
Служењем парстоса у свим храмовима, промоцијом књиге о епископу Валеријану, првом епископу шумадијском, и свечаном академијом у Епархији шабачкој Српске православне цркве, 17. јула биће обележено 70 година од стрељања ђенерала Драгољуба – Драже Михаиловића, вође Равногорског покрета, кога је прошле године рехабилитовао Виши суд у Београду, рекао нам је протођакон др Љубомир Ранковић из те епархије Српске православне цркве.
То је, како каже Ранковић, “дан на вечно сећање и подсећање нашег рода, дан неправде, злочина, нечовечности и зла када је, само из идеолошких разлога, убијен човек који је био на челу покрета који је први пружио снажан отпор фашизму у Другом светском рату, пријатељ некадашњег председника и генерала де Гола, кога су Американци одликовали за заслуге у рату, а у својој отаџбини је погубљен тако да му се до данашњих дана за гроб не зна”.
“У земљама које су чиниле отпор фашизму словио је и слови као први герилац Европе, а сопственој земљи, не само што је брутално уморен и што му се за земне остатке не зна, био жигосан, озлоглашен пропагандом идеолошког једноумља, које је донело велике патње, страдања и муке сваком оном ко се истински осећао као Србин и православац”, каже Ранковић.
“Наша епархија је славном чичи подигла Меморијални комплекс на Равној гори у чијем је средишту прелепа црква. Нисмо чекали рехабилитацију, јер смо знали да оно што о њему клевеће идеолошко безумље нема везе са истином. Ето, и држава је путем суда потврдила да смо били у праву свих ових година када смо славили тог сјајног војсковођу, родољуба, Србина достојног највећег поштовања.
Др Ранковић каже да су у Епархији Српске православне цркве “поносни на људе из разних крајева Републике Српске који су му дали називе тргова и улица, као што је случај, поред осталог, у суседним градовима Угљевику и Бијељини”.
“!Нису ти људи имали проблема ни код високих међународних представника, јер и они добро знају историје Другог светског врата и својих земаља, где је ђенерал био и остао поштован”, каже др Ранковић.
“Историјски факат је био, одавно, да му ни Брозово тужилаштво ни Брозов суд нису судили за ратне злочине, већ за некакву издају њихове идеологије, која је њему била страна, јер је био стамени Србин и православац, како би наш народ рекао од а до ш.”