

Треће измењено и допуњено издање једне од најбољих мемоарских књига које долазе из српске политичке емиграције. Миодраг Бељаковић, рођен 1929. године у Крагујевцу, сликовито описује предратну Шумадију (одрастао је у Маслошеву код Тополе, где му је отац био учитељ), а потом ратно и поратно доба. Био је очевидац многих историјских догађаја, попут борбе изумеђу Немаца и четника октобра 1941. на сектору Баре – Љуљаци, због које су Немци стрељали 2.300 Срба у Шумарицама. Бељаковић је током борбе био код родбине у Љуљацима. Међу стрељанима 21. октобра био је и његов отац Петар, па је уложио много напора да расветли овај догађај.
Потом детаљно описује живот у окупираном Крагујевцу и на крају долазак Црвена армије и партизана 1944. године. Комунисти му убијају ујака и био је сведок када су из гимназије одвели и потом убили његовог друга, најбољег ђака, петнаестогодишњег Живу Ковановића. ‘’Клокотање митраљеза смо скоро сваког јутра рано, између два и четири сата, слушали месецима. Већ сам се био навикао и у то доба се, са језивим осећајем, аутоматски будио. Молио сам Бога да тог јутра не чујем пуцњаву и много ми је лакше било кад неки дан прође без ње’’, описује Бељаковић Крагујевац у зиму 1944/45.
Следи опис наметања диктатуре у једној традиционалној и на демократију свиклој средини, затим негативне селекције у свим секторима друштва, Бељаковићевог неприлагођавања и најзад бекства из земље, 1958. године. У Њујорку, где се настанио, Бељаковић је објавио девет књига, на српском и енглеском језику.
Меки повез, мањи формат (А-5), илустровано са 80 фотографија и докумената, 372 странице.