Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Др Стеван Мољевић „Равна гора у светлу и магли“

Није Миалослав узео исту књигу избила је забуна, он је набавио књигу "Равна гора у светлу и магли" о томе преписка овде http://www.pogledi.rs/forum/Thread-milos...a?page=517
Но набавио ја ову.
Књига има укупно 159 страна, оно што рецимо упада у очи јесте један део текста под насловом "Мисли на растајању", у фус нтти на 145 страни стоји да је реч о одломку из текста под истим насловом, а који је објављен у књизи "Равна гора у светлу и магли" коју су приредили Бојан димитријевић и Момчило Павловић, а већ смо дискутовали да ли такав текст у опште постоји. Даље има једно поглавље под називом "Југославија" ту се већ у фусноти на страно 103. наводи да је Мољевић у току вишегодишње робије у С.Митровици био натеран да напише овај текст.

Од свега по мени можда је најдрагоценији део књиге текст "Сећања 1941-1942" то је према фус ноти на страни 53 ове књиге писао својеручно на 33 стране ћирилицом писао Стеван Мољевић у виду писма које је упутио својој породици. Овај део текста обухвата његова лична сећања из поменутог раздобља, ова Мољевићева сећања према фус ноти са стране 53. налазе се у Архиву Р. Српске, збика докумената др Стевана Мољевића, фасцикла бр. 1.

Текст почиње обраћањем Стевана Мољевића супрузи Бранкии ћеркама Радмили и Мирјани, он ту каже ...."мислио сам да водим дневник, који би био сећање на мој живот и рад кроз ово време откако сам вас оставио, али нисам могао највише зато да не би пао у руке окупатора и открио имена људи које сам сусретао, уместо дневника ја ћу да прибележим своја сећања и да вам белешке пошаљем не знајући ни да ли сте живе, ни где сте, ни како сте, ни да ли ће ове белешке икада до вас стићи..............почињем ове белешке на видовдан 1945 који је пети што га проводим у шуми........... У делу текста под називом "Сећања 1941-1942" на страни 99. Мољевић каже ".......кад стиже у Субјел Никола Калабић кога Драгиша Васић замоли за помоћ, а кад Калабић упита да ли и моје (породицу С.Мољевића) да помогне ја се преварих и пристадох. После сазнадох да је Калабић преко кога су помагане породице људи у шуми, које су у оскудици, послао по нашем одласку породици г. Васића на три главе мајку, госпођу и кћерку, све три обезбеђене 90.000 дин, а мојима на три главе избегле и без ичега 20.000 дин с тим да се потврди пријем на некој листи која је носила назив Командант Краљ.Гарде, што је могло те породице стајати ђивота ако се ухвати".

Братски поздрављам све чланове форума уз слику са гроба Стевана Мољевића тужно и срамота ме је што изгледа да је његова вечна кућа заборављена, супруга Бранка је преминула барем како овде стоји 80, а ћерка Радмила 1998, не знам да ли је друга ћерка још жива и срамота је што се изгледа нико није сетио да покрене захтев за рехабиитацију Стевана Мољевића.


Приложених Датотека Изведена сличица(e)
   
Одговори

Да ли помињу у тој књизи историчара Драгоја Тодоровића и његову књигу о Мољевићу, Пером, речју и делом за Уједињено српство? Можда нисам тачно навео наслов. Углавном, Драгоје је од ћерке која је живела у Аргентини добио Мољевићев рукопис, односи се на прву фазу рата, сусрет са Дражом итд. То је сигурно оригинал.
Одговори

(10-03-2021, 05:33 PM)Милослав Самарџић Пише:  Да ли помињу у тој књизи историчара Драгоја Тодоровића и његову књигу о Мољевићу, Пером, речју и делом за Уједињено српство? Можда нисам тачно навео наслов. Углавном, Драгоје је од ћерке која је живела у Аргентини добио Мољевићев рукопис, односи се на прву фазу рата, сусрет са Дражом итд. То је сигурно оригинал.

Сада сам поново погледао, нема тога овде, тј. нигде се колико видим не помиње Драгоје Тодоровић, а ни његово дело, Пером, речју и делом за Уједињено српство.

