Много сам раскупусао те биографије,мораћу то да средим наредних дана. Ако нешто зајебем,коригуј обавезно и заборавих да ти захвалим на препоруци за ону књигу,тако да захваљујем са закашњењем.

Бошко Медоња није био на командним дужностима, већ на служби у Штабу Трећег батаљона Прве гружанске бригаде. Постоје тврдње да је у Априлском рату четири пута летео од Црне Горе до Грчке, превозећи краљ. породицу и чланове држ. апарата. Последњи пут, када је слетео у Црну Гору заробљен је и потом је успео да искочи из железн. транспорта у околини Чачка. После рата спасао га је комшија из села Мијалко Тодоровић Друг Плави.

Лукић се звао Милорад и погинуо је од љотићеваца у с. Драчи, Гружа, 29. јануара 1943. године.

Мој КГ ради одличне ствари.

[Николај]

ЈВуО, зна ли се за овог Медоњу у којој јединици ЈВ је био за време рата?

Нисам могао да нађем.Можда ће знати Мићони ако види ово.Ја имам још неколико биографија ваздухопловаца који су приступили ЈВуО,имам једног из ЈВуЕ који је погинуо у Италији и једног кога ћу морати на теми КЈВ пошто није хтео да приступи никоме у рату а чекао је Краља да се врати и причао јавно о томе па доживео тешке тортуре од комуниста после рата. И ту је и Лукић,који је погину,ваљда 1943. године.Не Новица,него онај други, да ли му је брат или шта ли је,пошто имам податак да је био командант Шљивовачког четничког одреда.Много сам раскупусао те биографије,мораћу то да средим наредних дана. Ако нешто зајебем,коригуј обавезно и заборавих да ти захвалим на препоруци за ону књигу,тако да захваљујем са закашњењем.

Има и један ваздухопловац из Баточине. Цео рат је провео у земуници испод винограда и на крају рата пришао комунистима.

[ватхра]

Ја имам још неколико биографија ваздухопловаца који су приступили ЈВуО,имам једног из ЈВуЕ који је погинуо у Италији.

Да ли си нашао биографију Милисава Семиза? Доста је занимљива.
Који пилот је погинуо у Италији? Је ли у авиону?
Било их је неколико који су погинули у Медитерану у саставу РАФ.

Ако те занимају авијатичари из југословенског деташмана на Б-24, имаш добру књигу "Небеска одисеја" од Александра Кола.

[ЈВуО-КГ]

Ја имам још неколико биографија ваздухопловаца који су приступили ЈВуО,имам једног из ЈВуЕ који је погинуо у Италији.

Да ли си нашао биографију Милисава Семиза? Доста је занимљива.
Који пилот је погинуо у Италији? Је ли у авиону?
Било их је неколико који су погинули у Медитерану у саставу РАФ.

Ако те занимају авијатичари из југословенског деташмана на Б-24, имаш добру књигу "Небеска одисеја" од Александра Кола.

Хвала на препоруци Ватхра,нисам ја фан авијације,него ето налетело тако.   Иначе сам имао једну фантастичну енсиклопедију о авионима ,али ми је један лик не врати никад а има 20 година како сам му дао. Тај што је погинуо изнад Италије,јесте оборен тј. био је у авиону. Звао се Златановић Синиша,био је члан посаде авиона којим је пилотирао капетан Сава Жарков.Иначе Златановићу је рођени брат Владимир стрељан у Шумарицама 21.10.1941. године.Не знам колико их је било у авиону али сви су погинули. То је било 26.06.1944. године.Погодио их је нацистички ПВО. А имам и још једног који је погинуо изнад Италије,пар месеци касније, звао се Ковачевић Стеван.Написаћу неки дан о њима ово што имам од података.

Ваздухопловни Поднаредник Ивановић Живота

Рођен 26. октобра 1922. у Теферичу код Крагујевца.

Заробљен у Априлском рату.Пуштен из логора.Непознати разлози.

По повратку у земљу мобилисан од стране ЈВуО.

Приликом наступања партизана пребегао код истих. Умро 1948. године.

Ваздухопловни Поднаредник,радиотелеграфиста-стрелац Милорадовић Светозар-Ђенерал

Рођен 27. марта 1922.  у општини Кнић код Крагујевца,од оца Милована и мајке Агнијеу земљорадничкој породици.За време школовања становао у Крагујевцу у Кнеза Михаила бр. 115.

У Априлском рату избегао заробљавање.

По избијању устанка прикључио се јединицама ЈВуО.

Као припадник ЈВуО преживео стрељање од стране немачких окупатора на Метином брду 15.02.1943. године.Провукао се испод жице којојм је био ограђен логор и некако стигао до Кнића.

За време рата био војни командант општине Кнић,а потом официр радиотелеграфиста у Штабу 1. Шумадијског корпуса ЈВуО.

Преживео рат и емигрирао у Аустралију.

