[Бенито]

Питај неког српског економисту за мишљење о овоме тексту.

[Ђорђе Ивковић]

БОРКИЊА ПАВИЋЕВИЋ

Фото: Архив Народне библиотеке Србије

У својој редовној колумни "Глава у торби" у становитом аустрофашистичком гласилу из "круга двојке (а може и метроа)" "Данас", Борка Павићевић је граду и народу објашњавала "шта је то Београд". Дакако, ово је чињела из визуре типичне бахате црногорске провинцијалке, генетске 'зеленашке' простакуше којој је мрско све српско. Отац Вуко је премештен у Бијоград као чврсти комунистички кадар, да Србијанце подучава етици. Где Вуко стаде, ту Борка продужи.

Да Вуко није био највишљи комуниста, шта мислите, да ли би Борка као пишуља са друге или треће године "драматургије" могла бити члан жирија БИТЕФ?

Могао бих ја да је драматуршки питам: Чију то главу носиш у торби?

Џаба, не би питање разумела. Па и да разуме, охоло би одбила да одговори. Јер, њу је учило, васпитавало, дресирало, да она буде та која друге оцењује и пропитује, а да је сама изнад сваке критике.

Отуда је није било срамота да седне ономад распукнутог химена у жири који треба да је врхунац српске културне елите и даје оцене најновијих европских па и светских театарских достигнућа. Какав треба бити небаждарени его-манијак, па дозволити себи толику его-манијачку егзибицију?

Како је представила свој Бијоград (истина, прешла је на екавицу да се Власи не досете) одаје мизерију комунистичке малограђанске ограничености. Пола митови, пола лажи, две половине прећутаних "незгодних" истина, све уз пучко-популистички сладуњави скучени вокабулар.

Тако смо свакога дана све даље од истине. Свакога дана све даље од шарма ондашњег "Круга двојке" и све дубље у воњу соцреалистичног београдског Метроа.

Наравно, мој кратки и непретенциозни коментар је цензурисан. чак и тих неколико реченица се у бившем Кругу двојке а садашњем менталном Метроу, каштигују као субверзија.

Мој кратки коментар који су администратори београџанског "Данас" сасекли:

Београђани су само они становници Београда који нису дошли као окупатори.
Краљевина Србија је, узгред, 1936. имала пораст БДП 14,3%. СФРЈ је банкротирала 1982.
Сарајево је било база ЅЅ вафен (наоружане) Ханџар дивизије (13. Waffen-Gebirgs-Division der SS Handschar). Валтер (мајор ЈВуО Жарко Тодоровић) је тада бранио Београд.
9.марта 1991. слободарски Срби су скандирали "БАНДО ЦРВЕНА".
Да нису банда, бар би данас поцрвенели, не би прекрајали историју.

Напис боркиње Борке Павићевић, београџанке с камењара, с убитачним насловом "БЕОГРАД", ево га вође:
https://www.danas.rs/kolumna/borka-pavicevic/beograd/

[Бенито]

"... а и Тито је био неко, и сви смо скупа били нешто."
Ова кључна реченица је морала да се провуче, да не би замерила другарица Латинка, која је у једном тексту написала да сви који пишу о увођењу модерне међу Србе морају макар поменути једном Броза , " јер смо тек тада постали права Европа".
Е, сад видимо колики су то били и остали идеолошки доктринари.

[Милослав Самарџић]

Питај неког српског економисту за мишљење о овоме тексту.

Зависи дал је тај члан партије.

[Ђорђе Ивковић]

БАУК РОДОЉУБЉА

Кад сељана гласа

После дуге, топле и спарне зиме пао је снег почетком марта. Ништа се не догађа случајно - ако Божја рука није кадра да покаже пут Београђанима, бар нека те зверке покажу траг. Колатерално, нека у својим финим патикама, ципелицама и штиклицама гацају по лапавици кад су већ запели да се продају некрстима.

