”Српске новине”: Короном против Трампа

13/09/2020

Layout 1

Када је пре 30 година угашена Комунистичка партија Америке, то није био њен крај, већ почетак новог, како данас видимо, много ефикаснијег деловања. Исти људи основали су више социјалистичких организација, са циљем, ни мање ни више, него да изведу комунистичку револуцију у Америци. Те људе више није финансирао Совјетски Савез, већ су полако прелазили на буџет Сороша, Рокфелера и сличних. Они су организовали тзв. обојене револуције широм света, оснивајући терористичка удружења попут ”Отпора” и ”Антифе”. И најзад, користећи коронапанику, решили су да то покушају и у Америци
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Нисам студирао медицину, али јесам статистику и математику. И видим да се бројке не слажу.
Пре три године, у Србији је од грипа преминуло 17.000 особа. Ове године, од коронавируса преминуло је 600 особа.
Па ипак, пре три године, грип није добио ни једну целу насловну страну, а камоли да се то дешавало месецима. Није било драматичних конференција кризног штаба, ни улажења у детаље око појединих случајева. Није било ванредног стања, већ су предузете уобичајене мере, нешто блаже од оних које су против короне примениле, на пример, Шведска и Белорусија.
Математички посматрано, у односу на данашњу корону, пре три године требало би да је реакција била 60 пута већа. Крива би отишла у бесконачно: немогуће је 60 пута више извештавати о корони, јер би то било изнад 24 часа дневно. Немогуће је, такође, 60 пута више мучити медицинско особље, јер је оно ионако на ивици, под скафандерима и у продуженим сменама.
За епидемије грипа, број преминулих увек је био под знаком питања. У академским медицинским круговима вечита је полемика на тему да ли је грип уопште смртоносна болест. Једни сматрају да није, већ да он, исцрпљујући организам, погоршава стање тзв. основних болести, које би, у блиској будућности, довеле до кобног исхода, тако да њих треба уписивати као узрок смрти. Други сматрају да јесте, јер би оболели од грипа живели још неко време, без обзира на тзв. основну болест.
Код короне, овакве полемике, практично, није било. Став појединих лекара, да особе умиру са короном, а не од короне, у старту је надјачан. У Србији су, чак, према препоруци Светске здравствене организације, забрањене обдукције преминулих, с образложењем да држава не поседује адекватну опрему. Другим речима, не примењује се једини поуздан начин за утврђивања узрока смрти, већ се то ради паушално. Био је само један изузетак, маја месеца, када су на онлајн предавању Медицинског факултета у Београду саопштене драматичне вести: урађено је 17 обдукција преминулих младих људи; свима је корона разорила органе и сви су преминули у кратком року.
Та вест је обишла земљу, а не и деманти др Слободана Савића из Института за судску медицину, објављен на сајту ”Спутњик”. Он је рекао да, заправо, ни једна од тих 17 особа није преминула од короне, да то нису били млади људи и да нису преминули брзо. Запаљенски процеси, настали због коронавируса, могли су бити излечени, да пацијенти нису имали друга, смртоносна, обољења. Савић је такође негирао да су органи уништени до непрепознатљивости, тј. разорени, нарочито плућа, додајући:
”Ја 37 година радим судску медицину. Свако теже запаљење плућа, било вирусно или, нарочито, бактеријско, може довести до тога да кроз микроскоп посматрате микроскопску плочицу и не знате о чему се ради, ако не знате из ког органа је узето. Овде се јасно види да је у питању плочица која је узета из плућа”.
После изјаве др Савића, забрана обдукција добија другачије светло. Да ли, заиста, Србија не може да набави додатну опрему за обдукцију? Где су вести о обдукцијама у развијеним земљама?
