[Милослав Самарџић]

Не треба то узимати здраво за готово. Па Баћовић је хтио одустати од одласка у Далмацију и више пута пријетио да ће се вратити самоиницијативно, јер не иду Црногорци.
Сад само стање на терену би прије био проблем лични сукоба између њега и Ђујића, него ли проблема саме војске, било Далматинаца или Херцеговаца. Богдан Болта и други четнички писци се на то осврћу - иако Баћовић наводи негативне ствари о Далматинцима, Далматинци су имали највише погинули у тим заједничким операцијама.

Било како било, знам једно сасвим сигурно, а то је да су старији људи у Лици и Далмацији имали само најбоље ријечи и ријечи највеће хвале за Херцеговце.

Остојићево командовање из Калиновика је неоправдано, али ипак мислим да не би помогло ни да је био на најистуренијем положају. Једноставно квалитет и квантитет снага је био недовољан да се успјешно изврши оно што је замишљено.

Баћовић јесте био хвалисавац али јасно је да се у Далмацији није затекла она слика које у депешама представљена Врховној команди.

Што се тиче Црногораца, они су посебна прича.

А што се тиче Остојића и Калиновика, сигурно је да би нормланије било да је водио операције на лицу места, јер се из приложеног види да су његове командне депеше касниле некада и по два дана иако се ситуација мењала у другом делу операција из сата у сат. Слажем се да се замишљена операција са превиђеним снагама није могла извести, међутим примећујем и једну дозу потцењивања партизана. Док Баћовић и Јевђевић у тзв. "Бихаћкој републици" лоцирају између 20 и 25 хиљада снага, Остојић каже да их нема више од 5 хиљада. Такође ако погледамо први део операције, стиће се утисак да Остојић води рутинску операцију чишћења терена, сматрајући да ће то ићи олако, да би одједном цела ствар попримила драматичан ток за јединице под његовом командом.

Цела ствар иде ка томе да је било великих пропуста у командовању али да исти нису кажњавани и максимално су толерисани. Дисциплина је вршена над обичним војницима или најнижим официрима. А такође и нетрепељивост између високих командних лица је више него видљива, те је и то морало да утиче на дисциплину и морал у војсци.

Свега је било, али суштина је у томе да је Дража гонио комунисте од Србије до Бихаћа, ишавши лично до Херцеговине. Та суштина некако свима измиче. А замислите да је било обратно, колико би они филмова снимили.
Дакле, уместо да се тако описује ток догађаја, измишља се прича о Титовом мудром одласку преко Дрине, и Дражином немудром останку на овој страни Дрине (мада је, кажем, ишао до Херцеговине).
Онда прича о четничкој статичности и партизанској покретљивости (мада је партизанска покретљивост била на силу, а четници су, дакле, својом вољом ишли за њима).
Итд.

[Бенито]

Уклапало им се у филм Козара- Бранка Бауера.

[Мргуд]

Не треба то узимати здраво за готово. Па Баћовић је хтио одустати од одласка у Далмацију и више пута пријетио да ће се вратити самоиницијативно, јер не иду Црногорци.
Сад само стање на терену би прије био проблем лични сукоба између њега и Ђујића, него ли проблема саме војске, било Далматинаца или Херцеговаца. Богдан Болта и други четнички писци се на то осврћу - иако Баћовић наводи негативне ствари о Далматинцима, Далматинци су имали највише погинули у тим заједничким операцијама.

Било како било, знам једно сасвим сигурно, а то је да су старији људи у Лици и Далмацији имали само најбоље ријечи и ријечи највеће хвале за Херцеговце.

Остојићево командовање из Калиновика је неоправдано, али ипак мислим да не би помогло ни да је био на најистуренијем положају. Једноставно квалитет и квантитет снага је био недовољан да се успјешно изврши оно што је замишљено.

Баћовић јесте био хвалисавац али јасно је да се у Далмацији није затекла она слика које у депешама представљена Врховној команди.

Што се тиче Црногораца, они су посебна прича.

А што се тиче Остојића и Калиновика, сигурно је да би нормланије било да је водио операције на лицу места, јер се из приложеног види да су његове командне депеше касниле некада и по два дана иако се ситуација мењала у другом делу операција из сата у сат. Слажем се да се замишљена операција са превиђеним снагама није могла извести, међутим примећујем и једну дозу потцењивања партизана. Док Баћовић и Јевђевић у тзв. "Бихаћкој републици" лоцирају између 20 и 25 хиљада снага, Остојић каже да их нема више од 5 хиљада. Такође ако погледамо први део операције, стиће се утисак да Остојић води рутинску операцију чишћења терена, сматрајући да ће то ићи олако, да би одједном цела ствар попримила драматичан ток за јединице под његовом командом.