Прочитах у једној ФБ преписци и овакав дијалог: Неки шибаџија са вечерњим курсом урбаности и космополитизма и стаништем у већ свима одурном "Кругу Двојке", славодобитно је констатовао: "Круг двојке је осветлао образ - ми нисмо гласали за сељака из Чипуљића!". На то му је једна госпођа хладно одбрусила: "Да. Зато сте гласали за сељака из Очигарије.".

Шта се може чути у вези ти Београдских избора, који су евидентно прошли у задатости "ћоравих кутија", у демократској иначици из доба Слободана Милошевића?

Каже се "кадрови опозиције су истрошени".

Добро, како су се тако волшебно подмладили и процветали кадрови који су пр'нули, преврнули се и прелетели у табор СНС? Да су остали у старим јатима били би истрошени. Погледајте само Небојшу Бакареца како је чио, а и не кошта пуно. Сад ће и Јелена Триван да се пући ботоксом у влади Србије. Да се нису "снашли" ко би их се још сећао? Како је Ђилас потрошен а Вучић у пуној снази, набрекао до пуцања? Не тако давно Вучић није могао да запне против парњака Ђиласа на истим изборима за лорд-мера Београда?

Коначно, Београђани су гласали за Вучића и не знајући кога ће им свог јарана гејак из Чипуљића доделити за градоначелника.

Каже се "опозиција је безидејна".

А које велике и снажне идеје има "позиција"? Да се подсетимо - СНС је дошла на власт а није ни имала програм странке, већ само неусвојен и непреведен нацрт на енглеском језику. Са друге стране, како може урбана опозиција имати идеје кад им је "енергетским вампиризмом" Вучић све посисао. Отуда, нема чуда што је на гласачком месту Чеде Јовановића Чеда Јовановић задобио два гласа. Или су га и контролори издали, или је Чеда схватио да је Вучић бољи Чеда од њега?

А што се опште безидејности тиче, то је лош изговор поплашеног и национално самокастрираног света који још донекле лагодно живи на рачун остатка државе.

Лапот над децом

По традицији најригиднији део бирачког тела су пензионери. Ако је веровати њиховим похвалама, Вучић им је "обезбедио шећер за осам динара кило" а и иначе га воле. Заиста је непријатно и срамотно сазнање да толико бројна наша групација коју би требала красити животна мудрост није способна да схвати да килограм шећера никако не може коштати осам динара, већ се кружним пресипањем из џака у џак разлика у цени на крају опет свали на њих и другу сиротињу.

Кад се каже "пензионери" некако се губи из вида да је и њихов састав променљив. У време Милошевића и фамозне пирамидалне штедње, тадашњи пензионери су најупорније стојали по цичи зими целу ноћ да би своју скромну девизну уштеђевину преко Језде и Дафине даровали породици Милошевић и ортацима. Садашњи пензионери су тада били људи у пуној снази и преко њихових леђа су се преваљивале најгоре последице тадашње политике. Па ипак ништа нису научили већ се сада, истрошени и згурени, задовољавају пирамидалним шећером.

Због сталног пооштравања закона и услова за пензију, број пензионера се рапидно смањује, без обзира на опште старење становништва. И такву политику подржавају управо активни пензионери. Одговор зашто је тако је једноставан: да за њих мало више остане, свесни да пропадајућа привреда не може да финансира све остареле и израубоване људе.

Чини се да се та сениорска кратковида себичност преноси са старачког колена на колено. Како друкчије такви могу да васпитају наследнике, већ као саможиве себичњаке? Да направимо паралелу: када пре неколико година беше велика хаварија у атомској централи Фукушима, стари Јапанци су се први добровољно јавили да санирају рушевину, свесни да ће бити озрачени. Њихов резон се не мора објашњавати. Да ли би наш сениор поступио једнако? Зато Јапанци имају а ми немамо ништа.

Наши најстарији као да су решили да умру сами.

