14-01-2018, 11:58 AM
Ево овде су детаљи:
http://www.pogledi.rs/kraljevina-nije-ka...41-godine/
http://www.pogledi.rs/kraljevina-nije-ka...41-godine/
Априлски рат 1941.
01-07-2018, 10:37 PM
Патријарх Гаврило: Идите и срећан вам пут!
1. јула 2018.
Истога дана када су краљ Петар и његова пратња побегли из Острога пут Никшића, у Горњи острошки манастир је дошла Његова светост патријарх српски Гаврило Дожић.
У сутон следећег дана пред манастир рупише три млада официра у пилотским униформама. Смерно ступише пред патријарха, војнички салутираше и онда му један одсечно саопшти:
– Ваша светости, његово величанство краљ је одлучио да се пред налетом освајачких хорди склони и са владом привремено оде из отаџбине, па Вас позива и моли да кренете за њим, авион Вас чека у Никшићу…
Патријарх за тренутак застаде зачуђен, а онда одлучно одговори:
– Идите ви, ђецо, и срећан вам пут! И поздравите милостивога краља нашега и зафалите му на бризи и пажњи. И кажите му да ја не могу оставити свој народ на милост и немилост немилосрдницима, да је пастиру мјесто уз стадо и кад навале чопори гладних вукова…
Kад су Немци тог 25. априла 1941. године банули у зору у Острог и из кревета на кишу истерали патријарха Гаврила, један официр-гестаповац му се унео у лице и заједљиво упитао:
– То ли је тај влашки поп који је објавио рат великом Рајху!?
Немци су очигледно знали и добро запамтили патријархов говор преко Радио Београда, 27. марта 1941. године, уперен против потписивања и приступања Југославије Тројном пакту, речи које су дигле на ноге не само Београд, које су присилиле Хитлера да се окрене Балкану и за тридесет и седам дана одгоди напад на Русију (што је, како ће се испоставити, било можда пресудно и за коначни исход Другог светског рата).
Енергично се успротивио и Kраљевском намесништву, односно намеснику кнезу Павлу Kарађорђевићу кад је наумио да са Немачком и њеним савезницима потпише пакт. Своје неслагање са таквом политиком изразио је и у посебном меморандуму који је 19. марта 1941. године потписао у име Српске православне цркве.
Надајући се да ће ипак одобровољити и приволети горопадног и утицајног, а код народа веома популарног и омиљеног црквеног поглавара, кнез Павле га је четири дана касније позвао у Бели двор на ручак. У леденој и нимало пријатељској атмосвери, кнез је у неко доба увребао прилику да патријарху предочи политичке прилике и упозна га са предлогом Југословенске краљевске владе да се безусловно прихвати и потпише пакт са силама Осовине:
– Таква ваша одлука, без консултовања народа, може да доведе земљу у једно велико искушење, које бог зна како може да се сврши – одговорио му је без увијања патријарх и детаљно образложио такву процјену. –
На основу свега онога што сам вам изложио и на основу одговора Вашега Височанства, мени ништа друго не преостаје него да наставим пут са народом до краја, и да са њиме подијелим чашу горчине која нам је припремљена. Ако буде требало ићи и даље од овога, ја ћу се радо повући у манастирску ћелију да тамо докрајчим свој чемерни живот, свјестан да сам све поштено и досљедно учинио према Цркви и народу, како то мој положај захтева. То ће бити мој последњи протест противу једне овакве политике, која нас води на странпутицу и која је потпуно у противности са нашом традицијом, нашом части и свим другим што нас краси као људе – рекао је патријарх Дожић.
Бежећи из Београда почетком априла 1941, краљ Петар Други Kарађорђевић понео је са собом државни новац, уметничка дела, али и три највеће хришћанске реликвије – руку Светог Јована Kрститеља, икону Богородице Филермосе и делове Часног крста. Највећи део тог богатства, који краљ није могао да понесе са собом, остао је у манастиру Острог и околини Никшића, а за њега су се од тада борили многи. Од Италијана, Немаца, четника и партизана у Другом светском рату, преко комунистичке власти, па до данашњих Малтешких витезова и многих страних сила. „Ало!” у наставцима објављује делове једне од најузбудљивијих прича у нашој историји.
