
ПРИРЕДИО: Милослав САМАРЏИЋ
Верујем да ће Дражине слике са цивилима бити занимљиве из два разлога.
Прво, да се уопште види како је то изгледало. На жалост, историја Другог светског рата нам је таква, да и после толико година за већи део јавности чак и обичне фотографије представљају велико откриће. Примера ради, после албума 2. равногорског корпуса, чуо сам и овакав коментар:
”Па, 99 посто четника није носило браде!”
Па ето, није… Једно су филмови Вељка Булајића, друго је права историја. Додуше, државна телевизија никако то да схвати, па нам и даље репризира партизанске филмове, али ипак свака лаж има свој рок трајања.
Други разлог је паралела са комунистичким вођом Ј. Б. Титом.
Наиме, уопште не постоје његове фотографије са народом.
Хајде да кажемо да је разумљиво што се није сликао у неком друштву уочи рата, јер се то од једног терористе и не очекује.
Размуљиво је што се, као Дража, није сликао на молитвама и верским обредима – јер је био комуниста.
И што се није сликао на слави, јер само Срби имају крсне славе.
И што није слободно ходао по селима, седао крај плотова или тараба и причао са људима – јер су он и његови другови били на злу гласу.
Разумљиво је и што није држао митинге – јер у ратно доба оружја има на све стране, а маса се не може контролисати.
Али, баш да нема ни једне слике, ни са ким, то је заиста симптоматично. И доводи до неких закључака…