[Monarhist]

Ево, ја ћу пар података па нека Мића допуни или коригује.

Син руског гардијског капетана ИИ. класе, кнеза Константина Багратион-Мухранског, члана грузинског краљевског дома, и К.И.К. Татјане Романове, потоње монахиње Тамаре. Замонашила се после Другог рата и убрзо постала игуманија руског манастира на Јелеонској гори (о овоме је чини ми се Адмирал некад раније писао).

Константин је погинуо на фронту 1915. а 1927. Татјана се са децом досељава у Белу Цркву. Ту је Тејмураз приступио у Кримски кадетски корпус, а након његовог расфомирања 1932. приступа у Први Руски кадетски корпус. После тога уписује и 1935. успешно завршава Војну академију у Београду, настављајући службу у коњичко-артиљеријском пуку Краљеве гарде.

Учествовао је у Априлском рату, а можда је нешто кратко био и у четницима, јер убрзо се пребацује у Швајцарску и до 1949. обавља разне дужности при дипломатским претставништвима Краљевине Југославије у Паризу, Лондону и Женеви. После рата био истакнути емигрант, добротвор РПЦ и дугогодишњи председник чувене Толстој фондације у САД (у Њујорку), ђе је и умро 1992.

[Николај]

Хвала!

[Мића Адмирал]

Принц Темураз Багратион из чувене грузијске монархистичке породице. Завршио Војну академију у Београду, служио у Краљевој гарди, оженио се унуком Николе Пашића, током рата Дражин официр. Ако неко има нешто детаљније нека напише. А под "неко" мислим на Адмирала пре свега.

Немам пуно да додам, а и Монархист је оставио леп приказ. Ипак нешто:
Не знам да ли је арт. поручник Багратион био у некој врсти службе у ЈВуО, односно када је и како изашао из земље. Али брат његове жене Катарине Кити (1919-1946, унука Николе Пашића преко њ. ћерке Петрославе Паве), Антоније С. Рачић (1920. Коњиц, син Србина - католика Др Стефија Рачића, дир. Дубровачке пловидбе) јесте био у ЈВуО. Овај швајцарски средњошколац и београдски студент права, који је говорио седам светских језика, припадао је београдс. равног. штабу од 1942. Шифрована имена: Џони, Мома и Антон. Вршио је дужност пом. шефа I сектора војно - обавешт. Гл. обавешт. центра ОБС Војног Штаба Команде Београда ГШ 2. Од команданта Београда, мајора Саше Михајловића,  јула 1944. предложен за унапређење у подофицирски чин. После рата ухапшен и на монтираном судском процесу осуђен на 10. год. робије, од чега је одлежао 7,5. Антоније Рачић умро је у Београду 1994.
Ово венчање је било 1940.

[Бенито]

Принц Темураз Багратион из чувене грузијске монархистичке породице. Завршио Војну академију у Београду, служио у Краљевој гарди, оженио се унуком Николе Пашића, током рата Дражин официр. Ако неко има нешто детаљније нека напише. А под "неко" мислим на Адмирала пре свега.

Немам пуно да додам, а и Монархист је оставио леп приказ. Ипак нешто:
Не знам да ли је арт. поручник Багратион био у некој врсти службе у ЈВуО, односно када је и како изашао из земље. Али брат његове жене Катарине Кити (1919-1946, унука Николе Пашића преко њ. ћерке Петрославе Паве), Антоније С. Рачић (1920. Коњиц, син Србина - католика Др Стефија Рачића, дир. Дубровачке пловидбе) јесте био у ЈВуО. Овај швајцарски средњошколац и београдски студент права, који је говорио седам светских језика, припадао је београдс. равног. штабу од 1942. Шифрована имена: Џони, Мома и Антон. Вршио је дужност пом. шефа I сектора војно - обавешт. Гл. обавешт. центра ОБС Војног Штаба Команде Београда ГШ 2. Од команданта Београда, мајора Саше Михајловића,  јула 1944. предложен за унапређење у подофицирски чин. После рата ухапшен и на монтираном судском процесу осуђен на 10. год. робије, од чега је одлежао 7,5. Антоније Рачић умро је у Београду 1994.
Ово венчање је било 1940.

