[Брада]

Посљедња сједница Југословенске владе у Палама 13. априла 1941.

Југословенска је влада одржала 9. априла сједницу у Севојну, код Ужица, на којој је одлучено да се одобри кредит, да службеници не иду са својих дужности, као и да се влада повуче према Палама, а Врховна команда према Дрињачи код Зворника.

На сједници Министарског савјета, која је одржана 9. априла на Палама, присуствовали су сви министри сем предсједника владе генерала Симовића (који је био у штабу Врховне команде) и др. Мачека. Поред осталог , донесене су одлуке: да се чиновницима да по 50 динара, да се сребрни новац који је остао у Београду, стави на располагање предсједнику општине, да се умоли предсједник владе да дође из Врховне команде на Пале.

Штаб Врховне команде доселио се на Пале 12. априла, а у Малом Зворнику остао дио Штаба, а Штаб Команде позадине Врховне команде преселио се у Сарајево.

На двије сједнице Министарског савјета, одржане 12. априла на Палама, одлучено је да се амнестирају сви политички кажњеници, да се уреди прелаз владе; да новчанице од 10 000 динара немају вриједност, а да су пуштене у промет ситне новчанице. Дио тих безвриједних новчаница запаљен је на Каловитим Брдима, чега се сјећају старији мјештани.




Генерал Душан Симовић 1941. године

„Посљедња сједница југословенске владе у земљи одржана је 13. априла на Палама, били су присутни: предсједник владе генерал Симовић, потпредсједник Јовановић, министри: Јевтић, Нинчић, Грол, Крек, Сној, Трифуновић, Шутеј, Будисављевић, Чубриловић, Смољан, Бањанин, Марковић, Илић, Косановић, на крају долази бан др Иван Шубашић“. Јасно је да на овој сједници, као ни на претходне три, није присуствовао краљ Петар ИИ. Он је овог дана био на путу према Никшићу, а прије, 11. и 12. априла у Хан – Пијеску и на релацији Соколац-Рогатица-Горажде-Фоча, и даље.

„Предсједник владе генерал Симовић и министар војске генерал Илић сматрају за потребно да се влада пресели у Никшић, да буде с краљем, за сваки случај. Закључује се да се 14. априла рано, најдаље до 7,30 часова, крене правцем Пале-Прача-Горажде-Фоча-Калиновик-Кифино Село-Гацко-Автовац-Билећа-Никшић, гдје ће влада остати.

Министар војске посљедњи ће кренути, а у 8 часова камион са бензином“. Посве је усаглашено сјећање краља Петра ИИ са документима које наводи В.Терзић у својој књизи „Слом Краљевине Југославије 1941“.

Из докумената које наводи Терзић, јасно је да краљ није био на Палама, да се влада бавила маргиналним пословима, да није уопште одлучивала о потписивању документа капитулације. Сажето речено, док кућа гори, баба се чешља, не хајући шта се дешава око ње.

Боравак југословенске владе на Палама био је непуна четири дана: 10,11,12,13. и осам часова од 14. априла 1941. године или дошли у четвртак послије подне, боравили у петак, суботу, недјељу, а отпутовали у понедјељак ујутру. У недјељу је био католички Ускрс.

Сједнице владе одржаване су у дому часних сестара на Каловитим Брдима, који је средином новембра 1941. године са осталим објектима изгорио. У близини тог мјеста данас се налази Студентски дом на Каловитим Брдима.

Чланови владе били су смјештени у многим вилама около, као што су вила Матића и Марковића, хотели „Кочевић“, Поштански дом, Дом часних сестара и други објекти. У тим објектима била је смјештена и Врховна команда, односно виши официри и генерали Југословенске војске. Свуда притисла узнемиреност и нека мукла пријетња, као небо пред олују. А у краљевини свуда кључа од хаоса, и полако тоне у сутон, прво одавде са Пала.

Штаб Врховне команде на Палама

Штаб Врховне команде налазио се на Палама. Предсједник Владе генерал Симовић, прије него што је отпутовао за Никшић, предао је новоодређеном начелнику Штаба Врховне команде генералу Данилу Калафатовићу писмо:“… Краљевска влада Вас овлашћује да одмах затражите примирје од непријатеља, како би се добило у времену и олакшала ситуација војске“.

