
Други по реду Бруски марш, по истој траси добио је и неко ново рухо а задржао подоста од старог, доброг. Шта бих Вам нагласио? Имам неколико дивних вести и весника. Можда се толико радујем да не знам одакле бих кренуо…
Млади су најбитнији, како њих учимо, тако ће нам бити. Треба се на делу волети Србија, требају се разумети стихови Чика Јове Змаја из песме “Деда и унук”. Мени су их као малом читали. Нисам их тада разумео али сам их тада упамтио, зато ми је срце пуно кад сам видео на овом походу преко 70 основаца, који су скоро сви без проблема испешачили 22км, висинске разлике око 800м и научили и поунутрашњили Криву Реку и њену тужну причу из Октобра 1942г. Многи од њих су први пут били ту, а на 25км је од Бруса а многи нису ништа знали о том времену. Опет, да није правих просветара, проф. географије Биљане Ивезић и Верољуба Милутиновића, проф. Физике и мог оца, и њиховог односа са децом, ни то не би било могуће. Они су пешачили уз ђаке. Учимо и учите од њих.
Друго, а не мање важно, имали смо опет лекаре из Београда (Игора Живковића, Бранислава Стојковића и Милоша Јовановића), имали смо лекара који ради у Немачкој (Николу Брановића), имали смо поново Доктора наука (Милоша Ђорђевића), имали смо Бранка Нешића, економисту из Пирота (активног и у борби против минихидрозала). Људе јаке у глави и јаке на делу. Дошли су да се надишу ваздуха, запамте висове и одају пошту Кривој Реци. Довели смо деци праве узоре. Они опет показују Глодову тезу да је тотални квалитет највиши облик патриотизма.
Треће, уједињујемо добре људе и добре мисли. Имали смо, још бољу него лане, помоћ од СО Брус, од управе и од Спортског центра. Не бисмо без њих тако лако могли.
Имали смо за годину дана увежбаније омладинце и младе јуноше КУУ Копаоничка фрула из Бруса, али и светског а нашег Милована Матића из Ботуње који је одржао пригодан историјиски час.
И можда и најбитније, нова вредност Бруског марша. Захваљујући пре свега људским квалитетима старешинства, делегирана је петочлана екипа Србске војске, 246.батаљон АБХО, редом: Поручник Милорад Стевановић, разводници Симоновић Ивица, Симоновић Миљан, Васковић Горан и Рамић Ненад. Дали су својом појавом и ставом једно додатно поверење и растерећење за учеснике и организаторе.
Тачку на овај скуп, ставио је својим сведочењем 86 година стар Радослав Трифуновић, преживели сведок злочина 7. СС дивизије Принц .
Лане нас је било 42 а ове године 110, од тога преко 70 деце основаца. Здраве, паметне и добре бруске деце. Догодине очекујемо и Вас из Сомбора, Књажевца, Пријепоља, Чајетине, Шида, Врања… гдегод живе Срби и људи добре воље. И подстичем Вас, негујте на локалу Ваше национално благо, сећања на страдале, очистите споменике, не бацајте смеће у реке, поносите се нашом историјом свуда, не подлежите лошим трендовима. Славна историја и славни преци нас обавезују да не клонемо. Ко сме тај може!
Александар Милутиновић
ТРОФЕЈ.ИНФО