Двојни људи

У Србији, нарочито њеном северном делу и Републици Српској влада помама за туђим пасошима. Права епидемија гора од великих богиња. Двојно држављанство као да је постало статусни симбол, оличење личне способности. Двојност држављанства оца шири се на целу породицу. Патриотизам се међутим тешко дели. Пошто је "домовина тамо где ми је добро", а у Србији и Српској није добро, само смо корак од коначне промене презимена и жустрог доказивања да је пребег већи патриота од других припадника народа коме је пребегао.

"БАНДО ЦРВЕНА!"

Прође двадесет седам година од крвавих демонстрација 1991 године. Са тзв. грађанистичке стране, упорно се фарба историја, па се демонстрације приказују као отпор "грађанске Србије" фашизму и и агресивној ратној политици Слободана Милошевића. Са супротне, квази-патриотске, про-Милошевићевске стране, иста побуна се карактерише као антидржавна завера страних служби, на коју су демонстранти приведени као овце.

Ни једни ни други се не сећају главне пароле демонстрацијâ, можда пре вапаја и урлика из дубине српске душе, која је носила народни бунт тих десет кошмарних година: "БАНДО ЦРВЕНА!!!"

Знају они зашто се не сећају. Премазани, намашкарени, гутајући жабе и гмазове, претрајали су и ето их опет, изниклих из бетона, сада као квислиншка власт, елита и авангарда.

Више никада се неће чути громогласни слоган "БАНДО ЦРВЕНА!". Све исто само су боје друге.

Шаховска партија са недостатком фигура

Недавно, Вучић је изјавио да у "преговорима" око Косова и Метохије "игра шаховску партију без краљице и топа". Наше је да се дивимо какав је он велемајстор кад се симултано носи са противницима под тако неповољним условима.

Краљицу и топа су изгубили он и његови секунданти. Међутим, овај и све друге државне мечеве Вучић унапред губи зато што својевољно игра без краља.
...

Данас, ако желите најгоре свом детету или, ређе, деци; ако желите да живот проведу у патњи и великој оскудици, у душегупки и шикани, учите их да буду родољуби и с поносом носе српско име.

[Ђорђе Ивковић]

ПЕТРОВГРАД НА УДАРУ ФАШИСТА

Заоштриле се полемике око враћања назива Петровград данашњем Зрењанину. Ово није бенаста полемика налична комунистичким кружоцима непосредно после Другог светског рата да ли треба "Деда Мраза" преименовати у "Баба Зиму" ради раскида са назадном прошлошћу. Ова "прича" око имена града је заправо борба за достојанство националног идентитета.

Дакако, са новокомпонованих проеуропских гласила на дуговалним таласима "ТАНЈУГА" и тихим певушењем "Лили Марлен" у позадини, попут Пешчаника, Аутономије, Данаса... кренули су обрушавајући Focke-Wulf напади на српску народну идеју. Не, галами напредна интелигенција, мора се бранити "нападнути антифашизам". Какве везе краљ Петар има са фашизмом, и како то да Жарко Зрењанин нема савезничких веза са нацистима, за њих нису питања.

Тако се и Алексеј Кишјухас, декларисани титоиста по званичном баждарењу и небаждереног али извесног порекла, обрушио на људе који хоће да врате граду име Петровград, као да су у питању неки нацистички ливидатори. Отуда бомбасти и пијачно-подмукли наслов "СТРЕЉАЊЕ ЗРЕЊАНИНА". Враћање часног имена граду није никакво стрељање.

Управо невероватан чанак!

У којој Орвеловој години смо ми то закуцани, у кавом фашизму?

Какви нам се смрдљиви треш-памфлети подваљују као мал' не научна штива?

Да ли је овај свет генерално коначно излудео или се претворио у манкрутске робове смрвљеног разума?

Шта нам то аутор потура, под изговором "антифашизма" и борбе против "прекрајања (измишљене) историје", као да је Србија баш потпуна колективна дебилана, па не види да Кишјухас бестидно измишља нашу прошлост?

