Како су четници шифровали депеше
- 22/03/2013
Како су четници шифровали депеше
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
На форуму ”Погледа” постављено је питање о начину шифровања и дешифровања радио депеша који су користили четници. Конкретно, питање је гласило:
”Брата Милослава (и остале који се разумеју у ову проблематику) хтео бих да питам да ли могу да на једном примеру објасне шифровање и дешифровање у обе варијанте (са једним кључем и са два кључа). За кључеве нека послуже ови које је Чича дао 22. новембра 1943:
Кључ 1 – Коло коло наоколо виловито.
2 – Хајте браћо амо амо да се.
3 – Скупа поиграмо виловито.
4 – Сремица се обећала Сремцу.
5 – Да ћесу се састати на венцу.
6 – Диван је китњасти Срем.
7 – Слатко је живет у њем.
8 – Лола керу везо за бандеру.
9 – Пружио се преко Срема ланац.
10 – Иде лола и пева бећарац.
Ову шифру употребљавати само у комбинацији по два кључа. Кад шифрујеш на пример по кључу 4, то значи прву табелу за шифровање ставити по кључу 3, па је после пребациш у табелу по кључу 4. Онај који дешифрује ради обратно. Према овоме, кључ ћеш увек одређивати са двоцифреним или троцифреним бројем, јер ће ти се појавити и троцифрени број кад употребиш кључ 10. У двецифреним бројевима поређани су кључеви оним редом како си шифровао. На пример кључ 210 значи узети кључ 2 и кључ 10, а кључ 102 значи узети прво кључ 10 па затим кључ 2. Убудуће обележавај шифрин кључ ћирилицом а не латиницом. За ови шифру нећеш употребљавати никаква лажна слова. У стиховима које сам ти послао узећеш стварна слова, по ћирилици, онако како се изговарају… (АВИИ, ЧА, К-278, рег. бр. 18\1.)
А пример нека буде мој омиљени:
“Читава села сам спржио,170 имам у затвору.Сваки дан стрељам.”
Дакле, господо шта ради шифрант и како овај текст изгледа шифрован,
а шта ради кад треба да га дешифрује?”
Пошто ових дана сређујем архиву, пронашао сам и једно упутство за шифровање и дешифровање. Упутство није из Војног архива, тј. док сам тамо гледао радио депеше нисам наишао ни на једно упутство. Ово ми је некада, пре више од 10 година, донео поручник Ивко Јовановић из Пожеге.
Према томе, шифроавње се радило овако. Најпре се у врху упише кључ, у овом случају то би био кључ бр. 3, који гласи: ”Скупа поиграмо виловито”. Онда се испод сваког слова упише редни број тог слова према азбуци. Кад има више истих слова, пише се даље, редом. Нпр. кад има три ”а”, испод првог пише се 1, испод другог 2, испод трећег 3, а онда се прелази на следеће слово.
Конкретно:
С к у п а п о и г р а м о в и л о в и т о
19 9 21 16 1 17 12 6 5 18 2 11 13 3 7 10 14 4 8 20 15
Овде се не преносе размаци из ворда, па сам тачан распоред, тј. број испод одговарајућег слова, добио уз помоћ цртица:
С -к–у -п-а -п -о-и-г -р а -м -о-в и -л -о-в и -т -о
19 9 21 16 1 17 12 6 5 18 2 11 13 3 7 10 14 4 8 20 15
То је прва фаза. Потом се уноси текст депеше, водоравно, тако што се испод сваког броја уписује по једно слово. Када се дође до краја, у овом случају до броја 15, наставља се уписивање у другом реду, па у трећем, итд.
У четничком систему везе уписивана су латинична слова – коришћена је како је Дража говорио ”латиница интернационале”. Разлог је био тај да прислушне службе теже сазнају да је то четничка радио станица. Притом, важила су следеће правила:
– зарез се писао као – y
– тачка се писала као – x
– ц, ч и ћ писани су као – c
– ђ је писано као – dj, с тим што је свако од ова два слова уписивано под посебни број.
– исто важи и за љ и њ, тј. lj и nj пишу се у две коцке (испод два броја).
Конкретно:
С к у п а п о и г р а м о в и л о в и т о
19 9 21 16 1 17 12 6 5 18 2 11 13 3 7 10 14 4 8 20 15
c i t a v a s e l a s a m s p r z i o y s
t o s e d a m d e s e t i m a m u z a t v
o r u x s v a k i d a n s t r e l j a m x
Уз помоћ цртица:
С -к -у -п -а -п -о-и-г -р а -м -о -в и л -о -в и -т –о
19 9 21 16 1 17 12 6 5 18 2 11 13 3 7 10 14 4 8 20 15
c–i -t –a -v -a -s -e -l -a -s -a -m -s -p -r -z -i-o-y –s
t–o s –e -d -a m-d e -s -e -t –i–m a -m u z -a-t—v
o -r u –x -s -v a–k -i -d -a n -s -t -r -e -l-j -a m –x
У наредној фази текст се уписује у групе од по пет слова, тако што се по реду, од колоне бр. 1 – дакле не редни број један, што би био бр. 19, већ се гледају цифре и прате се редоследом – па надаље, преписује од горе на доле. Тј. у првој колони налазе се в, д, с, у другој с, е, а… Пошто су само три реда, у овом примеру, а правимо групе од пет слова, то се одмах прелази на другу колону. Ако би било више од пет колона, узимало би се из другог реда.
