[Црнотравац]

Одлична анализа. Право освежење на форуму. Овом сјајном анализом јасније могу да се перципирају ствари тих догађаја што комунисти зову "Битка на Неретви". Скоро сам прочитао и Милослављеву анализу ових догађаја и кад се употпуни са овим може да се има врло јасна слика шта се стварно ту дешавало. Испреплетане су и Њемачке операције и крвави обрачун четника и партизана и на крају, свеобухватно, дешавања су се одиграла на великом географском простору. Тако да је немогуће узети у обзир само догађаје код моста на Неретви и борви за прозор и Јабланицу, што, разумије се, раде комунисти апострофирајући догађаје који иду њима у прилог.

Форсирање Неретве је само делић свих дешавања. Комунисти намерно сву пажњу усмеравају на неки детаљ да би покрили оно што им неодговара. Узимајући просторни оквир (Херцеговина) у одговарајућем временском интервалу може се добити заокружена слика. Она комунистима не одговара јер им се у тим оквирима топи цела дивизија (Девета далматинска).

[Милослав Самарџић]

Да цитирам Дамјановића:


"Проучимо зато шта доказује наређење главнокомандујућег целокупне немачке операције “Шварц”, генерала Литерса (Rudolf Luters), од 6. маја 1943:

Циљ операције:

“Ухватити и уништити генерала Михаиловића, његову команду у Липову, у Црној Гори”!

”Ударна снага”: “Партизанске снаге предвођене Титом”! (7)

.....

..према генералном наређењу, у операцији “Шварц” је на ликвидацији Драже Михаиловића учествовало 110.000 војника, у шта су биле укључене 5 немачких дивизија, 3 италијанске дивизије – 2 комунистичке бригаде – и бугарске, хрватске и муслиманске ударне групе. (8)

“Две комунистичке бригаде” у Литерсовом наређењу!?!?!?

“Две комунистичке бригаде” у Литерсовом наређењу!?!?!?




(7) Документ T501-259-274, Амерички Државни Архив)

(8) Документ T501-259-274, Амерички Државни Архив)"


Текст се налази на следећем линку

http://www.novinar.de/2014/02/26/sutjesk...evare.html

Врло занимљиво, у најмању руку...

[Црнотравац]

Операција "Вајс" покренута је као одговор на комунистичко заузимање Бихаћа. Занимљиво је направити паралелу са још једном операцијом: офанзивом на Козари 1942. године. Наиме, велика операција на Козари изведена је после заузимања Приједора од стране партизана 16. маја 1942. Крајишки партизани нису били под пуном контролом комуниста, о чему говори и податак да је до јуна у Приједору убијено око 230 муслимана и католика. Одговор Немаца је био разарајући: партизани су сатрвени, а народ уклоњен са Козаре. Поименце је страдало више од 40.000 Срба, од тога огроман број деце.
Немци су послали јасну поруку: на сваку провокацију у виду заузимања већег града одговориће разорном офанзивом, при чему ће на удару понајвише бити неборачко становништво, деца и жене. Порука је била више него јасна.
Шта су комунисти очекивали после заузимања Бихаћа? Разорну немачку офанзиву, при чему ће страдати десетине хиљада деца и жена. Уколико се за Приједор и може рећи да комунисти можда и нису тачно знали како ће Немци реаговати, за Бихаћ то апсолутно не важи, јер је све било потпуно јасно. Неокомунисти ће данас рећи како су Немци и усташе убијали, а како су се они, ето, само борили за слободу, а борба за слободу има своју цену. Међутим, овде је реч о отвореној провокацији. Намерно су провоцирали монструме, при чему су били потпуно свесни последица по цивиле.
У борби за Бихаћ су учествовале крајишке, личке, кордунашке и банијске јединице. У граду Бихаћу и Цазинској крајини у то доба није било ни једног Србина, јер су готово сви побијени. Од јула до септембра 1941. убијено је поименце 20.000 Срба. После заузимања града стрељано је само 130 заробљених усташа, а пуштено 835 заробљених. Србима није дозвољено да откопају јаме и сахране своје најмилије, а муслимани, који су готово сви одреда учествовали у сатирању Срба на овом простору, потпуно су заштићени.
Операција "Вајс" представља потпуну катастрофу за Србе Баније, Кордуна, Лике и Босанске Крајине. Занимљиво је да је у тренутку напада Седме СС и 369. легионарске дивизије са запада комунистичка елита (Прва и Друга пролетерска и Трећа ударна дивизија) била управо на супротном крају, на истоку. Ова катастрофа нашег народа је покривана "Битком за рањенике", причом која је са српског становишта потпуно безначајна. Реалне процене говоре о више од 60.000 убијених и умрлих Срба.
Када данас разговарате са Србима из тих крајева они знају да су се комунисти борили на Неретви, али су потпуно слуђени шта се дешавало у њиховим селима. Убијали су усташе и Немци? Јесу. Морали смо да се бранимо? Морали сте. Али ко је смишљеном провокацијом намамио Немце и вратио усташе? Па они којима је свако убијено дете плус за револуцију, они којима је сваки мртав крајишник плус за револуцију, они којима је сваки страдали Немац и усташа плус за револуцију (и борбу за слободу). То што је страдало 100.000 Срба, 200 Немаца и 300 усташа је успех комуниста. То је 100.500 плусића. Истина, у то време су револуционари били далеко на истоку, а ускоро су сели са Швабама на канабе у Сарајеву и Загребу, да мало продиване...