Ко сме у опште да буде толико дрзак па да пореди краља Петра Ослободиоца са неким провинцијским залуђеником и аутошовинистом, па још од овога другога диже на ниво титана а првога типично аустро-фашистички ружи?

Ако некога хвалите да је "комуниста од 1927.", онда вас и академска и обична људска етика обавезују да кажете да је дакле Жарко Зрењанин био савезник усташа пре рата, те савезник немачких нациста од 1939 до лета 19141. Дакле, у неком периоду Жарко и Шицер су били савезници и камаради. Из тога се види да су предратни закони били преблаги за такве хуље и народне непријатеље. Што су га нацисти убили? Ништа необично. Међусобне ликвидације су карактеристичне за комуно-нацисте. Тако исто је могао да га ликвидира Тито, као што је Мустафу Голубовића "одрукао" Немцима, Иву Лолу Рибара његовим (Лолиним) усташама, и десетине других из свог окружења ликвидирао на различите начине.

Па "Жарка" онда прогласе за "црвеног генерала". Колико је црвене војске имао под командом, адекватно би било "црвени капларица".

За лажну тврдњу да је У БЕОГРАДУ "побијено 1300 Јевреја из Зрењанина" аутор би морао кривично да одговара, будући да се ради о флагрантном покушају ревизије хрватско/католичко-усташке одговорност за геноцид осим над Србима и над Јеврејима и расистичко сваљивање непостојеће кривице на Београд и Србе.

Али, такође, велики "антифашиста и хуманиста" Кишјухас ћути о жртвама које је Пертовград претрпео од "ослободилаца" по обрасцу Жарка Зрењанина. Успело се пописати именом и презименом 588 жртава комунистичких зликоваца. Жртве су припадале свим народима и народностима, закључно са +Шот Илзе, рођене 1943.

Па Кишјухас каже:

"...Када су на десетине хиљада Зрењанинаца и Зрењанинки радили, самоуправљали и самим тим управљали својим судбинама? А „Дијамант“, „Југоремедија“, „Млекопродукт“, „Бегеј“, „Шинвоз“, „Металац“ и остале зрењанинске фабрике нешто значиле и ваљале?..."

Када се пише овако важан чланак, сваки озбиљни аутор би се прво информисао, а не вадио податке прстом из гузице.

Знао би да су "Дијамант" или "Шинвоз" (раније "Главна радионица државних железница") предратна предузећа. Али не само то. Петровград је пре рата, са 20.000 становника сразмерно знатно боље индустријски стајао од социјалистичког Зрењанина. Па није у ери Интернета тешко доћи до таквих информација. Потражите "INDUSTRIJSKO NASLEĐE: ZRENJANIN KOJEG VIŠE NEMA", па ћете се уверити да у мојој тврдњи нема претеривања. Та наопако да за педесет година социјалистичке диктатуре баш ни једно ново предузеће није отворено, а град нарастао на 80.000 становника (истовремено села опустошена, што је већ друга мада везана тема).

Један универзитетски наставник би најпре морао знати да је сва та "самоуправна привреда" ПРОПАЛА пре Југославије. Затим би морао знати да је пропаст била економски сасвим предвидива због неодрживости самог концепта. Морао би јавно казати да је тај концепт "радничког самоуправљања" Едуарда Карделија (ака Едварда Кардеља) само полуписмени "мозаички плагијат" "радничког корпоративизма" Бенита Мусолинија чијим је фашистима Едуардо Кардели припадао, а памет није није морао мењати када је знак на капи променио (који, нови знак, ретко и по изузетном морању носаше). Битност је да је предратна индустрија била самоодржива, корисна и напредна, а Титова и Карделијева неодржива, лења и пропадајућа. И то је научна чињеница које би се Алексеј Кишјухас морао држати као пијан плота. Али неће. Дража му фашистичка каљужа. Па из те каљуже немушто и неповезано бунца:

"...лажног сећања када је Зрењанин био некакав Петровград? Ма, Сунце вам жарко, вратиће се неки нови Зрењанин Жарко."

