
У народу се поодавно чује, као узречица, да су комунисти гори него што су били Турци, у смислу да владавина комуниста има веће и дугорочније последице.
Заиста, то показује и проста математика, јер су од 1804. до 1941. године Срби ослободили највећи део територија од Турака, формиравши на крају овог периода шест српских бановина у оквиру Краљевине Југославије (Врбаску са седиштем у Бањалуци, Дринску у Сарајеву, Зетску на Цетињу, Дунавску у Новом Саду, Моравску у Нишу и Вардарску у Скопљу). У свим овим бановинама српски народ био је већински. Колико је систем бановина био чврст и широко прихваћен, види се по томе што међу босанским муслиманима није постојала политичка странка која би тражила формирање Босне и Херцеговине као административне јединице, затим, у Зетској бановини се свега неколико особа изјашњавало као припадници црногорске нације, у Вардарској бановини није било политичке партије која би тражила формирање македонске нације, итд. После 1945, комунисти су територије српских бановина смањили за око 50 посто, проглашавајући Републику Србију. Па и то што су оставили од српских територија, наставили су да смањују, уводећи у оптицај термин ‘’предкумановска Србија’’. Дакле, они су и на тај начин саопштавали да се Србијом не могу сматрати територије ослобођене од Првог балканског рата, који је обележила Битка на Куманову, па даље.
Међутим, има један елемент који посебно чини комунистичку окупацију гором од турске. То је разлика у систему јаничара.
Наиме, Турци су хватали српске дечаке, на силу их одводили у Стамбол, испирали им мозак и претварали у своје убојито оружје, али су их при томе остављали у сопственом државном апарату.
С друге стране, комунисти су овде испирали мозак деци, потпуно их одсецали од традиције и наметали им своју квази религију. Онда су ту децу постепено укључивали у државни апарат, и уопште у цели систем, све до установа културе.
Тако је турска окупација увек остајала као страно тело – наравно, не рачунајући потурице – док је комунистичка окупација наметана изнутра, захватајући све поре друштва. Зато и данас многи размишљају и раде на комунистички начин, иако за себе тврде да нису комунисти.
(”Српске новине”, гласило ОСЧ ”Равна Гора”, Чикаго, 1. јун 2018)