Литература:
Ослободилачки рат народа Југославије, књига 1, Војни историјски институт ЈНА, Београд, 1957.
Зборник, Босански Петровац у НОБ-у, Књига 1-7, СУБНОР, Босански Петровац, 1974.

[Милослав Самарџић]

Добро објашњена, свака част!

[Антитоталитаран]

Занимљив је податак да су партизани из Босанске Крајине негде до пролећа 1942. носили кокарде. Од почетка те године су, на позив Младена Стојановића, полако почели да их замењују петокракама.

[Александар Динчић]

Антитоталитаран, то нису партизани из Босанске Крајине него људство мешовитог герилског одреда Босанске Крајине. Пошто су партизани победили у рату, називали су га Партизански Крајински одред. А код четника се може наћи као Четнички одред. Био је мешовитог састава, с тим што је најпре дошло до организовања по националној (четничкој) линији а онда су се комунисти "убацили".

[Антитоталитаран]

Јасно

[Николај]

После заузимања града стрељано је само 130 заробљених усташа, а пуштено 835 заробљених.

И тај број стрељаних је под знаком питања. Једини извор за то је саопштење Титовог штаба грађанству, у коме поименице наводе само десетак усташа.

[Милослав Самарџић]

После заузимања града стрељано је само 130 заробљених усташа, а пуштено 835 заробљених.

И тај број стрељаних је под знаком питања. Једини извор за то је саопштење Титовог штаба грађанству, у коме поименице наводе само десетак усташа.

И за тих десетак је питање. На пример, главни усташа Шида, води им се у документима као стрељан, а у ствари је мирно живео у Загребу после рата.

[Антитоталитаран]

Крајишки партизани нису били под пуном контролом комуниста, о чему говори и податак да је до јуна у Приједору убијено око 230 муслимана и католика.

Колико је ова бројка тачна?

[Црнотравац]

Занимљив је податак да су партизани из Босанске Крајине негде до пролећа 1942. носили кокарде. Од почетка те године су, на позив Младена Стојановића, полако почели да их замењују петокракама.

Коста Нађ сведочи да је Симу Шолају једва убедио да скине кокарду током пролећа 1942. Његова смрт у лето исте године дошла је као поручена (што је можда и био случај), да би одмах комунисти кренули да праве мит о великом јунаку, хероју. Нажалост, он је био један од четника коју су прихватили комунистичку команду.

---

Крајишки партизани нису били под пуном контролом комуниста, о чему говори и податак да је до јуна у Приједору убијено око 230 муслимана и католика.

Колико је ова бројка тачна?

Поименични списак за 227 људи даје Смаил Чекић у Геноцид над Бошњацима у Другом свјетском рату, Сарајево, 1996. С обзиром на велики број убијених Срба у Приједору 1941. и чињеницу да је тада комунистичка контрола била далеко од ефикасне, кажњавања и освете је било у великом броју. Из разговора са људима из тих крајева могу само изнети утисак да је 230 доња граница броја страдалих усташа свих боја. У Бихаћу ће контрола комуниста бити неупоредиво већа, па је сасвим могуће да је 130 претерана бројка, јер су просто џелате заштитили и сачували за будуће комбинације.

[Милослав Самарџић]

Да ли су на том списку из 1996. и муслимани и Хрвати?
Јер колико се сећам италијанска документа наводе већу цифру. Објавила је Мила Михајловић.

[Антитоталитаран]

Нашао сам неке извештаје.

---

[Бенито]

Већ 6. јула исте године, усташе су заробили овде потписану Миру Цикоту, а крајем августа су је обесили у Приједору.