Конкретно:
– vdsse – asmti – zjlei – edkpa – roaai – orrme – atnsm – amisz – ulsvx – aexaa – vasdc – toytm – tsu –
Овај текст шифрант даје везисти, који га шаље морзеовом азбуком. Пошто се користи само један кључ, то је тзв. проста шифра. Ако бисмо све ове групе од по пет слова које смо добили, уписали испод кључа број 4, водоравно, па онда поново направили групе од по пет слова, преписујући од горе на доле – добили бисмо тзв. дуплу шифру. Пошто је потребно много времена, завршићу овај пример као да је реч о простој шифри.
Дакле, везиста са радио станице А послао је, а везиста са радио станице Б примио, овај текст:
c i t a v a s e l a s a m s p r z i o y s
t o s e d a m d e s e t i m a m u z a t v
o r u x s v a k i d a n s t r e l j a m x
Уз помоћ цртица добијамо тачно једно слово испод слова:
c —i -t –a -v -a -s -e -l -a -s -a -m -s -p -r -z -i -o -y –s
t —o s –e -d -a m -d e -s -e -t –i –m a -m u z -a -t —v
o —r u –x -s -v a –k -i -d -a -n -s –t -r –e -l -j -a m –x
Везиста са радио станице Б предаје овај текст свом дешифранту. Дешифрант зна да је коришћен кључ бр. 3 и он најпре уради ово:
С к у п а п о и г р а м о в и л о в и т о
19 9 21 16 1 17 12 6 5 18 2 11 13 3 7 10 14 4 8 20 15
Уз помоћ цртица:
С -к–у -п-а -п -о -и-г-р а -м -о-в и -л -о -в и-т–о
19 9 21 16 1 17 12 6 5 18 2 11 13 3 7 10 14 4 8 20 15
Даље, дешифрант изброји број слова у поруци коју је примио. У овом случају има 63 слова. Потом изброји број слова у кључу који се користи. Та реченица има 21 слово. Подели 63 са 21 и тако зна да се депеша састоји од три реда. У овом случају има тачно три реда, што се ређе дешава. Иначе се узима у обзир остатак, да би се тачно утврдило колико коцкица има у последњем реду. Нпр. може бити три цела реда и само две коцкице у четвртом реду. Ако се не утврди тачно колико има коцкица, тешко је дешифровати.
Број коцкица упоследњем реду најлакше је утврдити тако што се изброји остатак. Нпр. ако реченица која служи као кључ има 20 слова, 63:3=3,15. То значи да треба направити три цела реда са по 20 коцкица и четврти ред са три коцкице (20х3=60 и разлика до 63 је 3).
Пошто је утврдио колико има редова, дешифрант направи табелу са празним коцкицама испод редних бројева. Онда почне да уписује примљени текст, у колоне од бр. 1, редом, од прве групе од пет слова коју је добио. Уписаћу овде само прву групу:
С к у п а п о и г р а м о в и л о в и т о
19 9 21 16 1 17 12 6 5 18 2 11 13 3 7 10 14 4 8 20 15
v s
d e
s
Уз помоћ цртица:
С -к –у -п -а -п -о -и -г -р а -м -о -в и -л –о -в и -т -о
19 9 21 16 1 17 12 6 5 18 2 11 13 3 7 10 14 4 8 20 15
—————v —————–s
—————d —————–e
—————s
Када дешифрант упише све групе, добија ово:
С к у п а п о и г р а м о в и л о в и т о
19 9 21 16 1 17 12 6 5 18 2 11 13 3 7 10 14 4 8 20 15
c i t a v a s e l a s a m s p r z i o y s
t o s e d a m d e s e t i m a m u z a t v
o r u x s v a k i d a n s t r e l j a m x
Уз помоћ цртица:
С -к –у -п -а -п -о -и -г -р а -м -о -в и -л –о -в и -т –о
19 9 21 16 1 17 12 6 5 18 2 11 13 3 7 10 14 4 8 20 15
c —i -t –a -v -a -s -e -l -a -s -a -m -s -p -r -z -i -o -y –s
t —o s –e -d -a m -d e -s -e -t –i –m a -m u z -a -t —v
o —r u –x -s -v a –k -i -d -a -n -s –t -r –e -l -j -a m –x
То је то.
Иначе, коришћени су и разни трикови. Нпр. каже се да је прва група лажна и онда се у првој групи од пет слова упишу било којих пет слова. Коришћене су и разне смицалице у тексту. Нпр. Дража пише Звонку Вучковићу да узме нешто ”тамо где смо добили беле џемпере”, а не каже му у којој кући тачно и у ком селу, итд. Коришћене су и разне шеме за позивне знаке појединих радио станица, за легитимисање – да ли је тај ко зове заиста онај ко треба да буде, и сл.
Просту шифру четници су користили до 1943. године. Најбоља немачка прислушна јединица, Вод ”Волни”, успевала је до тада да ухвати и дешифрује око 4% четничких депеша. Нема података да су Немци уопште успевали да дешифрују неку дуплу шифру.
Четници су повремено хватали и дешифровали усташке депеше (Францетићеве Црне легије нпр) и комунистичке депеше (Дапчевићеве 2. пролетерске дивизије нпр).
Немци су током целог рата хватали и дешифровали комунистичке депеше. Тако су нпр. убили Иву Лолу Рибара: сазнали су тачно у минут кад, као и одакле, полеће авион за Италију, и послали су само један мали авион… Комунисти су мислили да је неко издао, па су двојицу бивших усташа, рођену браћу, на које су сумњали, мучили у затвору на Вису, да признају. Издахнули су од батина. Иначе и данас међу комунистичким присталицама Рибарева погибија се мистификује (објаснио сам како је било у књизи преписке Дража – Ђујић, јер је Ђујић јавио Дражи да је Рибар погинуо).
Комунисти, наравно, ничије депеше нису дешифровали.