Препоручујем да ово прочитају сви, посебно Срби из расејања
Драгослав Бокан
Питање пријатеља:
"Можда би од користи могла бити идеја из филма 'Балканска правила', а то је, за почетак, увезати пар богатих (јако богатих) људи... Ослонац нека буде Русија, а не Грчка као у филму, а онда: ДА МИ КРЕИРАМО БУДУЋНОСТ, А НЕ ОНА НАС?..."
Мој одговор:
01.
"Балканска правила" говоре ИСКЉУЧИВО о увезивању људи у овдашњу Службу (УДБУ, ДБ, БИУ). Само о томе...
И то је, на нашу жалост, једина реалност Србије, и јуче и данас (а бојим се - и сутра и прекосутра, све док коначно не нестанемо).
Повезивање већ најмоћнијих завереника-обавештајаца & цинкароша у сврхе тотално супротне отаџбинским српским интересима (под удбашком паролом: "ко није с нама тај је против нас!" и кобним додатком: "ако нас газе странци, е онда ћемо ми газити домаће пеотивнике!").
02.
То да ИКО БОГАТ У СРБИЈИ ДА МА ШТА ЗА НЕШТО ИЗА ЧЕГА ВЕЋ НЕ СТОЈИ МОЋ (режим, стране Службе...) И ДА ПРИТОМ РИЗИКУЈЕ НЕШТО?! То је апсолутно немогуће, ни на нивоу службених кола или просторија, а камоли ошта озбиљније. Можда повремено плаћање ручка или вечере, неконкретно тапшање по рамену и која усмена похвала - али ништа више од тога.
03.
И са нашом неорганизованом, деморалисаном, унапред "вечно разочараном" и "неповерљивом" дијаспором је сличан случај.
Након некадашњих (поприлично давних) разочарења у свој одабир оних са наше друштвен-политичке сцене које ће (веома скромно, у поређењу са, рецимо, хрватском или ма којом другом емиграцијом) подржавати - они су потпуно одустали од тако нечег и кад је реч о подршци и помагању: држе се својих рођака, ужег завичаја, у медијима промовисаних хуманитарних акција и (најчешће) помоћи Цркви.
И то је то.
04.
На питање о престанку свог учествовања у друштвеном (не само политичком) животу, они најчешће имају две типсе примедбе и један обавезни коментар.
Примедба (и питање) број један:
"Па зар се од нас само новац тражи, као да ми не можемо и другачије да помогнемо?"
Ту наша браћа из емиграције и са неке далеке стране безразложно "бркају лончиће", јер српској дијаспори овдашњи РЕЖИМ не даје шансу да другачије учествује, пошто само режим овде апсолутно све држи у својим рукама.
Такође, не треба да Срби из дијаспоре дају свој тешко зарађени новац некоме због њега (па да се онда осећају злоупотребљено), већ треба да својски учествују у заједничком пројекту, где на себе сав ризик оваквог супротстављања режиму треба да преузму они које дијаспора сама и слободно изабере. Важно је разумети да средстава и услова за озбиљну опозициону причу - наравно, ван иностраних и тајкунских интереса & глумљења "опозиције" за рачун власти - не може овде да буде, јер се режимски инструисана и усмерена "финансијска контрола" посебне врсте по задатку устремљује на све могуће финансијере у земљи и уништава им, с лакоћом, и фирме и посао.
Зато је једини могући канал практичног функционисања ма чега независног и српског - онај преко наше дијаспоре.
Њима ни премијер, ни министри, ни полиција, ни председник, ни полукриминална "елита" моћи садашње Србије - не могу ништа.
Примедба (и питање) број два:
"Па кога да подржимо у Србији кад су сви или безлични, или недовољно српски, или незанимљиви, или потрошени, или лакоми, или сумњиви, или безвезни...?
Ова вечна примедба не стоји, јер је ствар у томе да пар наших озбиљних људи из предела "тамо далеко" погледа на све нас овде, не само на кроз медије понуђене "политичаре" и "активисте", и да онда слободно изаберу (као на аудицији) ПО ЊИМА НАЈБОЉЕ МЕЂУ НАМА, и онда те тако изабране братски прихвате и стварно подрже у ма каквом за Србију важном пројекту (па то и не била политика).
Треба да једном коначно сами изаберу и заједно са овако изабранима крену у помоћ посусталој српској причи. А ако су претходно имали лоша искуства, ништа страшно - то постоји и у браковима, па се људи поново жене и с надом опет крећу испочетка (баш као и у послу, рату, спорту... и у свим другим областима живота).
Обавезни (уобичајени) коментар:
"Сви су они исти, ти политичари у Србији, као да их је један отац правио: заводљиви, а онда оду неким својим, личним и само за њих добрим путем!"
То је, по мени, само дефиниција ДБ-овске гарнитуре овдашњих политиканата, с једне стране, и недовољно пажљивог и квалитетног избора својих сарадника у Србији, са друге. Ништа више од тога.
Па кад се тражи и одговарајући сарадник у послу, иста је ствар и идентичан проблем: добрих и способних има, али их ваља наћи (не падају с крушке и не налазе се на улици).
05.
Било како било, као и у Србији, увек желе да реално помогну они који не могу и за то немају (материјалних) услова.
Они други уместо разлога траже оправдање (најчешће наводећи како смо "сами криви за своју судбину, јер бирамо најгоре на изборима", што је "тачно" исто колико и бесмислене контра-оптужбе с ове стране да су наши сународници из дијаспоре наводно "криви што смо бомбардовани" од стране земаља у којима мирно живе и раде, и што су тамо у то време владали Бил Клинтон, Тони Блер... и слични антисрпски настројени државници).
06.
А, у ствари, не постојимо као раздвојене групе "ми овде" и "они тамо", баш као што је бесмислено олако и кобно међусобно раздвајати Србе из Шумадије, Војводине, Црне Горе, Херцеговине, Лике...
07.
Србија је у тешком стању и и великој кризи. И свако треба ДА НАЂЕ НАЧИН ДА ПОМОГНЕ СВОЈОЈ ОТАЏБИНИ КОЛИКО ГОД И КАКО ГОД МОЖЕ, УМЕ И ЗНА.
Свако од нас без разлике.
08.
Родољубље у практичном смислу речи је ЗАДАТАК (а не "добра воља" и носталгични "хоби" у слободно време) за сваког од нас подједнако, без обзира где живи.
09.
Велика је ово, тешка и осетљива тема.
Мени је жао што нисам био у прилици да урадим много више и будем кориснији због сувише ограниченог деловања и премалих медијских мегафона пред собом.
Шта да се ради.
10.
Борба још увек траје!