[Митић]

Христос се роди.
Да почнемо са новим трилингом, прилагођеном великом празнику. Прво питање:
Шта је то "врачарски поредак"?

Ваистину се роди!

Можда је у питању поредак везан за грађевинарство, тј. како ће изгледати Врачар.

[Бенито]

Христос се роди.
Да почнемо са новим трилингом, прилагођеном великом празнику. Прво питање:
Шта је то "врачарски поредак"?

Ваистину се роди!

Можда је у питању поредак везан за грађевинарство, тј. како ће изгледати Врачар.

Није. Везано је за политику.

[Митић]

Није. Везано је за политику.

Можда су у питању вишестраначки избори одржани 1990. године.

[Бенито]

Христос се роди.
Да почнемо са новим трилингом, прилагођеном великом празнику. Прво питање:
Шта је то "врачарски поредак"?

Прва владавина кнеза Михаила, обележена протеривањем уставобранитељских првака из Србије и завођењем реда у Србији, борбом одређених обреновићеваца да врате кнеза Милоша на кнежевски трон и мешањем Порте у унутрашње ствари у Србији, завршила се Вучићевом буном и бегом кнеза Михаила Обреновића из Србије.
Када је, под притиском Порте, кнез Михаило дозволио већини уставобранитеља да се врате у Србију, забранио је повратак тројици од њих:Томи Вучићу Перишићу, Милутину Гарашанину и Стојану Симићу. Тако је Вучић постао симбол опозиције према власти Обреновића, јер се до тада сматрало да је противник само кнеза Милоша. 
Вучић је био у Банату и пажљиво је припремио буну. У правом тренутку, прешао је у Смедерево, а онда брзо стигао у Крагујевац и преузео део војске која је имала топове. У сусрет му је кренула војска лојална кнезу Михаилу, али их је Вучић лако поразио на Метином брду, јер је имао топове. Затим је кренуо према Београду. Већина уставобранитеља, за то време, била је, под заштитом турског паше, склоњена у Београдској тврђави. Из ње први излази Аврам Петронијевић, идејни творац Вучићеве буне, и креће у сусрет Вучићу. За то време, кнез Михаило бежи у Београдску тврђаву.
Петронијевић и Вучић срели су се на Врачару. Ту су оформили "Привремено правленије" и састављају акт од 8 тачака које је требало да испуни кнез Михаило, како би они признали његову даљу власт. Кнез Михаило Обреновић тада је сео у чамац и прешао Саву. "Привремено правленије" позива кнеза Александра Карађорђевића да се врати у земљу и условљава своју подршку њему на месту кнеза Србије истим оним актом. Кнез Александар Карађорђевић на то пристаје и постаје кнез Србије. 
Све то време, од доласка Вучићеве војске на Врачар, до доласка кнеза Александра Карађорђевића, "Привремено правленије" налазило се у шаторима на Врачару и ту су доносили своје одлуке. Тако су обреновићевци назвали Уставобранитељски режим поспрдним називом "Врачарски поредак".
Готово сви политичари, од повратка Обреновића на власт, 1858. године, па све док су били на власти, односно у другој половини 19-ог века, како би доказали своју оданост Обреновићима, понављали су често да неће дозволити да се у Србију икад врати "Врачарски поредак". 
Временом је овај израз заборављен, а некада је био изузетно препознатљив у политичком речнику Србије.

[Бенито]

Друго:
Шта је "Врачарски плато"?

[Митић]

Друго:
Шта је "Врачарски плато"?

Простор у Београду на ком се налази Храм Светог Саве.

[Милослав Самарџић]

Друго:
Шта је "Врачарски плато"?

Простор у Београду на ком се налази Храм Светог Саве.

То је данас. Онда је било ниже, мислим даље чак и од Славије (према центру).

[Бенито]

Друго:
Шта је "Врачарски плато"?

Данас је Врачар једна од градских општина, чија је територија знатно сужена суседним територијама градских општина Савски венац, Звездара и Палилула. Некада је Врачар представљао територију Београда ван вароши, која се завршавала спољним зидовима и капијама Београда. Врачар је имао преко 30 мањих или већих брда, од којих су нека била заравњена на свом врху.
Врачарски плато у 19 веку представљао је простор у околини данашње зграде Правног факултета Универзитета у Београду. Преко тог Врачарског платоа стајао је пут за Стамбол. Гледајући из правца Београда, већи део Врачарског платоа налазио се са десне стране пута за Стамбол (данашњег Булевара краља Александра Обреновића). Практично између данашњег Булевара краља Александра Обреновића и данашње Крунске улице. На том простору, још из доба Краљевине Југославије, налазе се велике зграде.
У 19 веку, а поготово раније, ту није било никаквих грађевина, па се са Врачарског платоа доле низ пут Стамболски могла јасно видети Стамбол капија, која се налазила у висини данашње зграде Народног позоришта. Данас је многима тешко замислити такав поглед, због урбанизације у последњих сто година, која је потпуно променила визуру Београда.
На Врачарском платоу, те 1842. године, застала је Вучићева војска. Топови су окренути према Стамбол капији, а иза њих су постављени шатори. У тај главни шатор дошао је и Аврам Петронијевић, идеолог доцнијег уставобранитељског режима. 
Ту је настао "Врачарски поредак".

[пек.]

Која је разлика између средњовековних жупа (и турских нахија из 15.века) и срезова са почетка 19. века, мислим на границе?

[пек.]

Границе између жупа су била брда која одвајају речне сливове, док су реке биле границе између срезова почетком 19. века. Тако је граница између жупе Браничево/нахије Лучица и жупе/нахије Пек ишла по брдима која одвајају слив Млаве и Пека, док је Млава била граница између моравског и рамског среза, а Пек граница између рамског и голубачког среза.

[Милослав Самарџић]

Када су у српску војску први пут уведене пушке?

[Тодоровић]

Када су у српску војску први пут уведене пушке?

За време Карађорђа?

[Милослав Самарџић]

Када су у српску војску први пут уведене пушке?

За време Карађорђа?

Много раније...

[Тодоровић]

Када су у српску војску први пут уведене пушке?

За време Карађорђа?

Много раније...

Да није за време Кочине крајине?