[Chicot]

Само да вас све упозорим да опасно промашујете поенту:
То о чему ви пишете, тачно или мање тачно, се дефинише као грађански рат.
Оно што је дефинисао Дедијер, а што би рекла Филиповић далеко пре њега Троцки, као "братоубилачки рат" није се догодио за време Другог светског рата у Краљевини Југославији, а поготово не у Србији, јер је Дедијер, а доцније Ћосић и остали мислили пре свега на Србију. 
Дакле, много је тада било рођене браће Срба, а плус треба додати браће од тетака, ујака и стричева, који су листом припадали једној од страна у грађанском рату.
Миноран је број оне браће која су припадала различитим странама у грађанском рату.
Дакле, ради се о класичном грађанском рату, додуше у миљеу окупације, што му даје посебну специфичност, коју је изазвала, водила и добила једна од страна која је и послата да то што је урадила изврши, а у чему је имала пресудну помоћ од стране силе која је чак морала да дође на тло Краљевине Југославије како би тој својој групи победу и обезбедила.

Ja sam frazu "bratoubilački rat" oduvek doživljavao kao interni sukob u jednom narodu, vezan tradicijom, jezikom, kutrurom, nasledjem, istorijom, genima.. A ne doslovno sukob krvnih srodnika. 

Zato sam i dao definiciju u mom prvom postu kakvu kakva je. Ne vidim u čemu je tu greška?

Грешка је што не постоји бртаоубилачки рат, иначе српска полиција не би пунила српске затовре српским преступницима.
Односно, братоубилачки рат постоји само као парола против друге стране, да се она паралише. Ако те убеде да су ти браћа, лако ће те савладати

Benito je pomenuo "bratoubilački rat" u kontekstu da se retko dogadjalo doslovno da brat puca na brata.
Za situaciju kao što je bila u Jugoslaviji, obično koristim izraz "višestruki gradjanski rat".

[Бенито]

Милославе, нећу понављати Твоју поруку у вези "братоубилачког рата", јер затрпавамо тему тим репликама. Ова порука се односи на оно што си написао.
Дакле, синтагму "братоубилачки рат" измислио је Троцки у тренутку почетка грађанског рата бољшевика против свих других, јер су били у изразитој мањини и требало је пасивизирати другу страну. Имао је у почетку револуције доста успеха са том паролом. Међутим, када су му се супротставили познатији царски официри, пре свих генерали, они су од те пароле привремено одустали.
Паролу "Нећемо братоубилачки рат" први су употребљавали у грађанском рату у Краљевини Југославији, комунисти у Чачку, почетком новембра 1941. године, када су сазнали да су четници из Краљева кренули према Чачку. Послали су жене из Чачка, што преваром - што присилног, да носе тај транспарент и иду према четницима који су ишли према Чачку. Овог пута није био потребан виши официр да заустави ову превару. Радојица Страњанац, носилац две Карађорђеве звезде из Ослободилачких ратова 1912-1920, и командир једне од чета Јеличког четничког одреда, пустио је рафал из митраљеза преко глава ових жена које су се разбежале главом без обзира.
Где год су могли, доцније су комунисти користили ову паролу. Негде им је пролазила, негде не баш. Једном речју, комунисти су копирали дословце свој бољшевички узор.
Комунисти су и после рата користили ову паролу као синтагму која објашњава природу Другог светског рата. Покушали су да је прошире и на целу Југославију, и на друге формације и друге нације, па су чак и у томе успели.
Ова парола је реафирмисана доласком на власт Слободана Милошевића, са истим циљем као и 1941. године, односно да се опозиција пасивизира и пацификује. Познато је да су они наставили са својим злочинима и убијали своје противнике, све време вичући "Нећемо братоубилачки рат". Поједностављено речено, сасвим си у праву.
Али... Да би стигли до тог сазнања, потребно је осветлити личности које су учествовале у грађанском рату, а то несумњиво показује да је већина браће била на истој страни у рату, а да су ретки случајеви да су браћа била на различитим странама. И та већина је, такође убедљиво, била на страни Југословенске војске, под вођством ђенерала Михаиловића.
Е сад, што се тиче Козаре....
Врло је једноставно - пали су јер су паду били склони. Где год су побеђивали радикали у западним деловима Краљевине Југославије, Срби нису доживели геноцид. Где год је побеђивала раније Хрватско-српска коалиција, доцније СДС Прибићевића, човека који је много зла Србима у западним крајевима нанео, Срби су тамо неспремно и неспретно дочекали рат. То су области Баније и Кордуна, а пре свих села која су била окренута према Загребу и Карловцу. Сама Козара је била политичка граница Срба, односно оних који су били окренути према Загребу, а са друге стране, Срба из Босне. На жалост, преко Младена Стојановића, комунисти су добили већу подршку Козарчана него национална струја предвођена Радетом Радићем. То је, као што смо јасно видели, имало трагичне последице.
На Козари се догодио несумњив геноцид који су извршили усташе, Немци, а прикривено и комунисти, над Србима.
Да закључим: Други светски рат на тлу Краљевине Југославије био је изузетно компликован, а још више га је закомпликовала југословенска, односно комунистичка историографија после рата. То су учинили да би оправдали сопствену улогу у рату, а која је иначе не само негативна, него изузетно мрачна. 
Многи Срби и данас очигледно не разумеју природу и ток тог рата, чему посебно доприносе српски званични историчари који и даље упорно бране комунистичку историографију и катастрофалне резултате које је она оставила иза себе. Не постоји друго објашњење, јер је и њима јасно да је у научном апарату то неодрживо, него да су они под паском или контролом оних који су контролисали власт и у време Брозове Југославије.
Такве примере имамо и ових дана на медијима, а у вези наводно затегнутих односа са Хрватском. Ту је додељена улога "научног тумача" тих догађаја, пре свих, Музеју геноцида у Београду и директору те установе, који, са својим историчарима, поново и поново погрешно репрезентује историју ДСР, стално понављајући мантру о "два антифашистичка покрета" и "братоубилачком рату", опасно фалсификујући историјске догађаје, а посебно на оним територијама где су Хрвати, потпомогнути Немцима, па и комунистима, извршили геноцид над Србима.
Зато је врло важно и данас, коначно разбити у парампарчад, ту Троцки-Дедијер флоскулу "братоубилачки рат".

