[ЈВуО-КГ]

Извињавам се Владу што постављам питање, али да не заборавим ово што сам скоро прочитао.

Дана 11. новембра 1918. је проглашено главно примирје.

Међутим, још једно примирје или конвенција је потписана након тога.

Где је потписано? И ко га је потписао?

Потписан је и пакт о пријатељству Србије и Француске на дан 11. новембра,само сам се мало збунио па не могу да се сетим да ли је исте године а нешто мислим да јесте. Тај пакт је имао и војно техничку позадину.Доста наших официра ишло је на обуку у Француску.Винавер је нешто писао о томе сад да ли је у питању 1918. година или неколико година касније...не могу да се сетим.

[Vlad Alekš]

Будући да смо се запетљали у разбојничкој Македонији, хајде да наставимо са распетљавањима.
На територији читаве Македоније, која је тада још припадала Турцима, лутали су четници. То су били бугарски, грчки и, разуме се, српски четници. Турци су све ове наоружане људе из шуме ословљавали по имену (или надимку), било да су били обични четници, било да су били војводе. Само су једног српског четника ословљавали по имену, али и са придодатом титулом. О ком четнику је реч?

Војвода Луне

Не.
У питању је поново Василије Трбић.
Њему су се Турци обраћали са "кабудан Васил" или "Васил-ефенди". Не знам турски језик, вероватно "кабудан" значи капетан, дочим "ефенди" значи господин.

И допунско питање за двојку:
Ког четника су Турци звали Лигор, а кога Даскал?

Требало би да су војводу Јована Бабунског звали Даскал.

Тако је.
Јована Стојковића, војводу бабунског, Турци су звали Даскал. Не знам шта им је та реч значила.
И још остаје да одговорите на питање ко је био Лигор? Мала помоћ - вероватно Турци нису могли да изговоре први глас имена...

[Горски штаб 52]

Војвода Глигор Соколовић, сад је лако. 

[Vlad Alekš]

Војвода Глигор Соколовић, сад је лако. 

Тако је.
У питању је Глигор Соколовић, који се одметнуо у македонске шуме десетак година пре званичне четничке акције од 1903. Наиме, тако је морало бити јер је убио неког турског зулумћара. Раније је отишао у четнике, па је раније и убијен - Турци су га мучки убили на Царском извору још 1910. године.
Ево сад још једног питања у вези са војводама Соколовићем и Стојковићем. Шта повезује Глигора Соколовића са оснивањем нове македонске нације, а шта Јована Бабунског са Црвеном звездом? Шта повезује неповезиво?

[пек.]

Унуци

[Милослав Самарџић]

Тема је прешла 400.000 прегледа. Свака част!

[Бенито]

Честитке и од мене свим учесницима Квиза - српска историја, а посебно онима који су се доцније придружили и дали нови замах и донели нова питања на овој теми. 
Настављамо даље....

[Vlad Alekš]

Унуци

Тако је.
Директни и индиректни потомци, прецизније казано.
Давид Бабунски, чукунунук Јована Стојковића Бабунског, играо је за сениорски фудбалски клуб Црвене звезде у сезони 2016/17. Давид је рођен 1994. године у Скопљу. На овом примеру можемо видети како је у Северној Македонији вршено стварање нове нације у вези са мењањем презимена. Српско презиме Стојковић замењено је надимком по географском појму. Да је било среће и памети, данас би пуно име фудбалера Давида гласило - Давид Стојковић од Бабуне. Овај предлог "од" би био по угледу на германски предлог "фон" или романски "де". Био је ред да потомци српских четничких војвода постану српска аристократија.
А што се тиче Глигора Соколовића, он је био ујак мајке човека који је умро под именом Блаже Конески. Блаже је био један од утемељивача и кодификатора македонског књижевног језика. Прво је студирао у Београду, када се звао Благоје Коневић. Након упада Немаца у Београд, он је наставио студије у Софији, где се звао Благој Конев. Након дипломирања у Софији 1944. придружио се Титовим партизанима, када добија своје коначно име Блаже Конески. Он је био један од најбољих примера да човек може да буде било шта, ако нема образа, а да од тога може угодно да живи. А и пример сарадње комуниста са свим могућим нацистима и фашистима, а све са циљем разбијања српског народа на просте чиниоце. Национални идентитет подразумева неколико комплексних појава. Књижевни језик, на пример. Добијањем аутокефалности ове године, Северномакедонци су у заокружили страрање свог националног идентитета.

