10-03-2021, 04:51 PM
Није Миалослав узео исту књигу избила је забуна, он је набавио књигу "Равна гора у светлу и магли" о томе преписка овде http://www.pogledi.rs/forum/Thread-milos...a?page=517
Но набавио ја ову.
Књига има укупно 159 страна, оно што рецимо упада у очи јесте један део текста под насловом "Мисли на растајању", у фус нтти на 145 страни стоји да је реч о одломку из текста под истим насловом, а који је објављен у књизи "Равна гора у светлу и магли" коју су приредили Бојан димитријевић и Момчило Павловић, а већ смо дискутовали да ли такав текст у опште постоји. Даље има једно поглавље под називом "Југославија" ту се већ у фусноти на страно 103. наводи да је Мољевић у току вишегодишње робије у С.Митровици био натеран да напише овај текст.
Од свега по мени можда је најдрагоценији део књиге текст "Сећања 1941-1942" то је према фус ноти на страни 53 ове књиге писао својеручно на 33 стране ћирилицом писао Стеван Мољевић у виду писма које је упутио својој породици. Овај део текста обухвата његова лична сећања из поменутог раздобља, ова Мољевићева сећања према фус ноти са стране 53. налазе се у Архиву Р. Српске, збика докумената др Стевана Мољевића, фасцикла бр. 1.
Текст почиње обраћањем Стевана Мољевића супрузи Бранкии ћеркама Радмили и Мирјани, он ту каже ...."мислио сам да водим дневник, који би био сећање на мој живот и рад кроз ово време откако сам вас оставио, али нисам могао највише зато да не би пао у руке окупатора и открио имена људи које сам сусретао, уместо дневника ја ћу да прибележим своја сећања и да вам белешке пошаљем не знајући ни да ли сте живе, ни где сте, ни како сте, ни да ли ће ове белешке икада до вас стићи..............почињем ове белешке на видовдан 1945 који је пети што га проводим у шуми........... У делу текста под називом "Сећања 1941-1942" на страни 99. Мољевић каже ".......кад стиже у Субјел Никола Калабић кога Драгиша Васић замоли за помоћ, а кад Калабић упита да ли и моје (породицу С.Мољевића) да помогне ја се преварих и пристадох. После сазнадох да је Калабић преко кога су помагане породице људи у шуми, које су у оскудици, послао по нашем одласку породици г. Васића на три главе мајку, госпођу и кћерку, све три обезбеђене 90.000 дин, а мојима на три главе избегле и без ичега 20.000 дин с тим да се потврди пријем на некој листи која је носила назив Командант Краљ.Гарде, што је могло те породице стајати ђивота ако се ухвати".
Братски поздрављам све чланове форума уз слику са гроба Стевана Мољевића тужно и срамота ме је што изгледа да је његова вечна кућа заборављена, супруга Бранка је преминула барем како овде стоји 80, а ћерка Радмила 1998, не знам да ли је друга ћерка још жива и срамота је што се изгледа нико није сетио да покрене захтев за рехабиитацију Стевана Мољевића.
Но набавио ја ову.
Књига има укупно 159 страна, оно што рецимо упада у очи јесте један део текста под насловом "Мисли на растајању", у фус нтти на 145 страни стоји да је реч о одломку из текста под истим насловом, а који је објављен у књизи "Равна гора у светлу и магли" коју су приредили Бојан димитријевић и Момчило Павловић, а већ смо дискутовали да ли такав текст у опште постоји. Даље има једно поглавље под називом "Југославија" ту се већ у фусноти на страно 103. наводи да је Мољевић у току вишегодишње робије у С.Митровици био натеран да напише овај текст.
Од свега по мени можда је најдрагоценији део књиге текст "Сећања 1941-1942" то је према фус ноти на страни 53 ове књиге писао својеручно на 33 стране ћирилицом писао Стеван Мољевић у виду писма које је упутио својој породици. Овај део текста обухвата његова лична сећања из поменутог раздобља, ова Мољевићева сећања према фус ноти са стране 53. налазе се у Архиву Р. Српске, збика докумената др Стевана Мољевића, фасцикла бр. 1.
Текст почиње обраћањем Стевана Мољевића супрузи Бранкии ћеркама Радмили и Мирјани, он ту каже ...."мислио сам да водим дневник, који би био сећање на мој живот и рад кроз ово време откако сам вас оставио, али нисам могао највише зато да не би пао у руке окупатора и открио имена људи које сам сусретао, уместо дневника ја ћу да прибележим своја сећања и да вам белешке пошаљем не знајући ни да ли сте живе, ни где сте, ни како сте, ни да ли ће ове белешке икада до вас стићи..............почињем ове белешке на видовдан 1945 који је пети што га проводим у шуми........... У делу текста под називом "Сећања 1941-1942" на страни 99. Мољевић каже ".......кад стиже у Субјел Никола Калабић кога Драгиша Васић замоли за помоћ, а кад Калабић упита да ли и моје (породицу С.Мољевића) да помогне ја се преварих и пристадох. После сазнадох да је Калабић преко кога су помагане породице људи у шуми, које су у оскудици, послао по нашем одласку породици г. Васића на три главе мајку, госпођу и кћерку, све три обезбеђене 90.000 дин, а мојима на три главе избегле и без ичега 20.000 дин с тим да се потврди пријем на некој листи која је носила назив Командант Краљ.Гарде, што је могло те породице стајати ђивота ако се ухвати".
Братски поздрављам све чланове форума уз слику са гроба Стевана Мољевића тужно и срамота ме је што изгледа да је његова вечна кућа заборављена, супруга Бранка је преминула барем како овде стоји 80, а ћерка Радмила 1998, не знам да ли је друга ћерка још жива и срамота је што се изгледа нико није сетио да покрене захтев за рехабиитацију Стевана Мољевића.
