Оцена Теме:
  • 47 Гласов(а) - 4.53 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Милослав Самарџић одговара на ваша питања

Ресторан "Палисад" је на улазу у Шумарице, а у парку има и један мотел.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори

(12-01-2016, 01:36 AM)nebojsaa Пише:  Da li je validna knjiga istorija Ravnogorskog pokreta Koste Nikolica?
Написао сам једна обиман рад о тој и другим сличним књигама, делове тог рада објавио сам овде:

''СЛОБОДА'': КОМУНИЗИРАНА ИСТОРИЈА (1):
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopi...985#220985

''СЛОБОДА'': СУД КПЈ КАО МЕРА ВРЕДНОСТИ:
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopi...989#222989

Критика је дакле негативна, али ја увек препоручујем ту књигу, дакле, треба је прочитати.
Одговори

(12-01-2016, 12:15 PM)Бенито Пише:  Јесунли ове кафане у Шумарицама стварно у близини гробница или је ово измишљотина?
''Палисад'' је на 100 метара од највеће гробница (400 убијених), док је Хотел ''Шумарице'' на ивици старог српског војничког гробља, с тим што се то не види, јер су после рата комунисти поломили и побацали крстове.
Дакле, хотел је лево горе, на дну ове прве слике:
http://www.pogledi.rs/komunisti-porusili...-u-srbiji/
Мислим да је то већи проблем.
Одговори

(08-01-2016, 08:00 PM)nebojsaa Пише:  Posto komunisti obicno operisu sa polu istinama ili lazima u jednoj partizanskoj knjizi pise sledece:Od februara do juna 1942 Krajiski proleterski bataljon vodio je borbe protiv cetnika,nemaca,ustasa u srednjoj Bosni njih je navodno bilo 250 a neprijatelja 12.000 sve do borbe na planini Motajici 8.juna 1942. godine.Zatim krajiski bataljon u noc u 2 napao uporiste ustasko u selu Donja Lepenica,ali su cetnici dan ranije obavestili ustase pa je to propalo.Tada u 6 sati ujutru sa svih strana planine Motajice cule se vojnicke trube i povici napred cetnici,ziveo kralj Petar,smrt komunistima i proleterima.Kazu bilo je vise od 1.000 cetnika.Druga jaka grupacija cetnika bila je ispod planine i prema grebenu.Cetnici su na taj nacin raspodelili snage po dubini prema najvisim vrhovima planine Motajice cime se proleteri moraju probijati nemaju drugog izbora.Na severu Sava,na istoku Vrbas.na jugu Motajica.Na vodu se nije moglo jerje vecina neplivaci,a plivaci bi bili ubijeni ili u vodi ili na kopnu.Tada komadant cetvrtog krajiskog NOP odreda Danko Mitrov i komadant krajiskog bataljona Zdravko Celar dogovorili se da se bataljon probije na greben Motajice.Probijen je prvi obruc cetnika uz teske gubitke sa obe strane.Neprijatelj je na koti 273 razbijen i bataljon se probijao dalje.Cetnici su se ipak brzo sredili i organizovali jurisali na bokove i zacelje uz velike gubitke bataljon je i dalje napredovao.Proleteri slomili otpor i stigli do kote 294.Zatim iz reona 324 napad izvrsio nemacki bataljon oko kote 490 obezbedjujuci eksploataciju hrastovog drveta sa planine najkvalitetnijeg drveta u evropi za avio-industriju.Po dogovoru sa cetnicima oni su se utvrdili i pripremila na svojim polozajima da uniste proletere.Sa bokova u isto vreme napadaju cetnici koji su se prepoznavali lozinkom sablja-sarajevo.Tada su proleteri nasamarili nemce vikajuci ovde su cetnici ne pucajte nemci su prestali sapaljbom.A cetnike su prevarili vikajuci ovde sablja-sarajevo tako su ubijeni mnogi cetnici.Tada je poginulo pola bataljona ali je polovina uspela da dodje do vrha.A pesnik branko copic je nadahnut ovom borbom posvetio pesmu Mrtvi proleteri.Pa pitam sta je ovde istina i ima li je u sta ja sumnjam.

