[Ђорђе Ивковић]

РЕМИКС АВА ЗОРАН ЂУРОВИЋ

Након објављивања написа „Ремикс попови“ на „Погледима“, у коме сам поменуо „аву римског“ Зорана Ђуровића“, појавио се коментатор под именом „Зоран Ђуровић“ са коментаром:

"Да би разумели шта је последица, не више узрок, враћамо се до Смедерева, где је столовао као парох Зоран Ђуровић "римски", апсолутни унијата, из чијег је круга и друговачки просперитетни поп. Сам Ђуровић сведочи: "Имао сам мантије разних боја, никада белу, мада бих и њу могао обући". Замислите како по Смедереву шета парох у пурпурној, розе или жутој мантији, па из даљине не распознајете да ли видите попа или канаринца?"

Није ми јасно шта си хтео рећи? Овај текст је као да га је писала нека жена кад има јаки одлив крви у менструалном циклусу. Ко је унијата? Какве боје мантија? Теби није добро.“

Поред моје мрзовоље да се надгорњавам са аветињама сумњивог подријетла, модератор сајта ме упозорава да је скоро сигурно у питању оригинални Зоран Ђуровић, те би испало да због нечисте савести бежим из „драме“.

С обзиром на стил изражавања, будући да ЗЂ у комуникацији са неистомишљеницима радо користи формулације попут „билмез“, „демонска мотивација манипуланата“, „острашћени талибан-приправник“, „сврши већ једном“, „кокошарска тактика“, „задњи дебили“, „не разумем твоју енормну глупост“, „лако ти је да глумиш будалу“, „паламуђење“, „најсмрдљивији дебеовци“…све у складу са својим кусим докторатима и ћосавом етиком, да, вероватно имамо посла са оригиналним бабуном са шифром и парохијом у Риму (а није СПЦ).

***

О малим и кратким ногама

Најпре, оно најлакше.

Човек који се хвали „да га је Бог дао да не подноси лаж од малих ногу“, згражава се на моју тврдњу да је носио мантије у бојама канаринца. Пита се: „Какве боје мантија?“ И шта на ово чуђење ЗЂ може да се уради осим да се посегне за досадним цитатима? Дакле, цитрамо оригиналног Зорана Ђуровића из његовог личног ауторског текста:

„...Онда наједном од Лекића сазнајем да сам и женствен,хомосексуалац, јер сам имао белу мантију (имао сам разних боја, никад белу, мада бих и њу могао обући)...“

Ето, ЗЂ не може да лаже од својих кратких ногу.

***

О франчисковцу

У тексту „„Прави православци“ против папе Франциска“, ЗЂ ће исповедно:

„Васељенска ТВ“...није се удостојила да објави мој текст „СрБски удбаши против папе Франциска“, који је написан поводом „масне лажи“ (израз је Небојше Малића) потписане од г. Славише Лекића (у даљем тексту и као СЛ), а насловљене са: Марадона против папе Франциска. Ја послах мејл са текстом глодуру „Васељенске ТВ“ – јер ме је Бог дао да не подносим лаж од малих ногу тако да ми није било потребно Писмо да ми каже како је отац лажи Ђаво –не би ли се она оканула лагања. Тражио сам им као противуслугу да ме часте вечером кад дођем до престоног града, пошто сам за џ. написао текст којим покушах да их приведем хришћанским врлинама. Међутим, ови су чврсто на свом путу, стано кано клисурине, па ме глодур опљува успут: „Поштовани, ми не плаћамо вечере онима који промене веру. Пробајте ту у Риму, то је њихова традиција…“.

„Борба за веру“ је такође одбила да објављује: Зашто не објављујемо одговор папопоклоника у православној мантији З. Ђуровића.

...И сада бисмо објавили текст дотичног да он у том тексту није назвао брата Жељка Жугића Kоторанина, ОБЕЛЕЖЕНИМ, ругајући се његовом телесном хендикепу...

На крају ни грешни Александар Лазић, глодур „Стања ствари“, није имао куд већ је свог најбилижег сарадника назвао fra Đurović.

Правило је, аксиом заправо, да је fra Đurović без изузетка по сваком питању тачно на становишту Римске курије. Али „под винклу“, потпуно посвећен.

Неки ће рећи: „Склон је околоцрквеним интригама, и прави је изданак Барских и Марчанских Срба римокатолика са својим латинским лукавством“. Моји ФБ пријатељи о истом ави веле: „Црмничка битанга. Све су то кадрови Амфилохија Радовића...Бато (мој надимак) ниси у годинама кад приличи таквом попу рећи да ћеш му се најебати милосне мајке. То је једини начин који пролази. Батина је из раја изашла...“

Овоме не бих ништа додавао. Ипак, да погледамо...

***

О Степинцу

ЗЂ тврди: „...Kао интелектуалац велим да ствар опште канонизације Степинца треба одложити до даљњег...“.

То је тачно став Папе Франческа чији је ЗЂ вјерни дилбер.

Идеолошка основа геноцида над Србима „цркве у Хрвата“, а богами и масовно практиковано бестијално клање Српчади су непорециви.

Бестидни и безнадежни покушај ЗЂ да релативизује католички злочин, исти је као кад би неко покушао да устврди да за партизанске злочине које знамо као „Пасја гробља“, није крива комунистичка индоктринација и, директно, политички комесари, већ некакве недефинисане групације под петокракама.

Шта значи одлагање проглашења за свеца једног архи-злочинца, који је злочине чинио са скоро целокупним својим војнички устројеним клиром управо у име католичанства? Ништа друго него чекање момента да српски отпор смалакса.

Да би показао ширину свог гледања, ЗЂ се позива са особитом драгошћу и на Драга Пилсела, према коме нема ни трунке зазора. Драго Пилсел је иначе усташа најгоре врсте. О њему ваља видети. „Драго Пилсел монсињор усташког антифашизма“

Но, шта ЗЂ још каже около Степинца:

„...могу рећи да су наши заиста имали опструкцију што се тиче докумената. Ја сам сам имао јако лоше искуство кад сам покушао да дођем до неког материјала. Требало је да буде доступан, али је тадашњи директор у Монтеверђину све ставио под кључ. То је неки очајнички покушај да се ствар заврши, а после да се документа објаве. Но, Ватикан више не спаљује документа. То је добра вест.“

Шта је ту „добра вест“? Што Ватикан више не спаљује компромитујућа документа, пошто је раније све од кључне важности спаљено. То „добра вест“? А оно мало што би бацило трачак светлости на ужасне католичке злочине није доступно јавности док се Злочинац не прогласи за Свеца? И тако су ушли у „дијалог“ са СПЦ, а наши несретници прихватили подлу игру.

ЗЂ иде даље:

„Проблем наше комисије је још био и у опструкцији са наше стране, јер су титоистички кадрови у ДБ још увек живи, а њима иде у прилог да се Степинац прогласи за свеца да би се тако нанео тежак ударац екуменском дијалогу.

Ти репови би хтели Степинца за свеца не зато што би он био светац него зато што знају да после тога тешко да би се о икаквом екуменизму могло разговарати.“

Биће да су ДБ кадрови ударали бетонске плоче на јаме безданке и обезличавали и жртве и злочинце, е да би онемогућили екуменски дијалог? Зато нису хватали Анту Павелића после рата, него му је главе дошао један четник?

Али, ава ЗЂ усхићено поентира:

„...папа Франциско ни најмање није наивна особа. Њега као дар од Господа није добила само Kатоличка Црква, него и Православна.“

Шта коме ту није јасно гледе Зорана Ђуровића и његове „браће католика“? Хоће да аболира католичку цркву од геноцида. Ко аболира католичку цркву, аболира и Хрвате као народ. Остали су тамо неки умоболници којих има у сваком народу, па и код Срба.

***
О бискупу Григорију

Зоран Ђуровић стаје снажно уз бискупа Григорија, кога из неког непознатог разлога назива „владиком“. Наиме, Григорије себе дефинише као бискупа, па одакле било коме право да му трга идентитет?

Шта сам имао о бискупу херцеговачком Григорију ја сам навео у чланку „Григорије, бискуп у траперицама који воли црвене ципелице“

ЗЂ пак тврди: „Ипак је владика Григорије у праву“. Чланак је нетрагом уклоњен са истинољубивог „Видовдана“, мада је на време усликан.

Текст се ипак може наћи у „ризници" „аве“ Ђуровића, где је ствар објашњена.

„У скорије време новинска агенција Републике Српске (СРНА) у тексту под насловом „У Пребиловцима Бог васкрсава кости мученичке“, објављеном 4. јула 2015, користила је делове позива епископа захумско-херцеговачког и приморског г. Григорија, упућеног медијима и добронамерним људима да присуствују освећењу храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима, у чијој крипти ће бити положени остаци костију пребиловачких мученика пострадалих у Другом светском рату. У том тексту се налази, између осталог, и инкримисана реченица: „У масакру је учествовало око 1.000 усташа предвођених локалним фанатизованим херцеговачким фратрима, махом ђацима широкобријешке фрањевачке гимназије.“

На то је реаговала Епархија ЗХиП (15. 7. 2015) једним појашњењем, јер су касније медији ову реченицу издвојили из контекста и интерпретирали као изјаву епископа Григорија. Епархија се ограђује од исте зато што „годинама предано ради на учвршћивању мира и добросусједских односа са свим вјерским заједницама и народима у Босни и Херцеговини... Епископ Григорије је цитираним коментаром... посебно погођен јер данас има изузетне односе и поштовање према херцеговачким фратрима и свим свештеницима Римокатоличке цркве; односе који се изграђују на темељима Јеванђеља и хришћанске вјере, а не на паушалним оцјенама новинара и њихових извора“.

Тако је бискуп Григорије „биће да је у праву“, док брани херцеговачке фратре и док се нешто лично не замери ави Зорану Ђуровићу. Тада следи покарање:

„Данас се људи крсте и левом и десном и смеју на клевете и подметачине које ми херцеговачки хијенски клан исфабрикова (еп. Максим Васиљевић, о. Владан Перишић, проф. Дражен Перић, а из позадине еп. Григорије Дурић и др Богољуб Шијаковић, мада је списак дужи од овога; волео бих да ме туже за увреду части – мада тим људима би неко прво морао да објасни шта је част, јер овако не знају шта им говорим).“
Ниси се билмезу крстио ни предњим ни задњим ногама док се херцеговачки клан лизао са усташама, него само онда кад тебе као нешто клевећу?