„Међутим, према изјави највећег дела чланова ондашње Владе, на сједници која је одржана 13. априла на Палама, није донета никаква одлука о закључивању примирја или о капитулацији, нити је влада дала овлашћење било коме да у њено име преговара с Немцима“.

„Влада као целина никад није дискутовала питање капитулације и према томе никад није дала одобрење за једну одлуку коју је био донео сам Симовић“.

„Око подне, 15. априла, поново је тражена веза са Никшићем да се извести влада о закљученом делимичном примирју са немачким ђенералом Хенрицијем… Сазнали смо: да од чланова Владе нема никога у Никшићу; да су по подне овог дана цела Влада са краљем отпутовали авионом из земље; да је краљевић Ђорђе остављен у Фочи. Ђенерал Калафатовић је остао једини представник државе и војне власти у земљи“.

Алсксандар Цинцар-Марковић изјавио је у записник, пред војним истражитељем у Београду, август 1945. године, поред осталог, и слиједеће:… У Сарајеву је био прави кркљанац од наше војске, и очекивао се улазак Немаца. Склонили смо се на Пале, где смо и преноћили. То је било 15. априла. Тога дана по подне дошао је к мени један капетан са својеручним писмом од ђенерала Калафатовића, који ме је хитно позвао да дођем код њега… Штаб Врховне команде био је смештен у талијанској школи и при своме доласку затекао сам око стотину официра у дворишту зграде… Калафатовић јс апеловао на мене да будем потписник акта о капитулацији…“

Очито да јс А.Ц.Марковић погрешно констатовао за дом часних сестара да је то „талијанска школа“, вјероватно је то закључио што је поред тог дома уочио католичку капелу, а часне сестре су и одржавале вјерску наставу за дјецу.

„…Из Пала кренули смо Раде Јанковић, ја и тај немачки официр 16. априла ујутру за Сарајево. У Сарајеву остали смо читав дан, где је ген. Јанковић прегледао спискове материјала и људства, као и рокове у погледу извршења капитулације. Немачке трупе већ су биле заузеле град Сарајево и канцеларије Врховне команде биле су смештене у једној од тамошњих гимназија. Зграда јс киптела од виших официра, а нарочито ђенерала.“

[Andrejevic]

Evo jedne slike tenka Reno FT-17,moguće da je ova slika iz aprilskog rata,jer se vide neke ruševine tu,verovatno je ovaj tenk snimljen ili za vreme borbe,ili nakon što je posada bila primorana da ga napusti.Slika nije najlepša,snimljena je na brzinu,što se i vidi,jer je vrlo mutna,pa predpostavljam da je ili neko drugi ili lično posada slikala tenk i otišla,sad šta je tačno,ne znam,verovatno neko bolje zna i prepoznaje nego što sam ja u ovom trenutku.

[ватхра]

На другим сликама тенкова Рено из Априлског рата се не види овако велики број на куполи.
Такође онај мост у позадини испод има наслагане подупираче, што значи да је вршена оправка, што опет не личи да су стигли да ураде током априлског рата.

Са друге стране, има слика заробљених немачких тенкова са овако великим бројевима, и ти тенкови јесу кориштени на возовима, тако да личи да је ово слика саботаже неког воза током окупације.

[Andrejevic]

Evo još jednog mog videa o aprilskom ratu,tj. o vojnicima koji su vodili borbe.

[Andrejevic]

Tenkisti u AR:

Okršaji jugoslovenskih tenkista sa nemačkim trupama su zbog zastarelosti opreme i loše komandne strukture uglavnom završavali u korist Nemaca ali ima nekoliko vrlo istaknutih primera herojskog otpora.

Samostalna tenkovska četa naoružana FT i M28 tenkovima se suprotstavila u južnoj Srbiji nemačkoj SS mehanizovanoj diviziji Leibstandarte Adolf Hitler, kao i Drugoj i Devetoj panzer diviziji(od prilike 12 tenkova protiv 3 cele divizije). Jedan vod je uspešno branio Stracin, gradić u blizini bugarske granice, i bio je uništen tek pošto su Nemci angažovali svoje vazduhoplovstvo(pazite,nemačke oklopne divizije nisu uspele da probiju odbranu od 3-4 naša M28 i FT-17 tenka). Jedan vod je čak uspeo da se prebaci u Grčku i odatle nastavi delovanje ali je ubrzo uništen kada su Nemci krenuli u napad na Grčku iz današnje Makedonije.

