[Бенито]

Ха,ха,ха.... Па, није то било квиз питање, него сам онако питао ЈВУО. Израз " најбоља" није најсрећнији. Боље је рећи најутицајнија, јер је била права модерна. Мислим овде на време између два рата, јер је ЈВуО то време означио пошто је поменуо Растка Петровића и Григорија Божовића. И у праву је кад вели да су то врхови књижевности, који су били на највишем европском нивоу, а понекад и на самом врху. Није до краја у праву што каже да је то прекинуто титоизма, јер је крај педесетих и целе шесдесете, биле време када су на сваких пар година своја ремек-дела избацили велики писци ( Проклета Авлија, Сеобе-друга књига, Дервиш и смрт....).
Да се вратим на приповетке. Две најутицајније и најпопуларније збирке приповедака између два рата, биле су :Приповетке-Иве Андрића и Утуљена кандила- Драгише Васића. Као најутицајнију приповетку тог периода, правом веснику српске модерне, можемо узети приповетку Ресимић добошар- Драгише Васића.

[ЈВуО-КГ]

Ха,ха,ха.... Па, није то било квиз питање, него сам онако питао ЈВУО. Израз " најбоља" није најсрећнији. Боље је рећи најутицајнија, јер је била права модерна. Мислим овде на време између два рата, јер је ЈВуО то време означио пошто је поменуо Растка Петровића и Григорија Божовића. И у праву је кад вели да су то врхови књижевности, који су били на највишем европском нивоу, а понекад и на самом врху. Није до краја у праву што каже да је то прекинуто титоизма, јер је крај педесетих и целе шесдесете, биле време када су на сваких пар година своја ремек-дела избацили велики писци ( Проклета Авлија, Сеобе-друга књига, Дервиш и смрт....).
Да се вратим на приповетке. Две најутицајније и најпопуларније збирке приповедака између два рата, биле су :Приповетке-Иве Андрића и Утуљена кандила- Драгише Васића. Као најутицајнију приповетку тог периода, правом веснику српске модерне, можемо узети приповетку Ресимић добошар- Драгише Васића.

Ј*би га нисам се изразио прецизно. Све је тачно што кажеш а ја нисам навео да је њих десетак било прогоњено у Југославији и да су морали да иду или су убијени овде.Оно што је остало наставило је да ствара велика дела само су неки од њих морали мало да клизе низ длаку комунистима и пишу неке ригидне ствари да би се "опрали" од симпатија према ЈВуО у току рата.

Читао сам "Утуљена кандила". И Васић је уникат у неку руку. Нема сличног. Кад бих прочитао још неку његову књигу можда бих могао да дам прецизнију оцену,овако остају ове две на основу којих сам дао мишљење.Друга је "деветсто трећа" која је сведочанство времена па није баш упоредива са овом првом.

Не одговори ерцов, а контао сам да није нека од приповетки које би и сада могле бити актуелне. Једна се намеће сама по себи у овом политичком моменту.

[Перун]

Ха,ха,ха.... Па, није то било квиз питање, него сам онако питао ЈВУО. Израз " најбоља" није најсрећнији. Боље је рећи најутицајнија, јер је била права модерна. Мислим овде на време између два рата, јер је ЈВуО то време означио пошто је поменуо Растка Петровића и Григорија Божовића. И у праву је кад вели да су то врхови књижевности, који су били на највишем европском нивоу, а понекад и на самом врху. Није до краја у праву што каже да је то прекинуто титоизма, јер је крај педесетих и целе шесдесете, биле време када су на сваких пар година своја ремек-дела избацили велики писци ( Проклета Авлија, Сеобе-друга књига, Дервиш и смрт....).
Да се вратим на приповетке. Две најутицајније и најпопуларније збирке приповедака између два рата, биле су :Приповетке-Иве Андрића и Утуљена кандила- Драгише Васића. Као најутицајнију приповетку тог периода, правом веснику српске модерне, можемо узети приповетку Ресимић добошар- Драгише Васића.

Ј*би га нисам се изразио прецизно. Све је тачно што кажеш а ја нисам навео да је њих десетак било прогоњено у Југославији и да су морали да иду или су убијени овде.Оно што је остало наставило је да ствара велика дела само су неки од њих морали мало да клизе низ длаку комунистима и пишу неке ригидне ствари да би се "опрали" од симпатија према ЈВуО у току рата.

Читао сам "Утуљена кандила". И Васић је уникат у неку руку. Нема сличног. Кад бих прочитао још неку његову књигу можда бих могао да дам прецизнију оцену,овако остају ове две на основу којих сам дао мишљење.Друга је "деветсто трећа" која је сведочанство времена па није баш упоредива са овом првом.

Не одговори ерцов, а контао сам да није нека од приповетки које би и сада могле бити актуелне. Једна се намеће сама по себи у овом политичком моменту.

На њу сам и мислио.

[Бенито]

Углавном се знају имена оних који су убијени оне ноћи 29. маја 1903. године. Зна се и ко је тачно та убиства извршио. Овде баратамо само са јавним личностима.
Занимљивост је у томе да они који су убијали и они који су убијени, нису били у блиским односима. Односно, ако су се познавали, то је било само површно.
Изузетак је само један.
Питање:
Који је случај где је , у ноћи 29. маја, пријатељ наредио убиство свог друга?

[Митић]

Да није можда Миљковић који је тад био дежуран на Двору?

---

Миљковић је убијен

[Бенито]

Миљковић је случајно убијен. Питам за ове чија убиства је наредио Машин у току ноћи, док нису могли да открију где су краљ Александар и краљица Драга.

[Митић]

Тад су ликвидирани неки министри и председник владе. А убијен је и пуковник Димитрије Николић.
Можда је Николић је убијен од стране пријатеља

[Бенито]

Не, нико од наведених. Још неко је стрељан.

[Романија]

Један од Луњевица?

[Митић]

Да, онда је Танкосић био класни друг са једним од Луњевица

[Бенито]

Тако је. Били су гимназијски другови, Воја Танкосић и Никодије Луњевица, и заједно напустили школу у 6 разреду гимназије. Ишли су у Другу мушку гимназију и напустили су је 1898. године. Уписали и завршили Нижу војну академију у истој класи, 1901. године. Танкосић је наредио стрељање браће Луњевица. Неки су говорили да је то урадио на своју руку, али пошто знамо да је била опште раширена прича да је Драга протурила Никодија за наследника трона, а тада још нису били пронађени краљ и краљица, вероватно је да су Машин и Мишић наредили Танкосићу да стреља браћу Луњевица.
Наставите даље, Митић и Романија.

[Вукашин Петковић]

Нису били на истој класи ВА, Луњевица је био на 31. класи, а Танкосић на 32. класи. Од познатијих са Луњевицом на истој класи су били Душан Симовић , Богољуб Илић и Божин Симић .

[Бенито]

Хвала Вуле, на корекцији. Заједно су напустили гимназију, али су ето били у две генерације на академији.
Ајде неко питање.

[Милослав Самарџић]

Син војводе Путника, Димитрије, пуковник, говорио је један страни језик као српски. Који и зашто?