Цела ствар иде ка томе да је било великих пропуста у командовању али да исти нису кажњавани и максимално су толерисани. Дисциплина је вршена над обичним војницима или најнижим официрима. А такође и нетрепељивост између високих командних лица је више него видљива, те је и то морало да утиче на дисциплину и морал у војсци.

Свега је било, али суштина је у томе да је Дража гонио комунисте од Србије до Бихаћа, ишавши лично до Херцеговине. Та суштина некако свима измиче. А замислите да је било обратно, колико би они филмова снимили.
Дакле, уместо да се тако описује ток догађаја, измишља се прича о Титовом мудром одласку преко Дрине, и Дражином немудром останку на овој страни Дрине (мада је, кажем, ишао до Херцеговине).
Онда прича о четничкој статичности и партизанској покретљивости (мада је партизанска покретљивост била на силу, а четници су, дакле, својом вољом ишли за њима).
Итд.

То је тачно али ја не пишем о томе, него о мањку или чак одсутности дисциплине и немоћи (или нехтјењу) Врховне команде да то доведе у ред.

[Милослав Самарџић]

Свакако немоћ. Како би ти то довео у ред, стотине километара раздаљине, у беспућу, а безброј непријатеља около?
Имам једно поглавље ''Питање дисциплине'', у Дражи 5 чини ми се, да ли си прочитао?
Дакле шта се може учинити у тим условима и како је то учинио Дража.
На другим местима у књизи има како је то учинио Тито.

[Бенито]

Шта би са оном делом око Динчићевог текста у вези потапања немачких бродова код Прахова? Да ли је било неке нове расправе у вези тога или је замрла прича?

[Мргуд]

Свакако немоћ. Како би ти то довео у ред, стотине километара раздаљине, у беспућу, а безброј непријатеља около?
Имам једно поглавље ''Питање дисциплине'', у Дражи 5 чини ми се, да ли си прочитао?
Дакле шта се може учинити у тим условима и како је то учинио Дража.
На другим местима у књизи има како је то учинио Тито.

Нисам то читао али потрудићу се да прочитам.

Али оно што ми се чини у условима шта је могло да се учини је да се те личности и те јединице не стављају формално под команду ЈВуО, ако Дража реално није имао контролу над њима. То ми је онако баш грешка у корацима јер драже ми је 10 људи под контролом, него 25 на папиру без контроле.

[Милослав Самарџић]

Шта би са оном делом око Динчићевог текста у вези потапања немачких бродова код Прахова? Да ли је било неке нове расправе у вези тога или је замрла прича?

Мислим са није било.

[Милослав Самарџић]

Свакако немоћ. Како би ти то довео у ред, стотине километара раздаљине, у беспућу, а безброј непријатеља около?
Имам једно поглавље ''Питање дисциплине'', у Дражи 5 чини ми се, да ли си прочитао?
Дакле шта се може учинити у тим условима и како је то учинио Дража.
На другим местима у књизи има како је то учинио Тито.

Нисам то читао али потрудићу се да прочитам.

Али оно што ми се чини у условима шта је могло да се учини је да се те личности и те јединице не стављају формално под команду ЈВуО, ако Дража реално није имао контролу над њима. То ми је онако баш грешка у корацима јер драже ми је 10 људи под контролом, него 25 на папиру без контроле.

Теоретски, да, али практично, не можеш оставити удаљене крајеве на милост и немилост непријатељима, него у постојећим околностима мораш учинити што више.

[ватхра]

Шта је очигледно, да је ишао из Бронзаног Мајдана на Козару, и то заједно са усташама?

Самарџићу,
не правите се наивни. Напад на Бронзани мајдан је био у склопу немачке операције против партизанских снага. Немачки документ јасно наводи коју територију нападају.

---

Шта би са оном делом око Динчићевог текста у вези потапања немачких бродова код Прахова? Да ли је било неке нове расправе у вези тога или је замрла прича?

И мене занима онај четнички ултиматум Хитлеру, шта се са тим десило.

[Мргуд]

Напад на Бронзани мајдан је био у склопу немачке операције против партизанских снага. Немачки документ јасно наводи коју територију нападају.

