[Ратко]

http://www.youtube.com/watch?v=qMPdf8cVM7U

[ХраброСрце]

Нема превода на овом снимку иако пише да је са преводом.

[Ратко]

Нема превода на овом снимку иако пише да је са преводом.

Подешава се овако: идеш на опцију за избор језика, онда на падајући мени (већ је изабран енглески), а потом кликнеш на translate captions. Онда се отвара опција за избор језика - има српски.

[Bacvanin]

http://www.youtube.com/watch?v=qMPdf8cVM7U

Tema vec postoji sa jos drugih snimaka:

http://www.pogledi.rs/forum/Thread-backa...tskog-rata

[Милослав Самарџић]

Какве су ово борбе, чак и уличне борбе, па неки четници... Јесу ли ови Мађари гледали Бајићеву серију? Ајде реците им да погледају и да сниме ово поново.

[Николај]

Је ли уопште било неке борбе између мађарске и наше војске у Априлском рату?
После Априлског рата сви су снимали овакве пропагандне филмове са некаквим борбама и "тешким поразима" југословенске војске. И Италијани су тако инсценирали борбу за Сплит, чини ми се, и онда направили филм о томе.

Само су Немци снимали борбе док су оне стварно трајале, јер су једино они и наносили поразе нашима.

[Bacvanin]

Је ли уопште било неке борбе између мађарске и наше војске у Априлском рату?
После Априлског рата сви су снимали овакве пропагандне филмове са некаквим борбама и "тешким поразима" југословенске војске. И Италијани су тако инсценирали борбу за Сплит, чини ми се, и онда направили филм о томе.

Само су Немци снимали борбе док су оне стварно трајале, јер су једино они и наносили поразе нашима.

O zaustavljanju mađarskih fašista kod Siriga svedoči i rukopis „Novi Sad u narodnooslobodilačkoj borbi – građa za hroniku – drugi deo – sveska 1, 1941, Sreski odbor Saveza boraca NOR-a Novi Sad, Novi Sad, 1960. godine, str. 48):
“...Nedaleko od Siriga, dvadesetak kilometara od Novog Sada, na putu, okupator je bio zaustavljen od jednog odeljenja protivtenkovskog odreda jugoslovenske vojske koja se povlačila sa granice prema Novom Sadu. Komandir odreda postavio je protivtenkovske topove u jarak pored puta i kada su naišli mađarski tenkovi otvorio je vatru. Pošto su uništena dva tenka, Mađari su se brzo povukli prema Srbobranu. Sutradan, čim se jugoslovenski odred povukao, mađarske trupe su upale u koloniju Sirig, opkolile selo i nahuškane od „nemzetera“ iz susednog sela Temerina – mnoge kuće zapalile i pobile preko 450 kolonista...“


--------------------------------------

[Николај]

Тема "Априлски рат у Бачкој" спојена је са овом, да би сви подаци везани за Априлски рат били на једном месту, и да би се избегло постојање више тема са истим или сличним предметом.

[Николај]

Са знаци.нет.



Група официра у заробљеничком логору у Аверси /Италија/, 1943. Стоје с лева: Сибин Пешић, Недељко Митровић, Пане Пањовић, Спасоје Жуњић, Милош Пантовић, Слободан Николић, Брана Младеновић, Павле Васић. Седе: Милан Трутаковић,... Жарко Пецић, Дамњан Жунић, Андрија Нинић, Стојан Ћулибрк. Седи: војник Веселин Мијатов.



У официрском логору у Оснабрику 1943.године. Горњи ред, с лева на десно: 1) Ђорђе Лазарев, 2) Јован Поповић (?), 3) Др. Светислав Марић, 4) Тихомир - Тића Марковић, 7) Бошко Лукић, 8) Ђурђе Бошковић. Доле: 1) Обрен Пејић, 2) Максимовић, 3) Драгић Менцуе.

[Николај]

Изгинули југословенски граничари у Априлском рату:



Немци извлаче рањеног војника у току напада на југословенски бункер код Превоја у Межичкој долини, 9. априла 1941. године.



Заробљеници ЈВ у Марибору априла 1941 године:



Предаја у Сушаку 11. априла 1941. године:

[четнички курир]

Немци су ову слику описали као Капитулацију Српске Војске.

