[Ратко]

Sad da ti citiram koliko je komunista bilo oficira u kraljevskoj vojsci.

Al kad smo već kod toga da vidimo kako su narod i komunisti braniji u aprilskom ratu Užice:

Opšte rasulo je bilo zahvatilo celu Jugoslaviju. Kroz Užice su se povlačile u neredu jedinice 5. i 6. armije. Kolone razbijene kraljevske Jugoslavije vojske i izbeglica kretale su se prema Bosni i Crnoj Gori. U Užicu je vladao pravi haos, kada su se u zoru 15. aprila na
domaku grada oglasili topovski pucnji nemačke 8. tenkovske divizije. U odbrani Užica pored vojnika pojavili su se naoružani i građani. Kada su se delovi nemačke 8. tenkovske divizije počeli da spuštaju niz Sarića Osoje u 2,30 časa izjutra 15. aprila dočekani su sa bombama.
Nepoznati vojnik skočio je na nemački tenk, ali je i sam poginuo i na tom mestu na ulazu u grad je i sahranjen. Već na Sarića Osoju izginulo je u borbi nekoliko jugoslovenskih vojnika iz raznih krajeva zemlje. Tenkovska kolona je uspela da prodre u grad, ali se na nju sručila
topovska paljba sa Dovarja i Zabučja. Na Dovarju su bila postavljena 4 PA topa model 36,80 mm, koji su pripadali 2. bateriji 5. protivavionskog diviziona 5. vazdušne zone u Kraljevu. Sa
Zabučja dejstvovale su protivavionske baterije 3. PA diviziona iste zone kojima je komandovao potpukovnik Milivoje Tadić, odbornik komunističke opštine 1920. u Užicu i
učesnik Vukovarskog kongresa KPJ. U borbi su još učestvovale jedinice 63. pešadijskog puka, Pešadijska podoficirska škola i 1. baterija 6. protivavionskog diviziona. Pored toga u odbrani grada su učestvovali naoružani građani, među kojima se nalazio Vukola Dabić i još
neki članovi KPJ. Posebno se u toj borbi istakao Dragomir Nikolić, mašinovođa iz užičke Ložionice, koji je dejstvovao sa mitraljezom od kafane “Zlatibor”, odakle je uspeo da uništi
nekoliko neprijateljskih vojnika, dok mu neprijatelj nije sa strane prišao sa tenkom i razneo mesto, gde se nalazio ovaj hrabri borac. Uprkos snažnog oružanog otpora i nemačkih gubitaka, oko 9 časova, ućutkani su topovi na Dovarju. Samim tim je slomljen i poslednji otpor i Užice je pretvoreno u “žalosnu gomilu ruševina”, kako su pisali nemački ratni
izveštači. Ova borba je imala više spontan karakter, a ne objedinjenu komandu i vođena je bez znanja Vrhovne komande Kraljevine Jugoslavije. Nemački vojnici novinari, koji su pratili nemačku 8. tenkovsku diviziju bili su iznenađeni oštrim oružanim otporom prilikom odbrane Užica, a koju su u svojim napisima ocenili da je bila “teška borba”.

http://www.graduzice.org/userfiles/files...ca1941.pdf

---

Sad u sledećoj epizodi imamo scenu gde će onaj četnik, žandarmerijski kaplar što voli da se oblači kao komina, pokušati da siluje devojku.

Прво, ово ти је слаб извор, ничим поткрепљен.
Друго, појединци су се можда борили, али то не мења слику целине и линију КПЈ, која се види од њихових састанака из 1940 године, (где су закључили да ће ићи на рушење власти, а не на одбрану земље), преко летака којима су ширили дефетизам у војсци, па до њиховог понашања у периоду до 22. јуна, о чему има много података.
Из породично искуства бих навео: мог прадеду са групом војника замало близу кућног прага не убише локални комунисти, маја 1941. године, а претходно је побегао Немцима.