Преминуо 1970. године.

[ЈВуО-КГ]

Ваздухопловни Наредник,Радиотелеграфиста-Стрелац Савић Милун

Рођен 10.маја 1913. у селу Брђани код Горњег Милановца.Основну школу завршио у родном селу,четири разреда гимназије у Горњем Милановцу.

У Коњичко подофицирску школу ступио 1. октобра 1931. године.Завршио 17. класу са одличним успехом као 1. у рангу од 64 питомца у класи.

Вођа одељења од 17. октобра 1933. до 23. априла 1934. у 1.ескадрону 1. коњичког пука Краљеве гарде-Топчидер.

Писар од 23. априла 1934. до 8. марта 1935. у Штабу 1.коњичког пука-Топчидер.

Из коњице у ваздухопловство преведен је решењем из 1939. године.

Слушалац од 3. фебруара до 23. децембра 1939. у Школи за везе Команде Ваздухопловно стручних школа.

Од 23. децембра 1939. до 15. априла 1940. радиотелеграфиста-стрелац у 201. ескадрили 1. ваздухопловног пука.

Од 15. априла 1940. радиотелеграфиста-стрелац у 215. ескадрили 8. ваздухопловног пука.

У Априлском рату избегао заробљавање.По подизању устанка прикљчио се јединицама ЈВуО.

Био је командант 1. Љубићке бригаде ЈВуО.

Преживео рат и емигрирао у Аустралију.

Ваздухопловни Поручник,Фотограф Радишић Обрад

Рођен 29. септембра 1914. у Такову код Горњег Милановца,од оца Миладина и мајке Косаре.Основну школу завршио у Такову.

Поднаредник од 1. маја 1934. до 3. маја 1935. у 1. пешадијској подофицирској школи.

Поднаредник од 3. маја 1935. до 15. септембра 1937. у 2. пешадијском пуку Књаза Михаила.

Од 15. септембра 1937. до 17. априла 1939. писар интедант у 2. пешадијском пуку.

У чин пешадијског наредника унапређен указом од 6. септембра 1938. године.

Из рода пешадије у Ваздухопловство преведен решењем од 30. марта 1939. године.

Од17. априла до 5. јуна 1939. наредник чете у 1.аеродромској чети 1. ваздухопловне базе.

Слушалац од 5. јуна до 7. децембра 1939. у Фото школи Команде Ваздухопловно стручних школа.

Од 7. децембра 1939. до 20. маја 1940. године фотограф у фото служби 1. ваздухопловне базе.

У 2. обавештајном одељењу Главног ђенералштаба од 20. маја 1940. године.

После Априлског рата избегао заробљавање и прикључио се јединицама ЈВуО.

У току 1943. био је командант 1.Таковске бригаде ЈВуО.

Заробљен јануара 1944. од стране Немаца.

У Бањички логор доведен је 28. фебруара 1944.,а затим пребачен у логор Матхаузен где је преминуо 1945. године.

[Мића Адмирал]

Све је добро, али о официру Стаменку Димитријевићу, који је држао говор над одром Ј.Д, није исправан закључак.
Он јесте био у ЈВуО - равногорац, а тада, у тренутку сахране и он је био легализован. Могуће да је онакав говор био под цензуром,а Немац је то све надгледао и слушао...
рез. капетан II класе Стаменко Т. Димитријевић рођен је 1910. године у с. Мишевићу, код Јагодине. Пре рата је службовао као високи чиновник вардарске бановине.
У ЈВуО - судија Преког војног суда Млавског корпуса и в. д. команданта Ресавског корпуса, април 1944.
Стрељан од комуниста у Јагодини кр. 1944.

Капетан Стаменко  Димитријевић, на дан 12. нов. 1941. године, био је у саставу Чачанског четн. одреда, који је тада придодат формираном Јеличко - моравичком четн. одреду.
Књига " Пурпурна слобода ", стр. 334 и 573 ( документ ).

[ЈВуО-КГ]

Један из ЈВуЕ екипе. Врло мало података о њему.

Ваздухопловни Капетан II класе Миросављевић Ненад

Рођен 26. јануара 1897. у Крагујевцу,од оца Ђорђа књиговође ВТЗ-а и мајке Косаре.

У Ваздухопловству завршио Пилотску школу са одличним успехом 1. ваздухопловног пука 1927. у Новом Саду.

Звање дипломираног пилота стекао решењем од 12. децембра 1927.(Службени војни лист 133/28)

У међуратном периоду био секретар националног Аероклуба у 1934. години и од 1939. директор Аероклуба.

После капитулације евакуисао се преко Грчке на Блиски исток.

У пролеће 1943. формирана техничка чета у саставу 107. МУ, у Касферити.

За команданта техничке чете постављен капетан 1. класе Ненад Миросављевић.

од 15. јануара 1944. добија назив 1. техничка чета.