[Милослав Самарџић]

Бенито, свака част!
Твоју анализу користим и као свој одговор Шику.

[Ђорђе Ивковић]

Не знам ја одакле толико јака потреба за релативизовањем партизанског, не комунистичког већ партизанског, злочина.

Комунист су били предводници, идеолози, итд, али то није довољно. Било би довољно само у случају да су командовали потпуним идиотима.

Њихови документи тешко оптужују партизане. Не само комунисте, већ партизане. Све то читко стоји на "Знацима", и ја не разумем зашто се том богатом документацијом није неко подробно позабавио. То није мој посао. Моје је само да укажем на шта, тај НОБ, на шта је тај ужасни циркус личио.
("Пулитићка ситувација у федаралној држави Хрватској" https://nimbusovpodrum.blogspot.com/2021...st_11.html)

Извештаји о убиствима и сл, на страну. Имате нпр извештаје ОЗНА да су партизани до темеља опљачкали неке градове приликом "ослобађања" како они кажу. То "до темеља" значи да су партизани пљачкали без попуста и чланове месних народних одбора, дакле, комунисте. Где су у тим приликама били официри, комесари...? Па и они су исто радили, ако су у опште смели да се супротставе руљи... итд.

Ја ћу скренути пажњу само на једну ствар:

Кад питате данашње нео-антифашисте зашто партизани нису ослободили Јасеновац, они одговарају питањем "А зашто четници нису ослободили Јасеновац?".

Елем, славонски партизани, све те тамошње силне ударне дивизије, сами кажу (и цртају мапу) да се "слободна територија" у Славонији простирала 1943. на пет километара од Јасеновца. То практичко значи да се та слободна територија простирала до жице комплекса логора. Прве комшије, такорећи. Па чак да се само размећу, чињеница је да су заузели или ослободили на кратко време Пакрац који је 23 км ваздушне линије од Јасеновца. Како су могли Пакрац, тако су могли и Јасеновац.

Са друге стране славонски партизани посебно истичу да је њихов највећи успех био што су "спречили развој четничког покрета у Славонији".

Са опет треће стране, у бесконачним и мучним полемикама на ову тему, многи из тих крајева ће вам надмено спочитати "Једна половина моје фамилије је била у Јасеновцу а друга половина у Партизанима"! Даље тече прича како су они прави српски патриоти, а ти издајник и сарадник окупатора, итд.

