Да ли Срби заиста побеђују у ратовима, а губе у миру?
  • Погледи
  • Актуелно
  • Књиге
    • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
  • YouTube
  • World War II
  • Контакт
  • English
      EnglishСрпски

  • Погледи
  • Актуелно
    • Најновије

      Зашто Срби пишу хрватским писм...

      • 12/01/2025

      Моја велика православна српска...

      • 23/05/2024

      Сценариста и идејни творац Мил...

      • 14/05/2024

      Сабор на Равној Гори

      • 09/05/2024
  • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
      • Историографија
        • Историјски филмови
        • Издања ”Погледа”
        • Књиге
        • Чланци
      • Aрхива листа “Погледи”
        • ”Погледи”, по темама (1)
          • Четници (1)
          • Четници (2)
          • Злочини комуниста
      • Дража Михаиловић
        • Биографија
        • Албуми
        • Дража у политици
        • Процес рехабилитације
      • Aрхива листа “Погледи”
        • Милослав Самарџић
          • Четници
          • Чланци и репортаже
          • Уводници
          • Полемике
      • Четници (Југословенска војска)
        • Јединице, наоружање, формацијска питања
        • Команданти
        • Списак палих четника
        • Други народи у четницима
        • Антиосовински фронт
        • Антикомунистички фронт
        • Питање ратних злочина
        • Остале теме
      • Други светски рат
        • Недићевци
        • Љотићевци
        • Комунисти – партизани
      • Комунистички злочини
        • Спискови жртава комуниста
        • Документа, анализе
      • Ратови 1912-1918.
        • Анализе, јубилеји
        • Албуми
      • Четници до 1941.
        • Стари четници
        • Албум, војводе
      • Разно
        • Српска Босна
        • Српска Бока
        • Македонија
  • YouTube
    • Одабрано

      Video
      YouTube

      Највеће битке партизана и четника – Битка на...

      ”Партизани се разбегли ка Јошаници. Сада је момена...

      • 13/04/2025
      Video
      YouTube

      Zasto Srbi pisu hrvatskim pismom? Sta se krije od ...

      Колико дуго траје наметање хрватске латинице Српск...

      • 06/04/2025
      Video
      YouTube

      Od klupice do ludnice #park #ludnica #komunizam

      • 03/04/2025
      Video
      YouTube

      Film Djeneral: Prvo rusenje mosta u istoriji srpsk...

      Prvo rusenje mosta u istoriji srpskog filma bice p...

      • 30/03/2025
      Video
      YouTube

      Udba – Ubice dece, nisu prezali da ubiju dev...

      Dragisa Kasikovic je ubijen sa 64 uboda, Ivanka sa...

      • 23/03/2025
      Video
      YouTube

      KO JE PROBIO Solunski front – Sumadijska div...

      Свет је био запањен српским победама на Церу и Кол...

      • 02/03/2025
  • World War II
  • Контакт
  • English
    • Српски
HomeАктуелноДа ли Срби заиста побеђују у ратовима, а губе у миру?

Да ли Срби заиста побеђују у ратовима, а губе у миру?

  • 19/06/2023
0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Како је створена и како је развијана ова парола Добрице Ћосића, чак дотле да се краљ Александар Први Карађорђевић оптужује за Јасеновац?

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

И данас, добар део наше јавности узима здраво за готово паролу коју је некада измислио Добрица Ћосић, о Србима као победницима у ратовима, а губитницима у миру. Парола не може да издржи ни основно тест питање: Који су то рат Срби добили, да би потом, у послератним годинама, остали без тековина стечених том победом?

Ни један, наравно. Али, ствар није једноставна, јер парола није дошла тек тако. Она чини само једну нит у мрежи опсена, коју су, попут огромне паучине, плели комунисти. И то деценијама, при чему су другачија мишљења систематски забрањивали. Десетине хиљада комуниста, на све доступке начине, од новина и часописа, преко књига, позоришта, телевизије, филмова, наставних програма, разних манифестација – саопштавали су лаж.

