
Георги Димитров, кога је Стаљин ставио на чело Коминтерне, после Троцког, који је основао ову терористичку организацију
За разлику од тумачења званичне историографије, југословенски комунисти се нису борили за слободу, него су користили рат за револуцију. Управо онако како су учинили њихови учитељи и претече у Совјетском савезу.
Оно што је решило питање Другог светског рата у Југославији је договор Великих сила о подели интересних сфера. Конкретно – улазак совјетске војске на територију Краљевине Југославије омогућио је успостављање револуционарне власти. Да није било домаћих и наоружаних комуниста, Совјети би довели своје партијске другове на власт управо онако како су учинили у Мађарској, Бугарској, Румунији, Чехословачкој, Пољској и источном делу Немачке.
Овако, на власт су дошли домаћи комунисти који нису прихваћени од српског народа као ослободиоци, али су чврстом руком и прањем мозга новим генерацијама кроз просвету, културу и војску утувили Србима у главу да су их ослободили партизани на челу са другом Титом.
Договор Великих сила и САД око тога да се интересна сфера звана Југославија препусти СССР, подразумевала је један врло важан, пресудан детаљ – да југословенски комунистички покрет отпора “на челу са маршалом Титом” преузме вођство у тој држави. А Јосип Броз је био играч Коминтерне, најопасније терористичке организације у Европи у 20-ом веку. Као такав, он се држао онога што је у Коминтерни и научио и на тај начин је водио државу – као терористичку групу. Сетимо се кризе око Трста, стављање Озне “мача револуције” под контролу њему најоданијих људи, било да су то Ранковић или Крајачић, терористичко преузимање привредних и природних ресурса, слање група или појединаца у иностранство ради ликвидације политичких противника, стално ванредне околности, реформе реформи у привреди и војсци…
Један мирис недржавља у држави.
То је била Брозова Југославија.
А то је, на жалост, остала Србија када су се сви вајни кадрови те службе, хтедох рећи државе, под притиском Запада, у ратовима и без њих, повлачили према Београду, где су их њихове колеге дочекале раширених руку….
Србија је, дакле, једини остатак Коминтерне у Европи.
Зато нама Србија данас изгледа као комунистичкија и од саме Русије. Сам појам “друштвена својина” који није својствен и није ни постојао у другим комунистичким земљама, па “самоуправљање” и слично, све то прецизно показује на Коминтерну као мајку те и такве наказне државне творевине, која је још увек опстала у Србији.
А и ко ће данас, када су генерације биле слуге такве државе кроз универзитете и установе културе, да призна право порекло, прави изглед ове државе?
Уосталом, симулакрум је једна од основних карактеристика терористичких организација. Претварати се да си нешто друго да би се створила боља позиција за остваривање терористичког чина.
А замислити да таквој једној организацији припадне цела једна држава…. Па, наравно да ће све установе те државе постати један општи симулакрум. Е, то је разлог зашто код нас људи из науке и политике толико лажу. Лажу о свом пореклу, о својим каријерама, успесима, политици, установама, и непрестано сами себе увеличавају…
И онда није чудо што се дође до Овај.