Александре, не руши капелу
Гаврило није штрецао чак ни од војничком славом овенчаног и по тврдорукашкој власти озлоглашеног краља Александра Kарађорђевића. Он му се као митрополит црногорско-приморски енергично супротставио када је наумио да Његошу на Ловћену подиже маузолеј по пројекту Ивана Мештровића, споменик који ће педесетак година касније ипак бити поперен на врху ове свете и опеване планине. Запријетио је да ће, уколико буде прекршена потоња Његошева воља, правду тражити до највишега суда на кугли земаљској или заувијек скинути мантију, а народу казати зашто то чини.
ало
1. јула 2018.
Истога дана када су краљ Петар и његова пратња побегли из Острога пут Никшића, у Горњи острошки манастир је дошла Његова светост патријарх српски Гаврило Дожић.
У сутон следећег дана пред манастир рупише три млада официра у пилотским униформама. Смерно ступише пред патријарха, војнички салутираше и онда му један одсечно саопшти:
– Ваша светости, његово величанство краљ је одлучио да се пред налетом освајачких хорди склони и са владом привремено оде из отаџбине, па Вас позива и моли да кренете за њим, авион Вас чека у Никшићу…
Патријарх за тренутак застаде зачуђен, а онда одлучно одговори:
– Идите ви, ђецо, и срећан вам пут! И поздравите милостивога краља нашега и зафалите му на бризи и пажњи. И кажите му да ја не могу оставити свој народ на милост и немилост немилосрдницима, да је пастиру мјесто уз стадо и кад навале чопори гладних вукова…
Kад су Немци тог 25. априла 1941. године банули у зору у Острог и из кревета на кишу истерали патријарха Гаврила, један официр-гестаповац му се унео у лице и заједљиво упитао:
– То ли је тај влашки поп који је објавио рат великом Рајху!?
Немци су очигледно знали и добро запамтили патријархов говор преко Радио Београда, 27. марта 1941. године, уперен против потписивања и приступања Југославије Тројном пакту, речи које су дигле на ноге не само Београд, које су присилиле Хитлера да се окрене Балкану и за тридесет и седам дана одгоди напад на Русију (што је, како ће се испоставити, било можда пресудно и за коначни исход Другог светског рата).
Енергично се успротивио и Kраљевском намесништву, односно намеснику кнезу Павлу Kарађорђевићу кад је наумио да са Немачком и њеним савезницима потпише пакт. Своје неслагање са таквом политиком изразио је и у посебном меморандуму који је 19. марта 1941. године потписао у име Српске православне цркве.
Надајући се да ће ипак одобровољити и приволети горопадног и утицајног, а код народа веома популарног и омиљеног црквеног поглавара, кнез Павле га је четири дана касније позвао у Бели двор на ручак. У леденој и нимало пријатељској атмосвери, кнез је у неко доба увребао прилику да патријарху предочи политичке прилике и упозна га са предлогом Југословенске краљевске владе да се безусловно прихвати и потпише пакт са силама Осовине:
– Таква ваша одлука, без консултовања народа, може да доведе земљу у једно велико искушење, које бог зна како може да се сврши – одговорио му је без увијања патријарх и детаљно образложио такву процјену. –
На основу свега онога што сам вам изложио и на основу одговора Вашега Височанства, мени ништа друго не преостаје него да наставим пут са народом до краја, и да са њиме подијелим чашу горчине која нам је припремљена. Ако буде требало ићи и даље од овога, ја ћу се радо повући у манастирску ћелију да тамо докрајчим свој чемерни живот, свјестан да сам све поштено и досљедно учинио према Цркви и народу, како то мој положај захтева. То ће бити мој последњи протест противу једне овакве политике, која нас води на странпутицу и која је потпуно у противности са нашом традицијом, нашом части и свим другим што нас краси као људе – рекао је патријарх Дожић.