Глупост. Та пролетерска чета је у потупости разбијена на Мотајици а Митров убијен приликом покушаја да се провуче поред четничких стражара.
Одговори

(12-01-2016, 08:16 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(12-01-2016, 12:15 PM)Бенито Пише:  Јесунли ове кафане у Шумарицама стварно у близини гробница или је ово измишљотина?
''Палисад'' је на 100 метара од највеће гробница (400 убијених)

Која је то гробница? Има их више у кругу од музеја.

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори

На улазу у музеј, лево, има онај пано са порукама жртава. Одмах иза тог паноа има стаза, излази горе на милановачки друм. Кад кренеш том стазом, после мање од 100 м са леве стране видећеш гробницу. Највећа је, а најнеупадљивија.
Одговори

Имам пар питања са којима се надовезујем на дискусију од неколико страна раније:

Већ смо утврдили да Дража није имао директну контролу над јединицама ван Србије, али остаје ми потпуно нејасно зашто Врховна команда смењује Остојића тек 2. априла иако Дража у депеши Смиљанићу пише: "Чивајте се Остојића. То је комадант без војске који гледа сваки начин да дође до војске."

Зашто по Вашем мишљењу Дража није сменио Остојића или чак извео пред војни суд (у том тренутку код Остојича се налазио и лојални Рачић са својим јединицама)? Из депеше Врањешевићу видимо да Дража има директан контакт са командама ван Србије али да ове током јануара и фебруара, па и марта није обавестио о томе да је Остојић заједно са осталима отказао послушност.

Постоји ли некаква идеја зашто је Дража тако поступио и чиме се водио код ових поступака? Да ли је очекивао промену размишљања код Остојића, Ђуришића, а касније и Баћовића или?
Одговори

Милославе, да ли је истина да је Комунистичка партија забрањена у Краљевини Југославији тек после убиства Министра полиције и бацања бомбе на Краљеву кочију испред Скупштине, дакле после отворених терористичких активности против највиших државних органа?

[Слика: 6LzSCUJ.gif]
MAKE SERBIA GREAT AGAIN!!! НАПРАВИМО СРБИЈУ ВЕЛИКОМ ОПЕТ!!! С' ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ-СЛОБОДА ИЛИ СМРТ ✞✞✞
Одговори

Обзнана је донета 29. децембра 1920. године.
Атентат на регента Александра 29. јуна 1921. године.
Убиство министра Милорада Драшковића 21. јула 1921. године.
Одговори

Да, само што су од оснивања јасно показали склоност ка рушењу државе. Требали су одмах да их забране, али темељи демократима и парламентаризма из 1903. су били превише дубоки и многи су били против забрана странака, ма какав програм имали.
Одговори

(14-01-2016, 12:48 PM)Вукашин Петковић Пише:  Обзнана је донета 29. децембра 1920. године.
Атентат на регента Александра 29. јуна 1921. године.
Убиство министра Милорада Драшковића 21. јула 1921. године.

Нисам сигуран баш али мислим да је тотална забрана уследила после атентата, а делимична 1920. Напомињем нисам сигуран.
Одговори

Драшковић је донио Обзнану којом је партија забрањена као терористичка, зато је и убијен.
Одговори

(13-01-2016, 07:58 PM)Милослав Самарџић Пише:  На улазу у музеј, лево, има онај пано са порукама жртава. Одмах иза тог паноа има стаза, излази горе на милановачки друм. Кад кренеш том стазом, после мање од 100 м са леве стране видећеш гробницу. Највећа је, а најнеупадљивија.

Интересантно... Ја сам био убеђен да су највеће оне код металног спавача или оне у кругу споменика V3. Баш ћу погледати кад будем пролазио туда...

Да ли су све хумке уједно и гробнице?

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори

(15-01-2016, 12:29 AM)Громовник Пише:  
(13-01-2016, 07:58 PM)Милослав Самарџић Пише:  На улазу у музеј, лево, има онај пано са порукама жртава. Одмах иза тог паноа има стаза, излази горе на милановачки друм. Кад кренеш том стазом, после мање од 100 м са леве стране видећеш гробницу. Највећа је, а најнеупадљивија.

Интересантно... Ја сам био убеђен да су највеће оне код металног спавача или оне у кругу споменика V3. Баш ћу погледати кад будем пролазио туда...

Да ли су све хумке уједно и гробнице?
Јесу.
Све су са по 100 Срба, само је та са 400.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним