[Београдски Србин]

Хвала Вам.

[Црнотравац]

Ново на Јутјуб каналу Погледи:
БИТКА НА СУТЈЕСЦИ

Што се Сутјеске тиче, мала исправка. Девета хрватска (далматинска) партизанска дивизија није учествовала у овој борби, јер је расформирана 12. априла 1943. године. Ова дивизија је занимљива јер је готово у потпуности уништена од стране четника. Кратак историјат:

У Имотском је 13. фебруара 1943. формирана Девета далматинска дивизија (око 2.100 бораца).
Четници Петра Баћовића су потукли Девету партизанску дивизију и 5. марта заузели Имотски. Партизани се повлаче ка Неретви. Почиње дезертирање.
Девета партизанска дивизија је 14. марта потучена од четника код Јабланице. Дивизија, носећи тешке рањенике, прелази преко завејаног Прења. У нападима четника гине на десетине партизана. Дивизију захвата тифус.
Девета дивизија стиже у Невесињско поље 25. марта, управо у време напада Невесињског и Требињског корпуса на град. Четници су ослободили Невесиње 26. марта, при чему је погинуо велики број партизана.
После поновног заузимања Невесиња од стране комуниста, у граду остаје Девета партизанска дивизија. Невесињски и Романијски корпус 6. априла поново ослобађају Невесиње, а Девета дивизија је потпуно разбијена. Дотадашњи губици су износили око 700 бораца. До 11. априла, када комунисти поново заузимају Невесиње, Девета дивизија је већ у потпуној агонији.
Ова дивизија је расформирана 12. априла, заједно са своје две бригаде. Трећа далматинска бригада је расформирана 6. јуна 1943. године.
Литература: Обрад Егић, Два рођења Девете далматинске дивизије, Задар, 1977.

[Милослав Самарџић]

Хвала на детаљним подацима. Нисам знао да су их баш толико потукли четници. Али ако је расформирана 6. јуна, то је ипак 20-так дана после почетка Операције "Шварц"?

[Црнотравац]

Хвала на детаљним подацима. Нисам знао да су их баш толико потукли четници. Али ако је расформирана 6. јуна, то је ипак 20-так дана после почетка Операције "Шварц"?

Сама Девета дивизија, као и Четврта и Пета далматинска партизанска бригада не постоје после 12. априла. Трећа далматинска бригада је прикупила остатке, али се не може сматрати наследницом Девете далматинске дивизије, јер се она, под ударом херцеговачких четника, просто распала.

[Црнотравац]

Поштовани форумаши, извињавам се што ћу у мало дужој анализи изнети нека своја размишљања везана за борбе у првој половини 1943. године. Када сам први пут чуо за тврдњу господина Самарџића да су четници победили у бици на Неретви, деловало ми је то јако неуверљиво. Међутим, упоређујући различите изворе видео сам да у дешавањима од 20. јануара до 15. јуна 1943. године, која се могу посматрати у континуитету, има пуно прећуткивања од стране комуниста и брдо нелогичности:
- Комунистичка синтагма "операција Вајс, позната у историји као Четврта непријатељска офанзива, односно Битка на Неретви" је потпуна небулоза. Операције "Вајс 1" и "Вајс 2" немају никакве везе са дешавањима на истоку и представљају катастрофу за Србе Баније, Кордуна, Лике, Босанске Крајине. Ова катастрофа је прећуткивана, односно "Битка за рањенике" је била само покривалица за овај масакр. Реалне процене говоре о више од 60.000 убијених и умрлих Срба.
- Занимљиво је да је у тренутку напада Седме СС и 369. легионарске дивизије са запада Главна комунистичка групација (ГКГ) била управо на супротном крају. ГКГ остаје неактивна до 9. фебруара. У међувремену, у Крајини страдају хиљаде Срба.
- Под Битком на Неретви комунистичка историографија подразумева догађаје на истоку од 9. фебруара до 22. марта. Међутим, догађаји пре 5. марта и после 5. марта не представљају никакву логичку целину. Просто речено, доминантни актери су потпуно различити.
- 5. марта, док су комунисти сконцентрисани код Прозора, Седма СС и 369. легионарска дивизија заузимају Ливно и Купрес. Треба напоменути да су ове две дивизије биле одморне, попуњене, наоружане, у пуном налету, а пред њима је била шачица партизана (операција Вајс 2 је почела 25. фебруара, а отпор партизана практично није постојао). Оне су заустављене код Прозора: процена Немаца је била да је у њиховом интересу да дође до великог судара партизана и четника. Партизани су прихватили немачку игру видевши у томе корист за себе.
- Зашто је по комунистима крај битке управо 22. март? Овим датумом борбе између четника и партизана нису престале, напротив, борбе се даље распламсавају.
- Упорно се прећуткује катастрофа Девете далматинске партизанске дивизије, која бива распуштена 12. априла услед расула.
- Прећуткују се борбе у Херцеговини крајем априла и почетком маја.
- Стање партизана 15. маја: после низа "величанствених победа" и "разбијања четника" комунисти су се нашли на врху крајње негостољубивих планина. Потпуно разбијени у Херцеговини, заустављени пред Колашином, комунисти држе само три планинске варошице Чајниче, Жабљак и Шавник. О каквој победи је реч? Нико нормалан, сем ако не мора, се не пење на Дурмитор и Сињајевину. Треба напоменути да су борбе на Дрини, по комунистима, завршене 18. априла. Готово месец дана 20.000 партизана не успева да заузме ни један једини град. Немци затичу болесне, рањене, гладне, жедне, често избезумљене партизане. Зар су доведени у ово стање у тренутку када су угледали Немце пред собом? Или их је неко у двомесечним борбама добро намучио. Немци су само искористили овакво стање партизана и десетковали их.

Анализирајући просторни фактор, као и логично заокружене догађаје, чини ми се да је могуће све догађаје организовати у шест целина. Временски се неке од операција преклапају:

Операција "Вајс 1": од 20. јануара до 15. фебруара; простор Баније, Кордуна, Лике, Босанске Крајине
Битка за Прозор: од 9. фебруара до 5. марта
Операција "Вајс 2": од 25. фебруара до 6. марта; простор Босанске Крајине
Битка за Херцеговину: од 6. марта до 7. маја
Битка за Црну Гору: од 28. марта до 14. маја
Битка на Сутјесци: од 16. маја до 15. јуна

Литература: Љубомир Домазетовић, Петар Терзић, Ликови и дела славних војсковођа савременог доба, Књига 5, Војноиздавачки и новински центар, Београд, 1992.

---

Битка за Прозор
- од 9. фебруара (пад Посушја; по комунистима почетак битке на Неретви) до 5. марта (примирје партизана и Немаца). Веће борбе су вођене између партизана, с једне, и Италијана и Немаца, са друге стране. Четници су осигурали долину Неретве.
Битка је завршена примирјем између партизана и Немаца.

Са становишта искрцавања Англоамериканаца на обале јужног Јадрана, уништење пробританских српских националних снага је апсолутни приоритет Немаца. Пошто партизани после постигнутог примирја свесно преузимају улогу немачке ударне песнице, јер у томе виде и сопствени интерес, поставља се питање доследности њиховог антинацизма. Они се враћају у стање од пре 22. јуна 1941, односно у љуштуру антиимперијалиста, при чему нацисти и нису толико зло (они свакако одлазе, проблем су ови који долазе). Као колаборационистички, партизански покрет се сада налази не само у улази издајника савезничке борбе, јер социјалистичка револуција добија апсолутни примат над борбом против нациста, већ директног противника Англоамериканаца и њиховог савезника на Балкану.

[Митић]

Ово је стварно добра историјска анализа Црнотравца. Уз коришћење литературе, добија се добар текст из кога следи јасан закључак.

Дефинитивно је Црнотравац поентирао на крају, а додао бих нешто што се тиче партизанске колаборације, пошто преузимају ударну песницу Немаца. Али, то раде буквално.

Часлав Дамјановић је написао текст у коме наводи документ да су партизани дали (или обећали) своје две бригаде Немцима у борби против четника тј. у операцији "Шварц".

Да цитирам Дамјановића:


"Проучимо зато шта доказује наређење главнокомандујућег целокупне немачке операције “Шварц”, генерала Литерса (Rudolf Luters), од 6. маја 1943:

Циљ операције:

“Ухватити и уништити генерала Михаиловића, његову команду у Липову, у Црној Гори”!

”Ударна снага”: “Партизанске снаге предвођене Титом”! (7)

.....

..према генералном наређењу, у операцији “Шварц” је на ликвидацији Драже Михаиловића учествовало 110.000 војника, у шта су биле укључене 5 немачких дивизија, 3 италијанске дивизије – 2 комунистичке бригаде – и бугарске, хрватске и муслиманске ударне групе. (8)

“Две комунистичке бригаде” у Литерсовом наређењу!?!?!?

“Две комунистичке бригаде” у Литерсовом наређењу!?!?!?




(7) Документ T501-259-274, Амерички Државни Архив)

(8) Документ T501-259-274, Амерички Државни Архив)"


Текст се налази на следећем линку

http://www.novinar.de/2014/02/26/sutjesk...evare.html

[Црнотравац]

Битка за Херцеговину:
- од 6. марта (пад Јабланице) до 7. маја (ослобођење Калиновика). Жестоке борбе између четника и партизана.
Битка је завршена потпуним ослобођењем Херцеговине и протеривањем партизана ка Пиви.
Кратка хронологија:
7. март Партизани формирали мостобран на Неретви.
14-15. март Жестоке борбе четника и партизана код Чичева.
15. март Завршено пребацивање партизана преко Неретве.
16-17. март Жестоке борбе четника и партизана код Главатичева.
17. март Немци избили на Неретву.
19. март Жестоке борбе Невесињског корпуса и Треће ударне партизанске дивизије на прилазима Невесињу.
20-21. март Жестоке борбе четника под Павлом Ђуришићем и партизана под Пеком Дапчевићем код Калиновика.
21. март Партизани заузели Невесиње.
22. март Партизани заузели Калиновик (по комунистима завршена битка на Неретви).
23-24. март Споразум у Загребу између немачке команде и чланова партизанског Врховног штаба.
26. март Невесињски и Требињски корпус ослободили Невесиње. Међу погинулима и Перо Ћетковић, командант Треће ударне партизанске дивизије.
29. март Партизани поново заузели Невесиње.
2. април Трећа ударна партизанска дивизија заузела Гацко и Автовац.
5. април Партизани заузели Фазлагића Кулу (Гацко) без отпора: предало се 150 усташа.
6. април Невесињски и Романијски корпус ослободили Невесиње, Девета партизанска дивизија је потпуно разбијена.
11. април Партизани поново заузели Невесиње.
12. април Расформирана Девета далматинска дивизија и две њене бригаде.
28. април Невесињски, Требињски и делови Романијског корпуса ослободили Невесиње.
1. мај Невесињски и Требињски корпус ослободили Гацко и Автовац.
7. мај Дрински и Романијски корпус ослободили Калиновик.
12. мај Седма СС дивизија долази у Столац: почиње хапшење и разоружавање четника.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Битка за Црну Гору:
- од 28. марта (пад Устиколине) до 14. маја. Жестоке борбе између четника и партизана. Партизани блокирани на веома сиромашном терену.
Битка је прекинута нападом Немаца, при чему су четници разбијени, а партизани остали у блокади на Дурмитору, Сињајевини, Пиви.
Кратка хронологија:
28. март Прва пролетерска дивизија заузела Устиколину (Фоча) и избила на Дрину.
7. април Друга пролетерска дивизија форсирала Дрину код Фоче.
10. април Напад четника под Ђуришићем на Другу пролетерску дивизију код Челебића.
12. април Прва пролетерска дивизија заузела Чајниче без борбе, Италијани се повукли.
16-18. април Жестоке борбе четника под Ђуришићем и Друге пролетерске дивизије: четници се повлаче, партизани избијају до Пљеваља, Бијелог Поља, Колашина, Никшића.
21. април Партизани заузели Жабљак.
6-11. мај Борбе четника и партизана на Сињајевини.
14. мај Упад немачке Прве брдске дивизије у Колашин: заробљен Павле Ђуришић и више хиљада четника.
15. мај Напад Немаца на партизане.
У тренутку напада Немаца партизани држе Жабљак, Шавник и Чајниче. На неприступачном и сиромашном терену, без довољно хране, налазе се готово месец дана. Нико не остаје да борави у тим условима уколико није на то приморан. Немци су искористили овај безизлаз партизана и потукли их до ногу.

[Николај]

Црнотравац и Митић

Поновите ове своје постове о борбама на Неретви овде:

http://www.pogledi.rs/forum/Thread-borbe...ugoslaviji

[Милослав Самарџић]

Чланак о свим тим формацијама објављен ми је на руском, на сајту удружења Белое дело.
Покушај да нађеш.

https://beloedelo.com/ Ако то мислиш, не могу да нађем

Ево чланка на сајту Бело дело, ПДФ, страна 55:

https://beloedelo.com/admin/upload/user_...hteniy.pdf

[Ђорђе Ивковић]

Поштовање,
Колико има истине у податку да је у периоду 1944-1947 комунистима приступило 727 официра ЈВуО?

Конкретно, Миле Бјелајац наводи:

Већина официрског кадра израсла је од организатора устанка и обичних бораца током рата без основног војничког школовања. Тек у току 1944. почео је већи прилив бивших официра ЈВ. У морнарицу је примљено њих 245, а у ваздухопловство 220. У редове НОВ прелазе
официри из хрватског домобранства и појединци из редова Драже Михаиловића. По повратку из заробљеништва одмах су прихваћена 733 официра БЈВ, потом, 1946. и 1947. још 1.283 (меñу њима 12 генерала). Готово сви, изузев малог броја, били су српског порекла (остали
су били Словенци, Јевреји и др)
У нову војску су од 1944. до 1947. примљена 1.963 официра из хрватског домобранства, 215 из немачке, 322 из бугарске, 124 из италијанске, 18 из маñарске, 4 из албанске фашистичке војске, 727 из јединица генерала Драже Михаиловића и 17 официра ЈВ из Египта.

https://chdr-ns.com/pdf/documents/kornat...elajac.pdf

РЅ. Изгледа да усташе нису примали?

[Милослав Самарџић]

Поштовање,
Колико има истине у податку да је у периоду 1944-1947 комунистима приступило 727 официра ЈВуО?

Конкретно, Миле Бјелајац наводи:

Већина официрског кадра израсла је од организатора устанка и обичних бораца током рата без основног војничког школовања. Тек у току 1944. почео је већи прилив бивших официра ЈВ. У морнарицу је примљено њих 245, а у ваздухопловство 220. У редове НОВ прелазе
официри из хрватског домобранства и појединци из редова Драже Михаиловића. По повратку из заробљеништва одмах су прихваћена 733 официра БЈВ, потом, 1946. и 1947. још 1.283 (меñу њима 12 генерала). Готово сви, изузев малог броја, били су српског порекла (остали
су били Словенци, Јевреји и др)
У нову војску су од 1944. до 1947. примљена 1.963 официра из хрватског домобранства, 215 из немачке, 322 из бугарске, 124 из италијанске, 18 из маñарске, 4 из албанске фашистичке војске, 727 из јединица генерала Драже Михаиловића и 17 официра ЈВ из Египта.

https://chdr-ns.com/pdf/documents/kornat...elajac.pdf

РЅ. Изгледа да усташе нису примали?

У ЈВуО је било око 3.000 официра, рачунајући и произведене током рата, унапређене за ратне заслуге, или питомце школа резервних официра.

Овде имамо формацију, са именима око 1.000 официра:
https://www.pogledi.rs/formacija-jugoslo...43-godine/

Практично, ту су најважнији команданти. Од тих око 1.000, прешао је у партизане мајор Ђурић са још неколико. То јест, побегао је из затвора, после суђења можда би био стрељан.
Прешао је у партизане цели Други вардарски корпус, претворен је у неку македонску партизанску бригаду. То је једини корпус, од око 75, који је прешао. Не знам колико је имао официра, можда 20.
Прешли су делови Чегарског корпуса, са неколико резервних официра.
Прешли су неки делови корпуса, и неки официри, са севера Босне, као и неки из београдске илегалне организације, али ту је било и убацивања у редове комуниста. То је можда још двадесетак официра.

Та цифра од 772 делује ми немогуће, тим пре јер је наредба била да се официри побију. Који доказ износи Бјелајац?
Углавном, од најважнијих и најпознатијих 1.000, прешла су двојица, Ђурић и Сајковић (постаће Сајковски).

П.С.
Примали су усташе.

[Николај]

Који је извор за податак да је прешао цео Други вардарски корпус? И колико је бројао људи тада?

[Милослав Самарџић]

Сад сам погледао онај рад, нема доказа за 727 официра.

Извор је Динчић. Бројао је око 2.000.

[Ђорђе Ивковић]

Захваљујем.
Тако се и мени чинило.