Кад све то саберете добијате одговор на питање "зашто четници нису ослободили Јасеновац". Зато што би морали да се боре истовремено са Немцима, усташама и партизанима. И то не било којим партизанима, већ са рођацима Срба који су заточених у Јасеновцу!

Како су сви ти славонски, банијски, лички, кордунашки, козарачки партизани спасавали своје рођаке из логора? Тако што су ишли преко Босне, Дрине, Копаоника, Шумадије и Мачве, Београда, Војводине... Да би у Јасеновац ушли коначно дечаци из Србије који су присилно мобилисани приликом "ослобађања" Србије, за које (ослобађање) ваљда није спорно како је спроведено.

И ту престаје било каква могућност правдања партизана.

[Chicot]

Šta je vaš odgovor za hiljade Srba u vojnim formacijama Nedića i Ljotića? I to su sve monstrumi i izrodi, i svi su prišli tamo dobrovoljno i sa svešću da ubijaju svoje komšije zbog predratnog političkog uticaja ne znam koga, kao što objašnjavate za Kozarčane i Kordunaše?
A hiljade Srba koji su milom ili silom prišli partizanima 1941 pa 1944 kad su se ovi vratili u Južnu Srbiju?

Jesu li i oni bili skloni padu kao najzapadniji Srbi?

Ne znam da li primećujete koliko se vaš narativ dodiruje sa komunističkim, Mi i oni, mi smo lepi, dobri, pošteni, a oni izrodi svi do jednog?

Pri čemu pričamo o običnim ljudima zahvaćenim užasom rata, koji su samo želeli nekako da prežive?

[Monarhist]

Са опет треће стране, у бесконачним и мучним полемикама на ову тему, многи из тих крајева ће вам надмено спочитати "Једна половина моје фамилије је била у Јасеновцу а друга половина у Партизанима"! Даље тече прича како су они прави српски патриоти, а ти издајник и сарадник окупатора, итд.


Како су сви ти славонски, банијски, лички, кордунашки, козарачки партизани спасавали своје рођаке из логора? Тако што су ишли преко Босне, Дрине, Копаоника, Шумадије и Мачве, Београда, Војводине... Да би у Јасеновац ушли коначно дечаци из Србије који су присилно мобилисани приликом "ослобађања" Србије, за које (ослобађање) ваљда није спорно како је спроведено.

И кад разговараш са њима влада мишљење да су заправо четници заједно са усташама истребљивали српски народ, док је Тито покушавао да те Србе спасе.
Ево рецимо, два рођаковића мог деде, оба од по 16 година пошли су са партизанима крајем 1943, јер четници тренутно нису били у селу. У питању је северна Босна. Један од њих је погинуо на Копаонику, јер су га послали да напада своју браћу. 
То је трагедија.
И таквих је случајева можда било на Козари, и то је потпуно оправдано и не може се замерити јер то су деца, свеједно је да ли су у питању четници или партизани који их воде.
Мада треба имати у виду да је КПЈ имала по мало нечег секташког у свом раду, нарочито врбовању омладине и девојчица. Писао је Милослав о томе да су девојчице од 14-15 година јуришале на четничке ровове. То је ван сваке памети, без обзира која је војска у питању.

[Бенито]

Šta je vaš odgovor za hiljade Srba u vojnim formacijama Nedića i Ljotića? I to su sve monstrumi i izrodi, i svi su prišli tamo dobrovoljno i sa svešću da ubijaju svoje komšije zbog predratnog političkog uticaja ne znam koga, kao što objašnjavate za Kozarčane i Kordunaše?
A hiljade Srba koji su milom ili silom prišli partizanima 1941 pa 1944 kad su se ovi vratili u Južnu Srbiju?

Jesu li i oni bili skloni padu kao najzapadniji Srbi?

Ne znam da li primećujete koliko se vaš narativ dodiruje sa komunističkim, Mi i oni, mi smo lepi, dobri, pošteni, a oni izrodi svi do jednog?

Pri čemu pričamo o običnim ljudima zahvaćenim užasom rata, koji su samo želeli nekako da prežive?