Лекари који су износили статистички необориве податке, попут др Несторовића, брзо су постали предмет подсмеха, док су лекари, који су од почетка саопштавали статистичке процене чак 1.000 пута увећане, попут др Јанковића, доспели у први план. (Јанковић је тврдио како корона има потенцијал да усмрти више особа од ”шпанске грознице”, што би, у Србији, било преко 200.000 умрлих, свих узраста.)
На пример, ево необориве статистике др Несторовића:
”Имали смо симулацију епидемије на крузеру Diamond Princess на самом почетку. Видели смо да је на броду било 4.000 људи, у затвореном систему, са централном вентилацијом, значи идеално за ширење вируса. Око 700 људи је било инфицирано, умрло 11, што је смртност 0,25 одсто.”
Особе преминуле на крузеру биле су старије доби и имале су по једну или више тзв. основних болести. Истом приликом, др Несторовић је рекао:
”Према томе, знали смо све на почетку, али прича је добила необичну димензију. Сви су кренули да је искоришћавају и то је постала типично политичка прича. У Америци су конгресмени говорили: ‘Надамо се да ће вирус оборити Трампа’. Према томе, није вирус интересантан, већ све остало што се дешава. Пандемија је увек било, али све остало што се дешава у свету, није изазвао вирус. Чак ни здравствену кризу у свету није изазвао ковид, јер се знало да је здравствени систем Италије, Америке и Шпаније лош”.
Доктор Несторовић, барем у почетку, није користио термин зараза, већ прехлада, као што је до сада било уобичајено за вирусе из породице короне. Јер, то и јесу вирусне прехладе, које свако прележи десетинама пута. Међутим, у једној политичкој причи, прехлада, за разлику од заразе, не звучи страшно. Чак и филм ”Зараза” Стивена Солдерберга, није успео да досегне тај ниво застрашивања, попут, на пример, вести Си-еН-еНа. А Солдерберг је, да подсетимо, један од најбољих савремених америчких режисера.
Али, вратимо се статистици. Видели смо да број преминулих од короне у Србији, утврђен на једини легитиман начин, износи – нула. Али, који је број преминулих од последица мера ”у борби против короне”? Та бројка се не саопштава. Позната је процена америчких статистичара да ће, у блиској будућности, због ових мера прерано преминути два милиона Американаца. Може се наићи и на податак да је у Немачкој, ”због короне”, отказано 50.000 онколошких интервенција.
За Србију, немамо ни статистичке процене, ни податке о отказивању онколошких, кaрдиоваскуларних и других интервенција. Зна се само да су у марту болнице нагло испражњене, слично као када се заратило 1999. У Клиничко-болничком центру у Крагујевцу, на пример, две трећине капацитета претворено је у ”ковид болницу”. Нешто слично учињено је широм земље.
Статистички посматрано, за утврђивање смртности од короне, или ма чега, мало нам говоре бројке о броју преминулих, које се од марта износе готово свакодневно. Реч је о неколико смртних случајева дневно. За статистику, било би релевантно поређење укупног броја преминулих од марта до јула ове године, са бројем преминулих у истом периоду током прошле и ранијих година. Што дужи период се анализира, то су подаци релевантнији.
Пошто корона, као и грип, пре свега напада горње респираторне путеве, а у неким случајевима ”силази” на плућа, посебно би био важан податак о поређењу смртности од запаљења плућа током ове и низа претходних година.
Свих тих података – нема.
Најзад, пошто је неколико преминулих дневно, наводно од короне, далеко нижа цифра од 185, колико се, у просеку, дневно умирало у Србији током прошле године, било би важно да видимо шта се, од марта до данас, дешава са осталим болесницима. У Србији се, традиционално, највише умире од кардиоваскуларних и онколошких болести. Пошто су ти, као и сви други болесници, попут дијабетичара, или бубрежних болесника, сада занемарени, њихова смртност је, по природи ствари, порасла. Колико – ни то за сада не знамо.