Бежећи из Београда почетком априла 1941, краљ Петар Други Kарађорђевић понео је са собом државни новац, уметничка дела, али и три највеће хришћанске реликвије – руку Светог Јована Kрститеља, икону Богородице Филермосе и делове Часног крста. Највећи део тог богатства, који краљ није могао да понесе са собом, остао је у манастиру Острог и околини Никшића, а за њега су се од тада борили многи. Од Италијана, Немаца, четника и партизана у Другом светском рату, преко комунистичке власти, па до данашњих Малтешких витезова и многих страних сила. „Ало!” у наставцима објављује делове једне од најузбудљивијих прича у нашој историји.
Александре, не руши капелу
Гаврило није штрецао чак ни од војничком славом овенчаног и по тврдорукашкој власти озлоглашеног краља Александра Kарађорђевића. Он му се као митрополит црногорско-приморски енергично супротставио када је наумио да Његошу на Ловћену подиже маузолеј по пројекту Ивана Мештровића, споменик који ће педесетак година касније ипак бити поперен на врху ове свете и опеване планине. Запријетио је да ће, уколико буде прекршена потоња Његошева воља, правду тражити до највишега суда на кугли земаљској или заувијек скинути мантију, а народу казати зашто то чини.
ало
04-08-2018, 01:24 PM
Осим изузетног наивног говора Принцезе Елизабете
https://www.youtube.com/watch?v=arnxdY2Nc7w
Мислим да нешто слично ставио на старим форуме, али на Српском.
Али овде говори да су део Војске Краљевине Југославије радили 18 месеца на пуч.
Е сад је била одељење Војске Краљевине што је специфично сарађивала са енглеске обавештајна служба, у разним саботажима против немачке. Рекао сам раније да је било покушај на Ђердап.
Е сад јели из ове групе имаш ти група људи ко су били инструментални у Априлског пуча?
Е сад било бих занимљиво ако ико од део тих војнике/обавештајце су касније били КОМУНИСТЕ?
https://www.youtube.com/watch?v=arnxdY2Nc7w
Мислим да нешто слично ставио на старим форуме, али на Српском.
Али овде говори да су део Војске Краљевине Југославије радили 18 месеца на пуч.
Е сад је била одељење Војске Краљевине што је специфично сарађивала са енглеске обавештајна служба, у разним саботажима против немачке. Рекао сам раније да је било покушај на Ђердап.
Е сад јели из ове групе имаш ти група људи ко су били инструментални у Априлског пуча?
Е сад било бих занимљиво ако ико од део тих војнике/обавештајце су касније били КОМУНИСТЕ?
19-08-2018, 02:10 PM
Рекао бих огнишства пуч дешава се у том тренутак кад енглези сазнају да немци иду на средног истока.
енглези су пратили немачког железнице, зашто то је био великих део немачке логистике и организације у рату.
Али друга димензија Априлског Рата, су Совијити.
Питање у којом тренутак совијити сазнају да ће бити нападнути? Овде мислим на војне припреме немце!
Е сад колико је ткз европски ОТПОР ЛЕГЛО према немцима?
И колико је ту било нека невидљива сарадња?
И колико су немци били невероватно благи према другим државама?
Ако су сви легли онда Немци немају нигде друго да иду него према СССР
Тако Априлски рат и колико он задржава немце, је онда исто важно и Совијитима, поготово ако њихова одбрана није још припремена да се одбрани од немаца!
енглези су пратили немачког железнице, зашто то је био великих део немачке логистике и организације у рату.
Али друга димензија Априлског Рата, су Совијити.
Питање у којом тренутак совијити сазнају да ће бити нападнути? Овде мислим на војне припреме немце!