Шико, то што пишеш је професионална теза проф др Веселина Ђуретића, којој је посветио читаву своју каријеру. По мом скромном мишљењу, она је изникла из конформизма са једне, и потребе да се српски народ уједини пред ратове у време распада Југославије. И један и други разлог су катастрофални сами по себи.
Видиш, рецимо, у западним крајевима Срби који су били блиски радикалима су били национално и државнички самосвеснији од оних који су били блиски СДС, па су склизнули правац у четнике што им је и главу спасило. За разлику од њих, они који су били уз разне струје радикала у Србији, а настале после смрти Николе Пашића, одавно су ушли у декаденцију... Не сви наравно, него пишем генерално. Многи од тих радикала били су богати, или су бар били боље стојећи, па су из чистог конформизма пришли Недићу и његовом режиму. О Љотићу не треба трошити речи, ту је све јасно.
Што се тиче Јужне Србије, одакле Ти информација да су тамо Срби прилазили партизанима. Не постоји крај Краљевине Југославије где су Срби мање прилазили комунистима. Осим наравно чланова КПЈ, у партизане су ишли бугараши и Бугари. Само једна четничка формација 1942. године имала је више припадника него сви партизани заједно у Јужној Србији. Динчић може више о томе.
Видим ја да Тебе много тога ту буни. Не треба да мешаш тактику комуниста да где год наиђу све живо мобилишу, са добровољним одласком у партизане. 
Када сам написао "паду су били склони" за Србе ближе Загребу, то је чињеница. Једноставно тако се историја наместила. Дуга је то прича, али треба то отворено рећи, а не причати бајке народу. Ако нешто није тачно што сам навео, повући ћу.
Према томе, Срби су вековима били раздвојени у различитим државама које су окупирали њихов животни простор.Камен историје, ратови, прогони и различити религијско -државни системи млели су Србе на различите начине и они су стекли бројне навике својих суседа, прихватили разне културне баштине као своје, а самим тим се више удаљавале од својих сународника који су се рађали и умирали у другачијем окружењу. 
Срби су Други светски рат, дочекали после ТЕК 23 године од како су живели уједињени у једној држави. Не треба да напомињем колико је то било кратко време у односу на векове робовања. Зато треба све те разлике сагледати и бити упознат са понашањем народа приликом окупације, а не забадати главу у песак.
И, на крају, историчар никога не осуђује, нити пресуђује. Његов задатак је да констатује шта се заиста догодило. А догодило се шта сам горе написао. Наравно, то треба написати и обрадити у много широј расправи или монографији.

[РежисерСтари]

Огромна већина Срба није припадала ни Јвуо,ни комунистима ни Збору.Седели су кући,гледали да глава остане на раменима,не учествујући у било каквим деловањима ова три покрета.Напротив,грађананска класа по градовима,махом је негативно мислила о њима,а ни село није заостајало.
Крећете,од погрешне премисе,да су СВИ учествовали,да су СВИ деловали,да су СВИ били инволвирани којекуда.Лаж,већина није хтала,ни смела,ни желела да се петља!!

[Бенито]

ЈВ је војска и држала се закона, колико год је то могуће у ратним условима. Зна се ко се упетљава у државне послове и на који начин.
Пометњу су уносили комунисти, где год су  појавили, вршећи масовне мобилизације. 
То што је народ седео код куће и гледао своја посла је и требало и било захваљујући управо четницима, који нису дозвољавали да се непозвани уплићу у послове који их се не тичу. То тако и треба да буде. Али то не значи да нису били опредељени. Управо због тога става, већина народа је била уз четнике. А поготово онај део народа где су претходно прошли комунистички бандити и серијске убице, па је тај народ и својим очима видео о коме се ради.
Поготово не треба наседати на приче оних или њихових потомака који су провели 50 година под комунистима, па сад причају "ми нисмо били ни за кога". А после се испостави да су били добровољни домаћини ЈВ за време рата, а јатаци после рата. Тога сам се нагледао толико.

[РежисерСтари]

ЈВ је војска и држала се закона, колико год је то могуће у ратним условима. Зна се ко се упетљава у државне послове и на који начин.
Пометњу су уносили комунисти, где год су  појавили, вршећи масовне мобилизације. 
То што је народ седео код куће и гледао своја посла је и требало и било захваљујући управо четницима, који нису дозвољавали да се непозвани уплићу у послове који их се не тичу. То тако и треба да буде. Али то не значи да нису били опредељени. Управо због тога става, већина народа је била уз четнике. А поготово онај део народа где су претходно прошли комунистички бандити и серијске убице, па је тај народ и својим очима видео о коме се ради.
Поготово не треба наседати на приче оних или њихових потомака који су провели 50 година под комунистима, па сад причају "ми нисмо били ни за кога". А после се испостави да су били добровољни домаћини ЈВ за време рата, а јатаци после рата. Тога сам се нагледао толико.