***

Реч о Пребиловцима

У напису Александра Лазића „Ава Зоран/fra Đurović или Kо (ни)је клао у Пребиловцима“ александар-лазић-ава-зоранfra-durovic-или-ко-ни/ даје сасвим довољан опсег чињеница које демантују fra ЗЂ у тврдњи да злочин у Пребиловцима није католички већ само усташки те да о злочину постоји само један превод са енглеског а не релевантни докази. Нема се тој причи са „Стања ствари“ шта додати. Зато ћемо цитирати само оно што је ЗЂ. свесно прећутао из писма италијанског официра „које постоји саму у преводу на енглески језик“, како би заштитио своју „католичку браћу“:

„Дуче! Моја безгранична оданост према вама ми, надам се, даје за право да, у нечему одустанем од старога војничког протокола. Зато се журим да вам опишем један догађај којему сам, уназад три седмице, лично присуствовао. Обилазећи српска места Столац, Чапљину и Љубиње – сазнам од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе, претходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци). Недостају ми речи да опишем оно шта сам тамо затекао. У великој школској учионици, затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика! Ниједно дете није било старије од 12 година! Злочин је неумесна и невина реч – то је превазилазило свако лудило! Многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама. Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове! Рој мува и несношљива смрад нису дозвољавали да се ту дуже задржимо. Приметио сам начети џак соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове! И таман кад смо одлазили, у задњој клупи се зачуло дечије кркљање. Пошаљем двојицу војника да виде шта је. Изнели су једног ђака, још је био у животу, дис[а]о је са напола пресеченим гркљаном! Својим колима одвезем то јадно дете у нашу војну болницу, повратимо га свести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији.

Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Српкињу (име јој је Стана Арнаутовић) и онда је, пред децом убили. Силовали су и девојчице од осам година. За све то време, певао је силом доведени оркестар Цигана и ударао у тамбуре!

На вечну срамоту наше, римске цркве – и један божији човек, један жупник, у свему томе је учествовао! Дечак ког смо спасли брзо се опоравио. И чим је рана зарасла, нашом непажњом побегао је из болнице и отишао у своје село да тражи родбину. Послали смо патролу за њим, али узалуд, нашли су га на прагу куће закланог! Од хиљаду и нешто душа, у селу више нема никога! Истог дана … кад је извршен злочин у школи, усташе су похватале још 700 становника села Пребиловци и све их бацили у јаму или на животињски начин на путу до јаме побили… А таквих села, као што су Пребиловци, пуна је Херцеговина, Босна, Лика, Далмација. Покољи Срба су достигли такве размере да су, у тим крајевима, загађени и многи водени извори. Из једног врела у Поповом пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4000 Срба, избијала је црвенкаста вода, лично сам се у то уверио! На савест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља, ако се , док је време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безумље.“

[Зоран Ђуровић]

Ова јајара, Ђорђе Ивковић, је један од шакала који се самомуче читајући моје текстове, а немају петљу да се представе, него као пизде (чувена дефиниција из Вариоле Вере) лају из мрака.
Нећу се бавити будалашом, али ћу дати неколико кратких опсервација.
1) Боје мантија: Црна, браон, плава, сива, пешчана. Последња боја која је регулисана у српској цркви је била: плава за мирско свештенство, црна за монахе. Но, то је било во времја оно. Да је шарлатан ушао у једну нашу цркву, видео би да нико од монаха није носио црну. Она је помодарска боја и није регулисана никаквим општим правилима.
2) Која је моја улога у цркви око Степинца и усташа, није за јавност. Овај "Ђока" припада кретенима који ништа не раде, а шарлатанским и нацистичким лајањима само нам отежавају посао.
3) Распоп Славиша Лекић је из овог кретенског јата, а провео се као бос по трњу, када сам раскринкавао његове лажи. Њега је СПЦ рашчинила, а какава је будалетина, одвео је жену и децу па их је анатемисани Акакије наново крстио! Више повезаних текстова тражите по Стању ствари, ово је 1 од њих: https://stanjestvari.com/2015/02/19/%D0%...%BE%D0%BF/
4) Григорије је био у праву. И тај текст сам написао и кад сам знао да је умешан у опструкцију мог доласка на БФ. За разлику од ових шарлатана, ја говорим по истини. Имао сам полемику и са Митрополитом Амфилохијем, али сам му и после тога у више наврата помогао, као што сам писао против будалаштине како су он и Атанасије (и са њим сам имао полемику) продали Косово јер их уцењује ЦИА!

На крају, нека пизда изађе из анонимата па нека стане иза својих речи.

[Ђорђе Ивковић]

Ова јајара, Ђорђе Ивковић, је један од шакала који се самомуче читајући моје текстове, а немају петљу да се представе, него као пизде (чувена дефиниција из Вариоле Вере) лају из мрака.
Нећу се бавити будалашом, али ћу дати неколико кратких опсервација.
1) Боје мантија: Црна, браон, плава, сива, пешчана. Последња боја која је регулисана у српској цркви је била: плава за мирско свештенство, црна за монахе. Но, то је било во времја оно. Да је шарлатан ушао у једну нашу цркву, видео би да нико од монаха није носио црну. Она је помодарска боја и није регулисана никаквим општим правилима.
2) Која је моја улога у цркви око Степинца и усташа, није за јавност. Овај "Ђока" припада кретенима који ништа не раде, а шарлатанским и нацистичким лајањима само нам отежавају посао.
3) Распоп Славиша Лекић је из овог кретенског јата, а провео се као бос по трњу, када сам раскринкавао његове лажи. Њега је СПЦ рашчинила, а какава је будалетина, одвео је жену и децу па их је анатемисани Акакије наново крстио! Више повезаних текстова тражите по Стању ствари, ово је 1 од њих: https://stanjestvari.com/2015/02/19/%D0%...%BE%D0%BF/
4) Григорије је био у праву. И тај текст сам написао и кад сам знао да је умешан у опструкцију мог доласка на БФ. За разлику од ових шарлатана, ја говорим по истини. Имао сам полемику и са Митрополитом Амфилохијем, али сам му и после тога у више наврата помогао, као што сам писао против будалаштине како су он и Атанасије (и са њим сам имао полемику) продали Косово јер их уцењује ЦИА!

На крају, нека пизда изађе из анонимата па нека стане иза својих речи.

Ма, да.

Знао сам ја да ово не може да има краја, пошто се психопате типа ЗЂ хране "борбом".

Да, збиља попадијо, имаш ли ти шифру? Хајде, наши смо, "браћа/(у твом случају сестрица) у Христу" и те вредности, не треба да се устручаваш.

Што си убјежао (фаљен Просветар на чувању србскога језика) из СПЦ, па у Рим?

Носао си ти разне униформе, китио се и шепурио као паун. Носио си мајицу "Отпора" на опелу, почињао Летурђију на латинском и причешћивао вернике по латински, женио се у католичкој цркви.

Ај' хлеба ти, дај ново просвељење Србима ко су Латини? Ми не знамо ко су они ако нам aва Шкартирани не објасни.

Пази му "убитачне оптужбе":

Ова јајара, Ђорђе Ивковић, је један од шакала који се самомуче читајући моје текстове, а немају петљу да се представе, него као пизде (чувена дефиниција из Вариоле Вере) лају из мрака.

Ај' шта пристојан човек да одговори?: Не јед' говна, незнани делијо.

Или ово:

4) Григорије је био у праву.

Како сви знамо понављање тврдње није доказ тврдње. Бандоглавост да. Можеш к'о она жентурача да понављаш "стрижено, стрижено!", али није, но је кошено, џаба ти језичине. Тако да сам те и ту завршио.

Ово је ипак врхунац:

2) Која је моја улога у цркви око Степинца и усташа, није за јавност.

Па да. Ако те се за Дан Безбедности сете, сете се...! Ти своју патриотску дужност извршаваш у мраку ватиканских катакомби? Какав Чворовић, ти си ватикански Џемс Бонд, јбт!

Немој бре да се ачиш аветињо.

Тебе је Лазић сецирао као жабу.

Ја теби и менталним одронима око тебе, које познајемо и као "ботови" по новоговору, треба да објашљавам католичку Велику Кривицу = Magnum Crimen? То је она књига што је одмах по објављивању турена у Index librorum prohibitorum, сећаш се? Твоја Курија није ставила Марксов "Капитал" на списак забрањених књига, али јесте Магнум Кримен? Не знамо за "Пацовске канале", ко их је организовао и куда су пролазили? Не знамо да је Павелић одликовао осим Степинца и гомилу Степинчевих кардинала и да је у геноциду над Србима учествовало активно, не само хушкањем и испирањем мозгова не мање од 1000 (хиљаду) католичких свештеника и ђака? Не знамо да су покрштавали под претњом смрћу, па после уз осмех говорили "Спасли смо вам душу, тело не можемо!"? Не знамо да су херцрговачки католици најгори крвници?

И то су ваша љубљена браћа?

Не, изроде људски, нема ту доказивања. Ти си изрод и ја ти пљујем у лице.

*****
Прилог.

У претраживању теме наишао сам и на уломак који се тиче мог безнадежног покушаја да Дуговачког попа-екуменисту одвратим од љубави са језуитом Мирославом Кевеждијем.

Почетак ћаскања
18. фебруар 2014. 20:46
Друговачки поп:

Ја сам га само прихватио на фб за пријатељство јер ми је послао захтев, ко је тај човек?

Ја:
18. фебруар 2014. 21:47
Па, написао сам – школовани језуита, врло активан у програму сепаратизма Војводине, такође врло близак Динку Грухоњићу („Независно удружење новинара Војводине“) који отворено пропагирају шовинизам према Србима, посебно Србијанцима. То је примењено усташтво. Пошто знају да сам пореклом из Друговца, врло често је то повод за вређање. Вероватно је моје порекло на неки начин њему повод да се „убаци“ код Вас. Опасан је то човек.
Сад ћу да вам пошаљем један коментар на мој рачун из њихове редакције, да видите о каквим се људима ради. Унапред се извињавам због вулгарности.

Andjeo Cuvar
8 hours
Sa kog kurca „aspekta“ pises ti Nimbuse – kad ti caca nije ni stigo do Vojvodine s pinklom na ramenu: dakle, nisi ni u mudima postojao – sem u
Srbijentini.
Da TI – i TEBI SLICNI – srBijancine i ostala velikosrBijanska GOVNA – uopste i pisete o Vojvodini.
Isto kako kazem i onom samozvanom „ekspertu“ za Vojvodinu – NjeGOVANU<
ko je on, MOJ KURAC – "eskpert" za BILO STA u vezi sa Vojvodinom.
Nije do pre par godina znao NI NA MAPI da je nadje.
Kao i TI – mazgovu nimandski.
Ti ces – i VI cete da pisete nesto…
MOJA PORODICA je bila AKTER svih dogadjaja o kojima ti PREPISUJES iz kojekakvih knjiga.
I sad ces TI da mene ucis – propovedas MENI – KO SAM i STA SAM.
Ja srBijentini ne pisem i ne prepisujem njenu istoriju, ako nisi primetio – samo su DRSKOTIJE, poput TEBEka – najglasnije – a u odbrani onog – u cega si SKOTE – usao DZABE.
Pizda ti materina – KAP KRVI nisi ulozio u Vojvodinu – ni ti – ni sva GOVNA koja ovde predstavljas – i ti ces NAMA da pricas STA I KAKO.
GOVEDO SUPACKO.
srBijentina nam je donela svu NESRECU ovog sveta.
I nema tog okupatora – koji joj je ravan u istoriji Vojvodine.
I to ti kaze – MAZGOVU – odrodjeni vojvodjanski Srbin!
Kojeg ste – za 20 i kusur godina SILEDZIJSTVA – od Srbina stvorili NAJGOREG NEPRIJATELJA!
I ni Damjanic mi nece biti ravan.
Samo ja, za razliku od njega – ne borim se za DRUGE.
Vec za MOJE.
Pogledaj Bato majmune – sta je od Vojvodine ostalo – posle tvoje srBijentine.
Samo nemas oci – kao sto nemas ni DUSU.
SOTONO.
Treba da goris u Paklu – da istrunes ziv.
Da mi je samo crveno dugme…svi bi problemi sa srbijentinom davno bili reseni.