Najsjajniji primer otpora tenkovskih jedinica Jugoslovenske vojske je učešće Prvog tenkovskog bataljona u odbrani Ralje i Topole. Borbe oko Topole su započele 11. aprila,a pošto se komanda štaba povukla prema Aranđelovcu mešovitom taktičkom grupom je komandovao rezervni kapetan I klase Miodrag Milošević. On je na Oplencu imao na raspolaganju grupu sastavljenu od jedne mitraljeske čete i protivoklopne baterije. S druge strane je konjički major Dušan Radović kao komandant Prvog bataljona borbenih kola napredovao ka Topoli kako bi izvršio marš prema Kragujevcu. Oko 12 časova je jedna nemačka izviđačka grupa uspela je da osvoji Oplenac i nastavila napredovanje ka Topoli čime se našla u pozadini protivoklopne baterije kapetana Miloševića. Ipak Milošević se kao hrabar i snalažljiv oficir nije dao zbuniti i naredio je jak protivnapad gde je u žestokom sukobu, u borbi prsa u prsa nemačka izviđačka grupa razbijena i naterana u bekstvo. Nažalost u okršaju je poginuo i sam Milošević, nekoliko njegovih vojnika, kao i civil iz Bosanskog Petrovca koji se pridružio četi kao dobrovoljac.

Kada je izbila borba na Oplencu major Radović je izdao svom bataljonu naređenje da se spremi za borbu a sam ušao u četni tenk i krenuo putem za Kragujevac da zauzme bolji položaj izdajući naređenje izviđačkom odeljenu koje je vodio podnarednik Slovenac da osmatra put ispred. Radovićev bataljon se sukobio sa Jedanestom nemačkom oklopnom divizijom zapadno od raskrsnice puteva a istočno od Topole. Podnarednik Slovenac sa svojim odeljenjem se sukobio sa nemačkom patrolom na motorciklima i uništio je pri čemu je došlo do žestoke razmene mitraljeske i topovske vatre. Na insistiranje komandanta nemačke Jedanaeste divizije, a verovatno i samog komandanta Klajsta, da se pokret nastavi po svaku cenu komandant nemačke predhodnice je naredio svojim čelnim tenkovima da izvrše napad. Izviđačko odeljenje se povuklo i dva nemačka tenka su se našla direktno ispred Radovićevog vozila. Radović je, lično nišaneći topom svog tenka (komandir je i nišandžija u R 35), sa nekoliko granata uništio oba nemačka tenka. Nemačka kolona je stala, a komandant nemačke prethodnice je nenaviknut na ovakav razvoj situacije svojim vozilom izbio na čelo kolone u želji da ličnim primerom pokaže kako se mora napredovati po svaku cenu. Za njim je krenula i grupa tenkova sa jačim topovima. Radović je hladnokrvno nanišanio nemačko komandno oklopno vozilo i uništio ih jednom granatom. Zatim je nekoliko nemačkih tenkova otvorilo vatru na Radovićevo vozilo. Radović je uspeo da iskoči iz zapaljenog tenka ali su ga pokosili mitraljeski rafali. Tako je poginuo ovaj hrabri major suprotstavljajući se višestruko nadmoćnijem neprijatelju!

Sam Klajst je bio u potpunosti iznenađen pojavom jugoslovenskih tenkova i gubicima koji su naneti njegovim trupama.



Inače,negde sam pročitao da smo imali 48 tenkova M28,a negde oko 20 i nešto,pa ne znam koja je informacija tačna,isto tako negde sam pročitao da smo imali oko 118 tenkova,a negde oko 150-200,tako nešto,pa opet ne znam koja je informacija tačna.Ali u svakom slučaju,bili smo dobri što se broja tnekova tiče,jer je SAD te 1941. imala na celoj svojoj teritoriji(koja je mnogo veća od teritorije KJ)samo oko 300 tenkova,koji su bili još stariji i mnogo gori od naših.

---

Inače,zaboravio sam da dodam,ja predostavljam da je onaj tenkovski vod koji je prebegao u Grčku,bio sastavljen od 3-4 tenka M28,jer su oni brži i pokretljiviji,a kada je major Radović uništio sa samo jendom granatom nemački komandni tenk,nemački tenkisti videvši to,bili su zaprepašćeni,ali su se trgli pa su počeli da isaljuju granate na Radovićev tenk R35.

