[четнички курир]

Сарајево,априла 1941.

---

[Вукашин Петковић]

[Милослав Самарџић]

HEROJSTVO ŠESTOG LOVAČKOG PUKA
Sa 37 aviona oborili 46 nemačkih letelica!
D. Vujičić - Đ. Vukmirović | 06. april 2014.
Bombardovanje Beograda i legende svetske istorije vazduhoplovnog ratovanja: Srpski lovci, „meseršmiti 109 E“, „harikeni“ i šest domaćih „IK 3“ bili su raspoređeni u dve vazduhoplovne grupe sa po tri eksadrile


KADA se formacija od 468 nemačkih aviona pojavila nad Beogradom, 6. aprila 1941. godine, u vazduh se vinulo 37 aviona Šestog lovačkog puka, potpukovnika Božidara Kostića. Srpski lovci, „meseršmiti 109 E“, „harikeni“ i šest domaćih „IK 3“ bili su raspoređeni u dve vazduhoplovne grupe sa po tri eksadrile. Za nekoliko dana Aprilskog rata piloti su napravili oko 250 borbenih letova i oborili 46 nemačkih letelica.


adbuka oglasiPodesi oglase | Postavi oglas

Prema sećanju komandanta Božidara Kostića, pisanog u zarobljeništvu 1942. u Skokiju u Poljskoj, a prvi put objavljenog 1946. u nemačkom Kaselu, njegove posade u susret Nemcima dnevno su uzletale po četiri do pet puta, a isti avioni sa drugim posadama i u deset navrata dnevno. U Aprilskom ratu puk je izgubio 11 boraca, a osam ih je bilo ranjeno. Oboreno im je 19 letelica, a 11 je bilo ozbiljno oštećeno. Kada je potpukovnik Kostić 8. aprila došao u štab svog komandanta, generala Bore Mirkovića, da traži još letelica i pošto ga je engleski ataše uverio da je to nemoguće, hrabri komandant je shvatio da je rat izgubljen. Ipak, vratio se u puk i naredio nova uzletanja.

U svoj knjizi generacijama koje dolaze, komandant je skromno napisao da „misli da se njegovi piloti nisu obrukali“.

Feldmaršal Aleksandar Ler, komandant koji je vodio napad na Beograd, docnije je napisao:


KLAVOR KOD IRIGA, BOŠKOVIĆ U KOVILjU
POŠTO je prethodno oborio jedan nemački „meseršmit 109 E“, kapetana Mihu Klavoru sustigla su dva nemačka lovca tačno iznad piste ratnog aerodroma u Krušedolu. Iako pogođen, leteo je još nekoliko minuta, da bi se survao u udolinu kod Iriga, tačno preko puta manastira Hopovo, a iriški Srbi su ga, odmah, sahranili na svom groblju. S druge strane, ostaci tela narednika Milivoja Boškovića su, priča Kukurov, pronađeni tek krajem pedesetih godina, u njegovom srušenom „meseršmitu 109 E“ u Koviljskom ritu. Identifikovala ga ja majka, po džemperu koji mu je isplela još pre početka rata.

„Otpor jugoslovenske avijacije bio je spretan i vrlo hrabar. On je ometao jedinstvenost našeg napada, tako da smo u toku prvog dana rata izgubili 10 odsto letelica, dok je 10 odsto bilo oštećenih. Bili su vešto vođeni i uvek su mogli da se prikupe na pomoćnim aerodromima...“

Međutim, nije to bila viteška borba sa nemačke strane. Nezabeleženo do tada, nemački piloti nisu samo pucali po avionima. Nišanili su i gađali oborene letače Šestog puka i na padobranima i ubijali ih u vazduhu. Kada su 1941. nalaženi mrtvi, i sahranjivani po vojvođanskoj ravnici, mnogim pilotima je u rukama bio pištolj.