Е сад колико је ткз европски ОТПОР ЛЕГЛО према немцима?
И колико је ту било нека невидљива сарадња?
И колико су немци били невероватно благи према другим државама?
Ако су сви легли онда Немци немају нигде друго да иду него према СССР
Тако Априлски рат и колико он задржава немце, је онда исто важно и Совијитима, поготово ако њихова одбрана није још припремена да се одбрани од немаца!
26-08-2018, 09:20 PM
(27-11-2013, 11:20 AM)Вукашин Петковић Пише: Небо изнад Београда, јутро 6. априла 1941.
Група бомбардера, злогласних Штука, управо се спрема да се обруши на уснули град. Фотографију је начинио пилот из другог авиона и на позадини написао: "Штуке у нападу на Београд".
Фотографија преузета са фејсбук профила господина Банета Гајића.
![[Слика: 906835_10202395956917345_1762736461_o.jpg]](https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc1/906835_10202395956917345_1762736461_o.jpg)
" Иако је југословенска влада 3. априла 1941. Београд прогласила отвореним , небрањеним градом , са 3 дана касније , у недељу у 6:45 , "Луфтвафе" је започео крвави пир над престоницом. На град 6.4.
у 4 наврата сручено хиљаде бомби свих типова. Користећи пламене језике као репере, уследило је ноћно бомбардовање између 6. и 7. априла, те још једно дневно 7. априла. Град је остао без струје и воде,
с пожарима који су гутали читаве квартове, са стотинама порушених зграда и хиљадама погинулих недужних цивила. После почетне панике
и масовне евакуације у околна места, међу грађанима је завладала апатија. У мраку без воде и довољно хране, без крова над главом са
несахрањеним жртвама расутим по улицама, утучено су чекали даљу судбину. Трупа у граду није било а све команде и установе одмах су евакуисане..."( стр.6)
Бранко Богдановић за "Политикин забавник" ( 6.7.2007.).
[quote='Ултрадесничар' pid='99382' dateline='1535311240']
П.С. Све је добро описао овај Богдановић али нигде не помиње да КЈВ пружила отпор "Луфтвафеу" Шок
26-02-2019, 01:05 PM
Ове су књиге Велимира Терзића
https://sh.wikipedia.org/wiki/Velimir_Terzić_(general)
Како видете књиге нису изашли до 1983, 1986, 1987 године, и било је пауза од 33 година (као да је међувремено у неком тајном друштвом?) међу прву и другу књигу!
Umešnost komandovanja, Beograd, 1950. godina
Aprilski rat, Titograd, 1983. godina
Slom Kraljevine Jugoslavije 1941, Knjiga 1-2, Beograd, 1986. godina
Jugoslovenska Armija u Aprilskom ratu, Beograd, 1987. godina
За саде нема много информације, дисекције, и анализа од тог КОМУНИСТИЧКА РЕВОЛУЦИЈЕ.
Што више податке сазнаш она више изгледа као
англо-американско-немачког-ватиканског-”болшевичких совијити” војни учешници, војно обукавано, војно снадевано, војно обавештано.
ХРВАТСКО ВОДСТВА
Срби топовска меса, и индиректан продужетак геноцид на Српске Православце кроз БРАТО-УБИЛАЧКИХ РАТ!
Срби тотално губитци!
Тако мислим да је искрено време да се комплетно раскинка цео тог твз ”народни ослободилачких рат из само концепције”.
Је незнам јели је неко успео да прочита ових књига, али осећам бил дала мало светло, на улоге Комунисте у Априлског рата, и како су ствари развијали после тога.
Једно ствар је јасно, БЕЗ ПУЧ, НЕМА НИ РЕВОЛУЦИЈЕ!
https://sh.wikipedia.org/wiki/Velimir_Terzić_(general)
Како видете књиге нису изашли до 1983, 1986, 1987 године, и било је пауза од 33 година (као да је међувремено у неком тајном друштвом?) међу прву и другу књигу!