[Перун]

[смедерево]

[Милош Шарац]

Легитимисање и предаја оружја Српских сељака, после априлског слома.Код једнога сељака се види ловачка пушка у руци окренута наопачке,да случајно не опали.

[ЈВуО-КГ]

Улазак Немаца из Бугарске у Југославију, 6. април ( то је написано испод слике у објашњењу , што се не види на самој фотографији )



Panzer 3 тенк, Југославија, април 1941.

[Andrejevic]

Ево линк са Википедије о Априлском рату.

https://sr.wikipedia.org/sr/Априлски_рат

Ко је читао овај текс,видео је да има доста грешака,и до огромних које се морају сиправити што пре.
На пример:
У тексту се наводи да је Југословенска Краљевска војска располагала са 7 група армија што употпуности није тачно.Када се каже ГРУПА АРМИЈА,то значи да је то једна група у којој се налазе најмање две армија,што значи да би у овом случају војска КЈ имала 14 армија,што није тачно.Војска КЈ имала је 7 армија,од тога 3 групе армија и јенду независну армију(6. армија која се налазила у Банату).

Ајде још један пример.
У тексту пише да је командант 1. армије био Миодраг Петровић,а он је био командант 1. групе армија(у чијем саставу су се налазиле 4. и 7. армија),исто тако и за команданте 2. и 3. групе армија се наводи да су њихови команданти уствари команданти по једне армије,тј. изоставили су ово ГРУПА.

Још један пример.
Наводи се да је 4. армија Петра Недељковића била распоређена на Косову и Метохији,а то није тачно,она је била у Хрватској,док је 3. армија Илије Брашића била на Косову и Метохији,тј. од Скадарској језера па све до границе са Грчком.

Погледајте онја мој први видео о АР,ту се виде и команданти не само група армија,већ и самих армија,и то и положај на којем су се налазиле.Погледао сма више извора где су се неки преклопили,па сам предпоставио да је то тачно.

---

Да се исправим,командант 1. групе армија се звао Милорад,не Миодраг.Увек побркам та два имена.

[Перун]

Прва група армија - арм. генерал Милорад Петровић - Лорд

VII армија - див. генерал Душан Трифуновић

- Лички одред - пуковник Марио Злобец
- Ришњачки планински одред - генералштабни пуковник Стојадин Миленковић
- Триглавски планински одред - бриг. генерал Михаило Лукић
- Триглавска дивизија - див. генерал Драгиша Пандуровић
- Дравска дивизија - див. генерал Чедомир Станојловић

IV армија - арм. генерал Петар Недељковић

- Ормошки одред - бриг. генерал Љубомир Велебит
- Мурска дивизија - див. генерал Борислав Ристић
- Савска дивизија - див. генерал Август Марић
- Славонска дивизија - див. генерал Ратко Ракетић

- I коњичка дивизија (резерва Прве групе армија) - див. генерал Драгослав Стефановић

Друга група армија - арм. генерал Милутин Недић

II армија - арм. генерал Драгослав Миљковић

- Врбаска дивизија - див. генерал Драгослав Милосављевић
- Осјечка дивизија - див. генерал Миливоје Алимпић
- Босанска дивизија - див. генерал Илија Жугић

I армија - арм. генерал Милан Раденковић

- Сомборски одред -
- Потиска дивизија - див. генерал Божидар Јовановић
- Сенћански одред -
- III коњичка дивизија - див. генерал Жарко Мајсторовић
- Жабаљски одред -

Трећа група армија - арм. генерал Милан Недић

Трупе III армијске области - арм. генерал Јован Наумовић

- Моравска дивизија - див. генерал Лазар Тонић
- Брегалничка дивизија - див. генерал Драгутин Живановић
- Струмички одред - бриг. генерал Марко Божовић
- Шумадијска дивизија - див. генерал Коста Адамовић

III армија - арм. генерал Илија Брашић

- Вардарска дивизија - див. генерал Душан Крстић
- Косовска дивизија - див. генерал Милутин Миленковић (до 11. априла)
- Комски одред - бриг. генерал Љубо Новаковић
- Зетска дивизија - див. генерал Миленко Варјачић
- Херцеговачка дивизија - див. генерал Војислав Петровић

Ибарска дивизија (резерва Треће групе армија) - див. генерал Александар Димитријевић