Ево нешто о томе:
http://www.telegraf.rs/vesti/891560-otkr...jnike-foto


Да, види се да је ''комита'' негативац, али он је очигледно приказан као ексес у Дражиној групи. Вероватно ће побећи из ње, или ће га четници стрељати.

[Александар Динчић]

Пета епизода - „Кама"
У топлој априлској ноћи у Београду, влада полицијски час. У напуштеном раскошном стану на Калемегдану, Крцун, по налогу Партије, инструира младе скојевце. Жарко Таралић добија задатак. Његово следеће одредиште је његов завичај... Село Планиница.
У старом, блатњавом фабричком кругу, гомила ратних заробљеника се тиска у гужви. Као овце, немачки војници кундацима гурају унезверене људе у жичане торове. Са групом заробљених, из камиона, уз вику и дреку, Немци избацију новопридошле. Из приколице, на земљу силази потпуковник Рудолф Укмар.
У босанском селу Спречно, у дворишту старе циглане, окупљени око ватре, стоје пуковник Михаиловић и његови саборци. Дража одлучује о судбини двојице Муслимана, заробљених надомак села.
http://www.rts.rs/page/rts/ci/rts+predst...B0%22.html

Према Станковићевим сећањима ова два Муслимана су пушена.
Међутим...
У мемоарима Ратка Мартиновића Дражина група убија једног Муслимана. Лично га убија поручник Пажина, прилази Дражи и каже „Један Турчин мање, г. пуковниче“. Очигледно ће један да падне. Да ли од каме, да ли од пушке – видећемо. Мислим да ће тако бити, јер Бајић мора да држи нивелу: партизани-четници, четници-Муслимани и обратно. Иначе, растуриће га суседи. Но, сачекајмо.

[Ратко]

Mogu li se pomiriti partizani i četnici (1): Serija koja je prodrmala istoriju
Komentara 42
7

Seriju "Ravna gora" autor Radoš Bajić najavljivao je kao konačni pokušaj pomirenja Srba, onih i dalje podeljenih u bunkere ideologija, četnike i partizane. U stvari, posle skoro 70 godina od Drugog svetskog rata, živih učesnika skoro nema, pa samo potomci partizana i četnika još polemišu peticijama, protestima i medijskim saopštenjima. Većina građana Srbije verovala je da su komunisti, a i četnici, ako ništa drugo bar odavno pomrli, pa ih je iznenadilo postojanje komunističke omladine.

A ta omladina se već posle prve epizode okupila ispred zgrade RTS-a koja emituje spornu seriju, protestujući protiv Bajićevog dela jer ono navodno predstavlja reviziju istorije s ciljem rehabilitacije četnika. Autor se zbog toga nije mnogo uzbudio.

- Sedamdeset godina posle Drugog svetskog rata mi smo još sedeli u mraku s povremenim tračkom istine koji nas je samo sporadično obasjavao. Decenijama smo živeli u jednoumnom, ideološki nametnutom tumačenju tog vremena, u lažima sa kojima su davno pre nas raskrstili svi napaćeni narodi takozvanog istočnog lagera. Nažalost, komunizam se nigde tako žilavo i prijemčivo nije primio kao kod Srba. Na proteste smo računali. To je sastavni deo procesa oslobađanja istine i uspostavljanja slobode - rekao je Bajić u jedinoj izjavi za medije koju je dao i od tada se ne oglašava.


Potomci partizana i četnika u Srbiji nastavili su da brane svoje ideologije i od pomirenja za sad nema ništa. S ovim se slaže i istoričar Čedomir Antić, koji u izjavi za "Vesti" kaže da je pomirenje ovih ideologija danas nemoguće jer je komunizam odavno umro, kao i većina komunista i četnika.