Не, не. Србији као со треба нови Апис. А што се Кишјухаса тиче, зарад народне добробити, Драги Јовановић би био мелем на рану. Љута травка на љуту рану.

[Милослав Самарџић]

Одличан чланак!
Кад ће то да се зна дефинитивно?
Само за Лолу Рибара: Комунисти су радио везом јављали једни другима кад тачно полеће тај авион за Италију. Пошто се нису разумели у шифре, Немци су то пратили и послали су један авион на то место, тачно у минут. Комунисти, не схватајући то, мислили су да су њихови пајстоси усташе рекли Немцима. Тако су на Вису убили двојицу усташа, два брата. Та двојица су баш била прешла код њих, ваљда су им зато били најсумњивији. Тукли су их да признају да су Немцима јавили место и и време полетања авиона у ком је било Лола Рибар. Усташе нису имале везе, нису ништа знали, и тако су тучени до смрти.
Све ово јавио је војвода Ђујић ђенералу Дражи, његови обавештајци су то још онда сазнали. Све сем за двојицу усташа, то сам нашао на неком другом месту.

[Бенито]

Највећи противник враћања имена Петровград је социолог Мирослав Самарџић , који је оформио и неку групу која лобира да остане Зрењанин.
Титоисти имају апсолутну подршку у мејнстрим масмедијима, а не само у поменутим у чланку. Организују се и ад-хок анкете које нам приказују да су грађани листом за Зрењанин. Ниједан дисонантни глас.
Слично је све као са иницијативом да се сахране остаци Николе Тесле. То као да је био позив за титоисте да бране " тековине револуције".
Нимбусе, што се тиче Аписа, од тога нема ништа. Пре ће бити оно што сам одавно видео, а то је да ће неко гурнути титоисте и атеисте у сукоб са " заосталима". Овде у то тада нико није веровао, " јер нема ко да ратује", али у последње време низ интелектуалаца јасно уочава да нам се ближи изузетна опасност од грађевинског рата у оквиру саме Србије.

[Милослав Самарџић]

Замените том једно слово у имену и биће одмах Петроград.

[Бенито]

[Николај]

Зар није тај Жарко силовао девојку у чијој се кући крио, па га је Немцима одала њена породица?

[Милослав Самарџић]

Зар није тај Жарко силовао девојку у чијој се кући крио, па га је Немцима одала њена породица?

Тако је мени писао Жика Радловачки, емигрант у Аустралији, који је тада био ту у Банату.

[Ђорђе Ивковић]

Највећи противник враћања имена Петровград је социолог Мирослав Самарџић , који је оформио и неку групу која лобира да остане Зрењанин.
Титоисти имају апсолутну подршку у мејнстрим масмедијима, а не само у поменутим у чланку. Организују се и ад-хок анкете које нам приказују да су грађани листом за Зрењанин. Ниједан дисонантни глас.
Слично је све као са иницијативом да се сахране остаци Николе Тесле. То као да је био позив за титоисте да бране " тековине револуције".
Нимбусе, што се тиче Аписа, од тога нема ништа. Пре ће бити оно што сам одавно видео, а то је да ће неко гурнути титоисте и атеисте у сукоб са " заосталима". Овде у то тада нико није веровао, " јер нема ко да ратује", али у последње време низ интелектуалаца јасно уочава да нам се ближи изузетна опасност од грађевинског рата у оквиру саме Србије.

С тим Самарџићима вечито неке петљанције.
А што се Аписа тиче, то је фигуративно, као израз добре воље...

[Громовник]

Зар није тај Жарко силовао девојку у чијој се кући крио, па га је Немцима одала њена породица?

Тако је мени писао Жика Радловачки, емигрант у Аустралији, који је тада био ту у Банату.

У Банату се такође верује да су га убила њена браћа.