Армије непосредно под Врховном командом

VI армија - арм. генерал Димитрије Живковић

- Банатски одред - бриг. генерал Милутин Жупањевац
- Браничевски одред - бриг. генерал Душан Анђелковић
- Пожаревачки одред - пуковник Милош Дробњак
- Смедеревски одред - бриг. генерал Милорад Секулић
- Савски одред -
- Сремска дивизија - див. генерал Јован Антић
- Дунавска дивизија - див. генерал Петар Љубичић
- II коњичка дивизија - див. генерал Димитрије Предић

V армија - арм. генерал Владимир Цукавац

- Крајинска дивизија - див. генерал Милоје Попадић
- Тимочка дивизија - див. генерал Антоније Стошић
- Калнски одред - бриг. генерал Панта Драшкић
- Топличка дивизија - див. генерал Владислав Костић
- Дринска дивизија - див. генерал Коста Ђорђевић
- Власински одред - бриг. генерал Павле Павловић

Трупе Приморске армијске области - арм. генерал Милојко Јанковић

- Команда Боке - див. генерал Војислав Кузмановић
- Требињски одред -
- Чапљински одред -
- Команда Шибеника - див. генерал Живојин Павловић
- Јадранска дивизија - див. генерал Јово Кукавичић

Стратегијска резерва

- Динарска дивизија - див. генерал Марко Михаиловић
- Личка дивизија - див. генерал Живорад Божић
- Унска дивизија - див. генерал Гаврило Маринковић
- Церска дивизија - бриг. генерал Милорад Мајсторовић

[Перун]

Наоружање КЈ пред априлски рат (без морнарице и ваздухопловства и тенкова). Извор: поручник Милутин Јанковић.

Војска Краљевине Југославије 1941. године:

Око милион модерних пушака ( калибра 7.9 мм "Крагујевац")

19 000 митраљеза 7,9 мм , од којих 1000 из Чехословачке

20 000 пушкомитраљеза 7,9 мм од којих 17000 модерних

50 000 разних пиштоља и револвера

око 500 ПАВ модерних митраљеза ( 15мм и 20мм)

око 2000 обичних митраљеза 8 мм на адаптираном ПАВ постољу

од 6 до 8 милиона ручних бомби

300 000 нагазних мина

120 000 мина за рушење ( 10 кг и 20 кг)

7500 артиљеријских оруђа свих врста, од којих 4000 модерних, 1000 полумодерних 2000 потпуно застарелих ( спорометне) и око 500 застарелих обалских оруђа

Од модерних артирељијских оруђа било је: 800 пт топова 37 мм и 47 мм, 256 брдских топова, 300 пољских топова, 732 хаубице 100 мм, 252 ПАВ топа, 72 топа и хаубице од 105 мм и 150 мм, 44 тешка топа, 1600 модерних бацача од 81мм.

[Andrejevic]

Да додам нешто везано за артиљерију.
Ово је топ Шкода 8цм/7.65цм вз 30 - један од одличних и најбољих топова.У нашој војсци био је обележен са М28.Наша војска је наручила је 300+100 комада са по 1000 граната на цев.Ови топови могли су да се користе за удар на пешадију,тенкове,али и за ПВО.Наша војска их је стално хвалила,али и сотале Шкодине топове,уз речи да су једни од најбољих у свету,а и били су то.Једина мана му је била да је лафер био мало тежак(због потражње да може да се користи за ПВО) и имао је дрвене точкове,што значи да је зависио од коњске вуче.Било је примерака са гуменим точковима тако да су камиони могли да их вуку,али наша војса то није учинила.



Ево да додамо информације о тенковима,морнарици и о ваздухопловству.

Борна Кола(тенкови)

-Војска Краљевине Југославије поседовала је укупно 118 тенкова.То је било мало,али када се узме у обзир да је САД поседовала на целој својој територији само 300 застарелих тенкова,ми смо у том случају били бољи.

Фромација борних кола:

-I батаљон борних кола-мајор Станимир Мишић

-II батаљон борних кола-капетан Прве класе Љубиша Терзић

-Ескадрон брзих борних кола-мајор Душан Г. Радовић

Напомена:
Први батаљон борних кола(Први тенковски батаљон) у свом саставу имао је застареле тенкове Рено ФТ-17 и нешто боље Рено Кегрес.Свака чета имала је по 4 вода,а распоред тенкова био је следећи.Једну тенковску чету чиниле су 3 вода Рено ФТ-17 и 1 вод Рено Кегрес.