[Београђанин]

Унуци

Тако је.
Директни и индиректни потомци, прецизније казано.
Давид Бабунски, чукунунук Јована Стојковића Бабунског, играо је за сениорски фудбалски клуб Црвене звезде у сезони 2016/17. Давид је рођен 1994. године у Скопљу. На овом примеру можемо видети како је у Северној Македонији вршено стварање нове нације у вези са мењањем презимена. Српско презиме Стојковић замењено је надимком по географском појму. Да је било среће и памети, данас би пуно име фудбалера Давида гласило - Давид Стојковић од Бабуне. Овај предлог "од" би био по угледу на германски предлог "фон" или романски "де". Био је ред да потомци српских четничких војвода постану српска аристократија.
А што се тиче Глигора Соколовића, он је био ујак мајке човека који је умро под именом Блаже Конески. Блаже је био један од утемељивача и кодификатора македонског књижевног језика. Прво је студирао у Београду, када се звао Благоје Коневић. Након упада Немаца у Београд, он је наставио студије у Софији, где се звао Благој Конев. Након дипломирања у Софији 1944. придружио се Титовим партизанима, када добија своје коначно име Блаже Конески. Он је био један од најбољих примера да човек може да буде било шта, ако нема образа, а да од тога може угодно да живи. А и пример сарадње комуниста са свим могућим нацистима и фашистима, а све са циљем разбијања српског народа на просте чиниоце. Национални идентитет подразумева неколико комплексних појава. Књижевни језик, на пример. Добијањем аутокефалности ове године, Северномакедонци су у заокружили страрање свог националног идентитета.

Њихов национални идентитет је одавно заокружен. СПЦ је ове године макар канонски повратила своју имовину у тој држави. Иначе, на Википедији пише да се Конески пре рата презивао Љамевић.

[Бенито]

Ајде по традицији за 400 хиљадити преглед једно лепо питање.
Пишемо сви на овом Квизу и учимо се српској историји на писму које је осмислио Вук Стефановић Караџић. Али, заправо, истина је да су тај језик и његово писмо нормирали и формирали четворица људи који су пресудно утицали да српски језик и његова азбука изгледају и уче се на онај начин на који ми пишемо и на овом Квизу.
Ко су били та четворица људи?

[Vlad Alekš]

Ајде по традицији за 400 хиљадити преглед једно лепо питање.
Пишемо сви на овом Квизу и учимо се српској историји на писму које је осмислио Вук Стефановић Караџић. Али, заправо, истина је да су тај језик и његово писмо нормирали и формирали четворица људи који су пресудно утицали да српски језик и његова азбука изгледају и уче се на онај начин на који ми пишемо и на овом Квизу.
Ко су били та четворица људи?

Један од њих је био Сава Мркаљ.
За осталу тројицу, пак, морам добро да размислим.

[Милослав Самарџић]

Онда је и Копитар, али, рекао бих да Бенито мисли на касније догађаје.

[Mitic]

Поред Саве Мркаља, други би био Ђура Даничић.

А трећи би био Јован Суботић.

[Авакс]

Онда је и Копитар, али, рекао бих да Бенито мисли на касније догађаје.

По начину како је Бенито поставио питање ми не делује да је мислио на касније догађаје. Бенито каже: „...тај језик и писмо су нормирали и формирали четворица људи...“ тако да то значи да су успоставили правила...па је то читав сложени и дуготрајни поступак...

Ајде по традицији за 400 хиљадити преглед једно лепо питање.
Пишемо сви на овом Квизу и учимо се српској историји на писму које је осмислио Вук Стефановић Караџић. Али, заправо, истина је да су тај језик и његово писмо нормирали и формирали четворица људи који су пресудно утицали да српски језик и његова азбука изгледају и уче се на онај начин на који ми пишемо и на овом Квизу.
Ко су били та четворица људи?

Мада се мени чини да их је учествовало много више од четворице...

И мени лично делује да је то све започело из аустроугарске „кухиње“ и имало основ у „одвајању Срба од Русије“ о још важнијем – латиничењу Срба...и не мање важнијем, унижавањем Срба и прављењем једноставног писма, довољног само за споразумевање (онако уз пут је Србима у Српски речник уваљено мноштво туђица, немачких речи, турских и сл).


У том смислу Jernej Bartholomeus Kopitar је човек који је од царевине добио задатак. Сава Мркаљ је вероватно радио у садејству (читај био на задатку, упућен од исте стране - аустроугарске). Сава Мркаљ је користио крилатицу „пиши као што говориш...“  (како му је заповеђено)у је заповеђено)па је приписују Вуку или понеко Мркаљу...а у ствари, ради се о Аделунговом правилу (које иначе није заживело у немачком језику).

Jernej Bartholomeus Kopitar је прво сарађивао са Јозефом  Добровским - Josef Dobrovsky  (покатоличени Ј...цитираћу Vlad Alekš-а... „националности  што не сме да се спомиње због потенцијалних оптужби за антисемитизам“). Када је Добровски умро 1829, Jernej Bartholomeus Kopitar у „игру“ убацује Немаца...у игру улази млађани Ludwig  Gay („познат“ као Људевит Гај).

Скоро у завршном делу „операције“ на сцену ступају Франц Миклошић (Franc Ritter von Miklosi), и Ђорђе Ј. Поповић познатији као Ђура Даничић...он скупа са Вуком Караџићем потписује Бечки књижевни договор (Wiener Literaturen Pakt) са представницима хрватског покрета...Вук и Ђуро потписују гајевицом...

ПС

Када је један од људи задужених за спровођење Бечког књижевног уговора, Joseph Georg Strossmayer основао Jugoslavensku akademiju znanosti i umjetnosti 1866. Године, на место секретара JAZU (данас Hrvatska akademija nauka) Strossmajer поставља једног од најбољих гимназијалаца евангелистичке цркве у Братислави, познатог студента филологије у Бечу и најбољег Вуковог следбеника - Ђуру Даничића