[Громовник]

[Вања]

У хаосу и безвлашћу које је настало нападом Њемачке на Краљевину Југославију мала група патриота храбро се супроставила надмоћнијем непријатељу.

Након Мартовског преврата Хитлер је одлучио да казни Југославију. У критичним данима нова југословенска влада се показала као неодлучна и недостојна улоге која јој је намијењена. Ратна команда је у потпуности заказала. Мобилизација је каснила неколико дана. Официри и војници хрватске националности не само да нису хтјели да се боре, већ су у свакој прилици покушавали да наштете југословенској војсци. Пораз је био неминован. У веома тешким условима поједине југословенске јединице су се храбро и јуначки упустиле у борбу са надмоћнијим непријатељем. Важно је споменути пилоте, који су бројчано и технички инфериорнији, нанијели непријатељу значајне губитке. Међутим, ово није прича о њима него о храбром држању припадника дивизиона 17. артиљеријског пука.Рат их је затекао у Петрињи, у касарни „Живојин Мишић“. Поред Хрвата који су били већина, у пуку се налазио и знатан број Срба углавном из Поткозарја и нешто официрског кадра из Србије. Прва два, три дана пук је био неактиван, док је већина Хрвата промијенила униформе. До 9. априла у Петрињи су остале само двије батерије првог дивизиона са својим посадама. Нешто раније, командант дивизиона Божидар Црногорац са једном батеријом је отишао за Градишку. Како су се Нијемци налазили пред Петрињом, а усташе су већ биле преузеле неке функције у граду, официри и војници преостале двије батерије су одлучили да се из Петриње повуку према Босни. Због прекида веза, команду над окрњеним дивизионом преузели су командири батерија Александар Лозановић родом из Србије и Петар Јуринац, бјелогардејац. Приликом повлачења дивизион је дјеловао организовано, док је међу војницима владало расположење за борбу. Изморени цјелодневним маршем по лошим временским условима дивизион је стигао у Босанску Костајницу 10. априла, гдје се спремао да пружи отпор непријатељу.Како је већина војника била из Поткозарја, одбрана Костајнице је значила и одбрану кућног прага. Одлучено је да се мост на ријеци Уни који је спајао двије Костајнице сруши, те да батерије запосједну брдо Баљ, одакле су имале одличан преглед. Сљедећег дана дошло је до сукоба са непријатељом. Прецизном и снажном артиљеријском ватром дивизион је зауставио колону 183. њемачке дивизије. Након тога је настао жесток артиљеријски двобој. Нијемци нису посустали већ су 12. априла тенковима покушали да уђу у Босанску Костајницу, међутим, дјеловање дивизиона их је зауставило. Проблем је настао када су њемачки авиони почели да дејствују по Баљу. Два противавионска митраљеза која су требала да штите небо над Баљем су била саботирана, по свему судећи још у Петрињи. Војници су покушали хаубицама да гађају авионе, али у томе нису имали успјеха. Из тог разлога су били принуђени да мијењају положаје. Како није постојала линија фронта, њемачке и усташке пјешадијске јединице су 13. априла на боковима прешле ријеку Уну и опколиле припаднике дивизиона.Прва батерија је заробљена у борби у којој је знатан број војника изгубио живот. Заробљавање је избјегао командир Лозановић који се налазио на осматрачници. Када су видјели да им се непријатељ знатно приближио војници који су били за другом батеријом одлучили су да се повуку. Четири топа и два велика митраљеза су повукли са собом, док су остала оруђа саботирали. Официри и војници који су избјегли заробљавање, нашли су се у селу Читлуку гдје су им сељаци помогли да сакрију топове. Након краћег вјећања и добијене информације да је непријатељ заузео веће градове у Југославији, те да не постоји линија фронта, одлучили су да се разиђу кућама.

Битка за Баљ брдо, или битка за Костајницу није била занимљива комунистичким историографским круговима. У ријетким случајевима када се спомињала углавном је писано о свјесним друговима у редовима краљеве војске. На српској историографији је да исправи ову неправду. Један мали прилог томе је и овај текст. Слава и хвала палим херојима.


http://akademskikrug.rs/bitka-za-balj-brdo-aprila-1941/

[четнички курир]

Војска у расулу.

---

Војска у расулу.