[Милослав Самарџић]

Хоће ли у скупштини остати у коалицији?

Колико знам, хоће.

[Бенито]

Написах ли на форуму или ти рекох да нема шансе да Двери и Санду пусте да уђу у скупштину?

[Vlad Alekš]

Како мислиш да Маћедонија припадне Србији? Да се припоји Србији?

Да.

Дакле питаш да ли то треба или не треба да буде.
Што се тиче Савета Двери, није се причало о томе.
А шта ти мислиш, да ли треба?

Побогу Самарџућу зашто тако чудно реагујеш? Као да сам те питао да ли Уругвај треба да се припоји Србији. Или Квебек. Или Тибет.
Наравно да мислим да вардарска Маћедонија треба да се припоји Србији.

---

Колико паметних ствари човек овде може да прочита, то је чудо једно.

Хвала на комплименту.

---

Самарџићу, честитам ти на дефлорисању цензуса.
А сада да наставимо са нашим питалицама. Да ли постоји континуитет идеја и духа између неке српске странке из прошлости и Двери? У Демократској странци је некада било доста свештеника. Шта мислиш зашто се у данашње време свештеници не баве политиком? И конкретно - зашто се масовније не ангажују у Дверима?

[Милослав Самарџић]

Побогу Самарџућу зашто тако чудно реагујеш? Као да сам те питао да ли Уругвај треба да се припоји Србији. Или Квебек. Или Тибет.
Наравно да мислим да вардарска Маћедонија треба да се припоји Србији.

Побогу Влад, то није чудно, већ политички.
Поставио си тему као да сам ја неки политичар сада, што сам схватио да морам нешто закукуљено и замумуљено. Значи, прошао сам испит?
Али ван све шале, тако како си ме питао, у контексту наслова теме, одговор који желиш испао би као заговарање агресије од стране једне парламентарне странке на једну државу.
А начин за то што хоћеш је следећи: референдум код нас да ли то желимо и референдум код њих да ли то желе.
Из коментара других дискутаната види се да би ти референдуми били бесмислени.
Као што би били бесмислени и за Републику Српску, само из обратних разлога. Мада то наравно не значи да их треба прескочити.
Него, јел си гледао Пашићеве јавне наступе пре 1912. године? Јел си видео да нигде не помиње никакво припајање, него само говори о добросуседским односима. Са Турском.
Изгледа да се радикалска политика сада више тумачи по Шешељу, него по Пашићу. А Пашић је сушта супротност Шешељу, од тога да је много мање причао, па даље редом.
Ово о Пашићу не напомињем због Македоније, него у принципу.

Да ли постоји континуитет идеја и духа између неке српске странке из прошлости и Двери? У Демократској странци је некада било доста свештеника. Шта мислиш зашто се у данашње време свештеници не баве политиком? И конкретно - зашто се масовније не ангажују у Дверима?

Што се тиче континуитета, за мене су најбољи политичари некада Пашић и Стојадиновић. За Двери, не знам, нисам никога питао. Изгледа ми да су то свима у принципу радикали.
Не знам шта да ти кажем у вези свештеника.

[мунгос]

Пашић је био као крава која да 10 литара мљека па се ритне и све пролије.
Увијек је гледао најприје себе, па своју странку, па тек онда остало (Србе и српске интересе). Много шта се има замјерити њему.
Мада поред онога глупака Александра, питање је колко би и он могао учинити да му није попуштао зарад положаја....

Пашић се надао да ће посље рата бити главни, а онда је одма добио ногу у дупе.

[Vlad Alekš]

Пашић је био као крава која да 10 литара мљека па се ритне и све пролије.
Увијек је гледао најприје себе, па своју странку, па тек онда остало (Србе и српске интересе). Много шта се има замјерити њему.
Мада поред онога глупака Александра, питање је колко би и он могао учинити да му није попуштао зарад положаја....

Пашић се надао да ће посље рата бити главни, а онда је одма добио ногу у дупе.

Ко је по теби био најбољи српски политичар?

---

Побогу Самарџућу зашто тако чудно реагујеш? Као да сам те питао да ли Уругвај треба да се припоји Србији. Или Квебек. Или Тибет.
Наравно да мислим да вардарска Маћедонија треба да се припоји Србији.

Побогу Влад, то није чудно, већ политички.
Поставио си тему као да сам ја неки политичар сада, што сам схватио да морам нешто закукуљено и замумуљено. Значи, прошао сам испит?
Али ван све шале, тако како си ме питао, у контексту наслова теме, одговор који желиш испао би као заговарање агресије од стране једне парламентарне странке на једну државу.

Прошао си испит.
Ја ти постављам питања, као традиционални гласач Двери имам много недоумица, и логично је да ту има свакавих питања. Па и оних шкакљивих. На теби је да процениш какав одговор треба да дајеш на таква питања, разуме се.

[Милослав Самарџић]

Хвала.
Да, баш сам и ја то хтео да питам Мунгоса...

[Vlad Alekš]

Него, јел си гледао Пашићеве јавне наступе пре 1912. године? Јел си видео да нигде не помиње никакво припајање, него само говори о добросуседским односима. Са Турском.
Изгледа да се радикалска политика сада више тумачи по Шешељу, него по Пашићу. А Пашић је сушта супротност Шешељу, од тога да је много мање причао, па даље редом.

Наш проблем је у томе што не познајемо сопствену историју. Више знамо о једном удбашу и пајацу него о једном брадатом инжењеру грађевине. Да ли си знао да је Пашић свој први посао у струци добио у Пожаревцу? Наиме, претходног инжењера су убили Власи јер нису хтели да им пут пресеца њиве. А притом је био и Немац.
А што се тиче ћутљивости Пашићеве, да ли знаш која је најкраћа инструкција у историји дипломатије? Она гласи "Иди тамо и чуди се", а Пашић ју је дао извесном дипломати пред његов одлазак у Букурешт.