Навешћу укратко цео садржај онако како је:

Предговор

Изабрани текстови

-улога и значај Врбаске бановине (заправо је предавање др Стевана Мољевића одржано 30. јануара 1939, а затим штампано у публикацији Улога и значај Врбаске бановине (два издања у Бањалуци)

-говор на сабору у Добоју (говор др Мољевића одржан на Сабору српских и осталих националних друштава и установа у Добоју 31. децембра 1939. године)

-Хомогена Србија (Редакција Зборника НОР назвала је овај документ "Пројекат Стевана Мољевића од 30. јуна 1941 о границама, друштвеном уређењу и спољној политици Велике Србије у обновљеној Југославији после Другог св.рата. Документ се налази у омоту на коме пише ДР СТ М, Војни Архив, Четничка архива кутија 144, фасц. 1. док 4, објављено у Зборнику докумената и података о Народноослободилачком рату народа Југославије, Београд 1981 том 14 кнјига 1,1-10)

-Сећања (Архив Р.Српске зборник докумената фасц бр. 1)
У оквиру овога има неколико поглавља па тако
1. Први мој боравак и рад у Црној Гори
2.У старом Расу
3.Кратак боравак у Рудом, Будимлији, и први боравак у Србији
4.састанак са Драгишом Васићем
5.Први сусрет са Дражом Михаиловићем
6. Прве вести са крајине и Добојски споразум

Завршава све са датумом 29. јула 1945


-Југославија

-Мисли на растајању (то је онај одломак из текста Равна гора у светлу и магли, које су приредили Димитријевић и Павловић 2019.

PS. Ово што сам навео у загради је заправо приређивач навео у фус ноти испод сваког од наслова или поднаслова како се узме.
Значи овај део који се назива "Сећања на 1941-1942", доле у фус ноти стоји да је основ за овде објављен текст у главном Мољевићев рукописни текст, те да су једине интервенције које су чињене допуна скраћеница. Нпр реч пук. допуњен је са пук(овник) Б. Лука са Б(ања) Лука и слиично, и да се ова Мољевићева сећања чувају у Архиву Р.Српске Зборник докумената др Стеван Мољевић, фасцикла 1. Дакле да ли је то тај текст који је Мољевићева ћерка дала Драгоју сад ја заиста не знам, не бих се усудио да то коментаришем, само сам навео онако како је то навео сам приређивач у овом делу под називом др Стеван Мољевић изабрани текстови.
Одговори

То би требало да је тај текст.
Одговори

(10-03-2021, 05:33 PM)Милослав Самарџић Пише:  Да ли помињу у тој књизи историчара Драгоја Тодоровића и његову књигу о Мољевићу, Пером, речју и делом за Уједињено српство? Можда нисам тачно навео наслов. Углавном, Драгоје је од ћерке која је живела у Аргентини добио Мољевићев рукопис, односи се на прву фазу рата, сусрет са Дражом итд. То је сигурно оригинал.

Да ли ти је познато да Мољевић пише Васићу у априлу 1942. године, и у том писму, поред осталог, пита га шта је са разматрањем његовог елабората, тј. пројекта "Хомогена Србија". Шта то теби говори?
Одговори

(10-03-2021, 08:58 PM)Александар Динчић Пише:  
(10-03-2021, 05:33 PM)Милослав Самарџић Пише:  Да ли помињу у тој књизи историчара Драгоја Тодоровића и његову књигу о Мољевићу, Пером, речју и делом за Уједињено српство? Можда нисам тачно навео наслов. Углавном, Драгоје је од ћерке која је живела у Аргентини добио Мољевићев рукопис, односи се на прву фазу рата, сусрет са Дражом итд. То је сигурно оригинал.

Да ли ти је познато да Мољевић пише Васићу у априлу 1942. године, и у том писму, поред осталог, пита га шта је са разматрањем његовог елабората, тј. пројекта "Хомогена Србија". Шта то теби говори?
Није ми познато. Али свакако није усвојен.
Одговори

Најављена је промоција књиге ,од стране историјског Архива у Ужицу,али сада је питање због епиодемиолошких мера.

Помиње ли у књизи свој боравак у ужичком крају,ко му је био водич до Златара око пролећа 42?
Одговори

(10-03-2021, 05:33 PM)Милослав Самарџић Пише:  Да ли помињу у тој књизи историчара Драгоја Тодоровића и његову књигу о Мољевићу, Пером, речју и делом за Уједињено српство? Можда нисам тачно навео наслов. Углавном, Драгоје је од ћерке која је живела у Аргентини добио Мољевићев рукопис, односи се на прву фазу рата, сусрет са Дражом итд. То је сигурно оригинал.