Уместо разумевања, од Друговачког попа-екуменисте уследио је блок.

[Зоран Ђуровић]

Са овом анонимном будалом, иако сам схватио ко је, нека се бави редакција. Зајебите мој бунар.

---

Са овом анонимном будалом, иако знам о коме је реч, нека се бави редакција. Заобиђите мој бунар.

[Ђорђе Ивковић]

КАД ЖЕНТУРАЧЕ БИСТРЕ ПОЛИТИКУ

У београдском проусташком гласилу "Данас" може свашта да се прочита што би и патуљасти Долфус* потписао. Истичу се интелектуално разбукарене сељанчуре, које својим прегласним аутошовинистичким торокањем узнемире чак и локалне млохаве малограђане.

У овом случају, реч је о Изабели Кисић, која обнаша одговорну дужност "Извршне директорке Хелсиншког одбора за људска права у Србији". Прва до VIP београдске усташкиње Соње Бисерко. О чему тукá Изабела пише лако је предвидети али је мучно читати писанију. Садржај "наратива" не само да је пословично расистички, србомрзачки, већ је толико глупав да се не да свести на сажетак. Разложна је и сугестивна отприлике као кад нека Азра из Новог Пазара, за коју сигурно знате да јој је химен ушивен за 1.500 евра због компликованости интервенције, сведочи невиност.

Чланак има назив "Неприхватање реалности је претња Србији". Опрен, добро! Редакција "Данас" је покушала одбранити последњу латицу своје распукле новинарске части дајући мало већу слободу у коментарима читалаца него иначе, е да би показали како су пријемчиви и за супротна размишљања. Цитираћемо један сажети коментар за тренутак и за мало ослобођеног читалаштва:

Невероватан памфлет! Kао да га је писала Kристијана Аманпур. И ова дама је извршна директорка Хелсиншког одбора за људска права? Изгледа да је пљување по Србији пут ка успеху. А шта на ову причу каже опозиција која није ни за поделу ни за враћање KиМ у оквир Србије ни за самосталност нове непризнате државе Kосово?

Изабела Кисић, тукá у црном

Све те громопуцателне речи и склопови - национализам, хомогенизација, руски интерес, политичко-економско-културна изолација мањина**, ратни злочини, геноцид, етнонационализам који спречава сарадњу у региону, шовинизам, српски национализам радикализован осамдесетих, итд... насупрот којих су eo ipso непорециве вредности ЕУ - плурализам, толеранција, различитости, људска права... левитирају без потребе за било каквом коресподенцијом са реалношћу.

Оно чиме нас хелсиншка паласара просветљује је подука:

Неприхватање реалности је претња Србији

Политичка елита нема храбрости да реши косовско питање. Стално одлагање, у ишчекивању повољних међународних околности, продужава агонију друштва и спречава реформе неопходне за искорак Србије ка европским интеграцијама.

Одмах можемо поставити питање: А за који ће нам "европске интеграције"? Зар најнапреднији народи нису доказали да се без тог Хитлеровог бастарда и може и боље је? Зашто би се Срби поводили за народима робовске свести, таман да тамо и има места за нас?

Но, највећа енигма је шта Изабела подразумева под "косовском реалношћу"?

Та "косовска реалност" подразумева две ствари:

а) Шиптари неће да живе у истој држави са Србима.
б) Срби морају да живе у истој држави са Шиптарима.

Прихватање оваквог "цивилизацијског" захтева могу себи да приуште само схизофреничари и изузетно глупи људи.

Та "косовска реалност" подразумева и покоравање паљевини манастира, сваком злочину и пљачки и, с ону страну свега појамног - некажњеној трговини почупаним људским органима под заштитом НАТО и благословом ЕУ. Од тог трафикинга ниже не може чак ни ЕУ.

Још Изабела с озбиљњошћу строгом вели:

"Бриселски дијалог, како ствари стоје, никада није искрено прихваћен као увод у нормализацију односа и прихватање реалности."

Тадић, Јеремић, Вучић прихватили све, свако понижење, Шиптари буквално ништа од оног што су потписали. Па ипак српска страна, ма који аустроугар је представљао, "није искрена"? Није искрена него покорна, али очито увек се може покорније.

Некада је облик вршњачког насиља било "продавање цигле": група пубертетлија опколи ђака млађег од себе и лепо му понуди да купи циглу. Ако неће, добије ту циглу у главу. Исти клише "ради" у силеџијству коме мазохистички тепамо "европске интеграције". "Пуна нормализација односа Приштине и Београда (?!)" не значи ништа друго до потпуног чишћења Срба са "подразумеваног простора" и стварање велике Албаније. Коме то није јасно?

На страну одвратно српско усташтво. Зар црна, као црни гавран црна, Изабела Кисић не види колико је блесаво то што пише?

Колико је паметна Изабела Кисић потврђује тврдњом да је "распад СФРЈ проузроковао "српски национализам који се разбуктао осамдесетих". Као да није било континуираног хрватског фашизма који никада није ни гашен, али се помамно разбуктао седамдесетих. Иста ствар и са Шиптарима. На тај комунистички односно пре аустрофашистички злодух и његове крваве последице је упозоравао и Др. Михаило Ђурић, па је робијао због "вербалног деликта". Како ће Изабела да објасни распад СФРЈ без ослањања на упозорења Михаила Ђурића? Никако, та ствар у њеној глави не постоји.

Брижна Изабела нас упозорава:

Етнонационалистичка хомогенизација носи ризике стварања велике Албаније и велике Србије.

??? Како велика Србија може постојати без Косова и Метохије? Супротно, сви видимо да је пројекат стварања велике Албаније је у пуном замаху. Ако признамо "Косову" онда ће процес кренути у супротном правцу? Но, та контрадиција Изабелу Кисић у опште не узбуђује. И, даље...

Последице за регион су такође погубне, пре свега, може да дестабилизује крхке мултиетничке државе попут Босне или Македоније.

Суштина целе приче око Kосова је да неколико српских општина на Kосову нису прави циљ српске елите. Већ, решавање српског питања на Балкану односно уједињење са Републиком Српском. О томе у последње време отворено говоре и представници власти а не само академски стратези.

Ако је "људскоправашима" реалност да се Шипрари са КиМ одцепљују, "јер неће да живе у Србији", шта се сме приговорити Републици Српској ако неће да буде у саставу државног провизоријума БиХ, која је независна држана таман колико и Нигерија под Енглезима? Није никакав проблем укидање граница између "Косове" и Албаније, али је ужасна ствар хипотетичко укидање граница између Србије и РС?

Државе се иначе зову Босна и Херцеговина и Северна Македонија (противно вољи тамошњег становништва али у по вољи чувара "европских вредности"), а покрајина се зове Косово и Метохија. Међутим, логичко је питање зашто "прихватање реалности" нагло мења смисао чим се пређу границе Србије? Заправо, тај смисао се мења од среза до среза - ако се дозволи "промена границе" између Србије и НАТО-протектората "Косове", исто ће се десити, тврди Изабела, у општинама са већинским мађарским живљем на северу, шиптарским на југу, те муслиманским живљем (она каже "Бошњацима", мада нико од тих никакве "Бошње" видело није) у Рашкој (она каже "Санџаку"). И не само то:

Оба „решења“ и подела / размена и замрзнути конфликт воде ка сужавању права српске заједнице на Kосову.

Дакле, само велика Албанија пуштена с ланца, гарантује слободу и опстанак Срба? Исто као што се догодило у Хрватској са европским вредностима?

Толика глупост морала би да боли Изабелу Кисић. Ма какви! Она се својом глупошћу поноси. Носи је високо као кићанке даме у борделима.

Шифра решења налази се у идеологији "Хелсиншког одбора за људска права". То је догма записана у њиховим актима:

“Док год губитничка нација има команду над својим националним идентитетом, она ће тврдоглаво одбијати да се повинује захтевима победника за моралном и духовном предајом.”

Дакле, највишље људско право је да силеџија има право да ти "одузме команду над националним идентитетом", помери карлицу, преметне памет и опустоши Отаџбину?

Тако треба, рећи ће вам жентураче у црном.
----

* Енгелберт Долфус - вођа аустријских фашиста кога су убили нацисти.

** "Политичко-економско-културна изолација мањина" - биће да је у питању еуфемизам за неспорно растући шовинизам у мањинским заједницама у Србији подјариван споља, а и изнутра, па и од НВО којој Изабела Кисић припада.

[Бенито]

Нимбусе, био је неки Кисић, партизан из Сарајева, кога су ухапсили Немци и довели у логор Сајмиште. Он пристане да сарађује са шефовима логора и постаде шеф логорских батинаша. У своје друштво примао је само проверене комунисте и то не све, него изразите антиСрбе. Четници- логораши, који су преживели, сећали су се добро тог Кисића и сведочили да у животу већег садисту нису видели. Многим Србима је пресудио.
Не зна се његова послератна судбина. Шта мислиш да ли је род овој " хуманитарки"?

[Ђорђе Ивковић]

Нимбусе, био је неки Кисић, партизан из Сарајева, кога су ухапсили Немци и довели у логор Сајмиште. Он пристане да сарађује са шефовима логора и постаде шеф логорских батинаша. У своје друштво примао је само проверене комунисте и то не све, него изразите антиСрбе. Четници- логораши, који су преживели, сећали су се добро тог Кисића и сведочили да у животу већег садисту нису видели. Многим Србима је пресудио.
Не зна се његова послератна судбина. Шта мислиш да ли је род овој " хуманитарки"?

Снажно ме асоцира.

[Ђорђе Ивковић]

БАНАЛНА И НЕПОПРАВИВА СРПСКА СНИСХОДЉИВОСТ

Поводом актуелног шакетања неколико ватерполиста Звезде у Сплиту и јуначког убјежања дичнога тића из Котора Краљевића, који се бачао у сиње море да би се спасао, па изронио просветљен да није Србин него Црногорац (због чега је сплитска морска вода проглашена лековитом јер лечи од србобоље), питам:

Добро, бре пучино бесловесна, шта треба још Сплићани да вам ураде, па да се дозовете памети?