Када више нису могли да понуде нешто ново, на ред су дошли дисиденти: људи који су наводно забрањени, који су наводно противници режима, и чије ће се мишљење, самим тим, више уважавати. Под снагом мита о нечем забрањеном, део јавности – по режим управо онај најопаснији, који је тражио критику – није приметио да је понуђено критичко мишљење у основи на линији владајуће партије.

Добрица Ћосић је постао дисидент недуго после периода у коме је био Титов ”дворски” писац – у седмој деценији прошлог века. Почетком 1960-тих видимо га на Титовом ”Галебу”, а крајем те декаде како у скупштини критикује политику партије о Косову и Метохији.

Шта се десило између?

Десио се тзв. Брионски пленум, који је донео пад Александра Ранковића и промене у тајној полицији (гашење УДБ-е и стварање СДБ-а).

Међутим, обрачун са удбашима није био аналоган обрачуну са НКВД-овцима у Совјетском Савезу, после Стаљинове смрти, нити са голооточанима у Југославији, почев од 1948. године. Очекивало се да ће бити, па су, у операцији уништења доказа, нестала силна документа о злочинима комуниста на крају и после Другог светског рата.

Напротив, и Ранковићу, и његовим сарадницима, остављене су све привилегије. Уместо за заоштравање, Титов режим се тада определио за подмићивање. Ово је поновљено после студентских демонстрација 1968. године. За незадовољну комунистичку интелигенцију, наредних година основано је на десетине ”научних” института, подређених влади, односно ресорном министарству. У демократским државама, научне институте оснивају универзитети и академије наука, заштићени аутономијом. У социјализму, било је важно да владини научници добију што веће привилегије, с идејом да ће они наћи начин да се захвале за то. Чак и универзитетски професори и асистенти који су критиковали режим, ухлебљивани су у ове институте. За само једног од њих проценили су да је непоправљив – професор Михајло Ђурић – и он је озбиљно кажњен. Сада, после више од пола века, када се подвуче црта, види се да су овакви ”научни” иснтитути потрошили милијарде евра, док је, с друге стране, тешко одговорити на питање: Какав допринос су дали домаћој и светској науци?

Добрица Ћосић је, дакле, проценио да је не само лако, већ и уносно, постати дисидент. Од неког отета вила на Дедињу, која му је претходно поклоњена, није била угрожена. Штавише, он се сликао иза ограде те виле, тако да је изгледало да се налази иза решетака. Утисак је био – иза затворских решетака. Питање је да ли се неко уопште сетио, макар у први мах, да је то ограда виле додељене управо за заслуге у пропагирању комунизма.

Још већу добит од дисиденства Ћосић је добио кроз огромне тираже својих књига. Опет, под дејством мита о забрањеном аутору, није се постављало питање: Каква је то забрана, када књиге видимо у свим књижарама? Резултат је био да се за дела исподпросечне вредности чекало у редовима.

Међутим, чекало се и на нову ”мудрост” дисидента. Због створене атмосфере, није било услова да се промисли ни о Ћосићевој пароли: Срби добијају у ратовима, а губе у миру.

Иницијално, Ћосић је мислио на Други светски рат: Срби су победили, а у миру су им наметнуте аутономне покрајине. Већ и формално гледано, ово није тачно, јер су покрајине наметнуте током рата, 1943. године, на Другом заседању тзв. АВНОЈ-а. Али, у то доба, пре пола века, за људе жељне критике, било је важно да чују ма шта другачије. Прихватајући паролу, промакло им је да она не слаби, већ јача режим. Свођење приче на две српске покрајине бацило је у заборав фактичко стање о шест српских бановина: Врбаској, Дринској, Зетској, Дунавској, Моравској и Вардарској. У овим бановинама постојала је српска већина, праћена српском управом. Комунисти су узели Србима половину ових територија. На преосталој половини формирали су Социјалистичку Републику Србију, а на територији СР Србије две аутономне покрајине.