Оно што је извесно, то је да ће све земље које су предузеле оштре мере ”у борби против короне”, имати више жртава од тих мера, него од короне. Другим речима, да ће најбоље проћи Шведска и Белорусија. То су две земље које су, игнорисањем препорука Светске здравствене организације, срушиле ”политичку причу”. Према тој причи, у Шведској и Белорусији до сада би поумирала по једна трећина становништва, као што се то, иначе, некада дешавало током епидемија куге и колере.
Међутим, у Шведској је, наводно од короне – наводно, јер то није утврђено обдукцијама – преминуло 6.000 људи. У односу на број становника, то би било као 1.000 преминулих у Србији. У односу на старосну доб становника, то би било као 4-5.000 преминулих у Србији. Јер, Србија нема толико особа старости 80 до 100 година, због нижег стандарда и лошијих услова живота. То је, иначе, главни разлог што много више преминулих ”од короне” има у западној, него источној Немачкој, и уопште у капиталистичким, него у социјалистичким земљама.
С друге стране, Шведска, као и Белорусија, неће имате жртве мера ”у борби против короне”. Ако се америчка статистика прерачуна на број становника Србије, имаћемо 40.000 таквих жртава.
Будући историчари одговараће на питање да ли је ова безразложна пандемија проглашена због ”политичке приче”, или су, пак, политичари ускочили накнадно, попут оних што користе сваки метод да оборе Трампа.
Изгледа, за сада, да је по среди ово друго. Оволика паника, због које је проглашена пандемија, не би била могућа до пре свега 7-8 година. Тада још нису постојали услови за то. Стекли су се развојем нових технологија, до некада неслућених граница. Утицај интернета, и друштвених мрежа уопште, на пример на образовање, тек ће се сагледавати. Оно што је извесно, то је да је интернет ”убио” књиге и штампу, а у великој мери и телевизије. Многе професије угашене су или су драстично потиснуте, попут новинарства. Преко ноћи, у свету се појавило преко милијарду ”новинара”, и то ”комплетних”: уједно пишу, фотографишу и снимају видео записе. И наравно – објављују. Ти ”новинари” заменили су праве новинаре, којима се, широм света, уручују откази.
Када би свако постао архитекта – рушиле би се зграде.
Када би се возило без обуке – било би судара на све стране.
Када сви постану новинари – ето до сада невиђене панике и блокаде целе планете.
Прави новинар не би некритички пренео онај видео снимак из Вухана, на коме људи падају по улицама од наводно неког новог вируса. Ако би неки новинар то ипак пренео – уредник би му тражио проверу. Ако би се уредник ипак одлучио да то објави, конкуренција би га исмејала и том медију пала би гледаност.
Тај механизам више не постоји и тако је све ово почело. А оних који користе гужву увек има на претек. Највише их је, по природи ствари, у Америци, јер је она најјача држава. Такве је српски народ итекако осетио, прво током Другог светског рата и друго од 1990-тих до данас. То је такозвана америчка дубока држава, пуна екстремних левичара, у наше време оличених у Џорџу Сорошу. Како је у једној анализи то лепо објаснио Вилијем Ендгал (Извор New Eastern Outlook), када је пре 30 година угашена Комунистичка партија Америке, то није био њен крај, већ почетак новог, како данас видимо, много ефикаснијег деловања.
Исти људи основали су више социјалистичких организација, са циљем, ни мање ни више, него да изведу комунистичку револуцију у Америци. Те људе више није финансирао Совјетски Савез, већ су полако прелазили на буџет Сороша, Рокфелера и сличних. Они су организовали тзв. обојене револуције широм света, оснивајући терористичка удружења попут ”Отпора” и ”Антифе”. И најзад, користећи коронапанику, решили су да то покушају и у Америци.
Зато, амерички избори заказани за новембар ове године, неће бити попут претходних. Сада ће гласачко питање, практично, бити: Да ли свет поново иде у комунизам или не?
(”Српске новине”, гласило Организације српских четника ”Равна Гора”, Чикаго, август 2020)