- Jedan od njih je i narednik Vladimir Gorup, koji je poginuo 7. aprila 1941, nedaleko od Gardinovaca, pošto je prethodno oborio jedan nemački bombarder koji je leteo ka Beogradu. Kada je pronađen, u ruci mu je bio pištolj iz kog su bili ispaljeni svi meci. I to obaranje nemačkog bombardera i Gorupovu herojsku pogibiju videlo je više Gardinovčana sa kojima smo razgovarali početkom sedamdesetih godina - kaže, za „Novosti“, Ivan Kukurov, iz Muzeja Vojvodine.

Kukurov je tada, kao mlad student istorije, bio deo tima pilota i arhitekte Miroslava Milutinovića, tima koji je godinama radio na potezu Beograd - Temišvar - Segedin, na kojem se, uglavnom 7. i 8. aprila, i odvijala neravnopravna borba moćnog Luftvafea i herojskog Šestog lovačkog puka Vojske Kraljevine Jugoslavije.

- Po obaranju njihovog bombardera, Gorupov „meseršmit 109 E“ su, na nebu između Gardinovaca, Loka i Vilova, u „makaze“ uhvatila dva ista takva nemačka lovca - nastavlja naš sagovornik. - Kada su ga pogodili, iskočio je sa padobranom, ali se jedan od lovaca ustremio na njega i mitraljeskom vatrom mu zapalio padobran.

Uprkos tome, Gorup je i šaržer pištolja ispraznio na napadača. Gardinovački Srbi su odmah odjurili i našli ga, mrtvog, sa pištoljem u ruci. Da ga se ne bi dočepale Švabe koje su, tada, činile većinsko stanovništvo obližnjeg Šajkaša, odmah su ga, zamotanog u nagoreli padobran, sahranili na mesnom gardinovačkom groblju.

- Ekshumirali smo ga u proleće 1974, i premestili u spomen-grobnicu, podignutu u maju kraj puta Šajkaš - Titel - kaže Kukurov.


Kukurov istovremeno, ističe da bi bila velika nepravda kada bi se u priči o aprilskom herojstvu naših vazdhoplovaca izostavila specijalna jedinica smeštena na ratnom aerodromu kod sremskog sela Novi Radinci. Tu je bilo 11 aviona, uglavnom bombardera koji su služili i za izviđanje. I dejstvovali sve vreme nemačkog napada.

- Jedan od njih, „bristol blenhajm“, kojim je pilotirao kapetan Slavko Zelenika, ujutru je, 7. aprila, uspeo da se probije do aerodroma u Aradu, odakle su, pored Pečuja, Segedina i Temišvara, poletali nemački avioni, i da ga bombarduje.

Neravnopravnu borbu našeg bombardera, u kojem su, uz Zeleniku, bili i radiotelegrafista Todor Radović i strelac Blagoje Bakić, i dva nemačka „meseršmita 109 E“, posmatrali su, i o njoj svedočili, žitelji Kovilja. Pogođeni „bristol blenhajm“ i njegova herojska posada uspeli su, kažu, da lete još desetak kilometara, a onda su se srušili u jedan vinograd u ataru Šajkaša.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/rep...h-letelica

[четнички курир]

[Романија]

[Ковач]

[Павле]

Од Шварцвалда где настаје, па до ушћа у Црно море кроз делту у Румунији, Дунав са собом носи многе невероватне судбине. Током Априлског рата у Југославији 1941. године, у њега се храбро улила прича која се данас недовољно често препричава. Реч је о подвигу посаде ратног брода "Драва" и његовог команданта Александра Берића. Усамљени монитор је вешто одолевао нападима немачких и мађарских авиона, наневши притом непријатељским снагама озбиљне губитке.

Драва је река која представља границу држава и регија, а по њој је име добио монитор који је за последње чланове његове посаде представљао границу између живота и светлог места у историји. Након Првог светског рата, Речној ратној флотили Краљевине СХС достављена су четири монитора из Аустроугарске. Названи су "Морава", "Сава", "Вардар" и "Драва". У фељтону који је Тома Јошановић писао за Авиомагазин наводи се да су "Вардар" и "Драва" били савременије грађени и да су користили лож-уље и нафту.

