[Црнотравац]

Битка за Херцеговину:
- од 6. марта (пад Јабланице) до 7. маја (ослобођење Калиновика). Жестоке борбе између четника и партизана.
Битка је завршена потпуним ослобођењем Херцеговине и протеривањем партизана ка Пиви.
Кратка хронологија:
7. март Партизани формирали мостобран на Неретви.
14-15. март Жестоке борбе четника и партизана код Чичева.
15. март Завршено пребацивање партизана преко Неретве.
16-17. март Жестоке борбе четника и партизана код Главатичева.
17. март Немци избили на Неретву.
19. март Жестоке борбе Невесињског корпуса и Треће ударне партизанске дивизије на прилазима Невесињу.
20-21. март Жестоке борбе четника под Павлом Ђуришићем и партизана под Пеком Дапчевићем код Калиновика.
21. март Партизани заузели Невесиње.
22. март Партизани заузели Калиновик (по комунистима завршена битка на Неретви).
23-24. март Споразум у Загребу између немачке команде и чланова партизанског Врховног штаба.
26. март Невесињски и Требињски корпус ослободили Невесиње. Међу погинулима и Перо Ћетковић, командант Треће ударне партизанске дивизије.
29. март Партизани поново заузели Невесиње.
2. април Трећа ударна партизанска дивизија заузела Гацко и Автовац.
5. април Партизани заузели Фазлагића Кулу (Гацко) без отпора: предало се 150 усташа.
6. април Невесињски и Романијски корпус ослободили Невесиње, Девета партизанска дивизија је потпуно разбијена.
11. април Партизани поново заузели Невесиње.
12. април Расформирана Девета далматинска дивизија и две њене бригаде.
28. април Невесињски, Требињски и делови Романијског корпуса ослободили Невесиње.
1. мај Невесињски и Требињски корпус ослободили Гацко и Автовац.
7. мај Дрински и Романијски корпус ослободили Калиновик.
12. мај Седма СС дивизија долази у Столац: почиње хапшење и разоружавање четника.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Битка за Црну Гору:
- од 28. марта (пад Устиколине) до 14. маја. Жестоке борбе између четника и партизана. Партизани блокирани на веома сиромашном терену.
Битка је прекинута нападом Немаца, при чему су четници разбијени, а партизани остали у блокади на Дурмитору, Сињајевини, Пиви.
Кратка хронологија:
28. март Прва пролетерска дивизија заузела Устиколину (Фоча) и избила на Дрину.
7. април Друга пролетерска дивизија форсирала Дрину код Фоче.
10. април Напад четника под Ђуришићем на Другу пролетерску дивизију код Челебића.
12. април Прва пролетерска дивизија заузела Чајниче без борбе, Италијани се повукли.
16-18. април Жестоке борбе четника под Ђуришићем и Друге пролетерске дивизије: четници се повлаче, партизани избијају до Пљеваља, Бијелог Поља, Колашина, Никшића.
21. април Партизани заузели Жабљак.
6-11. мај Борбе четника и партизана на Сињајевини.
14. мај Упад немачке Прве брдске дивизије у Колашин: заробљен Павле Ђуришић и више хиљада четника.
15. мај Напад Немаца на партизане.
У тренутку напада Немаца партизани држе Жабљак, Шавник и Чајниче. На неприступачном и сиромашном терену, без довољно хране, налазе се готово месец дана. Нико не остаје да борави у тим условима уколико није на то приморан. Немци су искористили овај безизлаз партизана и потукли их до ногу.

[Николај]

Црнотравац и Митић

Поновите ове своје постове о борбама на Неретви овде:

http://www.pogledi.rs/forum/Thread-borbe...ugoslaviji

[Милослав Самарџић]

Чланак о свим тим формацијама објављен ми је на руском, на сајту удружења Белое дело.
Покушај да нађеш.

https://beloedelo.com/ Ако то мислиш, не могу да нађем

Ево чланка на сајту Бело дело, ПДФ, страна 55:

https://beloedelo.com/admin/upload/user_...hteniy.pdf

[Ђорђе Ивковић]

Поштовање,
Колико има истине у податку да је у периоду 1944-1947 комунистима приступило 727 официра ЈВуО?

Конкретно, Миле Бјелајац наводи:

Већина официрског кадра израсла је од организатора устанка и обичних бораца током рата без основног војничког школовања. Тек у току 1944. почео је већи прилив бивших официра ЈВ. У морнарицу је примљено њих 245, а у ваздухопловство 220. У редове НОВ прелазе
официри из хрватског домобранства и појединци из редова Драже Михаиловића. По повратку из заробљеништва одмах су прихваћена 733 официра БЈВ, потом, 1946. и 1947. још 1.283 (меñу њима 12 генерала). Готово сви, изузев малог броја, били су српског порекла (остали
су били Словенци, Јевреји и др)
У нову војску су од 1944. до 1947. примљена 1.963 официра из хрватског домобранства, 215 из немачке, 322 из бугарске, 124 из италијанске, 18 из маñарске, 4 из албанске фашистичке војске, 727 из јединица генерала Драже Михаиловића и 17 официра ЈВ из Египта.

https://chdr-ns.com/pdf/documents/kornat...elajac.pdf

РЅ. Изгледа да усташе нису примали?

[Милослав Самарџић]

Поштовање,
Колико има истине у податку да је у периоду 1944-1947 комунистима приступило 727 официра ЈВуО?

Конкретно, Миле Бјелајац наводи:

Већина официрског кадра израсла је од организатора устанка и обичних бораца током рата без основног војничког школовања. Тек у току 1944. почео је већи прилив бивших официра ЈВ. У морнарицу је примљено њих 245, а у ваздухопловство 220. У редове НОВ прелазе
официри из хрватског домобранства и појединци из редова Драже Михаиловића. По повратку из заробљеништва одмах су прихваћена 733 официра БЈВ, потом, 1946. и 1947. још 1.283 (меñу њима 12 генерала). Готово сви, изузев малог броја, били су српског порекла (остали
су били Словенци, Јевреји и др)
У нову војску су од 1944. до 1947. примљена 1.963 официра из хрватског домобранства, 215 из немачке, 322 из бугарске, 124 из италијанске, 18 из маñарске, 4 из албанске фашистичке војске, 727 из јединица генерала Драже Михаиловића и 17 официра ЈВ из Египта.

https://chdr-ns.com/pdf/documents/kornat...elajac.pdf

РЅ. Изгледа да усташе нису примали?

У ЈВуО је било око 3.000 официра, рачунајући и произведене током рата, унапређене за ратне заслуге, или питомце школа резервних официра.

Овде имамо формацију, са именима око 1.000 официра:
https://www.pogledi.rs/formacija-jugoslo...43-godine/

Практично, ту су најважнији команданти. Од тих око 1.000, прешао је у партизане мајор Ђурић са још неколико. То јест, побегао је из затвора, после суђења можда би био стрељан.
Прешао је у партизане цели Други вардарски корпус, претворен је у неку македонску партизанску бригаду. То је једини корпус, од око 75, који је прешао. Не знам колико је имао официра, можда 20.
Прешли су делови Чегарског корпуса, са неколико резервних официра.
Прешли су неки делови корпуса, и неки официри, са севера Босне, као и неки из београдске илегалне организације, али ту је било и убацивања у редове комуниста. То је можда још двадесетак официра.

Та цифра од 772 делује ми немогуће, тим пре јер је наредба била да се официри побију. Који доказ износи Бјелајац?
Углавном, од најважнијих и најпознатијих 1.000, прешла су двојица, Ђурић и Сајковић (постаће Сајковски).

П.С.
Примали су усташе.

[Николај]

Који је извор за податак да је прешао цео Други вардарски корпус? И колико је бројао људи тада?

[Милослав Самарџић]

Сад сам погледао онај рад, нема доказа за 727 официра.