Колико сутра, чим се бука око овог малог инцидента замири, опет ћете да срљате тамо на нову порцију завртања ушију и опет ћете да им пезите кад они походе Београд, како би показали по стоти пут "да ми нисмо такви".

Може ли допрети до ваших испраних мозгова да то сплитско силеџијство на које се упорно не узвраћа, не траје од јуче или прекјуче, да није производ "деведесетих" и "српске агресије", већ да је много старије? Да је то њихов начин живота?

А јок! Ви клупа па клупа...

"...Када се говори о реду и миру у Титовој Југославији, обавезно се помиње извесна чаробна клупа у парку где си могао спавати а да те нико не дира. Немамо ми ништа против да српски југоносталгичари скупе паре и подигну у Сплиту или Шибенику споменик фамозној клупи на којој су толики мирно спавали, па да и сада могу одморити када иду у своје носталгичне туристичке походе..."

Ово једноставно Гугл неће да "избаци", али постоји. Ја сам вас обавестио, па макар вредело колико да сам викао у пустињи.

Ту вам све пише:

https://nimbusovpodrum.blogspot.com/2017...b6qQwjXp8w

Поучне визуелне ефекте можете наћи преко линка који такође срдачно препоручујем.

http://srboranje.blogspot.com/2012/04/fu...vol-2.html

[Ђорђе Ивковић]

ЗНАТЕ ЛИ ПРИЧУ О КИКАШУ?

У "утроби" "Кикаша"

ДЕЗЕРТЕР

Беше децембар 1991. или јануар 1992. У амбијенту полумрачне сеоске кафане која је поносно носила назив пицерија, једно друштво водило је мучан разговор. Просторија беше прописно задимљена, недовољно загрејана и непријатно хладног пода, али довољно натрпана гостима различитих узраста и хигијенских навика, што се њухом дало осетити јер су се мешали мириси парфема, дезодоранса и ускислих маскирних "пршњака". Било врло загушљиво. Све, амбијент, помешани смрадови, хладноћа, полумрак, као да су банално-архетипски осликавали оно време.

- То је ба раја, то је ба раја - на ивици хистерије врискао је мој опонент. Он је Сарајлија пореклом из Херцеговине, који је дошао у посету рођацима у Војводину. Врло је висок младић, школован, убеђени "Сарајлија" који држи за непорециво да су они најбоље што СФРЈ има. Није крио осећај сопствене доминације. Изгледало као да је дошао да нам "отвори очи". Његов став је био да је за рат у Хрватској искључиви кривац Слободан Милошевић и да до рата у Босни ("убосни" - како је он говорио), никада не може доћи. "Зато што је то ба раја".

А шта смо ми који нисмо ба раја?

Насупрот њему, ја сам тврдио да ће рат у БиХ почети чим се амортизује почетна српска иницијатива у новој НДХ. Да је велика грешка што Хрватска није одмах и свом снагом нападнута из свих праваца и да је то, осим сузбијања усташтва, једини начин да се рат не прошири на целу државу. Замерао сам Босанцима неразумност и кукавичлук, јер су у то време били потпуно пасивни.

- Како можеш причат' о Сарајлијама кад никада ниси био у Сарајеву? - Надмоћно ме је побијао Сарајлија. па ће поновити - "Немаш пооојма!"

Они у друштву можда у дубини мисле исто што и ја. Али, ја сам опозиција, а он њихов земљак, тако да у тој "размени мишљења" никакве шансе нисам имао. Сарајевски Херцеговац ба раја је победио, а моја опаска "Видимо се за шест месеци" одмах је заборављена.

КИКАШ

Деведесетих година на просторима бивше Југославије већ су увелико почеле припреме за рат и распад југословенског братства и јединства. У склопу великих предратних припрема у Хрватску улази на десетине тона оружја и ратне опреме. Један од актера набавке био је хрватски имигрант и бизнисмен Антон Kикаш*.

Тако је Kикаш постао познат кад је августа 1991. авионом Уганда Ерлајнс покушао допремити наоружање за "Зенге", али су авион на загребачки војни аеродром била приземљила два МиГ-а ЈНА.

Много касније Kикаш је открио неке непознате детаље о тој узбудљивој епизоди новије хрватске повест, примерице како је тадашњи државни врх реаговао на његову идеју да, уместо да донира новац који је прикупио у Kанади, сам организије куповину и превоз оружја.

“Премијер Грегурић и Јосип Манолић нису баш били одушевљени да се оружје купује мимо њихове контроле”, присећа се Kикаш. “Грегурић је сматрао да је то добра замисао, али и упозорио да они имају своје канале. Манолић је сматрао да би било боље да дамо новац.”

Након присилног слетања на загребачки аеродром Kикаша и посаду официри ЈНА под претњом уперених пушака приводе припадници 63. падобранске бригаде, а војни заповедник аеродрома Љубомир Бајић предаје га војницима уз наредбу: “Средите то усташко ђубре!” Kикаш је био ухићен, а оружје одузето.

Са оружјем и авион, Боинг - 707. Од милоште, добио је надимак "Кикаш".

БОИНГ 707

"Кикаш" под контролом 63. падобранске

Овај авион је исписао једну страницу наше историје.

Легендарни Kикаш своју животну причу започиње давне 1966. године када је произведен по наруџби америчке авио компаније Kонтинентал Ерлајнз. Већ на самом почетку летачке каријере овог чувеног авиона десила се довољно занимљива прича да уђе у легенду. Наиме, 1968. године, доживљава инцидент због експлозије у тоалету, који изазива принудно слијатање на аеродром. Путник осумњичен за изазивање екслпозије по приземљењу авиона ухапшен је од стране ФБИ-а, и до дана данашњег више детаља о овом случају никада није објављено. Године 1973. авион купује бразилска национална авио компанија и под њеном ознаком лети небеским висинама све до 1989. године.

Игром судбине легендарни Боинг 707 бива кључна карика у ланцу „домољубља“. Управо овим авионом извршен је транспорт војне опреме. У једном „товару“ у авион је било спаковано 600 пушака, милион ипо комада разне муниције и 1500 тромблона.

СТЕВАН ПОПОВ

Стева Попов био је 23 године пилот „Јата“, био је резервни официр ЈНА.

Остало је забележено како је јуна 1992. спасао нашу фудбалску репрезентацију од заробљавања а авион ЈАТ од заплене.

У јуну 1992. из Стокхолма је у последњем тренутку извукао фудбалску репрезентацију Југославије из Шведске, у којој је требало да почне Европско првенство у фудбалу. Истовремено је претила заплена ЈАТ-овог "боинга" због ступања на снагу међународних санкција према Савезној Републици Југославији. То чему је био изложен Стеван Попов, и у каквим околностима се одлепио са писте Стокхолмског аеродрома на петнаест минута пре заплене авиона и сигурног заробљавања југословенске репрезентације, била је невиђена драма.

Сатима су га аеродромске службе завлачиле, избегавајући да авион напуне горивом.
Kоличина керозина која се налазила у резервоару није била довољна за лет до Београда. Све комбинације су падале у воду. Попов је већ одлучио да полети са полупразним резервоаром и замислио да ће атерирати на ауто-бану у Румунији, ван територије земаља које су завеле санкције Савезној Републици Југославији. Само су његова одлучност, смиреност, дрскост, храброст, његов понос и патриотизам, али и његова лудост могли да доведу до срећног окончања одисеје кроз коју је пролазила у том тренутку, по многима најбоља репрезентативна селекција Европе.

Kао пилот ЈАТ-а летео је на „каравели”, а на интерконтиненталним летовима је управљао „боингом 707”. Тада се родила љубав према том моћном авиону са четири мотора. После неколико година постао је капетан, осамдесетих директор летачке оперативе ЈАТ-а. Имао је привилегију да лети чак и у војсци када затреба.

САРАЈЕВО 1992.

Тако је Стева Попов и дошао у ситуацију да управља карго авионом Б-707, познатом као „Кикаш”, који је ЈНА запленила на загребачком аеродрому због илегалног допремања оружја хрватским „зенгама”.

Тим авионом је 1991. почео пресељавање људи, опреме и наоружања са војног аеродрома у Пули и Задру у Батајницу.

Авионима ЈАТ није био дозвољен лет, а авиони ЈНА су примали до 50 особа.

Један је био "Кикаш".

Kада је у Сарајеву букнуо рат, стали су аутобуси и возови. Само је аеродром радио. И тако је почела једномесечна операција спасавања. Стеван Попов је постао симбол наде и спаса за хиљаде људи који су успели да дођу до аеродрома. Авион којим је пилотирао могао је да прими до 600 путника.

Речју, хаос!

Оно време бошњачки хронолози описују ка време "српске агерсије". Један описује ситуацију како је он види **:

Нови ударац по Сарајево се десило у ноћи 4. на 5. април када су снаге војне полиције ЈНА из касарне “Рајловац”, под командом Видоја Магазина заузеле аеродром “Бутмир”, при чему су убијена два полицајца.

Стварност је да су избезумљени сарајевски Срби спасавали живе главе у општој бежанији, не верујући шта се дешава, док су аеродром огорчено бранили 63 падобранска и најстарији кадети из Рајловца.

Стање хаоса најбоље оцртава Стева Попов:

Једном приликом сам гледао како се маса тиска у авион док су са стране стајали дечак и девојчица. Она је држала кесу у рукама. Питао сам их је куда су пошли: „Ми смо хтели да уђемо у авион и да идемо у Стару Пазову код родбине. Мама је умрла, тата је у војсци.” Узео сам их, њу за руку, њега под руку, и увео у авион, признајући да је сам био груб према својој посади јер више није било места у авиону. Децу сам сместио у пилотску кабину.

Легендарни пилот сећа се и мучне сцене када су слетели у Батајницу, приметио је једну жену где унезверено плачући погледом тражи некога. У страху је изговарала „Бојане..Бојане..“ Kада је сазнао да је Бојан заправо диете од уплакане жене, које је остало у Сарајеву, Попов каже, без размишљања смо полетили назад у Сарајево. На сву срећу нашао је дечака, у препуном авиону, са децом у пилотској кабини, поново је полетио са Сарајевског аеродрома ка Батајници. Са сетом се сећа тих момената – „..и сад ми се плаче када се тога сетим. Бојанова мајка трчи преко платформе. Изађемо напоље обојица, а она клекла и грли сина, стеже га, па удара. Са пет година није му јасно шта је мами и гледа у мене. Стегло ми се грло.”

Почевши од 17. априла 1992. када је начинио први лет на линији Београд - Сарајево, које је горело пред оружаним дејствима, успео током месец дана свакодневних летова да извуче из сарајевског пакла око 40.000 људи (Срба и других народа који су национално везани за остатке Југославије).

Легендарним Kикашом избављени су, у организацији тадашње ЈНА, и питомци Средње војне школе ратног ваздухопловства и противваздушне одбране чије је сједиште било у Рајловцу. Питомци са прве три године школовања су пребачени 16. априла за Београд, а затим аутобусима за Сомбор, где су наставили школовање.