Укупно ових тенкова било је 55(21 тенк Рено Кегрес и 34 тенка Рено ФТ-17)
Треба рећи да је 1/3 тенкова била наоружана митраљезима,а остале 2/4 топовима од 37мм.
Наша војска је могла да те застареле митраљезе и топове замени модерним чехословечким ПТ топовима 37мм.
Тенк Рено Кегрес:



Други батањон борних кола састојао се од 54 модерних тенкова Рено Р-35.
Сви тенкови су били наоружани и топовима 37мм и митрањезима.И ови топови су могли бити замењени модерних ПТ топовима од 47мм.

Ескадрон брзих борних кола састојао се од 8 модерних танкета (овај тип тенкова се данас сврстава у ловце тенкова).Због распада Чехословаче,војска КЈ није могла да набави још ових тенкова које је хтела да набави.

Морнарица

-Једна крстарица "Далмација" (застарела али може да се употреби)

-I торпедна дивизија-разарач "Дубробник"(предводник дивизије) и 3 разарача "Београд","Загреб" и "Љубљана"(сви модерни)

-II торпедна дивизија-6 торпиљерки типа "Т"(све застареле)

-III торпедна дивизија-10 торпедних чамаца:8 торпедних чамаца класе "Орјен" и 2 мања торпедна чамца "Четник" и "Ускок2 (сви модерни)

-Подморнича флота-2. британске подморнице "Хтабри" и "Хебојша" и 2. француске подморнице "Смели" и "Осветник"-(укупно 4 модерне подморнице)

- 1 носач хидроавиона "Змај"-може да понесе 2 хидроавиона (модеран)

-11 минополагача:6 класе "Јастер" и 5 класе "Марјан" ("Јастреб" класа застарела,"Марјан" класа модерна)

-Моторна јахта "Орао"

-4 оклопна речна монитора (солидни)

-Велики разарач "Сплит" (у изградњи у Великој Британији)

Ваздухопловство

-Око 450 авиона,од тога више од половине модерних.

-Ловци:

-61 Месершмит Бф-109 Е -Немачка (једни од најбоњих у свету)

-38 Хокер харикен Мк.1 -Велика Британија

-30 Хокер фјури Мк.2 -Велика Британија

-6+6 Рогожарски ИК-3 -Крањевина Југославија (једни од најбољих у свету-6 у служби,6 за попуну и 25 у изградњи)

-8 Икарус ИК-2 -Краљевина Југославија

-5 Авиа БХ-33 -Чехословачка

-2 Потез-63 -Француска

-Бомбардери:

-60 Дорније До-17 К -Немачка

-47 Бристол Бленхајм Мк. 1 -Велика Британија

-40 Савоја-Маркети СМ-79 -Крањевина Италија

-10 Дорније Do J (Вал) -Немањка

+ неколико домаћих прототипова

-Извиђачи:

-60 Бреге XIX -Краљевина Југославија(по лиценци)

-120 Потез-25 -Краљевина Југославија(по лиценци)


Авионе за обуку и за напредну обуку нећу спомињати јер нису имали никакву ратну функцију у АР

[ватхра]

Наши ловци Ме-109, Харикен и ИК-3 јесу били савремени, међутим били су слабији од немачких Ме-109. Немачки ловци су имали јачи мотор и већу брзину, имали су запаљиву муницију и што је најбитније њихови пилоти су били и боље обучени, и имали су већ ратног искуства. Тако да су немачки ловци ушли у тај сукоб са знатном премоћи.

---

Да додам нешто везано за артиљерију.
Ово је топ Шкода 8цм/7.65цм вз 30 - један од одличних и најбољих топова.У нашој војсци био је обележен са М28.Наша војска је наручила је 300+100 комада са по 1000 граната на цев.Ови топови могли су да се користе за удар на пешадију,тенкове,али и за ПВО.Наша војска их је стално хвалила,али и сотале Шкодине топове,уз речи да су једни од најбољих у свету,а и били су то.Једина мана му је била да је лафер био мало тежак(због потражње да може да се користи за ПВО) и имао је дрвене точкове,што значи да је зависио од коњске вуче.Било је примерака са гуменим точковима тако да су камиони могли да их вуку,али наша војса то није учинила.

Е ако ти је ово ПА топ онда стварно...

Имаш неке слике нашег топа овде.
https://forum.axishistory.com//viewtopic...6&start=45