Никола Н. Живковић: Немачка дан после избора или Неколико слова о нама и српској штампи

26/09/2017

Никола Н. Живковић

Резултати избора су познати, стотину пута понављани и у нашим медијима, па зато ово уопште и није тема овога текста. На мом блогу od 19. септембра 2017. објавио сам прилог „Немачка уочи избора“. Мој чланак пренели су, колико ми је познато, два наша сајта: carsa.rs и stanjestvari.com

Укратко да поновим моју основну мисао, коју сам изложио у споменутом тексту: најинтересантније на овим изворима уопште није ко ће добити највише гласова, већ како ће да прође Алтернатива за Немачку (AfD). Добије ли она преко десет одсто гласова, то ће представљати пораз не само за владајућу странку, већ и за политичку елиту земље. И то се управо и догодило.

Неколико недеља пре избора прогнозе су гласиле да ће Меркелова партија добити око 38%, Мартин Шулц 30 одсто, а АфД око 7 процената. Тек последњих седам дана прогнозе су незнатно кориговали. Укратко, Меркеловој су прогнозе дале пет процената више, а АфД пет одсто мање.

То није ништа ново. Агенције које прогнозирају резулате избора на Западу су углавном у служби естаблишмента, па тако редовно више процената додељују свом кандидату. Сетимо се само примера са Брегзитом. Или са последњим америчким изборима, када су прогнозе уочи избора гласиле да ће Хилари Клинтон победити са 60%!

Када се упореде резултати избора од пре четири године, онда се види да је Меркелова странка изгубила близу 9%, а Социјалдемократи 5 процената.

Но, главна тема мог текста су наши медији. Разуме се да сам пред немачке изборе погледао шта каже РТС и наши најутицајнији листови, од „Политике“ и „Новости“ до „НИН“-а и „Недељника“. Био сам разочаран. Нисам успео да нађем ниједан прилог који био говорио о значењу могућег изборног успеха АфД, рецимо – да пређе цензус од 5% (Нека ми буде опроштено, ако се такав чланак ипак негде појавио, а да га нисам запазио.) Писали су, или боље казали, преписивали из немачке штампе, са којом странком ће Ангела Меркел да формира владу, да ли ће да дође до „јамајка коалиције“ и слично. Дакле, расправљали су о небитним стварима. Био сам непријатно изненађен колико наши новинари слабо познају Немачку. Зашто је то тако? Да ли зато што су наши новинари слабо плаћени. Или и зато што само читају агенцијске вести? Не познају језик? Или нешто пето? Не знам.

А погледајмо шта дан после пише немачка штампа. Привредни гласник Немачке у наслову текста каже: Владајуће „Народне странке – згажене. Историјски пораз великих народних партија“ (Volksparteien zertrümmert – Die historischen Niederlagen der großen Volksparteien).

На истом сајту се тврди, да је за успех АфД одговорна и сама Меркел, јер их је потценила („Merkel dürfte die AfD unterschätzt haben“). Лист такође подвлачи да су неки од најбољих људи из Хришћанско-демократске странке (CDU) напустили Меркел и прешли у АфД. Најбољи пример јесте Гауланд (Alexander Gauland), кога многи држе међу најзаслужнијима за успех АфД (AfD).

Телевизија, радио и штампа говоре о „Пировој победи Ангеле Меркел“, о „земљотресу у Немачкој“, те да је „стварни победник ових избора – то стоји ван сваке сумње – АФД“. Остаје питање колико су успеху АфД допринели и само најутицајнији медији, када су плашили бираче са паролом: „Добије ли АфД преко 5%, то је исто као да уђе Хитлер у Парламент“ („Hitler im Parlament“).

Неке немачке бираче оваква агресивна кампања против АфД, чини се, као да је још више охрабрила да свој глас дају управо овој странци.

(Блог Николе Н. Живковића)