У време када брод "Драва" стиже у Краљевину СХС, његов најчувенији командант Александар Берић био је дечак од 12 година. Рођен је у Новом Бечеју 1906. године. Али, као и "Драва", Берић је пловио различитим водама. После дугог периода војничке службе на Јадрану, судбина га је поново вратила у Војводину.

Поручник фрегате Драган Спасојевић у тексту који је припремио за монографију Речне флотиле наводи да је Берић у Боки Которској морао да остави две своје највеће љубави, породицу и море. Наводи и да је Берић дужност команданта "Драве" званично преузео у Текији, 12. децембра 1940. године, пред постројеном посадом брода. Ипак, долазила је зима, и "Драва" се, са новим командантом Александром Берићем, упутила ка зимовнику у Београду.

Према развоју догађаја у Европи могла се наслутити бурна 1941. година, у коју је посада "Драве" упловила храбро, али из које никада није испловила. Берић је време проводио проучавајући карте Дунава и упознајући чланове посаде. Те зиме, "Драва" није добила само новог команданта, већ се значајно променио и састав посаде. У Јошановићевом фељтону се, између осталог, наводи занимљива прича о Мирославу Шурдиловићу који је на "Драву" дошао по казни.

Шурдиловић је био на крстарици "Далмација" која је пловила Средоземљем. Догађај који га је коштао прекоманде одиграо се у Александрији. У том чувеном египатском граду у крстарицу "Далмација" је укрцаван угаљ, а у тим моментима Шурдиловић је био на броду. Угаљ су у брод утоварали црнци, крећући се у реду по даскама. Шурдиловић је једном раднику добацио кутију цигарета, а радник је сагнувши се да је подигне пореметио ред. Због тога је наредник Енглез кренуо да га бичује. Шурдиловић то није могао мирно да посматра. Пришао је Енглезу и гурнуо га у море. Због тога је кажњен и прекомандован на "Драву". Средоземно море заменио је панонским рекама.

Промене се нису одвијале само у редовима посаде, већ и кад је реч о наоружању брода. Крајем фебруара, "Драва" је упућена у Нови Сад где је снабдевена муницијом и горивом, а потом је пошла ка Ердуту на обезбеђење Богојевског моста. Тај, мост који је оштећиван у оба светска рата, као и у НAТО бобардовању 1999. године, касније ће се испоставити кобан по посaду "Драве".

Процена команданта Александра Берића је била да броду највећа опасност прети са неба. Због тога је посебан акценат био на обуци артиљераца. Обука се изводила и на топовима и на митраљезима. Такође, посада "Драве" је била вишенационална, због чега је и психолошка припрема за рат била знатно сложенија.
У свим причама о "Драви" истиче се долазак команданта Речне флотиле Едгара Ангелија на брод уочи рата. Берић је тада од Ангелија затражио да се попуни посада артиљераца и да се хитно монтирају штитници на митраљезе, јер су они који су њима руковали били потпуно незаштићени од авиона из ваздуха. Ангели је тада рекао да ће рат бити завршен док петорица погину, на шта је Берић одговорио да је за њега значајан живот сваког човека на "Драви". Такође се истиче да се Ангели само окренуо уз циничан осмех.

Протести против приступања Трoјном пакту су били у јеку када је "Драва" добила наређење да заплови ка Бездану, уз саму границу. Почетком рата, на броду је било укупно 82 члана посаде. Ујутру, 6. априла на брод је стигао телеграм: "Рат је почео. Поступите по наређењу". Већ око девет часова, непријатељски извиђачки авион отворио је митраљеску ватру на "Драву", а после тога су напади из ваздуха постали учесталији, наводи поручник Спасојевић у тексту.

Берић је после сваког напада мењао позицију брода, а авиони су долетали из Мохача. Многи непријатељски авиони погођени су паљбом са брода "Драва", иако је на броду примећена неисправност муниције.

Нови проблеми настају 8. априла када "Драва" на неки начин остаје препуштена сама себи у водама Дунава. Изгубљена је комуникација са командом Речне флотиле, као и са Командом морнарице и са Осијечком дивизијом. Ситуација на фронту је била неповољна. Хрватска се прогласила државом а петоколонаши су ручним радио-станицама јављали позиције брода и копнених снага.