ЕПИЛОГ

КИКАШ

Након дуго година Сплит је посетио Антон Kикаш, хрватски грађевински подузетник и мецена из Торонта, који је на светске насловнице доспео када је 31. августа 1991. године са боингом 707 „Уганда ерлајнса“ са 18 тона пешадијског и противоклопног наоружања за Збор народне гарде РХ слетео на загребачки Плесо.

Антон Kикаш је постао угледни Хрват из Kанаде и успешни предузетник, о којем је Јаков Седлар снимио документарно-играни филм “Нисам се бојао умријети – Домољубна мисија Антона Kикаша 1991.”

Мањи део пушака завршио је код нишких падобранаца; већи део (неких 360 комада) некако је "нестао у вихору рата", да би се неке касније појавиле на црном тржишту у Србији (за 1200 марака комад).

БОИНГ 707

Одлуком тадашњих власти СРЈ 1997. године, легендарни авион је продат фантомском авиопревознику у Афганистан. Никада од тад није полетио. Остао је приземљен, да чува успомену на легендарног пилота и његову људску величину и хуману мисију коју је на крилима седамстоседмице изнио и заувијек се винуо у небеске висине непропадљиве историје.

СТЕВАН ПОПОВ

САМОУБИСТВО СТЕВАНА ПОПОВА: Легендарни пилот Јата убио се пред супругом
У једном од последњих интервјуа које је дао Стеван Попов није крио понос због подвига из 1992, који је обележио његов живот, али ни огорчење због тога што га је 2004. „Јат“ прогласио технолошким вишком.

- Постао сам особа коју народ поштује. Непознати људи и данас ми захваљују на подвигу. Међутим, предузеће „Јат“ није ценило мој професионални и племенити подвиг, а ни моје пилотско знање. У 2004. проглашен сам технолошким вишком и отпуштен. Преживео сам потом операцију рака на десном бубрегу јер нисам планирао да умрем. Отказ ми је теже пао од болести - рекао је Попов.

Зар истински херој и резервни официр ЈНА није заслужио почасни плотун? Зар је председнику Републике Томиславу Николићу било важније да присуствује фарсичној представи у амбасади Kазахстана, где је одржао пригодан говор у част увођења Миланке Kарић у дужност почасног конзула ове земље у Србији? Само је недостајао нушићевски почасни конзул Никарагве. Зар њему и комаданту ваздухопловстава Војске Србије није било место на испраћају човека као што је био Стеван Попов? Њихово присуство би било јасан доказ и пример да се у овој земљи поштује и цени људски самопрегор, спремност на жртву и служење општем добру. Али то се није десило јер вероватно се проценило да то није догађај достојан пажње јер нема у њему довољно маркетиншке и „државничке“ тежине као што је то додељивање звања почасног конзула у Kазахстану.

САРАЈЕВО

ГОРЕ НЕГО У НДХ У СТУДИЈИ “Досије Сарајево” Иванишевић доказује да су првој години рата у граду на Миљацки муслимани убили 4.048 Срба. То је готово исто колико и Павелић у Сарајеву за четири године, од 1941. до 1945.

Голгота сарајевских Срба - "са кофером и ковчегом"

Егзодус сарајевских Срба је је почео 17. фебруара 1996.

ЗАШТО СЕ ЗАМАГЉУЈЕ ИСТИНА? - ПОДЕЛА на мртве цивиле и војнике у грађанском рату је ненаучна и лажна и служи за замагљивање истине о карактеру рата и зараћених страна - говори о Токачином раду Иванишевић. - Чак 85 одсто српских жртава у БиХ, од 32.000, погинуло је на свом кућном прагу. Са друге стране, радили смо и анализу губитака девет бригада Армије БиХ (на основу њихових монографија), где јасно стоји да су и они 80 одсто жртава претрпели, такође на српском прагу.

У Сарајеву је, говори не без разлога један коментатор, 1991. ситуација изгледала овако: Срби 157 143 од укупно 527 049 становника града Сарајева, док су по истом попису, али у Србији имали су Београд 1.602.226 становника, Нови Сад 179.626, Ниш 175.391 и Kрагујевац 147.305. Али ако се узме да Срби чине 3/4 становника Новог Сада, то је онда Српска Атина по броју Срба, али интелектуалним капацитетима била 1991. мања од СРПСKОГ Сарајева! Ниш је 1991 формално имао више Срба, али по интелектуалним капацитетима Нишвил се ипак није могао мерити са Сарајевом 1991, ма шта ми мислили. Но, све је то сада прошлост, јер у тих 275 524 Сарајлија из 2013 било је само 10.422 Срба, што говори само по себи. Ако ћемо поштено, удес сарајевских Срба подсећа у модерним временима само на удес цариградских Грка после 1922 и ту никакве причице о "кантоналним геноцидима" а ла Сребреница не пију воду, јер је ОВО геноцид у сваком погледу! Ми ОВО МОРАМО да упамтимо, али не да вратимо блентавим Бошњацима... итд.

Како је могуће, поред толике националне интелектуалне елите, да Сарајлије нису били кадри да антиципирају непосредни развој догађаја? Поштено ћу рећћи да не признајем националну интелектуалну елиту која не види ни до носа, него је потпуно заслепљена.

Како видимо, на "Бутмиру" је владао невиђени хаос. Зашто? Зато што босански Срби, и поред догађаја у Хрватској, једноставно нису веровали да и њима исто може да се деси. До краја и после краја, остали су убеђени титоисти. Како видимо на насловној фотографији, у Кикашу седи подоста мушкараца, првопозиваца, дезертера. Пре у срамоту него у одбрану кућног прага.

ДЕЗЕРТЕР

Шест месеци касније, тачно у дан како сам му пророковао, појавио се исти Сарајлија-Херцеговац у мом селу. Али, никако се нисмо сретали, већ само из далека, преко улице. Класичан дезертер.

Шта је даље било с њим, не знам. Мувао се тамо и овамо. У Босну не за живу главу.

Немојте сумњати да је данас добро удомљен у Београду или на Западу, и да децу учи како је у Сарајеву добро било јер су сви били ба раја.

...
* Непотврђено али вероватно да је замењен за генерала Милана Аксентијевића, где се "уградио" начелник КОС, генерал Александар Васиљевић.

** Зашто је уклоњен овај напис са "Вакат.ме", те га има саму у "кешу", не знамо. Није јасно зашто је исти чланак уклонио и иницијални сајт bosnae.info, где се могу наћи врло поучни написи, примерице "Ратни пут 13. горске ЅЅ Ханџар дивизије".

[Бенито]

Упознао сам својевремено адвоката Животија Бојића. Он је био заменик врховног војног тужиоца у војном тужилаштву у СФРЈ, у време почетка рата 1991. године.
Он ми је причао да је , по функцији, био задужен да узме изјаву од Антуна Кикаша због шверца оружја. Када је то требало да уради у заказано време у својој канцеларији у Војном тужилаштву у Београду, војна полиција је донела Кикаша. Кикаш није био у стању ни да стоји , ни да седи после третмана који је прошао у обради војне безбедности. Врховни тужилац је захтевао од свог заменика Бојића да ипак узме изјаву. Пошто нису били испуњени законски услови, Бојић је то одбио и затражио законско пензионисање, на шта је имао право и он је пензионисан.
Упознао сам га неколико година после тога случаја.

[Ђорђе Ивковић]

ПРЕСТАНИМО ДА БУДЕМО КУКАВИЦЕ -
ПЉУНИМО У ЛИЦЕ СИНУ
ТИСУЋЛЕТНЕ ФИСКУЛТУРЕ

Усташе у Београду

ПЕГЛАЊЕ РЕАЛНОСТИ

По ко зна који пут догодио нам се Сплит, и опет смо се нашли затечени. Неколико ватерполиста Црвене Звезде су ничим потакнути прошетали ривом и догодила се ситуација са млаћењем, скакањем у море, нијекањем сопственог порекла и бацањем дреса који је након тога трофејно гажен.

По ко зна који пут позвани смо да будемо мудри, да не шаљемо овим поводом негативну „слику у свет“ и, обавезно, да гледамо напред и да гледамо себе а не друге.

Хрвати, међутим, у опште се не поводе истим резонима. Њихова девиза је: шта год ми чинили Србо-четници су гори (овде, овде и овде). На то се надовезују домаћи аушовинистички поравњивачи злочина, тако да на крају Срби буду и мртви и криви.

У ту сврху пеглања односа са гледањем у будућност требала је да послужи емисија „Упитник“ РТБ полит-коректне ауторице Оливере Јовићевић, у којој се Дуле Савић отргао контроли и муњевито оголео хрватски расизам и нискост, тако да чак ни водитељка брзог рефлекса није стигла да га спречи. Остала тројица + водитељка, радије су навртали воду на „гледање у будућност“.

Промптно, медијски простор Србије преправљен вешћу да су у Крушевцу нападнута два црнопута фудбалера по расној основи, и ето новог гаса на српској ломачи.

Тако су истините речи Дулета Савића послужиле као погон за нову салву усташке пропаганде, а наши добри Срби су се нашли у невољи безнадежног лузерског објашњавања.

ЛИНЧ И ХУЛИГАНСТВО НИСУ ИСТО

Истина је да је стари професор социологије спорта Драган Коковић (провукох се код њега са шестицом), гост поменуте ТВ емисије био разапет између свог комунистичког, сеферјотског базичног убеђења, професионалне одговорности и академске културе говора сасвим неприкладне за брбљајуће шоу емисије. У таквим емисијама побеђује онај који брже прича и коме помаже водитељ, а уз то прича мора бити идеолошки пожељна. Ипак је стари професор натукнуо, и то неколико пута, кључну премису: линч и спортско хулиганство нису исто! Нису то синоними. То је основна премиса за разумевање дубоке суштине догађаја, премиса коју у рафалном брбљању нико није чуо.

Инцидент у Сплиту се догодио у општој хистерији линчa. Линч је sud gomile. У њему су учествовали сви социјални слојеви и културне структуре, са необично спором реакцијом редарственика. То је, дакле, хистерично и убилачко стање свести које захвата целокупну или значајну већину популацију неке области или локалне средине према неком другачијем. Вође и/или инспиратори линча су тзв „угледни грађани“ те средине. Линчевска хистерија дакако да код потенцијалних жртава изазива панику и самртни страх.

Хулиганство се односи на упорно деструктивно, агресивно и злостављачко понашање неке, мање групе социјално дефектних или ускраћених личности.

Спортско (навијачко) хулиганство је поткултура везана највише за сиромашна радничка предграђа великих градова. Њихов „заштитни знак“ су радничке хтз чизмице Dr. Martens.
Хулиганство никада не изазива општу сагласну хистерију.

Код нас, у Србију, навијачки хулиганизам је увезен са Запада, скупа са идеологијом скинхеда (десних или левих, све једно). Тај вид насиља нема ендемске корене у Србији, нити је распрострањен.