Очух Милана Ст. Протића.

[Мића Адмирал]

Принц Темураз Багратион из чувене грузијске монархистичке породице. Завршио Војну академију у Београду, служио у Краљевој гарди, оженио се унуком Николе Пашића, током рата Дражин официр. Ако неко има нешто детаљније нека напише. А под "неко" мислим на Адмирала пре свега.

Немам пуно да додам, а и Монархист је оставио леп приказ. Ипак нешто:
Не знам да ли је арт. поручник Багратион био у некој врсти службе у ЈВуО, односно када је и како изашао из земље. Али брат његове жене Катарине Кити (1919-1946, унука Николе Пашића преко њ. ћерке Петрославе Паве), Антоније С. Рачић (1920. Коњиц, син Србина - католика Др Стефија Рачића, дир. Дубровачке пловидбе) јесте био у ЈВуО. Овај швајцарски средњошколац и београдски студент права, који је говорио седам светских језика, припадао је београдс. равног. штабу од 1942. Шифрована имена: Џони, Мома и Антон. Вршио је дужност пом. шефа I сектора војно - обавешт. Гл. обавешт. центра ОБС Војног Штаба Команде Београда ГШ 2. Од команданта Београда, мајора Саше Михајловића,  јула 1944. предложен за унапређење у подофицирски чин. После рата ухапшен и на монтираном судском процесу осуђен на 10. год. робије, од чега је одлежао 7,5. Антоније Рачић умро је у Београду 1994.
Ово венчање је било 1940.

Очух Милана Ст. Протића.
Тако је Бенито.
А на венчању Багратиона и Катарине, кум је био кнез Павле К.  Млађи Никола Пашић четник, дао је име ћерци Катарина ( а сину Михаило, по ђенералу Михаиловићу ) 

[Николај]

Принц Темураз Багратион из чувене грузијске монархистичке породице. Завршио Војну академију у Београду, служио у Краљевој гарди, оженио се унуком Николе Пашића, током рата Дражин официр. Ако неко има нешто детаљније нека напише. А под "неко" мислим на Адмирала пре свега.

Немам пуно да додам, а и Монархист је оставио леп приказ. Ипак нешто:
Не знам да ли је арт. поручник Багратион био у некој врсти службе у ЈВуО, односно када је и како изашао из земље. Али брат његове жене Катарине Кити (1919-1946, унука Николе Пашића преко њ. ћерке Петрославе Паве), Антоније С. Рачић (1920. Коњиц, син Србина - католика Др Стефија Рачића, дир. Дубровачке пловидбе) јесте био у ЈВуО. Овај швајцарски средњошколац и београдски студент права, који је говорио седам светских језика, припадао је београдс. равног. штабу од 1942. Шифрована имена: Џони, Мома и Антон. Вршио је дужност пом. шефа I сектора војно - обавешт. Гл. обавешт. центра ОБС Војног Штаба Команде Београда ГШ 2. Од команданта Београда, мајора Саше Михајловића,  јула 1944. предложен за унапређење у подофицирски чин. После рата ухапшен и на монтираном судском процесу осуђен на 10. год. робије, од чега је одлежао 7,5. Антоније Рачић умро је у Београду 1994.
Ово венчање је било 1940.

Хвала!

[Митић]

О Принцу Темуразу је писао Њујорк Тајмс кад је преминуо 1992. године. Ту се може прочитати и његова биографија

https://www.nytimes.com/1992/04/20/nyreg...ugees.html

И на сајту Толстојеве фондације се може наћи краћа биографија

https://www.tolstoyfoundation.org/bagration.html

[Вук92]

Алија Коњхоџић (1949)