- Ako nisu pomrli dosad, hoće u narednih nekoliko godina. Aktuelnu polemiku danas vode njihovi potomci, koji ne mogu da se pomire s delima i nedelima svojih predaka. Činjenica da su se serijom "Ravna gora" ponovo raspalile stare strasti govori da u Srbiji nikada nije ni uvedena demokratija, odnosno da nikada nismo ni raskrstili s komunističkim režimom koji je za 40 godina potpuno uništio Srbiju. Decenijama su partizani predstavljani kao oslobodioci, dok su četnici ozvereni. To se nastavilo sve do danas. Ali taj trend mržnje nije prisutan samo kod nas, pa pogledajte Jevreje, i oni se decenijama glože između sebe. Što se same serije tiče, ona je istorijski ispravna u velikoj meri - kaže Antić.



I nije serija "Ravna gora" usamljen slučaj, gde su isplivale stare strasti. Partizani i četnici i njihovi, doduše verbalni, sukobi sporadično pune novinske stupce. Jedan od njih zamalo je završio na sudu u Strazburu. Naime, 2004. godine je Srbija donela zakon prema kome je trebalo da četnici dobiju sva prava kao partizani, prvenstveno penziju. Da bi uopšte mogli da zatraže penziju ili neko drugo pravo, četnici su morali da dostave dokaz da imaju vojni staž, a zatim i da dobiju amin Vladine komisije, koja do danas nije osnovana. Tako je gotovo jedna decenija prošla, a četnici Draže Mihailovića, njih oko 3.000, još nisu ostvarili svoja zakonska prava.



Pripremili su žalbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, ali su na kraju od nje odustali.


U decembru prošle godine komunisti su protestovali jer se vlasti u Bileći odlučile da uklone spomenik partizanima koji je podignut nakon Drugog svetskog rata i da na njegovom mestu postave novi, posvećen četnicima. Postament sa petokrakom zamenjen je stubom visokim preko 12 metara, na kojem stoji obeležje četničkog pokreta. Tada je pokušano i sa kompromisom da spomenici stoje jedan pored drugog, ali partizansko obeležje je preko noći srušeno viljuškarom.


U julu ove godine predsednik Udruženja boraca i antifašista Kolašina Gojko Vlahović grubo je izvređao Srpsku pravoslavnu crkvu i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija tokom govora povodom proslave ustanka 13. jula. Na partizanskom spomen-groblju na Brezi, on je optužio mitropolita Amfilohija da nikada nije držao parastos partizanima, već samo "izopačenim strašilima". Osudio je i prenošenje posmrtnih ostataka pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, kao i inicijativu za podizanje crkve pomenice na mestima gde su partizanski spomenici.


Istoriju, uzgred rečeno, deca u Srbiji uopšte ne poznaju. Sudeći prema rečima profesora istorije u srpskim osnovnim i srednjim školama, u eri ajfona i ajpeda, partizani i četnici su za srpske učenike praistorija. Osim ako nemaju nekog u porodici ko bi im ispričao o događajima iz Drugog svetskog rata, oni o tom periodu vrlo malo znaju. Malo je onih koji uopšte znaju ko je bio Tito, a o Draži Mihailoviću da ne govorimo.


"Tito je bio neki vođa Srba, Hrvata i Slovenaca, a za Ravnogorski pokret nisam nikad čuo" (maturant gimnazije).


U današnjim udžbenicima partizani su predstavljeni kao masovan pokret u Jugoslaviji nakon Titovog povratka iz Rusije. Navedene su glavne bitke na Sutjesci i Neretvi, a četnici su opisani kao pasivna vojska, čiji su delovi znali da izvode akcije i na svoju ruku. Ideološke razlike dva pokreta objašnjene su tako da su četnici za kralja i građanski sistem vrednosti, a partizani su komunisti za narodnu vlast i veze sa Rusijom.


Psihoterapeut Zoran Milivojević za "Vesti" kaže da sa ovim današnjim razmiricama između četnika i partizana nemaju veze ni škola, ni država, već je to stvar duboko ukorenjenih predrasuda.