Ситуација линча у Сплиту је израз ендемског хрватског расизма.

То су две неспојиве појаве. Нису црнци правили Јасеновац и изводили Олују да би нас мрзели једнако као и Хрвати.

ЕНДЕМСКИ ХРВАТСКИ ШОВИНИЗАМ

Хрватски шовинизам је врло широка појава, али наша тема је ограничена на спорт. Одмах, како је спорт почео да постаје популаран након Првог светског рата, тако се појавила у Хрватској атмосфера линча, сасвим непозната у другим деловима државе. И то, ваља опоменути, само неколико година након што им је опроштен злочин! Каква бестидност!

У својој аутобиографији „Дуго путовање кроз фудбал и медицину“ Др. Михајло Андрејевић је описао развој фудбала у првим годинама после рата.

„У почетку фудбала били су популарни турнири градова, Београда, Загреба и Љубљане. Загрепчани су у почетку побеђивали, али је временом фудбал напредовао у другим срединама. Загрепчани су, благо речено, тешко подносили да више нису супериорни. На једној утакмици у Загребу Љубљана је повела са 3:0. Тада је са трибина почело урликање и каменовање. Постојала је опасност да се дивљање излије на терен. Гости из Љубљане су замолили београдског судију да суди у корист Загрепчана, како би извукли живе главе. Kоначан резултат је био 4:3 за Загреб.“

Овакво стање свести у Хрвата није се никада касније мењало, већ се, тако карактеристично за њих, само адаптирано на околности.

Сплитска „Торцида“ је основана 1954 године. То је можда прва чврсто („племенски“) организована навијачка група на тлу Европе и одувек се налазила јасно на усташкој диспозицији.

Сећамо се дивљања у Сплиту 1969 године са бацањем у море аутомобила са БГ регистрацијом, у „оази мира и стабилности“ СФРЈ. Опет би се могло поставити реторичко питање где је била Народна милиција у ти моментима? У то време, овакви изливи „навијачких страсти“ били су непознати и у Енглеској, мајци навијачких туча. Хрватски „навијачи“ су у следећој, сада већ четвртој генерацији, први објавили хрватски фашизам деведесетих. И, ево их у петој и шестој генерацији, како снажно изливају шовинизам у уваженој чланици ЕУ.

ПЕГЛАЊЕ ШОВИНИЗМА

Прворазредна комунистичка задаћа је негирање и забашуривање хрватског шовинизма. Са тим феноменом се суочавамо свакодневно, преко седамдесет година. Чудо нисмо сасвим поблесавили од толиког испирања мозга. Еклакантан пример те патолошке потребе да се брише хрватски злочин је Драган Бјелогрлић и његова наизглед мелодрамска филмска франшиза „Монтевидео Бог те видео“. Тврди се да је предложак за филмове документарни роман Владимира Станковића истог назива. Међутим, није. Основа филмске радње је већ већином пренета или „мозаички плагирана“ из аутобиографије Михајла Андрејевића коју поменусмо. Ово се крије зато што би се обраћањем пажње шта је Андрејевић писао видело колико су Бјелогрлић и сарадници подмукло деформисали и карактере ликова и минуле догађаје које визуелно представљају. То су урадили да би испеглали хрватски фашизам и паралелно пласирали „другосрбијанску“ мантру. Сем утакмица против Бразила и Уругваја све остало је имало у реалном животу сасвим другачији ток и конотацију. Да би остварили наум, творци филма су често жртвовали животност радње замењујући их бесциљним мувањем и глупостима „типа“ мајмун и лепра. У мноштву детаља поменућемо само један, од аутора „заборављени“ догађај: приликом искрцавања у Мотевидео наше фудбалере су напале усташе. Дошло је до окршаја тако да је морала да интервенише уругвајска жандармерија. Пошто су исте те усташе након победе над Бразилом долазиле у хотел и улизивале се нашим фудбалерима, ето прилике за добру филмску шалу. Али не! Боље правити наратив о колери и вештицама.

Замислите да Хрвати имају прилику за сличан „волеј“, да ли би га пропустили? И шта би ми рекли? „Па у праву су, морамо признати“...Овако, „Немој да вређамо комшије“...

Типичан алат пеглања хрватског фашизма у Србији су „fake news“. У конкретном случају, након сплитског линча сва средства информисања су лансирала вест да је у Крушевцу група хулигана на расној основи напала двојицу тамнопутих фудбалера којом приликом је један од нападнутих задобио тешке телесне повреде а други лакше телесне повреде. Одмах затим кренуо је цунами коментара „објективних читалаца“ са основном поруком „Шта се ми бунимо на Хрвате кад смо исти, а у ствари и гори?!“. Ти коментари су били и циљ избацивања лажне вести, да се неутралише, испегла хрватско зло. Јер...

- После једног дана сазнали смо да двојицу црнаца није напала „група хулигана“, већ само некаква двојица, али да је један приведен а други није ни преведен јер није било разлога.

-После два дана смо сазнали да нема тешких телесних повреда, већ је само један од двојице нападнутих лакше повређен, па тренинге није ни пропуштао.

- После три дана сазнали смо да напад нема расну позадину.

И опет добронамерни Срби упадају у замку правдања. Нисмо ми такви и сл.. Да успеју имају шансе таман колико да покупе сво перје из поцепаног јастука.

У сваком случају видимо да се ради о неупоредивим догађајима који су силом технологија контроле ума доведени у исту раван.

У сада већ статусној емисији „Упитник“ Оливере Јовићевић, позвани смо да „решавамо проблеме у својој кући и да се не обазиремо шта се догађа око нас. Отприлике: немојмо гледати на паликуће око наше куће, већ дај да угланцамо патос. У ватерполо иначици – манимо Хрвате, него зашто нам је хладна вода у базенима?! Лако је одговорити: маните се уграђивања у куповину и продају ватерполиста него грејте воду. Исти позивари на гледање у сопствено двориште би вам се смејали јер сте будале.

Али, добро. Шта имамо у сопственом дворишту?

ПЕГЛАЊЕ АУТОШОВИНИЗМА

Ево, овако је код нас.

Данас, ако кажете да је становник „Српске Атине“, он се увреди. Превладали су толеранција и све те вредности. Да скратимо са лупетањем, за време прошлогодишњег „Егзита“ трајало је Светско првенство у фудбалу. У то име хрватски навијачи су буквално дивљали по Новом Саду, а да их нико није такао, поред 200.000 љутих Крајишника.

Паралелно, један чичица из Шумадије беше перманетна мета (ауто)шовинистичких напада у европски културном Новом Саду.

„Напали су ме ножем, поцепали ми јакну, отимају ми новац који сам скупио, а добри грађани, пролазници, увек зову полицију када ме нападну. Међу њима има и омладине огрезле у некој мржњи коју не разумеју ни они сами, али и старијих људи. Дођу пред мене, почну да ме псују, пљују, па ме физички нападају. Kажу ми да се вратим у Шумадију, да им овде не требам – прича Марић (70), гуслар из Трбосиља, села крај Лознице.“

И, нећемо даље по тој ствари да копамо.

УСTАШЕ СУ МЕЂУ НАМА

Богами, усташе су добиле прописно по лабрњи и испраћени су без гаћа из Србије. Заборавили? Наравно да се заборавило пошто су одреда аутошовинистичка гласила у Србији затрпала причу перманентно испоруком све свежијих fake news.

Десио се сукоб на стадиону ЈНА „између две фракције навијача „Партизана“. Тако је јављено путем пословично педантно обавештених информативних кућа које у року сат времена знају шта се десило у неком паркићу у Крушевцу. Ништа више од тога, те смо опет имали инспирацију да кажемо „Ето какви смо!“.

Оно што је овом приликом брзо потиснуто из јавности је да су Срби одрали од батина и скинуте до голе коже спремили назад у Хрватску усташе које је неко ангажовао да би потпуно завладао Београдом.

Хрватски медији тврде и да је план о изазивању хаоса на "вечитом дербију" направљен у једном загребачком хотелу. Према тим изворима, један члан подземља је тада унајмио хулигане и договорени су сви детаљи, а трошкове њиховог пута и боравка у Београду платио је организатор. Такође, наводи се да су у организацији учествовала још четворица Срба, од којих су тројица бивше вође навијача Партизана.

Навијачи „Партизана“ су објавили: „Да се даље не би шириле дезинформације Јужна Трибина сада се оглашава. Јуче је у току дербија нападнут Југ (не само Алкатраз него и остале групе) од стране домаћих издајника и хрватских плаћеника.“

Ко су људи који су оплављени и без граћа оправљени из Београда? Ево:

- Анте Фирић велики ватерполо таленат
- Јаков Подруг, био првак Хрватске у џудоу
- Дамир Товаровић 2010. био трећепласирани на Светском првенству у фул контакту.
- Иван Роналд Мишковић
- Хрвоје Баковић
- Стјепан Миховиловић

Најмање ова шесторица. Именована господа су Сплићани. Сведочење једног од српски обрађених усташа:

„"Ангажовала нас је особа из Београда. Ја сам за то добио 8.000 евра и осталима поделио по 800 или 900. Нисмо знали шта се спрема, речено нам је да треба да обезбеђујемо једну особу на трибинама".

Интересантно, нико није сазнао ко је наручилац „посла“ из наше „дубоке државе“. Пазите, овде нису у питању адолесценске туче, „мартинке“ и дрес, већ власт над Србијом уз легитимно ангажовање усташа.

Треба да будемо вечите будале? Подземљем Београда владају „Шкаљари“, по одобрењу високе комрадорске државе. Шкаљари су Монтенегрини из предграђа Котора. Главни лик из морске драме крај Сплита је извесни Краљ, Которанин, дакле 85% Монтенегрин. Зато је преживео.

Веома могуће да су га гонила горепоменута господа или њихови кивни другари.

Не, не. Исправно је како је урађено: Разбиј им лабрњу, скини им гаћице и отпреми их гологузе назад мамици у лијепу њихову, или Котор, све једно.

[Ђорђе Ивковић]

ФЕМИНИЗАМ - ПОДВАЛА ДЕБИЛИМА

Блог настао уз велику помоћ мог ФБ пријатеља Душка Калуђеровића

Шлагворт за размишљање да нам је психијатар-терапеут Зоран Миливојевић, који се годинама бори за здрав разум.

Овај пут је гурнуо балван у око овдашњим феминисткињама и феминистима освртом "Мужевност као патологија". Између осталог Миливојевић указује:

"Издржљивост, физичка снага, атлетска грађа, храброст и преузимање ризика, емоционална суздржаност, склоност узбуђењима, такмичарски дух, успех и постигнуће и агресивност постају негативне црте личности, подложне психолошком третману.

Kада приметите да је нека жена женствена да ли то сматрате позитивном или негативном особином њене личности? Да ли тако гледате и на мужевне мушкарце? Иако се женственост и мужевност у многим културама сматрају за позитивне особине личности, амерички психолози не мисле тако: мужевност су прогласили за патологију."