Опредељени на речима а на делу;
 Куда идемо?За чије здравље да гинемо?кад је Босна пуна комуниста и кад сви имају аутоматско  оружје.Ми им нећемо бити ни за ручак.Ја ћу први вратити своју штабну чету,и нећу примити борбу.Није важна ни држава ни краљ ако ја погинем.
 АВИИ,ЧА,24-3-14

Од богаташких синова нико не ради за шумце.Код њих станују и у госте долазе они из Гестапоа,и они из разних начелства и они лепо са свима све поткупљују и трговине иду.Ни један не помишља да де бави илегалним послом.
М.Милуновић-од немила до недрага стр.112


Оваквих примера милион.Да не помињем неке још црње.
Значи просто већина није хтела прстом да мрдне.То је јасно,то је немогуће побити.Исто је и данас.

[Бенито]

Пример 1- отишли су после пар дана.
Пример 2- написао сам да су боље стојећи често ишли код Недића, или чак још више у колаборацију, тако да ово само потврђује.
Не знам како Ти није јасно да Дража ни по закону, ни по логици гериле није укључивао масе народа у неке велике војне акције, јер би тиме само трошио његову материјалну базу која је била неопходно да се очува зарад статуса гериле коју је водио.
Управо ове депеше о расположењу народа, где се официри жале на народ који је неактиван преовлађују међу депешама, али Ти овде не наводиш одговоре ВК или Чиче лично, где они упозоравају официре да не траже оправдања за своје неделовање и нерад.
Већина народа је била опредељена за четнике, али "страх човеку каља образ често". Људи су се плашили највише због деце, али и због тешко стечене имовине, а неки су и рођени као страшљивци. То је све нормално.
Али, то ни случајно није било као данас. Данас, односно претходних близу пола века, српски народ је васпитаван у недићевској идеологији, и он је то потпуно усвојио. Зато Србин више воли швапски Ауди- Волксваген него брата рођеног.

[Monarhist]

ЈВ је војска и држала се закона, колико год је то могуће у ратним условима. Зна се ко се упетљава у државне послове и на који начин.
Пометњу су уносили комунисти, где год су  појавили, вршећи масовне мобилизације. 
То што је народ седео код куће и гледао своја посла је и требало и било захваљујући управо четницима, који нису дозвољавали да се непозвани уплићу у послове који их се не тичу. То тако и треба да буде. Али то не значи да нису били опредељени. Управо због тога става, већина народа је била уз четнике. А поготово онај део народа где су претходно прошли комунистички бандити и серијске убице, па је тај народ и својим очима видео о коме се ради.
Поготово не треба наседати на приче оних или њихових потомака који су провели 50 година под комунистима, па сад причају "ми нисмо били ни за кога". А после се испостави да су били добровољни домаћини ЈВ за време рата, а јатаци после рата. Тога сам се нагледао толико.


Опредељени на речима а на делу;
 Куда идемо?За чије здравље да гинемо?кад је Босна пуна комуниста и кад сви имају аутоматско  оружје.Ми им нећемо бити ни за ручак.Ја ћу први вратити своју штабну чету,и нећу примити борбу.Није важна ни држава ни краљ ако ја погинем.
 АВИИ,ЧА,24-3-14

Од богаташких синова нико не ради за шумце.Код њих станују и у госте долазе они из Гестапоа,и они из разних начелства и они лепо са свима све поткупљују и трговине иду.Ни један не помишља да де бави илегалним послом.
М.Милуновић-од немила до недрага стр.112


Оваквих примера милион.Да не помињем неке још црње.
Значи просто већина није хтела прстом да мрдне.То је јасно,то је немогуће побити.Исто је и данас.

У Босни и западним српским крајевима је све што је могло да носи пушку било у војци, било ЈВ било партизанима.