- Predrasude se prenose sa kolena na koleno, Dete veruje svom tati i dedi i to je za njega jedina istina i zakon. Kada krene u spoljni svetm on tu porodičnu istinu brani svim sredstvima. Tako uverenje, odnosno predrasuda postaje ideologija. A predstavnici ideologija sebe vide ili kao spasioca ili žrtvu, niko nije agresor. A to što se posle 70 godina potomci četnika i partizana svađaju, govori o tome da je u Srbiji konstantno u toku građanski rat niskog intenziteta. Vraćaju nas u prošlost umesto da gledamo u budućnost. A sve je to igra za odrasle, mladi se ne mogu zavarati ovim pričama. Oni žele da čuju i drugu stranu, čak imaju i osećaj empatije prema njima. Zato će oni rado i gledati ovu seriju - kaže Milivojević.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-d...a-istoriju

---

undefined

[Милослав Самарџић]

Sad da ti citiram koliko je komunista bilo oficira u kraljevskoj vojsci.

Није био ни један члан КПЈ, изузев оно у Марибору, али ти су похватани чини ми се.

Al kad smo već kod toga da vidimo kako su narod i komunisti braniji u aprilskom ratu Užice:

Народ и комунисти.
Срећна Нова 1951. година...

[Ратко]

Па да се подсетимо:

Главном тајнику Ј. Н. П. ''Збора''
БЕОГРАД

У вези усменог извештаја по предмету о коме сам Вам говорио, добивши од Вас налог да исту ствар лично проверим, и да Вас о томе известим, достављам Вам следећи извештај: Проверивши лично ствар о коме је говорио у свеш. канцеларији један од колега, о случају који се је десио у кући једне госпође у Љубићу, утврђено је да ту нема нимало истине, иза ове тенденциозне смишљене верзије крије се једна од обичних комунистичких парола, са којима уносе пометњу у народ излажући га кроз ово опасности непотребној и некорисној. Истина је пак само ово; да је на сам дан покрета Немачких трупа била потера за неким од војника којих није било на лицу места. Ове потере патрола биле су састављене и од самих подофицира. Ово је лично видео свештеник о коме сам Вам говорио. Узрок отсуства ових војника остао нам је непознат. И овог пута напомињем да су комунисти у Чачку једино друштво Немачким војницима, без сумње да они и не слуте која су и каква лица с њима у друштву. Обавештавамо Вас: јуче на купатилу Моравском одиграо се један немио случај, наиме: једна група комуниста напала је на једног нашег омладинца физички. Повод за овај њихов акт био је: дискутовање о јеврејима као раси која је највеће несреће донела човечанству. Ову је тезу заступао наш друг. На ово, следио је масовни напад са поклицима: ”вама љотићевцима и Љотићу даћемо ми ускоро гвоздени крст”. Нападачи су ми за сада непознати, јер их овај друг не познаје пошто није из овог места. Учинио сам све са своје стране да дознам њихова имена, па ћу Вас о томе накнадно обавестити. Данас је био код мене др. Василије Костић, јеромонах и проф. богословије, и умолио нас је да обавестимо друга претседника о следећем:

1.У Битољу сву црквену власт преузео је неки прота Александар Јефтимовић, и одмах је наредио да се затворе Цркве: Благовештење, Св.Наум, и Св. Петка. Ове две последње светиње подигао је Преосвећени Еп. Николај, а ову прву он је обновио и отворио;
2.Исти прота игра улогу неког епископа као: давање парохија и друго.
3.У Косовској Митровици т.ј. од Лешка па тамо до Качаника, дужност органа власти обављају Арнаути са разним униформама и фесовима на глави, од којих многи имају и наше војничке униформе. Исто тако у Кос. Митровици све су фирме исписане на Арнаутском језику;
4.У Пироту и околним селима Бугари су сменили све наше општинско особље и поставили су своје људе тј. Бугаре. На Ђурђев-дан забранили су свештеницима свећење водице. Наредили су да се одмах заврши школ. година, а потом су протерали наше просветне раднике;
5.У возу за Битољ чуо је разговор двојице бугарских официра, како ће они све Србе истребити. У Битољу су издали наредбу за попуњавање листа, о рођењу, пореклу и националности. Многи људи су ставили да су Срби, или Грци или Македонци а најмање Бугари. Онда су они вратили ове листе и наредили им, да мора сваки ставити да је Бугарин. У Битољу су ухватили једног Грка трговца који се зове Донабаш, целу су га ноћ били и исекли му руку, траживши од њега да им да 40.000 динара па да га пусте. Ово су учинили зато што је он како они кажу мучио и пљачкао Бугаре а помагао Србе.
Ноћу између 4. и 5. догодила се крађа у чачанском војно-техничком заводу, изгледа да су лопови ухваћени и што је најглавније припадају фронту “пролетера”. После овог случаја овде је наступио доста оштар курс. Данас сам дознао да је овдашњи командант наредио да се изврши оправка старе поште која ће коштати око 25.000 динара, затим је наредио, да му се или реквирира један намештај за спавање или купи нов. Без сумње да је он у праву с обзиром да су они господари а ми робови.

Достављајући Вам предњи извештај молим Вас, да га поднесете другу претседнику. Поздрављам Вас са искреним другарским поздравом са вером у Бога напред до победе.
6. јуни 1941.г.
Претседник месне организације, Чачак МП С. Митровић, с.р. Секретар,
Свеш. Драг. Булић, проф. с.р.
“П.С.”
Предмет-писмо, о коме је било речи за време ручка код друга претседника, нисмо Вам могли послати јер је пре нашег повратка у Чачак уништено.
Пов.бр. 42, 15. јун 1941. С. Митровић."
(ИАЧ, Архивалије ЈНП ЗБОР, К-1, рег.бр.17)


Извештај Драгутина Булића од 16. јуна 1941 године:

Поштовани и драги ми друже претседниче, Када сам прекјуче 14.ов.м. био у Београду, нисам могао лично са Вама разговарати, јер сте тек били дошли из Смедерева а видео сам да сте тог истог дана требали да одржите састанак са мени непознатим лицем. Верујем да Вам глава бучи од превеликих брига. Знам и то: да се Ви лично налазите, више него ико други на голготи, преживљујући и страдајући заједно са целим народом.Али, ствари које се овамо збивају тако су озбиљног карактера да сам принуђен упутити Вам ово писмо, са извештајем: 1) Политика, односно рад, данашњих комесара наставак је старе песме, а та песма ни мање ни више, годи, храни, подржава и појачава комунистички рад. Ја немам речи да Вам прикажем активну и разорну акцију коју комунисти воде на терену, а с друге стране пак, подвукли су се Немцима под кожу, и тако једним потезом чине што они хоће. Рећићете, па добро шта чине, ево само једне мале слике:
а) Постигли су, да се одлично котирају код Немаца а и у свима надлештвима, њихова реч је пресудна;
б) Јуче 15.ов.м. као неку своју крилатицу, пустили су на Морави једну скроз црвену лађицу-барку;
в) У дворишту-односно авлији (башти) мог комшије проф. Које Михаиловића (кога Ви лично знате из Смедерева, а кога сам ја тражио од друга Ленца да буде постављен за директора друге мешовите гимназије јер је много црвена) нађене су две гранате, а то је више него сигурно комунистичко подметање, и то онда, кад он није био код куће већ у Смедереву. Претпостављам да је то било намењено мени, али подметачи су можда погрешили и убацили их у његову башту, пошто се она граничи са мојим двориштем;
г) Данас ми рече друг Пера Јокановић, ово: да је његов син поуздано дознао од његових другова (који га не знају као збораша) комуниста, да они, одржавају везу са четницима који крстаре око нашег места, и да су им предали и неке спискове лица, која треба да буду поубијана.
Дакле, они раде свим силама, да четнике упрегну у своја кола;
д) Један полицијски писар (иначе наш опробани пријатељ у данима прогонства) рече ми, да комесар банске испоставе у Ужицу г. Чађевић, одржава интимне везе са вођом комуниста овог краја Александром Ћурчићем, адвокатем овдашњим и да је он стално са њим у контакту. За ово има места веровању, јер сам га ја, када год дође у Чачак, видео са поменутим адвокатем;
ђ) У другој гимназији комунисти професори оргијају и развијају своју акцију у пуној мери код ученика.
Док се све ово збива, ми смо апсолутно немоћни да ма шта конкретно предузмемо са стране јер шефови надлештава не знам, да ли свесно или несвесно вуку жидовско-масонска комунистичка кола. Ми смо у два маха доставили другу Ленцу наше предлоге, шта би требало учинити, па да се осујети ова неман која из дана у дан постаје све опаснија, али од тога и по томе није било ништа.

