[Капетан]

Читам(гугл) како је под Стаљиновим вођством убијено преко 20 милиона људи и како је највећи убица?

20 милиона од 200? Па шта је то? Цигло 10%.

Никола Пашић је много већи злочинац од Висарионовича.

Под његовим вођством (Пашићевим) у Србији је изгинуло и помрло преко 30% становништва. Око 1,3 милиона од ондашњих 4. Милиона, наравно.

Која је разлика између локалних(Пашић) и светских убица(Стаљин)?

Нашу децу у школама уче да је Пашић био мудар политичар и државник.

[херцеговац]

Просветару,
троцки је 1935. године писао да је 1924. изгубио позиције, а Стаљин преузео у своје руке од тринаесте партијске конференције.

[ПРОСВЕТАР]

Што се тиче Првог светског рата, требало би да знамо тачан број немачких и аустроугарских војника наспрам Русије? Тада је и Бугарска ратовала против Русије, чини ми се и Турска.

Што се тиче индустријализације, то је ипак комунистичка пропаганда. Не заборави да је Русија извела највећи грађевински подухват у 19. веку, а то је транссибирска железница. Имала је она итекако јаку индустрију, у односу на друге земље тога доба, па и војну. Што је важније, имала је боље економске параметре од СССР-а, као што их има свака демократска земља у односу на социјалистичке земље.

Што се тиче ратне производње, треба је упоредити са количином помоћи коју је СССР добио од Америке пре свега, а која је била огромна - хиљаде авиона, тенкова, итд.

Што се тиче Царске Војске туна се слажемо 100%!

Међутим!

Царска Русија је РАЗОРЕНА ИЗНУТРА ЈЕР ЈЕ БИЛА ИЗБУШЕНА МАСОНЕРИЈОМ К'О ШВАЈЦАРСКИ СИРА, тако да је Војска стављена пред свршен чин!

Та Царска Војска је победила и Њемце у Галицији а победа над Јапаном у Јапанском рату јој је на превару одузета, Решетњиков је дао лепу анализу о тим детаљима!

Такође се слажемо у погледу индустријализације, Брка мора да је студирао Столипина који је извео праву револуцију у том домену!

НЕ СЛАЖЕМО СЕ ДА ЈЕ СТОЛИПИНОВА ИНДУСТРИЈСКА РЕВОЛУЦИЈА ПОСЛЕДИЦА НЕКАКАКВЕ "ДЕМОКРАТИЈЕ" ЈЕР ЦАРСКА РУСИЈА ЈЕДНОСТАВНО НИЈЕ БИЛА ДЕМОКРАТСКА ЗЕМЉА, СЛАВА БОГУ!

ДЕМОНОКРАТИЈА И КОМУНО-САТАНИЗАМ ЈЕСУ ДВА ПУТА КА ИСТОМ БЕЗДАНУ!

Димитрије Љотић

Око некој помоћи Америке у авионима и тенковима...хммм...нисмо баш сигурни, али да су помогли са "итд.", то јесу!

Трули Запад је "помогао" Русији баш као и приликом бајаги "интервенције" после јудео-бољшевичке револуције, а да не помињемо како су перфидни Енглези одбили гостопримство Светој Царској Породици јер им је Лихварска Хидра директно запретила, па су тако исти Енглези постали директни саучесници у Цареубиству!

Издали су Цара исто као и Дражу, пфуј, мени се бљује на сам помен некакве демократије!!!

Па пос' Громовник ође наклапа како су Руси разоружавали Четнике и предавали их титовцима, а не каже ко је унапредио титовце у "сааааавезнике", ко их је наоружао и тиме издао правог савезника!

[мунгос]

Просвјетаре, пушти те приче. Солжењицин је то све подробно описао. Док Царска Русија није могла добити помоћ ни у рату (о чем су директно на сваки начин зависили и ови што нијесу хтјели одобрити помоћ!), ови што су је срушили су добивали помоћ и шаком и капом и у рату и у миру.
Према Солжењицину, без стране помоћи, Совјетска унија није би се срушила као кула од карата, крајем 20-их и почетком 30-година!

n total, the US deliveries through Lend-Lease amounted to $11 billion in materials: over 400,000 jeeps and trucks; 12,000 armored vehicles (including 7,000 tanks, about 1,386[26] of which were M3 Lees and 4,102 M4 Shermans);[27] 11,400 aircraft (4,719 of which were Bell P-39 Airacobras)[28] and 1.75 million tons of food.[29]

Roughly 17.5 million tons of military equipment, vehicles, industrial supplies, and food were shipped from the Western Hemisphere to the USSR, 94% coming from the US. For comparison, a total of 22 million tons landed in Europe to supply American forces from January 1942 to May 1945. It has been estimated that American deliveries to the USSR through the Persian Corridor alone were sufficient, by US Army standards, to maintain sixty combat divisions in the line.