---

Да ли постоји континуитет идеја и духа између неке српске странке из прошлости и Двери? У Демократској странци је некада било доста свештеника. Шта мислиш зашто се у данашње време свештеници не баве политиком? И конкретно - зашто се масовније не ангажују у Дверима?

Што се тиче континуитета, за мене су најбољи политичари некада Пашић и Стојадиновић. За Двери, не знам, нисам никога питао. Изгледа ми да су то свима у принципу радикали.
Не знам шта да ти кажем у вези свештеника.

Колико видим ти јако поштујеш председнике владе. И притом радикале.
Пашић је толико дуго био присутан у политици да је јако тешко свести његов рад, успехе и неуспехе на пар реченица. Моја највећа замерка његовим "активностима" јесте кукавичко држање према својим друговима пред крај владавине Обреновића. Али ако није сметало Аци Станојевићу, Пачуу и Таушановићу, зашто би мени сметало.
Стојадиновић је толико контраверзна појава да је још теже описати га у пар реченица. Јеси ли читао његове мемоаре са Маурицијуса?

---

Контроверзна.

[мунгос]

Гарашанин, Ристић, Сава Бјелановић, Јаша Томић, Стојан Протић.... Људи високе интелигенције и изванредни политички способности и неспорног карактера.

Лица сумњивог и лошег карактера то никако не могу бити.

[Милослав Самарџић]

Колико видим ти јако поштујеш председнике владе. И притом радикале.
Пашић је толико дуго био присутан у политици да је јако тешко свести његов рад, успехе и неуспехе на пар реченица. Моја највећа замерка његовим "активностима" јесте кукавичко држање према својим друговима пред крај владавине Обреновића. Али ако није сметало Аци Станојевићу, Пачуу и Таушановићу, зашто би мени сметало.
Стојадиновић је толико контраверзна појава да је још теже описати га у пар реченица. Јеси ли читао његове мемоаре са Маурицијуса?

---

Контроверзна.

Стојадиновић је пре свега био одличан економиста. Мислим политичар економиста.
А уочи рата било је изузетно тешко водити политику. Мислим да је он добро балансирао, само ми није јасно како је дозволио да га кнез Павле онако избаци из игре. Нисам читао ту књигу.
За Пашића си у праву, тешко је рећи укратко.

[Милослав Самарџић]

Гарашанин, Ристић, Сава Бјелановић, Јаша Томић, Стојан Протић.... Људи високе интелигенције и изванредни политички способности и неспорног карактера.

Лица сумњивог и лошег карактера то никако не могу бити.

Добар избор, а Влад ме подсети на Лазара Пачуа, колико знам и он је без мрље, а одличан министар финансија.

[Vlad Alekš]

Стојадиновић је пре свега био одличан економиста. Мислим политичар економиста.
А уочи рата било је изузетно тешко водити политику. Мислим да је он добро балансирао, само ми није јасно како је дозволио да га кнез Павле онако избаци из игре.

Ево какво је моје лаичко мишљење у вези са Стојадиновићем. Он је био експонент неких великих банака и крупних индустријалаца са Запада. Вероватно енглеских. Енглези су га преко кнеза Павла поставили за председника владе. Од њих је добио јасне инструкције шта треба да одради. Између осталог, требало је да реши "хрватско питање", то јест да створи бановину Хрватску. Он је одбио да у потпуности игра како они свирају, те је сходно томе, прво смењен са чела владе, потом интерниран, да би на крају био држан на Маурицијусу читавих 7 година. Претпостављам да исти образац можемо да примено и на неке скорије догађаје из наше историје. Случајеви Слободана Милошевића и Зорана Ђинђића бременити су асоцијацијама на случај Милана Стојадиновића.

---

*применимо, не примено

---

Гарашанин, Ристић, Сава Бјелановић, Јаша Томић, Стојан Протић.... Људи високе интелигенције и изванредни политички способности и неспорног карактера.

Добар избор. Све их знам осим Саве Бјелановића. Дај неки линк о њему. Србија је крајем 19. и почетком 20. века очигледно достигла свој врхунац што се тиче елите. Било је доста добрих политичара, научника, уметника, војсковођа... Након Првог светског рата и стварања Југославије, очигледно је да долази до декаденције и наглог опадања. После долази комунизам, па комунистичка транзиција и ево нас сада и овде - јад и беда, туга и чемер.

---

Добар избор, а Влад ме подсети на Лазара Пачуа, колико знам и он је без мрље, а одличан министар финансија.

Не смемо заборавити ни људе који су се отцепили од радикала, основали самосталну радикалну странку, а после, у Југославији основали и Демократску странку. Милорад Драшковић, на пример. Љуба Давидовић такође заслужује респект. Па и Милан Грол, уз све своје мане и недостатке.

[мунгос]

Сава Бјелановић, вођа Срба у Далмацији и Приморју. Један од најписменији Срба свог времена и један од најјачи српски политичара. Под његовим вођством, од политички аутсајдера, Срби су преко ноћи постали снага са којом је морао да рачуна и пријатељ и непријатељ.

Био је хрватске мрзитеље и лопуже на сваком кораку, ко волове у купусу.

[Милослав Самарџић]

Сава Бјелановић, вођа Срба у Далмацији и Приморју. Један од најписменији Срба свог времена и један од најјачи српски политичара. Под његовим вођством, од политички аутсајдера, Срби су преко ноћи постали снага са којом је морао да рачуна и пријатељ и непријатељ.

Био је хрватске мрзитеље и лопуже на сваком кораку, ко волове у купусу.

И епископ далматински Никодим Милаш је био одличан!