[РежисерСтари]

ЈВ је војска и држала се закона, колико год је то могуће у ратним условима. Зна се ко се упетљава у државне послове и на који начин.
Пометњу су уносили комунисти, где год су  појавили, вршећи масовне мобилизације. 
То што је народ седео код куће и гледао своја посла је и требало и било захваљујући управо четницима, који нису дозвољавали да се непозвани уплићу у послове који их се не тичу. То тако и треба да буде. Али то не значи да нису били опредељени. Управо због тога става, већина народа је била уз четнике. А поготово онај део народа где су претходно прошли комунистички бандити и серијске убице, па је тај народ и својим очима видео о коме се ради.
Поготово не треба наседати на приче оних или њихових потомака који су провели 50 година под комунистима, па сад причају "ми нисмо били ни за кога". А после се испостави да су били добровољни домаћини ЈВ за време рата, а јатаци после рата. Тога сам се нагледао толико.


Опредељени на речима а на делу;
 Куда идемо?За чије здравље да гинемо?кад је Босна пуна комуниста и кад сви имају аутоматско  оружје.Ми им нећемо бити ни за ручак.Ја ћу први вратити своју штабну чету,и нећу примити борбу.Није важна ни држава ни краљ ако ја погинем.
 АВИИ,ЧА,24-3-14

Од богаташких синова нико не ради за шумце.Код њих станују и у госте долазе они из Гестапоа,и они из разних начелства и они лепо са свима све поткупљују и трговине иду.Ни један не помишља да де бави илегалним послом.
М.Милуновић-од немила до недрага стр.112


Оваквих примера милион.Да не помињем неке још црње.
Значи просто већина није хтела прстом да мрдне.То је јасно,то је немогуће побити.Исто је и данас.

У Босни и западним српским крајевима је све што је могло да носи пушку било у војци, било ЈВ било партизанима.


Сагласан,али Босна је пакао а у тај пакао Срби из Србије су невољно ишли.То је суштина,није било масовне спремности на жртву.Босна то ти је пре подне сукоб са комунистима ,поподне са усташама увече са Немцима,Србија ни хиљадити део тога.Иста прича 90-тих процентуално 1-2%је хтело у Босну...
Конташ,народ је хтео да продевера што лакше рат,без спремности на жртву.

[РежисерСтари]

Пример 1- отишли су после пар дана.
Пример 2- написао сам да су боље стојећи често ишли код Недића, или чак још више у колаборацију, тако да ово само потврђује.
Не знам како Ти није јасно да Дража ни по закону, ни по логици гериле није укључивао масе народа у неке велике војне акције, јер би тиме само трошио његову материјалну базу која је била неопходно да се очува зарад статуса гериле коју је водио.
Управо ове депеше о расположењу народа, где се официри жале на народ који је неактиван преовлађују међу депешама, али Ти овде не наводиш одговоре ВК или Чиче лично, где они упозоравају официре да не траже оправдања за своје неделовање и нерад.
Већина народа је била опредељена за четнике, али "страх човеку каља образ често". Људи су се плашили највише због деце, али и због тешко стечене имовине, а неки су и рођени као страшљивци. То је све нормално.
Али, то ни случајно није било као данас. Данас, односно претходних близу пола века, српски народ је васпитаван у недићевској идеологији, и он је то потпуно усвојио. Зато Србин више воли швапски Ауди- Волксваген него брата рођеног.

1.Ово је почетак масовног дезертерства у Јвуо,који има размере епидемије у 1944,а исте године у јесен кулминира.Значи,опет иста песма,кад се укључе масе у покрет,масе издају,преокрену ћурак,нису спремне на терет рата,на жртву,мењају страну..Просто,село је тако резоновало посебно од 1943.а град од самог старта.    
 Ко ми изађе из чаршије на моју територију ако га ухватим,биће убијен.Са чаршијом се не може радити.Кад су моји људи похватани и одведени у Краљево,цела шаршија се весели.
авии ча.24-3-12
Ево ово није ни елитни Београд,већ реалан пресек стања у провинцији 1943.и 1944.Већина није хтела ни једне ни друге ни треће,већ је гледала само како да глава остане на рамену.
Још је горе,што Чича наређује другачије,али нижи подређени нису у стању да споведу његове одлуке чак ни силом.НАРОД НЕЋЕ У БОРБУ!!
 Мештани су моје изгинуле војнике,скидали до голе коѕе,и такве остављали....
Авии,ча.7-4-34
Стање код народа не ваља,народ НЕ СЛУША НИЧИЈА НАРЕЂЕЊА!!
Раковић.

Просто,тако је било.