[ПРОСВЕТАР]

Предлажем да дискусију наставимо овде, а модератори нек преместе поруке ако их не мрзи. Скретосмо с теме одавно.

Не знам...та тема баш не одговара свему што је изнето ође.

Негооо...да се вратимо на тему.

Интересантно је да је ова парада неке Србске Војске ПРВА ПОСЛЕ ОНЕ ПАРАДЕ С'ЈЕСЕНИ 44-Е, КАД ЈЕ БЕОГРАДОМ ПАРАДИРАЛА ПОСЛЕДЊА ПРАВА СРБСКА ВОЈСКА!

Ево како је то било, па каже:

Протојереј-Ставрофор Матеја Матејић

НЕЗАБОРАВНА МОЛИТВА

08. 10. 1944.

Јесење јутро. Можда последње од лепих. И последње у Отаџбини. Све је спремно. Чека се само команда. А онда у покрет. У неизвесност. Сви још не знају куда ће нас нас наши путеви водити и где ће нас будућност чекати. Но сви знају зашто се иде и сви су спремни да, без колебања, пођу...

Дугачка, змијаста колона, Беспрекоран ред. Озбиљна, препланула лица, већином младићка, понеко скоро детиње. Нема разговора. Мисли, само мисли. И сећања... Тешка.

После толико напора, толико жртви, после толиких гробова, све се оставља. Победа је додељена другом. Буни се у нама све, али очајања нема. Нико од нас не верује да је ово последњи обрачун, да је ово коначна одлука.

Колона се спушта улицом Краља Александра. Правац: мост на Сави. Улице којима пролазимо полупразне су. Људи које сусрећемо суморни су, заплашени, ћутљиви.

Смена... Долазе они које народ не познаје или које само по злу, по немилосрдности зна. Зато се са сумором и стрепњом очекују "ослободиоци", нови господари, нова окупација...

Касније, успут, наилазимо на више пролазника. Има међу њима оних који су за послом. Примећује се да једва чекају да се уклоне. Корак им је брз, нервозан. Поглед уперен у једном правцу, испред себе. Не усуђују се да погледају ни лево ни десно. Очекују да се нешто догоди, нешто непријатно, судбоносно. А плећа им погнута.

Други су изашли да злурадо испрате оне које никад нису волели, јер их никада нису разумели. Изишли су да се добаце погрдом или каменицом. Размилели се пацови који су за цело време борби, добро заклоњени, грицкали по ћошковима и чекали свој час. Не могу да сакрију злурадост. Лешинари, навикнути да полумртвој жртви задају последњи ударац. "Хероји", који наступају када борба престане...

По која увреда лупи јаче, заболи, опече. И јави се жеља да човек узврати. Сада? У овом моменту када душу таласају успомене, када слутња засипа сликама дана који иду и када срце подрхтава пред патњама народа које га очекују? Сада, када се све у нама опрашта са свим драгим, када се мислима обилази сваки гроб, када се неизречени поздрави и непроливене сузе скривају у замагљеним очима? Увређености и љутине нестаје. Остаје само бол, бол због слепила које није излечено, због лудости која није преболела...

А они, који су нас упознали, који су нас схватили, забринути су и жалосни. Притрчи по која старица и, марширајући непрестано уз колону, љуби и благосиља туђе дете. И пита докле ћемо и хоћемо ли се вратити. И када?

Од Техничког факултета почиње песма. Снажна, убедљива, наша песма. Говори много. Не казује све. Певају и они којима се плаче. Певају чак и они који поред колоне иду, жене и деца. Пева се побожно и пркосно. Пева се победнички, јер нико не осећа повлачење као пораз.

Пред мостом последњи опроштаји. Многе мајке су успеле да из далеких села дођу довде пешице. Ишле би и даље, на крај света... И очева много... И непознатих, радозналих, пријатеља и непријатеља...

Последњи загрљаји и прве сузе. А онда ступамо на мост. Многи се осврћу. Грле последње сиве контуре Престонице. Топло и чежњиво. А онда поглед блуди даље... још даље... тамо до села и засеока, до родитељског дома.

На мосту стадосмо. Не знам више да ли по команди или спонтано, инстинктивно. Нешто смо очекивали, наслућивали, нешто нам је недостајало.

