[Mitic]

Никад чуо за то.
Хајде једно лако у вези те Пољопривредне школе. Који је њен најпознатији ђак?
Иначе у ту зграду сма ишао једно време у школу, само тада није била пољопровредна.

Сад ћу да лупим. Да није покојни глумац Гидра

[Милослав Самарџић]

Никад чуо за то.
Хајде једно лако у вези те Пољопривредне школе. Који је њен најпознатији ђак?
Иначе у ту зграду сма ишао једно време у школу, само тада није била пољопровредна.

Сад ћу да лупим. Да није покојни глумац Гидра

Није. Ево да олакшам питање: Смер калемарски...

[ЈВуО-КГ]

Није. Ево да олакшам питање: Смер калемарски...

Самарџићу,срам те било,оца нације да уврстиш у калемаре.

Одговор је Добрица Ћосић.

Дај да видимо какви сте са војно санитетском службом.

Може ово да буде трптих а и не мора.Али ајде нека буде.

1. Када је успостављена организација војносанитетске службе у Србији?

2.Колико је војника регрутовано за ову службу и где су основане прве болнице?

3. Ко су били први војни лекари у Србији и ко је био први начелник санитета ?

[Милослав Самарџић]

Јесте, Ћосић.
Па кад једино ту школу има.☺

[Mitic]

Није. Ево да олакшам питање: Смер калемарски...

Самарџићу,срам те било,оца нације да уврстиш у калемаре.

Одговор је Добрица Ћосић.

Дај да видимо какви сте са војно санитетском службом.

Може ово да буде трптих а и не мора.Али ајде нека буде.

1. Када је успостављена организација војносанитетске службе у Србији?

2.Колико је војника регрутовано за ову службу и где су основане прве болнице?

3. Ко су били први војни лекари у Србији и ко је био први начелник санитета ?

1. 1835. или 1839. године
2. У Крагујевцу су, највероватније, основане прве болнице
3. Можда је Карло Белони био први начелник санитета

[Милослав Самарџић]

Мајка и тетка једног познатог четничког команданта пријавиле су се 1914. као болничарке у ваљевској болници. Преминуле су од тифуса и сахрањене на српском војничком гробљу изнад Ваљева. Гробље су порушили комунисти и то дигли споменик Стјепану Филиповићу.
Како је и отац овог дечака погинуо 1914, остао је сироче.
О коме је реч?

[ЈВуО-КГ]

1. 1835. или 1839. године
2. У Крагујевцу су, највероватније, основане прве болнице
3. Можда је Карло Белони био први начелник санитета

1.Да. 1835. године успостављена је организација војносанитетске службе у Србији.

2. За потребе ове службе регрутовано је 2000 војника а прве болнице успостављене су у Београду,Крагујевцу,Пожаревцу,Ћуприји и Чачку.

3. Први војни лекари су били др.Карло Пацек,др. Емерих Линденмајер и др. Карло Белони. Указом из 1839. за првог начелника санитета постављен је др. Емерих Линденмајер.

[Mitic]

Мајка и тетка једног познатог четничког команданта пријавиле су се 1914. као болничарке у ваљевској болници. Преминуле су од тифуса и сахрањене на српском војничком гробљу изнад Ваљева. Гробље су порушили комунисти и то дигли споменик Стјепану Филиповићу.
Како је и отац овог дечака погинуо 1914, остао је сироче.
О коме је реч?

Можда Владимир Комарчевић

[Милослав Самарџић]

Није Комарчевић, Палошевић је.

[пек.]

За кога се удала маћеха цара Душана после смрти Стефана Дечанског и који манастир је сазидала?

[Mitic]

За кога се удала маћеха цара Душана после смрти Стефана Дечанског и који манастир је сазидала?

Замонашила се после смрти Стефана Дечанског

[пек.]

Није. Удала се за деспота Оливера и сазидали су манастир Лесново.

[Mitic]

Рођен је 18. априла 1887. године у селу Губеревци (срез драгачевски) од оца Косте и мајке Јованке. У војску Краљевине Србије ступио је 11. априла 1909. године и одслужио пуни рок у 2 чети 1 батаљона 10 пешадијског Таковског пука. Учесник Балканских и Првог светског рата. На Солунском фронту као наредник био је вођа Јуришног одељења, који је формиран крајем 1917. године.

У Априлском рату 1941. године као инвалид са 50%, јавља се на мобилизацију као добровољац. Избегава заробљавање и са оружјем се враћа кући. Од маја 1941. ради на организацији покрета пуковника Д. Михаиловића у трнавском и драгачевском срезу. Формирао је Трнавски четнички одред Југословенске војске у отаџбини који је био у саставу чувеног Јеличког четничког одреда. Био је члан штаба Јеличког четничког одреда.

У операцији ослобађања Чачка 1. октобра 1941. предводио је специјалну јединицу – Чету смрти. Учествовао је и у борбама против Немаца на Краљеву. Након слома устанка остаје у организацији Драгољуба Михаиловића, као командант јежевачке општине и командант Другог батаљона Чачанске бригаде. У току рата партизани су, под руководством Раденка Мандића, у више наврата безуспешно покушавали да изврше атентат на њега. На јесен 1944. године као припадник Другог равногорског корпуса учествује у борбама против Немаца на прстору чачанског краја. Ухапшен и спроведен у притвор ОЗН-е 26. децембра 1944. године.

Тадашњи шеф унутрашњег отсека за трнавски срез Драг. Ђоковић га је, највећег јунака са Солунског фронта, назвао „највећим крволоком“. Од стране Војног суда команде војне области Западне Србије – веће чачанског подручја осуђен је 27. фебруара 1945. године на казну смрти стрељањем, наводно „као ратног злочинца и народног непријатеља“ кривећи га за то „што је за цело време окупације био непомирљиви противник НОП-а“ и члан „издајничке организације ДМ“.. Виши Војни суд ЈА, веће код Генералштаба ЈА, преиначио је ову пресуду 23. марта 1945. у казну затвора од 15 година „уз максималне споредне казне “.

Априла 1945. године послат је на издржавање казне најпре у Пожаревац, потом у Сремску Митровицу. Управа Казнено-поправног дома у Сремској Митровици је 22. марта 1950. године дописом обавестила Војни суд у Крагујевцу да је „умро у болници“ 21. марта 1950. године.

О коме се ради?

[Мића Адмирал]

Радојица Страњачевић