[Посматрач]

Издавач не лаже, издавач ми је рекао да не постоји рукопис већ само текст откуцан на писаћој машини.
Проверите ако хоћете, па да наставимо полемику.

Као што сам већ рекао ви и не читате оно што сам поставио. А хоћете да водимо полемику.

У ономе што сам поставио између осталог стоји:

"У фасцикли су две коверте и један укоричен рукопис. Из једне коверте вири неколико, мањих од прста, дашчица, ситни и крупнији фрагменти малтера, запрљани и буђави омот из којег вире танки листићи сивог тоалет папира, на којима се једва распознаје рукопис, писан дрвеном оловком ситним словима. Уз то и једна, обојена воденим бојама, честитка за крсну славу Стевану Мољевићу и једна песма написана мастилом, такође њему посвећена. У полицијском опису стоји: ,,у задњој коверти је парчад зида и дрвце којим је копан бункер (све се види у фото-албуму)"."

Написаше издавачи. А онда ви тврдите - издавач не лаже, нема тога ничега у Архиву Србије. Неко очигледно лаже.

А шта би са тврдњом да на тоалет папиру не може да се пише? Ту се слажете да вам је та теза пала у воду?

---

као што је јасна и улога Николе Калабића. На то је са историјске тачке гледишта стављена тачка.

И са судске тачке гледишта.

Али "са историјске тачке"...
Ваљда са комунистичке.

Не будите неозбиљни. Реконструисано је кретање, поклапају се изјаве људи са терена, постоје фотографије. Нема ту ништа непознато што је остало. Остала је само једна непознаница - није реконструисан сам почетак операције и упад у равногорску организацију у ваљевском крају.

А ти људи који су овај случај истражили, и смем рећи на њега ставили тачку, далеко су од тога да су комунисти.

[Милослав Самарџић]

Читајте Ви пажљивије. То да вире листићи је "полицијски опис". Удба. Нема листића. Само откуцан текст. Проверио сам. Проверите па се јавите ако хоћете. Ово остало није битно.

[Kaludjer]

Зна ли неко зашто Стеван Мољевић није рехабилитован. Како је могуће да баш нико није однео захтев за рехабилитацију, ћерка Радмила мислим да је преминула 1998, а за другу ћерку Мирјану нисам сигуран, али да баш нико није поднео захтев то ми је јако чудно.

Што се тиче самих рукописа ја лично верујем Милославу Самарџићу.
Било би све другачије када би се отворили досијеи, чудна је та теза Калабић издао а на захтев суда у Ваљеву у процесу рехабилитације од стране надлежних ипак није достављен Калабићев досије, зашто? Само најједноставније и логичније размишљајмо, како да баш нема никаквог записника о његовом саслушању ако су га ухватили, како нема баш ничега, нема јер се све то верујем није ни догодило.

[Милослав Самарџић]

Хајде Посматрачу, јесте ли проверили?
Не бих желео да се све сведа на то да ли ми неко верује или не.

[Посматрач]

Читајте Ви пажљивије. То да вире листићи је "полицијски опис". Удба. Нема листића. Само откуцан текст. Проверио сам. Проверите па се јавите ако хоћете. Ово остало није битно.

Ако ви на основу текста који сам поставио тако закључујете, заиста не знам шта да кажем. Кажете да сте и проверили, заиста чудно. Да неко напише такав текст а оно да се испостави да то није тачно.

Уважићу објашњење само од приређивача рукописа. Нека вам пусте на мејл, па ви пренесите овде. Заиста немам времена да претражујем Архив Србије.

Али са или без папирића остаје необорив утисак да је ово заплењени рукопис Стевана Мољевића, који је због своје важности, а због тога што су помињани неки још увек живи непријатељи режима, придружен његовом досијеу. Ја ту немам сумње, јер као што сам рекао, све се поклапа, а све остало је огромно прецењивање домета Удбе.

---

Зна ли неко зашто Стеван Мољевић није рехабилитован. Како је могуће да баш нико није однео захтев за рехабилитацију, ћерка Радмила мислим да је преминула 1998, а за другу ћерку Мирјану нисам сигуран, али да баш нико није поднео захтев то ми је јако чудно.