"Клекни!"

Никад још не чух овакав глас. И нисам препознао глас свога командира, који сам свакодневно слушао.

Сви смо на коленима. А онда, без команде - јер сви смо знали да смо то ишчекивали, да нам је то недостајало - Кузманов дрхтави, јецајући тенор поче:

"Отче наш... !"

Застаје. А онда ништа. Сигурно и њега нешто гуши. Бори се са собом и са сузама. Као и ми... Бескрајна тишина. Дах нам нестаје. Тачније: устручавамо се да дишемо, јер од сваког даха може постати јецај.

"Иже јеси на небесјех..."

Погледи се сами дижу ка небу и сви осећамо присуство Онога коме смо се у борбама обраћали и у чију заштиту нисмо престали веровати...

"Да свјати сја имја Твоје".

А знамо да ће у нашој земљи од сад псовано бити! Знамо да ће све обесвећено бити.

"Да придет царствије Твоје".

- Чежњиво дрхти Кузманов глас и чежњиво трепере наша срца. Хтели бисмо да то буде сада, овог момента. И чини нам се да је тако близу, на домаку руке, а ипак тако далеко, тако недостижно...

"Да буде твоља Твоја!"

- Дође одмах неко олакшање. Дах се врати. И све постаде јасно, све сношљиво. Нема више ни зашто, ни како, ни докле...Пригрлисмо свој крст с љубављу, јер је то воља Њ е г о в а...

Молитва је завршена. Али још нико не устаје. Не зато што се, можда, чека на команду - она је непотребна - већ зато што су сви погледи управљени ка Престоници, што се сва срца и све мисли опраштају с оним што је тако тешко оставити, ма и за кратко време, ма и за један тренутак. Нико не жели да помути тај тренутак у коме се душе грче од свирепости растанка и напајају вером у неминовни повратак. Сви се устручавају да прекину последње молитве, које, непрелећући преко усана, директно из душе излећу ка трону Творца...

А онда, опет спонтано и без команде, прибрани, но озбиљни, у тренутку једном сазрели, кренули смо напред... у туђе земље и мучне дане, са сазнањем да нисмо побеђени и с непоколебљивом вером у повратак.

[херцеговац]

Рекох ти већ,
не можеш се играти са ђаволом и остати чист. Ниси јасан када се позиваш на Хришћанске идеале, а оправдаваш зло јер је мање од оног другог у овом случају јеврејско-бољшевичка линија Лењина.

Да ли ти је јасно? Или си са Истином или са нечастивим!

Ту нема релативизације.

[ПРОСВЕТАР]

Просвјетаре, пушти те приче. Солжењицин је то све подробно описао....

Ја...Солжењицин је све то "подробно описивао" док није приспео 'вамо и схватио ђе је дошао!

Онда кад је почео да лаје и постао незгодан само су га скрајнули тамо у Вермонт, (био, вид'о) па се ни слово није чуло од њега док се није вратио у Русију, многи су мислили да је умро!

Збиља, кол'ко си ти на Трулом Западу, а и тај твој Рус који не воли "Путлера"?

Сећамо се и ми како смо жудели за Западом тамо под титином окупацијом оне давне '74-е године, и како смо другачију песму почели временом да певамо!

Пушти ти те приче и Ротшилдовску пропаганду! Бре, за њега и његове Гебелс је био "маљи деца"!

[херцеговац]

Какве везе има то што је Солжењицин схватио шта је запад са стварним стањем у комунистичком СССР-у?

[мунгос]

Ово је симптоматично. Милошевић је био крив за све, а сада Путин је исто крив за све што се догађа у Украјини.

То нијесам написао ја, него брат Рус, добровољац, бивши официр и један од најписменији и најинтелигентнији људи које знадем. То је његово виђење. Исти има боље разумјевање рата деведесетих код нас, него 99.9% Срба.

Наравно да нико не тврди да је у Царкој Русији све било добро а у Совјетији све лоше. Да је све ваљало у Царској Русији, не би је тај смрад и људски отпад ни срушио нити би икад дошао на власт.

Разлог зашто је Русија пропала у Првом свј. рату је био тај што су Германи били јаки (јачи од свакога појединачно и Енглеза и Француза и Руса). Индустијски и војно јачи. Али и поред тога, Русија је имала унутрашње проблеме. Неколико пута до тада је већ покушана револуција. Слабост Царске Русије, у сред рата, довели су до тога до чега су довели.