Нисам баш упућен око те операције на Козари па не могу ништа да искључим али мало ми нереално делује да су Немци нападали партизане на Бронзаном мајдану јер би то значило да су се партизани лоцирали на територији где би се нашли опкољени са стране Бања Луке (где су биле усташе и Немци) и са стране Мањаче где су били четници. Мало ми то делује нереално.

Теоретски, да, али практично, не можеш оставити удаљене крајеве на милост и немилост непријатељима, него у постојећим околностима мораш учинити што више

.

Реално гледано Дреновић је спасао Србе на Мањачи од усташког покоља. Међутим, он би то урадио и да га Дража није формално ставио под своју команду, а самим тим и донео себи проблем јер је Дреновић имао контакте са Немцима и усташама. Контакти са тим удаљеним крајевима могли су да се одржавају и без тога да се те јединице стављају под команду Михаиловића.
Мислим да се ту пре свега радило о жељи Драже и његових сарадника (веровато и владе у Лондону) да оправдају оно ЈВуО јер је ради тога било неопходно да се стави што више јединице на што ширем подручју под команду барем на папиру.

[voja_88]

Ako je Drenović učestvovao u napadu na Kozaru,može li neko detaljnije da opiše dejstvo tih jedinica,ili ima li uopšte neki nemački dokument koji detaljno opisuje dejstvo četničkih jedinica tokom ofanzive na Kozaru,tj.ako ih je uopšte i bilo?Koliki je broj vojnika bio,koja jedinica,koji je bio njihov zadatak,pravac delovanja,na kojim mestima su vodili borbe sa partizanskim jedinicama,redosled dogadjaja u kojima su oni učestvovali,koliki je bio gubitak četnika?

[Николај]

Колико разумем, четници имају задатак да спрече извлачење комуниста са Козаре ка Бањалуци, а не да надиру на Козару. У документу се називају "групом за блокирање, запречавање".

[Милослав Самарџић]

Шта је очигледно, да је ишао из Бронзаног Мајдана на Козару, и то заједно са усташама?

Самарџићу,
не правите се наивни. Напад на Бронзани мајдан је био у склопу немачке операције против партизанских снага. Немачки документ јасно наводи коју територију нападају.

Знао сам.
Један детаљ из немачког плана је доказ да су четници са све усташама нападали партизане на Козари, док сте раније рекли да пет немачких извештаја са терена, дакле не планова, да се партизани боре ''раме уз раме'' са усташама против четника у Источној Босни - нису доказ да се то десило!
Па после кажете да нисте комуниста.

[Милослав Самарџић]

Напад на Бронзани мајдан је био у склопу немачке операције против партизанских снага. Немачки документ јасно наводи коју територију нападају.

Нисам баш упућен око те операције на Козари па не могу ништа да искључим али мало ми нереално делује да су Немци нападали партизане на Бронзаном мајдану јер би то значило да су се партизани лоцирали на територији где би се нашли опкољени са стране Бања Луке (где су биле усташе и Немци) и са стране Мањаче где су били четници. Мало ми то делује нереално.

Теоретски, да, али практично, не можеш оставити удаљене крајеве на милост и немилост непријатељима, него у постојећим околностима мораш учинити што више

.

Реално гледано Дреновић је спасао Србе на Мањачи од усташког покоља. Међутим, он би то урадио и да га Дража није формално ставио под своју команду, а самим тим и донео себи проблем јер је Дреновић имао контакте са Немцима и усташама. Контакти са тим удаљеним крајевима могли су да се одржавају и без тога да се те јединице стављају под команду Михаиловића.
Мислим да се ту пре свега радило о жељи Драже и његових сарадника (веровато и владе у Лондону) да оправдају оно ЈВуО јер је ради тога било неопходно да се стави што више јединице на што ширем подручју под команду барем на папиру.

То што је имао контакте са усташама била је оно што се каже колатерална штета. Он је у ствари имао контакте са цивилним органима НДХ и са домобранима. У неким приликама се ту задесио по неки усташа. Али цела та дипломатска активност Босанских четничких одреда није укључивала усташе и са њима није било споразума, а споразуми са домобранима и цивилном управом нису обухватали усташе.
Из докумената се не види да ширење покрета има везе са тиме. Још од лета 1941. Дража је слао људе што даље на запад, али, они просто нису стизали. Врањешевићева група официра и подофицира путовала је негде око пола године и половина је успут изгинула.