Добрица Ћосић је учествовао у преполовљавању српских територија, што је оправдавао и као дисидент. Ослобађање Босне и Херцеговине 1918. године сматрао је освајачким походом великосрпске буржоазије. То исто Димитрије Туцовић је сматрао за ослобођење Косова и Метохије 1912. године.  Ћосић се није прецизно изјаснио о ставу овог свог претходника и у основи његова критика косовског питања била је недоречена.

Оно основно што руши Ћосићеву паролу, јесте факат да Срби нису победили у Другом светском рату. Велике силе тада су на власт поставиле комунисте, који су управо Србе сматрали највећим непријатељима. Једна од карактеристика комунистичког покрета, јесте да они себе сматрају као народ, у смислу – цели народ. И наравно, допало им се да мисле о себи као о победницима. Чак и данас, када њихову причу преносе њихови потомци и следбеници из друге и треће генерације, термин ”победник” несразметно више се користи за Други светски рат, него за било који рат у коме су Срби били истински победници.

Временом, како се пробијала другачија, слободна мисао, створила се потреба за ојачањем Ћосићеве пароле. Тако су је његови поштоваоци проширили и на Први светски рат. Најпре су нас бомбардовали тезом да су српски политичари одбили Лондонски пакт из 1915. године (мада нису ни знали за тај тајни пакт, између Сила антанте и Италије). Потом смо слушали да су 1918. године одбили стварање, у једној верзији велике, у другој верзији проширене Србије. И данас, када би се правила анкета, стварање Југославије 1918, године било би окарактерисано као највећа српска грешка у историји. Све ово прати омаловажавање историјског лика краља Александра Првог Карађорђевића, које иде толико далеко да се он оптужује и за Јасеновац. Тако остаје да је стварни ток догађаја 1918. године и даље најбоље описан у књигама насталим пре комунизма, на пример у делима Слободана Јовановића, упркос бројним ”научним” институтима и стотинама научника који су, у међувремену, продефиловали кроз њих. (Укратко: велике силе биле су на корак од признавања. тзв. загребачке Југославије, којој би припао већи део Босне и Херцеговине, као и Војводина; српски политичари ипак су успели да створе тзв. београдску Југославију и да у наредном периоду окупе српску већину у поменутих шест бановина).

Ширење лажних вести путем масовних медија је као бацање перја из јастука са 15-тог спрата, по ветровитом времену. Демантовање вести је враћање баченог перја у јастук. Овај школски пример смишљен је вероватно зато да се покаже како је потпуни деманти немогућ. Међутим, наш проблем данас је што изгледа да је и даље више оних који бацају перје са 15-тог спрата.

(Слобода, гласило СНО у Америци, Чикаго, 10. јун 2023)

Video

NAPAD NA JUGOSLAVIJU – RAVNOGORSKA CITANKA

  • 18/06/2023

Де Гол и Дража

  • 21/06/2023

Share this

0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Related Posts

Актуелно

Зашто Срби пишу хрватским писмом? (1. део)

  • 12/01/2025
Актуелно

Моја велика православна српска „геноцидна“ фамилија

  • 23/05/2024
Актуелно

Сценариста и идејни творац Милош Драгојевић о настанку свог контровезног стрипа

  • 14/05/2024
Актуелно

Сабор на Равној Гори

  • 09/05/2024

Do not miss

Актуелно

Зашто Срби пишу хрватским писмом? (1. део)

  • 12/01/2025

Помозите рад ''Погледа'' својом донацијом. За донације из Србије: Рачун број 325-9500500624650-92, ОТП банка Сврха уплате: Донација Прималац: Погледи д.о.о. Немањина 16, 34 000 Крагујевац За донације из иностранства: Пеј пал налог
Copyright © 2020 Polgedi