Извор је Динчић. Бројао је око 2.000.

[Ђорђе Ивковић]

Захваљујем.
Тако се и мени чинило.

[Београдски Србин]

Господине Самарџићу, знате ли ово?
Како се десило да официри Јовановић, Оровић, Терзић и Ћетковић већ 1941. оду у терористе?

[ватхра]

Бјелајац се на извор позива на свој други рад, а не види се који су му у њему извори.
Подаци су исти као из едиције Развој оружаних снага СФРЈ, са том разликом да су тамо другачије формулисани. По сећању, наводи се да мислим 1946. године било у ЈА 727 официра који су били у четницима током рата. По тој дефиницији је могуће да су после преласка зарадили чин.

[Милослав Самарџић]

Бјелајац се на извор позива на свој други рад, а не види се који су му у њему извори.
Подаци су исти као из едиције Развој оружаних снага СФРЈ, са том разликом да су тамо другачије формулисани. По сећању, наводи се да мислим 1946. године било у ЈА 727 официра који су били у четницима током рата. По тој дефиницији је могуће да су после преласка зарадили чин.

То је друга ствар. Постојала је категорија коју со користили комунисти: ''Присилно мобилисан у четнике''. Оне са тим статусом нису хапсили ни убијали. А како су мобилисали све што је могло, укупно 800.000 људи - верујем да је та цифра тачна - био им је потребан огроман број официра. Тако да су масовно производили у официре, а међу њима и тих 727 ''присилно мобилисаних у четнике''.
Требало би рећи Бјелајцу да исправи то да је 727 четничких официра било у ЈА.

[Перун]

Бјелајац се на извор позива на свој други рад, а не види се који су му у њему извори.
Подаци су исти као из едиције Развој оружаних снага СФРЈ, са том разликом да су тамо другачије формулисани. По сећању, наводи се да мислим 1946. године било у ЈА 727 официра који су били у четницима током рата. По тој дефиницији је могуће да су после преласка зарадили чин.

То је друга ствар. Постојала је категорија коју со користили комунисти: ''Присилно мобилисан у четнике''. Оне са тим статусом нису хапсили ни убијали. А како су мобилисали све што је могло, укупно 800.000 људи - верујем да је та цифра тачна - био им је потребан огроман број официра. Тако да су масовно производили у официре, а међу њима и тих 727 ''присилно мобилисаних у четнике''.
Требало би рећи Бјелајцу да исправи то да је 727 четничких официра било у ЈА.

Наведите случајеве где су појединци као официри ЈВуО вршили дужности команданта бригаде и батаљона а у партизанске редове су примљени као обични борци.

[Милослав Самарџић]

Бјелајац се на извор позива на свој други рад, а не види се који су му у њему извори.
Подаци су исти као из едиције Развој оружаних снага СФРЈ, са том разликом да су тамо другачије формулисани. По сећању, наводи се да мислим 1946. године било у ЈА 727 официра који су били у четницима током рата. По тој дефиницији је могуће да су после преласка зарадили чин.

То је друга ствар. Постојала је категорија коју со користили комунисти: ''Присилно мобилисан у четнике''. Оне са тим статусом нису хапсили ни убијали. А како су мобилисали све што је могло, укупно 800.000 људи - верујем да је та цифра тачна - био им је потребан огроман број официра. Тако да су масовно производили у официре, а међу њима и тих 727 ''присилно мобилисаних у четнике''.
Требало би рећи Бјелајцу да исправи то да је 727 четничких официра било у ЈА.

Наведите случајеве где су појединци као официри ЈВуО вршили дужности команданта бригаде и батаљона а у партизанске редове су примљени као обични борци.

То може бити симболичан број, јер су они команданте побили или послали на робију.

[ватхра]

Само један додатак:
Наведени број од 727 се односи на 1946. годину (ако се добро сећам), а пре тога су биле две демобилизације. Кад су углавном скидани мање поуздани.
Тако да је врло могуће да је било и више наведених официра.