Све су то били велики изазови за усамљену посаду "Драве" која ипак није одустајала од свог задатка. Догађаји који су уследили били су велики испити за њихову упорност и вештину, али су и положени са највишом оценом.

"Драва" је прво код Бездана пружила подршку копненим трупама приликом пребацивања из Батине у Бездан. Отворила ватру на непријатељске авионе који су налетали. Том приликом уништена су два авиона а многи су знатно оштећени.

Због неуспеха напада из ваздуха, непријатељ у помоћ зове речне снаге. Четири мађарска ратна брода дошла су близу границе. Почела је артиљеријска битка, између "Драве" и та четири брода, која је трајала пола сата. Пресудна је била улога осматрача који су пратили кретање мађарских бродова и на основу чијих података се усмеравала ватра. Мађарски бродови били су приморани да се окрену, а са "Драве" се зачуо узвик: "Ура!".

Ипак, као претња остају авиони који полећу са аеродрома у Мохачу. Александар Берић је због тога одлучио да бомбардује аеродром.

Колико су Мађари били изненађени црном кафом којом су њихови представници послужени после чувене "Мохачке битке" и коју су први пут видели у турским шаторима, толико је било и изненађење нападом "Драве" на аеродром у Мохачу. У том нападу, опет је кључна била улога извиђача. Испаљено је између 150 и 180 граната из тешких топова са "Драве" док је извиђач јављао да гранате погађају циљ.

Поручник фрегате Сулејман Шеховић, који је био на осматрачници, потврдио је да су уништена најмање четири авиона. Резултат напада је био да авиони више нису полетали из Мохача, због чега су сви на "Драви" били изузетно поносни.

Ипак, расположење су квариле вести које су долазиле из звучника бродских радио-станица. Непријатељ је напредовао на свим фронтовима. После тих информација, Берић доноси мудру, али првенствено племениту одлуку. На броду је било Срба, Хрвата, Словенаца, Мађара, Немаца... Командант је разумео да би борба против сународника за многе могла да представља терет. Истакао је да он неће предати брод непријатељу у руке и разрешио је заклетве оне који хоће да иду с брода чија судбина је била веома неизвесна.

После тога - тишина и међусобни погледи. Мук је окончао наредник Карло Банаух рекавши да остаје. Убрзо после њега, тако су се изјаснили и остали. Ипак, пет војника, Мађара и Немаца, пријавило је да жели да иде с брода. Берић је наредио да нико не сме да их прекори. Подељено им је нешто суве хране и они су напустили "Драву". Једино су морали са морнарских капа да скину врпцу на којој је писало "Кр. Брод Драва"

Након тога, посада "Драве" имала је нови циљ - да опстане. Берић је наредио пловидбу ка Новом Саду. У случају да је град у рукама непријатеља, циљ је био домоћи се Фрушке горе, тог бившег панонског острва које је требало да буде острво спаса за посаду. Након искрцавања планирано је да "Драва" буде уништена како не би пала у руке непријатељима.

Монитор је пловећи ка Новом Саду теглио и два моторна чамца. У том тренутку је на броду било 77 чланова посаде, један војник стражар и подофицир са осам морнара који су укрцани у Бездану након једног извршеног задатка.

На пловидби ка Новом Саду посебан проблем су представљала минска поља, што је повећавало ризик. На срећу, кормилар је био одличан познавалац тог дела Дунава а на руку му је ишао и висок водостај.

У ноћи између 11. и 12. априла "Драва" наилази на препреку. Пловни пут је препречен већ поменутим порушеним мостом код Богојева. Група са "Драве" је кренула моторним чамцем ка рушевинама и експлозивом одстранила делове који су штрчли изнад воде. Задржавање брода неколико чланова посаде искористило је како би дезертирало.