Према њемачким ђенералима, Руси су им задали више муке него и Енглези и Французи заједно.
Роварење изнутра, поткопавање изнутра на свакоме кораку, довело је до колапса руске војске. Зашто то није био случај са ДСР? Није, јер је унутрашња ситуација била скроз под контролом комунистичке власти.
Руси не би ни у ПСР прошли онако како су прошли да није било проблема изнутра. Такође је истина да су Њемци својим поступцима довели до тога да Руси на њих гледају као на горег непријатеља од Совјета. Итекако. Неки њемачки ђенерали су о томе писали, да је то највећа њемачка грешка у рату и да су због тога изгубили рат.

Превиђаш неколико ствари. На Западу за вријеме ПСР је био рововски рат, тиме је требало и више војске, док је на Истоку, био маневарски у највећем дијелу.

Нико заиста демантује да је немачка армија била тактички најбоља и она најбоље наоружана.

Била је то у оба свјетска рата. То није спорно. Један на један, и војнички и индустријски, могли су поразити и Русе и Енглезе и Французе.

Руска царска војска се нешто издржала против аустријске, док против једне мањине немачке војске изгубила, док против тада највеће икад виђене на свету ратне машинерије Црвена Армија је после неодмеривог пожртвовања на крају изашла као победница.
Зашто то? По мени јер су Совјети тада имали тенкове Т-34, каћуше, Штормовике, ППШ-е...јер су имали челичане, хидроелетране, металургијске и механичке индустрије, имали су тешку индустрију коју је управо Стаљин исфорсирао крајем 20-их, 30-их година.

Не само да се "нешто држала" него замало није узела и Пешту и Вијену. Да није било помоћи Њемаца, избацили би Аустро-Угарску из рата. Брусилова офанзива, поред свих недостатака, нанијела је Аустро-Угарској такав ударац од којег се до краја рата није опоравила и без Њемаца није била способна да сама води рат. Царска Русија је тад направила прву јуришну пушку "Автомат Федорова", Мосин-Наган је једна од највише произвођени пушака у историји свијета ("Калашњиков" Царске Русије), прва у свијету модерна ручна бомба итд.

Стаљин је наметнуо план о тешкој индустрији у дуелу против Бухарина, који је био „миљеник партије“ и који се залагао за сложни развој пивреде и да се као прва развије пољопривреда. Њега је Стаљин поразио и елиминисао. Да је победио Бухарин, највероватније не би дошло до гладоморства и имало би хране у бувљацима и читав низ других производа а не би имало ни довољно челика, ни тешке механике, нити довољно наоружања захваљујући коме је Совјетски Савез идржао у Другом светском рату.

И Царска Русија би то исто, вјероватно још боље, направила.

Па можете рећи:
совјетски тенкови нису имали радио-везе,
тенкисти нису били увежбани,
Стаљин је чисткама ослабио официрски кадар Црвене Армије,
совјетски официри су били изабрани партијским заслугама...
све је то тачно, али Совјети су имали толико тенкова да су их могли и проћердати...

Колко је америчка помоћ ту њима ваљала? Ту помоћ Царска Русија није имала.

---

Просвјетаре, добро познајем проблеме Запада, али то и даље не значи да нијесам свјестан проблема Истока.
Ђаво или враг, иста ствар.
Солжењицин је о томе писао у Русији, нешто пред смрт. Као мајор Црвене Армије, ухапшен је у Берлину и отјеран у Сибир. Па ако је ико мјеродаван да о томе пише, то је био Солжењицин.

[херцеговац]

Мунгосе,
друг Просветар у класичном спину на гавран је црн, одговара, али гачак је црњи!

[мунгос]

Ма разумијем ја шта он пише. И доста тога стоји. Али! Чим се загребе по површини? Не мере се бити и за Царску Русију и за СССР, и за Цара и за Стаљина.
То је неспојиво.
Руси су били увијек велики народ и њихова земља је увијек била сила. Просвјетар замјера Брозу оно што је његов режим радио Србима - а онда, исто то (и далеко, далеко горе!), што је Бркати Бонапарта радио Русима - БРАНИ!
Не мере тако!
Русија би данас била она ПРАВА РУСИЈА и права сила, ПРАВОСЛАВНА И СЛОВЕНСКА, какву сви прижељкујемо, без Совјета, Бркатог Бонапарте, сифилистичара Лењина и сл. протува.