На запрепашћење, ову тешку будалаштину о "мужевности као патолошком стању" је објавила Америчка психолошка асоцијација која окупља скоро 120.000 психолога у „Водичу за психолошку праксу у раду са дечацима и мушкарцима”!!!

Уопштено гледајући, онима који би да владају светом уздуж и попреко, веома одговара да да имају што мање мушкараца а што више сека-перси испред себе.

Дакле, имамо несумњиво 120.000 лудих психолога у чврстој руци.

Феминисти забрањују употребу речи "мама" и "тата". Може им се. Сила је иза њих. Прва реч бебе убудуће има да буде "родитељу мој број један" а не "мама". Феминисти још нису одлучили које изразе да наметну уместо сексистичких речи "баба" и "деда" или "брат" и "сестра". Свакојако, да је феминизам болесна идеологија, посебно насилна према деци, нико не може да оспори, осим уз помоћ носача авиона.

Наспрам 120.000 лудих америчких психолога притегнутих мужевном руком олигархије, те мноштва овдашњих феминистичких урбаних боркиња и педера, западњачких "резонантних кутија", стоји овдашња збуњена и поплашена "национална" елита која уз часне изузетке ћути као покисла. Не би да се замерају. Не би да се "стекне погрешан утисак" да су заостали у развоју. Да нису флексибилни. Не би да тако важне себе излажу непријатностима.

Зато свако ко се супротстави луђацима и владајућем феминистичком закону зна да ће лако бити проскрибован као космати неандерталац, балкански гонич женскиња, уз све још и "у ствари латентни геј".

Па ипак, нису сви пома'нитали.


Душко Kалуђеровић:

Феминизам је болест, исто као и педерастија. Па из изопачности направили идеологију. 'Оће од неприродног да направе да буде природно. Да јабуке не падају на земљу, но да лете у небо.

Е сад кад тако што човек зна, шта му је чинити?

На индувидуалном нивоу избегавати изопачанике у широком луку, а на колективном или ти државном, забрањивати им јавну промоцију. Kо у мајци Русији.

Јер, човек ти је просек, каже стара ескимска пословица. Човек је просек пет особа са којима је понајчешће у контакту.

Лажем, није ескимска, од неког Немца је, ал' не знам више како се тај лик зове а смор ми тржити по нету.

У главном, нормалан човек кад се силом прилика нађе са таквим изопаченицима у контакту почне да добија мучнину у стомаку, да га боли глава, да не разуме свет више око себе. Па да, седиш са особом која ти тупи о томе како јабуке лете у небо, и најозбиљније би 'тео да се на тему разговара са тобом. И шта ја јадан друго да радим но да се лепо покупим и одем ... па нек се он разговара до миле воље са ким год му је драго. Мени важна и ментална хигијена. Па јашта, ако сам не чуваш своје здравље нико ти га неће чувати.

Душко Kалуђеровић:

Замисли, имеџн д балија ... самвер

Није додоше та тема, ал увек ме повуче кад кренем са замисли. А на крају ћемо опет доћи до њих, ал' 'ај сад.

Елем замисли да си рођен ем живиш по неким централним Афикама Аусталијама, и сад замисли како разговарараш са колегом ти Аустралијанцом на послу ... 'нако за време паузе, и кажеш му следећу реченицу:

- Јеботе, стиг'о ми рачун за струју, заклаће ме ове зима и грејање.

Твој колега се накашље, престане да мази онога кенгура, погледа те дубоко у очи, и приупита те нако човечански из дубине душе:

- Шта *ереш, какав рачун каква зима, какво црно грејање?

Наравски, сасвим природна реакција.

Замисли сад, молим те, да си у каквом Ираку, Саудиској Арбији ... и док кољете јагањце, кажеш свом колеги балији кољачу:

- Како ми иду на Qрац ове феминисткиње овде код нас.

У том тренутку колеги ти испадне нож из руке, јагње се онако полуприклано отргне и побегне негде ... колега ти се од шока прибере, погледа те дубоку у очи, и каже ти:

- Јеботе јеси' ти нормалан, какве црне феминсткиње овде код нас?

Наравски, сасвим природна реакција.

Јагње је у међувремену искрварило.

Све ти је то почесто само питање среће 'де си се родио.

...

И да. Груб и изразу, или тако нешто? Ружне речи, јагањци, ножеви, крв?! Фуууј... так' рурално! А тек говор мржње! Хомофобија! Мушки шовинизам!

Али, онда се појаве непобитне анализе које показују управо супротно од свега чиме нас затрпава феминистичка менажерија. Управо нас са Скандинавије уче да је феминизам брутално испирање мозга, алат овладавања господарством и памећу ради личног дегенерисаног хедонизма пан-педерске елите. Благо речено ПАРАДОКС РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ!

Дефиниција: Што је друштво богатије и демократичније, што је већа лична слобода избора, утолико су полне разлике у избору занимања израженије! Неупоредиво су мање разлике тамо где је избор занимања тесно везан за борбу за преживљавање:

Нема родне равноправности. Она се силом намеће. Мушкарац треба да буде мушкарац, жена треба да буде жена, мушко дете треба да буде дечак а женско дете треба да буде девојчица. Содомија је изопаченост. Деца се рађају у браку мушкарца и жене. Не може женско да буде отац нити мушко мајка. Не бива. Ана Брнабић не може бити тата. Тако нешто је злочин против природе. Насиље над дететом. Друштво од противприродних стања свести ваља упорно лечити.

[Ђорђе Ивковић]

QUO VADIS, ГРАЂАНИНЕ ПОКОРНИ

Ваљају се невелики али упорни и разгранати грађански протести Србијом. С обзиром на размере пљачке, ниво корупције и вртлога распадајућег друштвеног сустава у нечему што се још зове Србијом, протести су слаби какви би морали бити. Превише смо трпељиви. Овакво организовано безвлашће, у коме је нарочито и циљано урнисан темељ здравог друштва - школство и здравство, ни један цивилизован народ не би трпео. Протести су, дакле, потпуно оправдани.

Ако се уважи стање опште друштвене депресије и поколебаности српског национа, протести су снажнији него што би се реално могло очекивати.

Није међутим добро како се усмеравају протести. Никако то што се ради не ваља. Само један важан детаљ - из гласила наклоњених "плишаној" побуни инсистира се да су протести "грађански" а никако "народни". Ово малограђанско инсистирање на финеси дефиниције протеста имплицира намеру да се подвали народу, односно да је једини стварни циљ тајновитог организатора побуне само да султан и калиф промене улоге. Уистину, из тог наслова актуелних "гибања" сви који себе не желе да виде као члана аморфне грађанске масе сумњивог морала, разумеју да су непожељни јер су примитивни неурбани историјски рестл.

Другим речима, замисао је да протести буду идеолошки истовремено и нео-левичарски/титоидни и грађански, што не бива јер се титоидно и грађанско узајамно искључују. Contradictio in adjecto, што би мудраци казали.

За спољашње моћне манипулаторе, протести су корисно средство да се владајућа "стабилократија" држи корита испоручених решења. Иначе, биће свргнути и бачени у арену.

Да ли било ко озбиљан може да помисли да неуротични, хистерични, делимично помућене свести Сергеј Трифуновић може да "мења систем", што тврди да му је циљ? Шта би радио да чудом успе у намери? Довео би Јова Дивјака за министра војног. Да, такве би ствари радио, јер му памет даље колабира. Адолесценти се "ложе" на његову вулгарну драмосерију. Наравно да су тиме одушевљени пошто су адолесценти, али то нам ништа не помаже. Ложили су се клинци и на Белог Прелетачевића па су га брзо заборавили.

***

До невоља је дошло када се гибајући фронтмен Сергеј Трифуновић, понет еуфоријом, сетио да је Нови Сад "Српка Атина", да је сепаратизам недопустив, фашистички, те да је Ненад Чанак облапорна наказа на народној грбачи. Увређени сепаратисти су нетом демонстративно напустили демонстрације.

О наступу Сергеја Трифуновића у Новом Саду огласило се нешто што себе оглашава као нестраначки део Савета протеста "1од5милиона". Нико не поставља питање ко је и као формирао тај високи Савет и делегирао депутате у њ, а поготово како су се, по ком критеријуму, те "нестраначке личности" олити политички комесари обрели у Савету Стараца? Како год, ови сигурно недемократски октроисани представници самопроглашене "интелектуалне елите" су се згрозили на Сергеја:

"Kоначно, сматрамо да таквим (нап.: Сергејевим) јавним изражавањем нећемо створити боље друштво. (Бла, бла, бла...)... Позивамо грађане и грађанке Новог Сада да се сви заједно и даље боримо за своја права да изградимо слободно друштво по мери слободних грађана и повратимо државу коју су отели председник Србије и његова клика. Да поново стекнемо слободу отпором и непристајањем на насиље, корупцију и криминал који сада владају нашом земљом."

Непристајање на насиље, корупцију и криминал, подршком Чанку???!!!

Међутим, исти тај "нестраначки део Савета" није имао ништа "за рећи" поводом наступâ и одвратних аутошовинистичких тирада приглупог и вазда подгузног титоида, ватреног присталице ЛДП, Милојка Пантића, за кога је чак и "Јасеновац убачени елемент мржње".

Да шизофренија буде потпуна, Ненад Чанак и Чеда Јовановић подржавају политику Александра Вучића док њихово чланство не само да учествује на протестима већ отворено показују претензије да они преузму вођство против "српског фашизма" и Александра Вучића???

Сукоб Трифуновића и Чанка настављен је даље псовачином у стилу тинејџера из Јатаган-мале.

Такви би да решавају наше животе?!

***

Вратићемо се на новосадске говоре Сергеја Трифуновића по другој ствари. Истом приликом је грдно замерио студентима што "уместо да демонстрирају једу шницле у мензи". Зато опомињемо на заборављене студентске протесте из 2012. године. Тада су се студенти масовно побунили против Хашке тираније.

Наводимо како су се тада грађанисти односили преко судентима:

Пера Луковић Цитат:

"...Бљутави, академски национализам

...Неколико тисућа национално освешћених студената који недељама не могу да уче јер их академска душа боли због хашких пресуда – уместо на испите, кренуло је на београдске улице да у традиционалном кич-патриотизму покажу да, како рече један од организатора, „омладина осећа неправду која се тиче целе Србије и да жели да покаже да та неправда боли“. Носећи пароле које су неодољиво подсећале на воњ милошевићевских фанатика ( „Хашки суде докле више", "Судије треба да суде по закону, а не по налогу", "Не дамо Kосово", "Свако је невин док се не доказе да је Србин", "Хаг, право силе, а не сила права", "Од ваше правде, нема веће неправде"), студенти су, наравно, добили подршку нациста из Образа и тешких десничара из организације 1389. Укратко, ништа ново. Још једна фашистичка представа у земљи Србији у којој се национализам пажљиво гаји и негује...."