Потом је пловидба настављена низводно, али се испоставило да је "непредвиђена пауза" од сат и по била погубна по "Драву". Након експлозија којима је прокрчен пут, непријатељ је обавештен о позицији "Драве". Извиђачки авион је већ око седам часова ујутру опазио брод. Ускоро су се на небу појавили немачки авиони "ју-87", популарне "штуке" и одлучујућа битка је почела. На "Драву" су се сручиле бомбе и митраљеска муниција. Брод је за то време маневрисао цик-цак вожњом и није остао дужан "штукама".

Прво су авиони нападали са већих висина, али упркос великој количини бомби и муниције, нису успели озбиљније да оштете "Драву". То је натерало "штуке" да промене тактику и почну да нападају ризичније у ниском налету.

Самим тим, позиција за митраљезе са "Драве" је била повољнија. Оборена су три авиона која су се сручила у Дунав. Један авион је тешко оштећен, и уз густ облак дим који је остављао иза себе, принудно је слетео у Гложањ. Ипак, артиљеријска ватра са "Драве" била је проређена. Бомба је погодила машински простор, због чега брод више није могао да се креће и постао је лака мета. На палуби су лежала тела мртвих чланова посаде а брод је почео да тоне.

Упркос томе, преживели не наппуштају одмах брод, већ се повлаче ка прамчаном делу. Тада, командант наређује да сви напусте "Драву". Сви, осим њега. Александар Берић је остао на броду, и заједно са њим потонуо поздрављајући заставу у складу са неписаним морнарским правилом: "Капетан увек тоне са својим бродом".

Данас ће у насељу Белегиш (општина Стара Пазова) у 10.30 свечано бити откривен споменик Александру Берићу, поручнику бојног брода прве класе Краљевске Морнарице. Споменик ће открити министар одбране Братислав Гашић. На споменик ће бити положени венци и биће одржан помен хероју Априлског рата и Речне флотиле чије име носи и касарна у Новом Саду.

Берићево тело је, након што је потонуо, испливало у Белегишу. Мештани су га препознали и сахранили на месном гробљу. Прилог о откривању споменика Берићу можете погледати у недељу у 13 часова у емисији Дозволите... на РТС2.

Берић је добијао признања и током војничке каријере. Више пута је био одликован. Постхумно су му додељена два признања: Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV степена 1942. године и Медаља части 2002. године.

[Николај]

Фотографије из италијанских извора, група наших заробљеника:

[Николај]

Снимци уништења наших ваздухоплова, хангара и других зграда. На првој фотографији се виде приземљени апарати "спремни" да буду уништени из вазуха. Посада или није стигла да их подигне или је због издаје наређено да се оставе небрањени:

[Николај]

Уништени и оборени авиони ЈРВ:










У потпису ове фотографије се наводи да је реч о заплењеном авиону којим су југословенски министри напустили земљу:

[Николај]

[Павле]

https://www.youtube.com/watch?v=YIhhCQs_xuI

[Брада]

Снимци уништења наших ваздухоплова, хангара и других зграда. На првој фотографији се виде приземљени апарати "спремни" да буду уништени из вазуха. Посада или није стигла да их подигне или је због издаје наређено да се оставе небрањени:







У потпису ове фотографије се наводи да је реч о заплењеном авиону којим су југословенски министри напустили земљу:

Никола ајде обнови нам ово.

Имам ја неколико фотографија,

Погинули Југословенски војници, негдје на западном ратишту, Горски Котар или Крас у Словенији:

free photo hosting

Њемци извлаче рањеника:

imgupload

Предаја Талијанима у Сушку (Ријеци):

upload a gif

Трст, Усташе уочи поласка за Загреб:

screenshot windows

[Брада]

У моменту кад се говори да су односи Србије са Мађарском, на никад бољем нивоу, ваљало би подсјетити:
screencast
Крај Априлског рата, Мађари воде заробљене војнике и цивиле.

adult image hosting
Ада, локални Мађари патролирају заједно са Мађарском војском.

upload
Стрељање Срба на ратном острву, Нови Сад.

imageupload
Април 1941, Мађари стрељају у Сомбору

screenshot tool
Априлски рат, 1941. Агресија на Краљевину Југославију, карта.