[Равногорац]

Ма разумијем ја шта он пише. И доста тога стоји. Али! Чим се загребе по површини? Не мере се бити и за Царску Русију и за СССР, и за Цара и за Стаљина.
То је неспојиво.
Руси су били увијек велики народ и њихова земља је увијек била сила. Просвјетар замјера Брозу оно што је његов режим радио Србима - а онда, исто то (и далеко, далеко горе!), што је Бркати Бонапарта радио Русима - БРАНИ!
Не мере тако!
Русија би данас била она ПРАВА РУСИЈА и права сила, ПРАВОСЛАВНА И СЛОВЕНСКА, какву сви прижељкујемо, без Совјета, Бркатог Бонапарте, сифилистичара Лењина и сл. протува.

Слажем се у потпуности

[дибидусрус]

Стаљин држи неславан рекорд као највећи убица у историји човечанства а овде се слави, јер је "пре свега био антисемита".

Чини ми се да је био други, иза Мао Це Тунга, а пре свега је ипак био антирус.
Славе га јер је комунистичка пропаганда била снажна у дугом периоду.

Што се тиче Русије и Стаљина, неће бити све тако како пишете, уколико нисте живели у Русији и, рецимо 5-6 година сваки дан с људима коју су активно радили у стаљиново време.Архиви су у Русији.

[ПРОСВЕТАР]

Мунгосе,
друг Просветар у класичном спину на гавран је црн, одговара, али гачак је црњи!

Ја....само што то јаче црнило реченог гачка за остатак од остатака мученичког Србског Народа практично значи не само физичко него и духовно изгибеније и коначно затирање!

Ми дакле преферирамо икономију и поуку наших Православних Отаца, међу којима је и један Светац, Свети Лука Војно-Јасењицки, од јалове јуродивости нашег 'ерцеговца који је ето спреман да жртвује и Истину зарад добро пласиране досетке!

Да само подсетимо дакле цењене дискуте ође да речи доктора Црквене историје, Митрополита Петроградског и Ладошког Јована (Сничева), недвосмислено потврђују да је Стаљин временом постао заштитник, а не прогонитељ Цркве, што се види и из његовог знаменитог дела “Руска симфонија”, ђе дословце каже:

Истински садржај идеолошког рада са масама оштро и принципијелно је измењен, добијајући несумњиве национално-патриотске црте. Овде треба одати дужно признање Стаљину – ревидирање је вршено одлучно и свесно је усмерено у свим областима: од културно историјске, до религиозне.

Дакле, признање Стаљину не истиче ође најбезначајнији међу мирјанима Руске Цркве, неки тамо ПРОСВЕТАР, него доктор црквене историје и можда најомиљенији Руски Владика друге половине двадесетог века.

Да наведемо још и отрежњујуће речи Протојереја Александра Васкина који каже:

Конзервативно национално-патриотско духовенство и мирјанство морају бити захвални Ј.В. Стаљину:

1. због судбоносних Помесних Сабора РПЦ 1943 и 1945. године,
   
   
2. због обнављања Патријаршије,
   
   
3. због његове одлучне борбе са политичком и духовном агресијом и прозелитизмом римокатолика,
   
   
4. због јаче осуде папизма са догматске тачке гледишта,
   
   
5. због сламања покушаја да се РПЦ увуче у Светски Савет Цркава,
   
   
6. због ликвидирања Брестске црквене уније из 1596. године која је укинута 1946. године на Сабору у Љвову,
   
   
7. због преодољења унутрашњих раскола и шизми,
   
   
8. због победе над антихришћанским и русофобним троцкизмом.
   

На крају да наведемо имена само неколицине истакнутих Православних Архијереја који су се усудили да, по мишљењу ревносних дискута овдашњих, "величају Стаљина", па каже:

1. Патријарх Сергиј (Старогородски),
   
2. Патријарх Алексеј (Симанов),
   
3. Митрополит Николај (Јарушевич),
   
4. Архиепископ Свети Лука Војно-Јасењицки,
   
5. Митрополит Венијамин Федченков (био у Врангеловој Армији!),
   
6. Патријарх Александријски и целе Африке Христофор,
   
7. Патријарх Антиохијски Александар,
   
8. Митрполит Ливански Илија (Карам),
   
9. Митрополит Нестор (Анисимов),
   
10. Митрополит Петроградски Јован (Сничев),
    
11. Митрополит Далекоисточни Венијамин (Пушкар)
    

Толико дакле о делу гаврана којим је исти бар покушао да се искупи за своје грехе.

Међутим!

О деловању гачка, србоубице првог до Анте Павелића, немамо ништа до немог сведочења стотина хиљада неопојених плитких гробова под стамбеним насељима и стадионима диљем земље Србије, као и невидљиво духовно гробље које је за собом оставио!