Navodi se u izvoru.
Одговори

(10-03-2021, 09:11 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(10-03-2021, 08:58 PM)Александар Динчић Пише:  
(10-03-2021, 05:33 PM)Милослав Самарџић Пише:  Да ли помињу у тој књизи историчара Драгоја Тодоровића и његову књигу о Мољевићу, Пером, речју и делом за Уједињено српство? Можда нисам тачно навео наслов. Углавном, Драгоје је од ћерке која је живела у Аргентини добио Мољевићев рукопис, односи се на прву фазу рата, сусрет са Дражом итд. То је сигурно оригинал.

Да ли ти је познато да Мољевић пише Васићу у априлу 1942. године, и у том писму, поред осталог, пита га шта је са разматрањем његовог елабората, тј. пројекта "Хомогена Србија". Шта то теби говори?
Није ми познато. Али свакако није усвојен.

Баш то!
И још нешто. Нађен је после рата у архиви Врховне команде, датиран у јуну 1941. године - али комунисти нису хтели рећи да је доспео у Дражину ВК зато што је послат само на разматрање. Зато Мољевић и пита Драгишу Васића - да ли се разматрало то што је он послао. Он га назива својим "елаборатом". Напротив, они су сакрили то Мољевићево писмо а протурили информацију да је усвојен, као и да је то био званични политички програм (комунисти) Равногорског покрета (неокомунисти).

Наравно, да то није био званични програм обзиром да се није смело тако нешто радити због словенечаких и хрватских министара у влади. Политички програм усмеравала је краљевска влада балансирајући између Срба, Хрвата и Словенаца.

Тако да се ни за Стевана Мољевића не може рећи да је био главни идеолог политичког крила ЈВ. То је несумњиво био Драгиша Васић.
Одговори

(10-03-2021, 05:33 PM)Милослав Самарџић Пише:  Да ли помињу у тој књизи историчара Драгоја Тодоровића и његову књигу о Мољевићу, Пером, речју и делом за Уједињено српство? Можда нисам тачно навео наслов. Углавном, Драгоје је од ћерке која је живела у Аргентини добио Мољевићев рукопис, односи се на прву фазу рата, сусрет са Дражом итд. То је сигурно оригинал.

Опет сам пажљивије погледао, ипак се помиње Драгоје Тодоровић и његово дело "Речју пером делом и животом за Уједињено Српство-др Стеван Мољевић". То је на крају на страни 155 где наводе изворе и литературу, која је коришћена. Обично извор буде у фусноти, тако да није јасно на шта се и на ком месту ово односи. Извињавам се требао сам пажљивије погледати али кажем то је сасвим при крају књиге.

(10-03-2021, 10:02 PM)РежисерСтари Пише:  Најављена је промоција књиге ,од стране историјског Архива у Ужицу,али сада је питање због епиодемиолошких мера.

Помиње ли у књизи свој боравак у ужичком крају,ко му је био водич до Златара око пролећа 42?

Пише да је 3. фебруара 1942 стигао у Ужице увече, умешан као избеглица, да се ујутру састао са Мишом Поповићем његовим Руђанином, и да је у његовој кући остао два дана, да је потом преко Владете Милетића, нашао стан код Олге Гмизовић на Царини-периферији и да га је лепо примила., касније наводи да је у кући Мише Поповића упознао многе људе, да су му у посету долаѕили инђ. Ступар, Чулић, Саво Челар, а да је један дан дошао младић у шумадијском оделу са брадом кога означава као капетана Николу М. који би требало да му омогући канал до Драже.

(11-03-2021, 04:28 PM)Kaludjer Пише:  
(10-03-2021, 05:33 PM)Милослав Самарџић Пише:  Да ли помињу у тој књизи историчара Драгоја Тодоровића и његову књигу о Мољевићу, Пером, речју и делом за Уједињено српство? Можда нисам тачно навео наслов. Углавном, Драгоје је од ћерке која је живела у Аргентини добио Мољевићев рукопис, односи се на прву фазу рата, сусрет са Дражом итд. То је сигурно оригинал.