Одлично сте приметили ово. Господин Самарџић се упиње да рехабилитује Калабића, човека који је срамота покрета, који је издао Дражу, а са друге стране Стеван Мољевић је потпуно заборављен. Не знамо ни где је његов гроб, а имали смо времена од 90-тих наовамо да то сазнамо.

И још поврх свега одузимате му и ауторство над овим рукописом. А само због Николе Калабића и ничега другог. На чијој су заправо страни неки овде, мени није до краја јасно.

[Милослав Самарџић]

Питао сам издавача усмено.
Можете и Ви, усмено, писмено, издавача, архив, како год, проверите, постаје неозбиљно, десет пута питам исту ствар.

[Жаре]

Читајте Ви пажљивије. То да вире листићи је "полицијски опис". Удба. Нема листића. Само откуцан текст. Проверио сам. Проверите па се јавите ако хоћете. Ово остало није битно.

Ако ви на основу текста који сам поставио тако закључујете, заиста не знам шта да кажем. Кажете да сте и проверили, заиста чудно. Да неко напише такав текст а оно да се испостави да то није тачно.

Уважићу објашњење само од приређивача рукописа. Нека вам пусте на мејл, па ви пренесите овде. Заиста немам времена да претражујем Архив Србије.

Али са или без папирића остаје необорив утисак да је ово заплењени рукопис Стевана Мољевића, који је због своје важности, а због тога што су помињани неки још увек живи непријатељи режима, придружен његовом досијеу. Ја ту немам сумње, јер као што сам рекао, све се поклапа, а све остало је огромно прецењивање домета Удбе.

---

Зна ли неко зашто Стеван Мољевић није рехабилитован. Како је могуће да баш нико није однео захтев за рехабилитацију, ћерка Радмила мислим да је преминула 1998, а за другу ћерку Мирјану нисам сигуран, али да баш нико није поднео захтев то ми је јако чудно.

Одлично сте приметили ово. Господин Самарџић се упиње да рехабилитује Калабића, човека који је срамота покрета, који је издао Дражу, а са друге стране Стеван Мољевић је потпуно заборављен. Не знамо ни где је његов гроб, а имали смо времена од 90-тих наовамо да то сазнамо.

И још поврх свега одузимате му и ауторство над овим рукописом. А само због Николе Калабића и ничега другог. На чијој су заправо страни неки овде, мени није до краја јасно.

Друже из Службе, шта то теби није јасно? Има вас на све стране, само извирете као печурке после кише

[Капетан]

Nisam baš učen što se tiče istorije ima učenijih ljudi na forumu. Pogedao sam wikipediju malo oko hapšenja Kalabića i nepismen seljak može da zaključi. Ne treba čovek da išta pročita da bi video neke činjenice. Koliko su komunisti mrzeli Kalabiča svedoči činjenica da su mi likvidirali sina dete 15 godina. Mrzeli su ga više nego Dražu zašto nemam pojma. A drugo, ne verujem da je Kalabić bio toliko glup da posle streljanja sina i zatiranja loze ( koliko sam razumeo mali je bio jedino muško dete) može da misli drugačije sem da ga čeka sigurna smrt. Nema logike da bi sarađivao sem da časno pogine prilikom borbe ili zasede, tako bi uradio logikom svaki, otac, roditelj. Ubiju ti sina nema dalje znaš šta te čeka-metak! Nema tog čoveka, oca, roditelja ako je moralan da sarađuje sa dželatima sina pa gde to ima i postane cinkaroš? Nema čak ni u Holividu ni u američkim filmovima, takve mašte nema. Treće, ipak je on bio komandant Gorske garde ne postavlja se na tako važno mesto čovek bez karaktera, labilna osoba, kukavica i neki tamo bezmudić da bi postalo "saradnik"!

[Громовник]

Заиста немам времена да претражујем Архив Србије.

А да једеш говна овде, то имаш?

[Посматрач]

Занимљив део из интервијуа са Николом Бојовићем који су 1990. године водили Милослав Самарџић и Веран Матић.