Umešnost komandovanja, Beograd, 1950. godina
Aprilski rat, Titograd, 1983. godina
Slom Kraljevine Jugoslavije 1941, Knjiga 1-2, Beograd, 1986. godina
Jugoslovenska Armija u Aprilskom ratu, Beograd, 1987. godina
За саде нема много информације, дисекције, и анализа од тог КОМУНИСТИЧКА РЕВОЛУЦИЈЕ.
Што више податке сазнаш она више изгледа као
англо-американско-немачког-ватиканског-”болшевичких совијити” војни учешници, војно обукавано, војно снадевано, војно обавештано.
ХРВАТСКО ВОДСТВА
Срби топовска меса, и индиректан продужетак геноцид на Српске Православце кроз БРАТО-УБИЛАЧКИХ РАТ!
Срби тотално губитци!
Тако мислим да је искрено време да се комплетно раскинка цео тог твз ”народни ослободилачких рат из само концепције”.
Је незнам јели је неко успео да прочита ових књига, али осећам бил дала мало светло, на улоге Комунисте у Априлског рата, и како су ствари развијали после тога.
Једно ствар је јасно, БЕЗ ПУЧ, НЕМА НИ РЕВОЛУЦИЈЕ!
16-03-2019, 02:08 PM
Општина Земун обнавља споменик Пилотима раниоцима Београда, са ког су украдена бронзана слова. Интересантно да аутор текста каже: "надајући се да починиоци нису знали шта скрнаве", а оштетили управо натпис који каже чему је споменик.
http://www.politika.rs/scc/clanak/425077...tina-Zemun
http://www.politika.rs/scc/clanak/425077...tina-Zemun
20-03-2019, 05:11 PM
(16-03-2019, 02:08 PM)ХраброСрце Пише: Општина Земун обнавља споменик Пилотима раниоцима Београда, са ког су украдена бронзана слова. Интересантно да аутор текста каже: "надајући се да починиоци нису знали шта скрнаве", а оштетили управо натпис који каже чему је споменик.
http://www.politika.rs/scc/clanak/425077...tina-Zemun
Може бити зла намјера (на шта ти вјероватно алудираш), а могу бити и тзв скупљачи секундарних сировина, ни њима није ништа свето, вјеруј ми.
20-03-2019, 06:03 PM
Ма Циганија, тако су украли и вечни пламен испред музеја "21. октобар" у Шумарицама. Исто од бронзе.
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
06-04-2019, 01:31 PM
Београд и Загреб 1941. кроз објектив немачког војника / ВИДЕО
http://www.rasen.rs/2017/05/beograd-zagr...KiMZNIzaUn
Дан када смо бомбардовали Рајх
https://www.vostok.rs/index.php?option=b...i_LuL6ME50
http://www.rasen.rs/2017/05/beograd-zagr...KiMZNIzaUn
Дан када смо бомбардовали Рајх
https://www.vostok.rs/index.php?option=b...i_LuL6ME50
06-04-2019, 04:54 PM
Чуо сам да затварају Музеј ваздухопловства у Сурчину и да земљиште треба да припадне неком од министарстава. Не знам да ли је то тачно и шта ће бити са експонатима. Од ових хохштаплера се све може очекивати, па и да их распродају некоме и ставе паре у џеп. А има и те како вредних примерака тамо.
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
06-04-2019, 06:05 PM
Музеј ваздухопловства треба да из цивилних власти ређе у војне, тј. припашће Министарству војном. Е сад, како кажу поједини људи, док су цивилни музеји врло ради за сарадњу, установе, тј. музеји у склопу Минситарства војног су затворени. Питање је шта ће бити с поставкама, да ли ће неке бити склоњене или шта већ, не знам.
Тако сам ја чуо.
Тако сам ја чуо.
"За часног човека и озбиљног мушкарца,отаџбина је скуп обавеза,и у рату,и у миру-УВЕК !" -Војвода Петар Бојовић
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)