Опет сам пажљивије погледао, ипак се помиње Драгоје Тодоровић и његово дело "Речју пером делом и животом за Уједињено Српство-др Стеван Мољевић". То је на крају на страни 155 где наводе изворе и литературу, која је коришћена. Обично извор буде у фусноти, тако да није јасно на шта се и на ком месту ово односи. Извињавам се требао сам пажљивије погледати али кажем то је сасвим при крају књиге.

(10-03-2021, 10:02 PM)РежисерСтари Пише:  Најављена је промоција књиге ,од стране историјског Архива у Ужицу,али сада је питање због епиодемиолошких мера.

Помиње ли у књизи свој боравак у ужичком крају,ко му је био водич до Златара око пролећа 42?

Пише да је 3. фебруара 1942 стигао у Ужице увече, умешан као избеглица, да се ујутру састао са Мишом Поповићем његовим Руђанином, и да је у његовој кући остао два дана, да је потом преко Владете Милетића, нашао стан код Олге Гмизовић на Царини-периферији и да га је лепо примила., касније наводи да је у кући Мише Поповића упознао многе људе, да су му у посету долаѕили инђ. Ступар, Чулић, Саво Челар, а да је један дан дошао младић у шумадијском оделу са брадом кога означава као капетана Николу М. који би требало да му омогући канал до Драже.
Касније када је сазнао да је тај Никола М који је требало да га води до Драже погинуо у борби са комунистима, па је преко С Челара покушао да нађе други канал до Драже, он га је упутио на неког апотекара у Пожегу, тамо је стигао 3. априла, где се упознао са Апотекаром Љубом Стефановићем који је преузео све да му преко учитељице Вере, а после и преко судије Радивојевића из Гојне Горе нађе пут до Драже.
Одговори

Да ли пише у књизи у којим организацијама је био члан пре рата др Стеван Мољевић?
Одговори

(11-03-2021, 05:32 PM)Бенито Пише:  Да ли пише у књизи у којим организацијама је био члан пре рата др Стеван Мољевић?

Пише у оквиру биографије на страни 157 и 158, да је деловао у више бањалучких образовних, спортских, културних, хуманитарних и привредних организација и друштава "Соколу", "Побратимству", "Народној одбрани", Југословенско-чешкој лиги, Југословенско-енглеском клубу, Француском клубу, Ротари клубу, Културном друштву "Змијање", Крајишник", Стрељачком друштву, Југословенској лиги против Туберколозе, Задрузи срба привредника, српском културном клубу и другима. Власник, оснивач и уредник сувласник бањалучких листова Развитак и Отаџбина, главни покретач и организатор подизања споменика пострадалим родољубима током Велеиздајничког процеса у Бањалуци и изградњу Соколског дома у Бањалуци.
Одговори

(11-03-2021, 06:12 PM)Kaludjer Пише:  
(11-03-2021, 05:32 PM)Бенито Пише:  Да ли пише у књизи у којим организацијама је био члан пре рата др Стеван Мољевић?

Пише у оквиру биографије на страни 157 и 158, да је деловао у више бањалучких образовних, спортских, културних, хуманитарних и привредних организација и друштава "Соколу", "Побратимству", "Народној одбрани", Југословенско-чешкој лиги, Југословенско-енглеском клубу, Француском клубу, Ротари клубу, Културном друштву "Змијање", Крајишник", Стрељачком друштву, Југословенској лиги против Туберколозе, Задрузи срба привредника, српском културном клубу и другима. Власник, оснивач и уредник сувласник бањалучких листова Развитак и Отаџбина, главни покретач и организатор подизања споменика пострадалим родољубима током Велеиздајничког процеса у Бањалуци и изградњу Соколског дома у Бањалуци.
Одлично, све тачно.
Чисто ме занимало да ли су прескочили да је био члан Ротари клуба, и то врло угледни. Као и оснивач и познати члан југословенско-енглеског клуба.
Одговори

(11-03-2021, 06:35 PM)Бенито Пише:  Чисто ме занимало да ли су прескочили да је био члан Ротари клуба, и то врло угледни. Као и оснивач и познати члан југословенско-енглеског клуба.

То је доказ да и међу масонима има добрих људи Јок

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 3 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним