
Желим помирење између Русије и Америке, желим да се и један и други народ можда може сматрати својим пријатељима
Пише: Мр Данијела Ружичић – економски аналитичар
Без обзира колико некима Доналд Трамп био симпатичан или антипатичан, свима би морало бити јасно да ово што се десило је историјски догађај. Ово је глас новог времена, процес у којем се губи подела на класичну левицу и десницу. Уместо тога, на површину избија једна нова подела, не хоризонтална, већ вертикална – подела на народ и подела на естаблишмент, а то је једна врло оштра подела у којој народ побеђује упркос невероватним напорима естаблишмента да очува стари поредак, утабану парадигму.
Тешко је рећи какав ће заиста Трамп бити председник, можда се испостави крајње неспособан и одведе САД у пропаст, а можда и шире.
Али, једну ствар му се мора признати, њему и само њему – осетио је, какви ветрови дувају.
Осетио је да се нешто “кува” испод површине, велико и снажно, и да би било баш добро да баш он буде та икона која ће се у кључном и историјском тренутку наметнути као симбол промене.
У томе је успео комбинацијом огољеног популизма комбинујући с њим неке врло паметне ставове, нарочито по питању спољне политике. Тиме је обухватио све оне који су се већ навукли на анти-естаблишмент револуцију, мада већина њих никада није ни чула за тај термин.
Је ли ово Бреxит 2?
Јесте, и више од тога, пуно више. Али, и у случају Бреxита 1 види се како естаблишмент покушава ући на задња врата и саботирати народну вољу – ко каже да се исто неће десити и у САД-у?
Ко каже да Трамп по уласку у Белу кућу неће постати само још један по свет опасан нео-конзервативац?
Сећате се Џона Керија и његове кампање 2004. када је изгубио од Буша? Данас се испоставило И видимо да је био само још један у низу милитаристичких јастербова који је посветио године подупирући исламистичке милитанте у Сирији.
Ипак, уз сав опрез с којим морамо пратити наставак америчке политике, можда Трамп заиста и јесте симбол промене, промене која би могла направити пуно позитивног, пре свега зауставити рат у Сирији.
Шта рећи о губитници, Хилари? Као што Трамп није једини победник, већ цели дух нове анти-естаблишмент револуције, тако ни Хилари није једини губитник – губитник је цела компактна номенклатура која је стајала иза ње. Штавише, може се рећи како је она била тек марионета те исте номенклатуре која се протеже од Wалл Стреета, мејнстрим медија, фундаменталистичких блискоисточних финансијера до америчког војно-индустријског комплекса.
Та номенклатура, која је мислила да ће имати своју особу у Белој кући, је поражена, поражена је од стране америчког народа и демократије. Иронично, та номенклатура учинила је толико пуно у извођењу смена режима широм света, а сада им се смена режима десила у сопственој земљи. Дакле, све се враћа, све се плаћа.
Медијима се више ништа не верује – главна порука победе Трампа за Србију
Народ Британије и Америке показано је нешто од изузетног значаја – готово је, више вам се не верује.
Тако су медији писали да Британци никада неће гласати за излазак из ЕУ, и да је Хилари Клинтон већ одавно победила на изборима….
Дакле, дошли смо до тачке да је мејнстрим био присиљен да баци све карте, легитимне и лажно спремљене испод стола, како би евентуално у том великом заједничком, ваљда и задњем, ангажману преокренули ситуацију у своју корист. Не пролази више. Не само да не пролази већ је и контрапродуктивно – систем деловања је труо до те мере да народ почиње своје демократске одлуке доносити намерно од контра сугестија које им се дају путем гломазних медија.
Светски медији у наредном периоду
Хоће ли се тај тренд наставити? Хоће. Извори информисања који су се трансформирали у изворе пропаганде нису у стању, вероватно ни у знању, да се преко ноћи пребаце на нешто што би широким масама вратило поверење у њих. Неће се бавити тиме, процеси који их гурају неће одједном ишчезнути – уложен новац ће се трошити све док га се има, али резултата више неће бити.
Каква ће то изненађења, у стилу Бреxита и Трампа, донети у блиској будућности западном свету? Вероватно озбиљна. Није више тешко замислити ни колапс Европске уније, а ни колапс НАТО пакта.
Како медијска елита мисли да ће у наредном периоду објаснити обичном човеку – који напокон схвата демократију као сопствено оружје, а не само устајали протокол без учинка – да нам треба НАТО, да можда морамо слати наше војнике на руску границу? Како ће нам објаснити да морамо пристати на бруталне од стране Владе наметнуте мере штедње како бисмо својим радом, новцем и животима спашавали политиканте?
Времена када су медији могли управљати масама на такав начин пролазе, а можда су управо и прошла.
Желим следеће….
За крај, још нешто, што се тиче појединих тврдњи да бисмо се након победе Трампа требали “бојати” појачаног утицаја Русије на светском нивоу- не, не бојимо се, бојимо се само америчког империјалног монопола и сваки корак према разводњавању истог је велики корак напред за глобални свет.
Желим помирење између Русије и Америке, желим да се и један и други народ можда може сматрати својим пријатељима. Желим ценити њихове доприносе и различитости и осећати истинску глобалну солидарност и заједничке интересе радничке класе која напокон разбија менталне окове токсичне пропаганде.
Изнад свега желим свет слободан од параноје Трећег светског рата, а победа Трампа могла би елиминисати управо те нагомилане страхове.