Достављајући Вам ово писмо, ја Вас преклињем, учините све што можете и то одмах, да се овом злу стане на пут. Ја Вас лично обавештавам, да, ако се у року од 10-дана од данас са овим не буде ликвидирало и злу стало на пут, тражићу одмах премештај из Чачка и са болом у души напуститит ову средину и ону омладину која ми је увек и вазда давала подршке, или ћу пак, ако не успем у премештају, обратити се команданту места и рећи му да сам принуђен од оног што комунисти припремају, одбећи у гору, јер не желим да ми јефтино и џабе мрсе црева, ти који су и њихови и наши заклети непријатељи.
Свако добро желим Вам и помоћ од Господа Бога, искрени и одани Вам Ваш,

Ч. 16-VI-941.
Друг-свештеник Драгутин Булић"
(ИАЧ, Архивалије ЈНП ЗБОР, К-1, рег.бр.1)

[Бенито]

Видим да се многи официри мотају око Врховне команде. Ко је у време Априлског рата био помоћник команданта Југословенске војске?

[Вукашин Петковић]

Al kad smo već kod toga da vidimo kako su narod i komunisti braniji u aprilskom ratu Užice:

Народ и комунисти.
Срећна Нова 1951. година...

[Ратко]

ГЕНЕРАЛ МИРКОВИЋ (са врата): ''Какво бре бомбардовање! То су све саботаже. Комунисти дигли главу.''

У сценарију вероватно стоје три тачке. Треба пауза, али је Ристовски те три реченице муњевито изговорио. Његов стил.
А и не уклапа се у причу. Овамо скупљају пушке јер ће затребати, а овамо врше саботаже...То можемо само да сањамо и да молимо још оваквих двозначних реченица.

Вероватно? Па то су бре озбиљне ствари, морале би бити примећене. Сви који су гледали приметили, а Бајић са екипом није на снимању приметио...
Наравно, скупљају пушке за ''револуцију'' (како учитељ и каже), а чекају погодан моменат, који ће бити онда када стигне наређење из Москве.

[херцеговац]

У сценарију вероватно стоје три тачке. Треба пауза, али је Ристовски те три реченице муњевито изговорио. Његов стил.

Па ваљда би му редитељ рекао - "Идемо опет, Лазо, направи паузу између тих реченица"?

Наравно.

[Александар Динчић]

Видим да се многи официри мотају око Врховне команде. Ко је у време Априлског рата био помоћник команданта Југословенске војске?

Војвода Петар Бојовић.

[Александар Динчић]

Al kad smo već kod toga da vidimo kako su narod i komunisti braniji u aprilskom ratu Užice:

Народ и комунисти.
Срећна Нова 1951. година...

Дакле, овим чином комунисти су прекшили партијску директиву - не изазивати никог. Шта се г.Алекса добија за непоштовање партијске директиве?

[Бенито]

(О, колега, па откуд Ви?)
Радош Бајић, кад би сазнао за овај податак, моментално би извршио суицид?

[Милослав Самарџић]

Зна ли се тачно где се кретао и где је заробљен војвода Бојовић?

[Бенито]

Колико се зна- не зна се. Ни у једној књизи се не помиње. Можда, ВА крије тајну.