• Какав је био? (Никола Калабић прим. Посматрач)
- Нико и ништа. Једна кабадахија пијана. Пет пара за њега нисам давао.
Мислите ли да је издао Дражу?
- То је сигурно!
• Ако су Немци јавили шифру радио-станице, зашто је била потребна издаја? Ако су Енглези јавили, да ли су га Енглези издали?
- Није, није, није... немојте Енглезе, немојте ... Без обзира колико су нам непријатељи, Енглези нису ништа јавили. То је прича. Дражу је издао Никола Калабић.
• Имате ли неки доказ?
- Имам дока кога је онај Учо који га је ухватио изнео. Познајем слику Николе Калабића. Имам ту слику овде.
• Видели сте, Дража је на суђењу рекао да је на његове очи Калабић погинуо.
- Није, није …
• То је Дража изјавио.
- Дража је изјавио Мољевићу у пролазу, када га је овај упитао: „Ђенерале ко те издаде“, „Калабић“, рече Дража. Није Дража на суђењу никад рекао да је Калабић погинуо на његове очи. Дражи је речено ко га је издао, а издао га је Калабић. Да није било Калабића, тешко би Дражу ухватили.
• Значи, Дража је то рекао Мољевићу?
- Јесте. Дража је знао да га је издао Калабић.
• Знате зашто сумњамо у ту причу? Зато што је свака њихова прича лажна.
- Али, морамо да кажемо истину: Калабић је издао Дражу.
• То ће бити једина истина коју су комунисти рекли.
- То је истина. Добро је написао један мој Дурмиторац који је хватао Дражу да га је Калабић апсолутно издао.

Пазите 1990. године Никола Бојовић је знао за исто оно што је званично објављено 2019, а незванично 2011. Разговор Мољевића и Драже током суђења. Како је то могуће?

Заправо све се уклапа. Јасно је зашто су комунисти пустили причу о Калабићу управо 1962. године. Зашто је ова година битна? Те године је у комунистичкој Југославији проглашена општа амнестија, па су се на слободи нашли и многи непријатељи режима. Између осталих и они који су на робији били у Сремској Митровици, са Стеваном Мољевићем. Рецимо људи као Андра Лончарић, који је те године и побегао у иностранство.

Иако је намера комуниста била да компромитују равногорски покрет и да себе прикажу као паметне и способне, главни разлог зашто су те године објављене све појединости, зато што су тада већ сви у емиграцији за ову ствар дефинитивно и поуздано сазнали. Иако су наравно о томе нерадо говорили.

[РежисерСтари]

Ово је из интервјуа Српској речи,број 3-или 4 чини ми се.Има га на нету у пдф формату.Читам књигу тренутно,даћу свој непристрасан(аматерски,читалачки)суд.

[Милослав Самарџић]

Чу, све рекли 1962. А сами одустали од те верзије, због наивних лажи.
Него јел има тог рукописа или нема?

[Посматрач]

Чу, све рекли 1962. А сами одустали од те верзије, због наивних лажи.
Него јел има тог рукописа или нема?

Ако ће вам значити нешто, у праву сте, нису баш све. Али основне, главне ствари јесу. А то је да је Дража Михаиловић ухапшен од стране групе агената Озне, предвођене Николом Калабићем. Ништа ту нису мењали, слике постоје, документа идт. А све се то поклапа и са сведочанствима људи са терена. Усталом, Предраг Остојић је све то лепо у својој књизи реконструисао и приказао.

Поводом овога што кажете да сте контактирали приређиваче рукописа, претпостављам Бојана Димитријевића, проблем је што за такве тврдње које сте изнели ја немам поверења у вас. Изгубило се поверење, да вам сада не објашњавам како. Рекао сам да верујем у оно што је написано у књизи од стране приређивача, док то сам приређивач не демантује.

Знате шта, знам ја да у Србији нико не жели да се замера, поготово у "професионалним" круговима, па вероватно ни Бојан Димитријевић не жели са вама. Ја немам такво размишљање, и мислим да је "замерање" врхунски израз патриотизма у оваквој Србији.

Заправо ако хоћете искрено, мени ништа не значи да ли постоје или не листови тоалет папира на којима је написан оригинални рукопис. Они су га прекуцали тачно онако какав је био у оригиналу, и придружили у досије. Зато што су проценили да је то важан документ.

Утврђено је да је Стеван Мољевић у затвору у Митровици причао да му је Дража рекао да га је издао Никола Калабић. То само додатно поткрепљује истинитост рукописа. Зато не морате без потребе, а због два параграфа који вам не одговарају, да бацате блато на рукопис Стевана Мољевића, а и на њега самог. Због кога? Због "пијаног кабадахије"?

[Милослав Самарџић]

Јел ово својеврсно признање да нема рукописа?