Четници нису носили браде

14/03/2017

Штабна група Књажевачког корпуса (командант, капетан Миладиновић, стоји трећи с лева).

Да није било комунистичке пропаганде, данас уопште не би постојала представа о четницима као брадоњама

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Још кад смо почели да исправљамо криве Дрине у вези Другог светског рата, као студенти 1980-тих година, шалили смо се говорећи: ”Кад ћемо да пуштамо браде?”

Јер, веровали смо да су четници носили браде.

Зашто смо веровали – о томе нико није размишљао.

Десетак година касније, од фотографа Другог равногорског корпуса, Аце Симића из Чачка, откупио сам око 450 четничких фотографија. То је била највећа збирка коју сам до тада имао и њен добар део објавио сам у ”Албуму српских четника генерала Драже Михаловића у 1.000 слика”, 1. том, 1998. године.

Игром случаја, у то време су изашли мемоари Борислава Јовића, једног од најистакнутијих комуниста у претходном периоду. И његова књига се продавала у књижари ”Никола Пашић” у Београду и тако се ту сретосмо једном приликом. Он прелистава ”Албум четника…”, ја прелиставам његове мемоаре. Јовићева реакција ме је толико зачудила да је се и данас сећам. Али, мит на тему ”кад ћемо да пуштамо браде”, био је толико јак, да ипак и даље о томе нисам озбиљније размишљао. Наиме, Јовић ми је рекао:

”Ово нису четници”.

”Како нису?” – узвратио сам.

”Тако. Четници су носили браде” – одговорио је он.

Уследило је међусобно дискретно убеђивање, које, наравно, није водило ничему. Он је говорио да је као дечак видео доста четника и да су сви носили браде. Тада нисам имао фотографије 3. крагујевачке бригаде, која је оперисала у његовом родном крају (према Баточини). После сам их набавио: ни капетан Мирко Смиљанић, командант ове бригаде, ни његови људи, на овим фотографијама немају браде.

Наредних година објавио сам још четири тома албума четника у 1.000 слика. У овом моменту имам негде око 10.000 различитих фотографија четника. И после свих тих фотографија, више се не шалим на тему: ”Кад ћемо да пуштамо браде”.

Јер, просто речено, четници нису носили браде. Ни Дражини четници, ни Пећанчеви, ни четници с почетка века.

Да би констатација ”четници су носили браде” била тачна, требало би да је 50 посто плус један четник био необријан. Међутим, у стварности, број Дражиних четника с брадам био је далеко испод једног процента, тј. мерио се промилима.

На пример, у логору Ћезена лета 1945. године, уочи бријања, сликали су се ”за успомену и дуго сећање” сви команданти Динарске четничке дивизије који су носили браде (војници их носи носили). Било их је тачно 46, плус војвода Ђујић, који није на слици, то је 47 од укупно 6.000 људи из ове јединице који су прешли у Италију.

Прве масовне фотографије Аце Симића потичу са заклетве 2. равногорског корпуса у Вујетинцима 1942. године. Од неколико хиљада четника видимо да браде носе само командант корпуса поручник Раковић и још неколицина. На најмосовнијим четничким сликама које уопште постоје, снимљеним на планини Јелици на Видовдан 1944. године, такође видимо ду су сви четници војници – а има их на хиљаде – обријани. Испред стројева су официри, који су већином такође обријани. Однос необријаних и обријаних је негде 10 према 5.000. Аца Симић је сачувао и портрете истакнутијих официра 2. равногорског корпуса. Ту су са брадама Раковић, Ристановић, Поповић и Козодера, а без брада Ћосић, Чековић, Антонијевић, Боришић, Лазаревић, Тешић и Катанић.

Супротно увреженом мишљењу, и већина официра Врховне команде није носила браде, што видимо на фотографијама сачуваним у Националном архиву у Вашингтону. Тако, сви официри Ађутантског одељења Врховне команде били су обријани: Стојановић, Слијепчевић, Кандић, Ерић и Столица. У Обавештајном одељењу Само капетан Узелац је имао браду, док су потпуковник Нешић, мајор Пилетић и капетан Губеренић били обријани. У Санитетском одељењу браду је имао само један потпоручник. На основу других снимака, видимо да је у Центру везе браду носио само мајор Филиповић, итд.

Према томе, константација да су четници носили браде тачна је онолико колико и констатација да су, на пример, Немци носили браде. Наиме, на снимцима видимо да се поједини припадници немачке 1. брдске дивизије нису бријали током операција против Црвене армије на Кавказу, или, рецимо, нису се бријале неке посаде немачких подморница.

Кроз историју, било је много сличних примера. Тако, Гарибалдија на свим фотографијама и сликама видимо са брадом, а такође и неке официре из његовог окружења. Неки грчки официри носили су браде на Солунском фронту, док су у штабу генерала Зерваса, у Другом светском рату, готово сви носили браде.

Укратко, да није било комунистичке пропаганде, данас уопште не би постојала представа о четницима као брадоњама. Из неког разлога, за комунисте су добре брадоње само припадници њиховог покрета – Маркс, Енгелс, Лењин, Кастро, Че Гевара, итд. – док за све остале они уз браде подразумевају придеве масни, прљави, неуредни, и сл. У глобалу, може се рећи да они ”не признају” необријане четнике зато што у ствари не признају четнике као војнике, односно као војску.

Зато су комунисти у партизанским филмовима масовно лепили браде глумцима и статистима у улогама четника. Како су ти филмови највише утицали на јавно мњење о Другом светском рату, до наших дана је остао мит о четницима као брадоњама, и то лошим брадоњама. У тај мит су најпре поверовали комунисти, а потом и готово сви остали.

Како то обично бива, један мит следио је други, затим трећи, и тако у недоглед. Када је у једном моменту превазиђено питање: ”Да ли су четници носили браде?”, уследило је питање: ”Зашто су четници носили браде?”, које и данас доминира. Наравно, сви одговори на ово и слична питања аутоматски су погрешни (у жалости због слома државе, итд).

Дража је пустио браду децембра 1941. у атару села Јабланица испод Вујна, да би се закамуфлирао. Истовремено је униформу заменио сељачким оделом. Зашто је касније није обријао – тешко је рећи. Углавном, неки официри су следили његов пример. И иначе официри су следили примере команданата. Карактеристичан је пример војводе Ђујића, који је носио браду јер је био свештеник. С друге стране, војвода Јевђевић се бријао, тако да се у Личко-кордунашком и Приморском корпусу брада готово није могла видети, исто као и у Делиградском, Јастребачком, Варваринском, Јужноморавском и многим другим корпусима.

(Слобода, гласило СНО у Чикагу, 25. фебруар 2017)