У јесен 1944. и почетком 1945. на аеродрому Блида у Палестини.

Ваздухопловни Наредник,Фотограф Мијаиловић Јован

Рођен 25. децембра 1916. у селу Десимировац код Крагујевца,од оца Радисава и мајке Владанке у земљорадничкој породици.Четири разреда основне школе завршио у родном селу.

Са одличним успехом завршио Артиљеријску подофицирску школу,37. класа,као 23 у рангу од 93 полазника у класи.

Од 1. новембра 1937. до 16. априла 1939. артиљеријски поднаредник у 2. батерији 26. артиљеријског пука.

Из рода артиљерије у Ваздухопловство преведен решењем од 30. марта 1939. године.

Од 17. априла до 5. јуна 1939. године поднаредник у 15. аеродромској чети 6. ваздухопловне базе.

Слушалац од 5. јуна до 7. децембра 1939. у Фото школи.

У чин ваздухопловног наредника унапређен указом од 1. новембра 1939. године.

Десетар Фото секције од 1. априла до 11. маја 1940. у 4. аеродромској чети 2. ваздухопловне базе.

Десетар од 11. маја до 13. јуна 1940. у 1. фото чети 2. ваздухопловне базе.

У Априлском рату избегао заробљавање и прикључио се јединицама ЈВуО.

По доласку комуниста у Крагујевац стрељан 1945. у Капислани.

Имао је старију сестру Видосаву Мијаиловић,која је живела у Десимировцу.

[ЈВуО-КГ]

Помињан је раније на теми.

Ваздухопловни Поручник,Извиђач Златановић Синиша

Рођен 4. децембра 1916. у Крагујевцу,од оца Николе абаџије и мајке Босе.Основну школу и четири разреда гимназије завршио у Крагујевцу.

У Нижу школу Бојне академије ступио 1. октобра 1931. године.

Указом од 1. октобра 1936. произведен у активног пешадијског потпоручника.

Од 1. октобра 1936. до 30. априла 1937. на служби у 24. пешадијском пуку у Косовској Митровици.

Слушалац Извиђачке школе од 2. јануара до 3. септембра 1939. у Команди Ваздухопловних стручних школа.

Извиђач од 4. септембра 1939. у 7. ваздухопловном пуку.

У чин ваздухопловног поручника унапређен указом од 1. октобра 1940.

Априлски рат 1941. затекао га је на дужности извиђача 7. бомбардерског пука на аеродрому у Прељини код Чачка.

У току Априлског рата учествовао са својом ескадрилом у у бомбардовању Скадра и аеродрома у његовој близини,као и непријатељских моторизованих колона у Качанику.

После капитулације 1941. евакуисао се на Блиски исток и укључио се у савезничко ваздухопловство за Средоземље.

Погинуо је 26. октобра 1944. као члан посаде бомбардера којим је пилотирао капетан Сава Жарков,приликом извршења задатка бомбардовања немачких положаја у средњој Италији.

Авион је погодила непријатељска противавионска артиљерија и том приликом авион је оборен а целокупна посада је погинула.

Имао је рођеног брата Владимира Златановића,који је стрељан 21.10.1941. у Шумарицама од стране немачких окупатора.

[ЈВуО-КГ]

Ваздухопловни Наредник,Механичар-Стрелац Ковачевић Стеван

Рођен 23. јуна 1913. у Крагујевцу.После ПСР преселио се у Београд и тамо завршио три разреда гимназије.

У Ваздухопловство ступио 1. октобра 1930. као питомац у Ваздухопловно подофицирској школи.

Од 1. октобра 1932. до 4. маја 1933. у 1. Балонској чети.

Ученик од 15. јануара 1936. до 4. фебруара 1937. у Механичарској школи 1. ваздухопловног пука у Новом Саду.

од 4. фебруара до 21. јула 1937. ученик у Радионици 3. ваздухопловног пука у Скопљу.

У 401. ескадрили 3. ваздухопловног пука механичар од 21. јула 1937. до 1. фебруара 1938. године.

Механичар од 1. фебруара 1938. до 30. септембра 1939. у у 208. ескадрили 3. ваздухопловног пука.

У ваздухопловног наредника унапређен указом од 1. маја 1939. године.

Механичар од 30. септембра до 6. октобра 1939. у 2. пилотској школи,а затим је завршио специјални курс за механичара стрелца 6. фебруара 1940. године.

После капитулације евакуисао се на Блиски исток.

Као припадник ваздухопловства ЈВуЕ летео је у саставу британског RAF-a у Средоземљу.

Погинуо је 1. октобра 1944. као члан посаде бомбардера,којим је пилотирао капетан Владимир Поповић,приликом бомбардовања непријатељских циљева у средњој Италији.

[РежисерСтари]

Сто година од рођења Бранислава Ј.Страњаковића,Ужице 1923-Париз 1998.Нек се бар овде помене.