Kоментари пратећих пара-усташа накићени су, најбоље што су могли да смисле, разним епитетима...„србски кретени“, „багра“, „говна“... и сл., уз редовни вапај „о зар сам ишао/идем на исти униврезитет“, чиме се жели самоистаћи неупитна висока интелектуална разина лајавог периног акрепа.

Дабоме, количином избљувака и масовношћу накариканих „лајкова“ неприкосновен је Б92.

Динко Грухоњић није заостао у лајању:

Цитат:

„СТУДЕНТИ“ ПРОТИВ ХАГА ЗАЈЕДНО СА НАШИСТИМА И ОБРАЗОМ
дец 4 2012

Где су, у ствари, нестали прави студенти?

Где су, у ствари, у овој недођији од земље, нестали „прави студенти“? Мислимо на оне који су се одвајкада некако борили за праву правду, који су – због своје младости – били пре свега левичари, анархисти да не кажемо? Данас, ето, имамо следећу ситуацију: студенти су најконзерватнији део овог друштва, а пензионери, канда, најлибералнији. Можда је то због тога што су студенти ни мање ни више него деца својих родитеља. А знамо какви су им родитељи. Зато је наиван онај кога чуди оваква вест..."

Динкови „прави студенти“ су, скоро генерално, неприкосновено најгори изрод који је Србија хранила.

Наравно, Динко је у бесу промашио тему - протест студената нема везе са икаквом идеологијом, сем ако не мисли да су тужиоци и судије хашког Трибунала комунисти на тајном задатку, а она зградурина му се не привиђа као хотел "Лукс".

Деци се урличе СМРТ ФАШИЗМУ!!!

Отуда, одурно је и трпање министра Селаковића-„праведног“, у први ред протеста, да буде уочен, у оном дану када су његови шефови отишли да продају државу и Тачија пољубе у папучу.

Чеда Јовановић, који се богатства домогао водећи студентске демонстрације, сада резигнирано тврди да су студенти ударили „нож у леђа“ европској перспективи. "Србија је уморна од давалаца туђе крви и политичких пиромана попут Селаковића. После овога министар правде мора да поднесе оставку или да буде смењен у Влади", навео је Јовановић.

*
Питали би Сергеја Трифуновића, шта је радио у та доба када су студенти покушавали да пробуде учмалу Србију, а "пси мира" у чопорима насртали на ту омладину? Ништа није радио осим што је јео шницлу, трзао вињаке као Буч Касиди и шмркао бурмут.

Последица је да је омладина политички затупљена па да једино што је интересује су диплома и авионска карта у једном правцу, без повратка.

Тако сте одбацили студенте и њихову позитивну енергију. На сличан или грознији начин превели се навијаче у политички коректне криминалце. Глас српских патриота и сељака угушили... На вашим "демократским медијима" влада слобода мишљења као у време Зоговића и Ђиласа... А сад би да вас сви прате као зомбији. Па за*ебите, мајстори.

***

Вучићева одбрана стабилократског квислиншког режима базира се на два стуба.

Први стуб је пучина која се задовољава минималим пленом и демагошким букањем. Могли би да парафразом обрнемо чувену изреку Винстона Черчила и констатујемо да "никада тако мало људи није зависило од толико много људи"! Но, ако пучина осети сигнал из вана да лидер више није у милости, неће га бранити.

Е, зато Вучић има у рукама најмање 7 адута на које ће немилице бацати на зелену чоју. Свој опстанак на власти плаћаће делом по делом државног суверенитета и природним ресурсима:

1. Признавањем "Kосове"
2. Укидањем Републике Српске
3. Републиком Војводином
4. Аутономијом Санџака
5. Увођењем санкција Русији
6. Уласком у НАТО
7. Здравом водом

После, рачуна АВ, више никоме неће бити важан, а велики је бели свет. Ко је мега-богат може да ужива попут Мире Марковић.

На супротној страни, изреку В. Черчила можемо вратити на изворну верзију и применити на актуелни млако-продужени бунт: "Никада тако много људи није зависило од тако мало људи"! Улични протести су неопходни, али нису довољни. Кључна ствар је да заиста опозициони посланици у Скупштини Србије врате мандате. Тиме би се отворила парламентарна криза коју не би било могуће (бар хипотетички) решити без дословних испуњавања захтева протеста, што би, nolens - volens, урушило режим.

Лицемерја ЕУ свесни су и у ЕУ. Они, за разлику од наших евро-фанатика нису толико егзистенцијално зависни од грантова, а балкан је тек тачка на светској гео-поличкој мапи. Зато могу слободније да се изразе:

"...Две деценије по завршетку југословенских ратова регион се љуља између егзодуса и револта. Услед разочарања мршавом перспективом десетине хиљада људи годишње емигрира из земаља Западног Балкана. У исто време, међу онима који остају расте озлојеђеност због катастрофалног здравственог система и кризе образовног сектора, лоше јавне инфраструктуре и еколошких проблема.

Некада сматрана узданицом, Европска унија је прокоцкала свој углед на терену, јер се према мишљењу многих људи сувише ослања на ауторитарне вође као политичке партнере. И сада су политичари ЕУ узроковали љутњу: пошто су опозиционе партије у Србији, Црној Гори и Албанији кренуле у бојкот парламената, из Брисела је лапидарно поручено да једино парламент може да буде место политичког дијалога, те да опозиција тамо треба да се врати. Бојкот је разумљив, каже пак политиколог Џихић. „Kултура ауторитарне неформалности редукује парламенте на кулисе у лажним демократијама региона“...."

Да. Али због "поруке из Брисела" наши кнезови нису ради кавзи.

Ово би био кроки борбе за "европске вредности" у иначици "грађанске Србије".

Зато је важно да се мандат за револуцију врати народу.

[Ђорђе Ивковић]

И САЈТОВИ УМИРУ, ЗАР НЕ?

БЛОГ Бр 250.

Не сматрам да су "округли бројеви" од неког нарочитог значаја. Не видим зашто би се боље сећали предака на стогодишњицу неке битке него на сто прву годишњицу.

Тако је и са овим мојим "јубиларним" блогом. Само се поклопило да је тема иста као и у најчитанијим чланком "Идиоти су снага Србије". Иначе, не разумем зашто је тај чланак изазва највећу позорност публике. Супротно, знам да овај нови чланак, који суштински показује колико сам у праву био претходно, неће ни изблиза постићи исто интересовање.

Тако је како је, па да пређемо у вугла, или, што би задрти казали, in medias res.

Само у једном дану стигла су три обавештења:

1.

"Српска Акција је престала са радом!

Поздрав свим читаоцима и надамо се да ћете уштеђено време паметно искористити. Сву одговорност за престанак рада преузима власник домена www.srpskaakcija.com- Побеснели Аца. Дулету, Сими, Јелени, Чеди, Драшку, Микши, Туљанину, Дуњи, Ардију, Преји и осталима које смо пропустили, захваљујемо на томе што су одржавали сајт у животу током година и током свих његових успона и падова. Артефакти Српске Акције су стављени на располагање последњој групи добровољаца, који су држали сајт у животу, како би се њихов допринос сачувао, или можда искористио у будућности на неком другом месту."

То је онај сајт чији су креатори хтели курвињски да цинцулирају са комуњарама, особито са титоидном хуљом Миланом Миленковићем. Управо код њих је дошло до сукоба два апсолутно супротстављена етичка концепта у Срба о којима беше реч у "Идиотима". Поплашене **чке су се погружено приклонили комуњарама.

Истина је да су јадници преносили одличне чланке и да је било изванредних коментара испод чланака. Али, нико од тих безмудих мислилаца није имао куражи да сам, оним што се назива "ауторски чланак" иступи у јавност. Шта је то до интелектулани кукавичлук?

Зато данас комуњарски портал "Zoon politikon" лагодно бивствује, а "редакција" СА се удави у сопственим го*нима.

За наук Србима.

2.

Вест:

"Аутошовинисти угасили профил Аутошовинизам професора Ћирјаковића"

Па да. Поцепало се срце босанчеросима са "Видовдана", па брину о Ћирјаковићу кога су загушили јелте "аутошовинисти" а не "маснокопитари" (по С. Антонијевићу) или "Вућићеви бауштелци" (по Ђ. Ивковићу).

Загушили су га сложно, какав год Ћирјаковић био "анти-аутошовиниста".

Треба продати Косово и Метохију за мало лоја, и то је оно што спаја босанчеросе и аутошовинисте.

3.

Један честити сајт који не измиче из академског промишљања нашега бивства тзв. "CARSA", односно "Центар академске речи Шабац" је под нападом хакера.

"The website is temporarily unable to service your request as it exceeded resource limit. Please try again later."

Није ли довољно да се разуме да живимо у статусу цензурисаног народа?

/Нап. Дан касније редакција је обавестила да "CARSA" престаје са радом./

Моги би додати да су у међувремену отерани у мајчину или напуштени добри сајтови који су давали снагу патриотском дискурсу, попут "Србијански глас", "Васељенске", "Фонд стратешке културе".

"Видовдан" се међутим продао у курвештију, а "Српски културни клуб" предао у доњу курвештију, тако да је и једне и друге одвратно гледати. Цркотине.

Посебан случај је "НСПМ". Овај сајт, поштено, окаснело знамо, мутни је подухват пицопевачких комуњара Ђорђа Вукадиновића и Слободана Антонића. Јебло их Санда Рашковић-Ивић и Вук Поздерац. Елем, у време Војислава Коштунице имали су чак и просторије у згради Владе Србије. Беху моћни. Заиста моћни. Ниси знао да ли су бољи аутори или коментатори. Онда дођоше "жути" на власт. Истераше НСПМ из канцеларија. И? Ђорђе се сагнуо Тадићу. Нема од тада горег жутог ботовског гласила од НСПМ. Знали су да ће их већина читалаца напустити због очигледног сагињања. Али, нису се они сагињали баш зато што морају, него зато што воле.

Оно што данас видимо на НСПМ је бедна сенка НСПМ од пре само десет година.

Али, кога брига.

Ђорђе Вукадиновић је сав HASL*. (* О томе за неколико дана). Комуњарска фуњара. Вели исти:

"Заиста сам узбуђен што у овом тренутку стојим пред вама. Иза мене је Никола Пашић, а испред мене Че Гевара. "

Како не: Испред Че иза Пашић, па треба да поверујемо да је у средини највећи садржалац поменутих? Величина. Нешто мањи од Влаха. Ето какав бљутави дериват претендује да нас води.

Постоји и "Стање ствари", чудна мешавина комуњарког српства и комуњарског православља, које, "Стање ствари", полако јењава.

Са друге стране, цвета хиљаду цветова, и ни један не бива хакован. Комотно, чак из Маркс 21 иду да бију Србе. Имају паре, подршку, нико их не дира, унуци лумпен-паризана.

... "Пешчаник", "Данас"...

И ето, Србине ...