[Chicot]

Зато што то није био. Него  мазање очију Влади док не дође до рашчишћавања са Михаиловићем.
Тај документ што Кнежевићи зову Уговор , Британци зову Директива Михаиловићу.
Помињао сам ти то раније. Давао сам ти и сигнатуре за то.

На страну неспорна Енглеска превртљивост и цинизам.

Замераш Кнежевићима интерпретацију, а ти се бавиш интерпретацијом.
Било уговор, било директива, то је постојало и Дража је потписао. 
Он тада није морао да зна да ли је то ''мазање очију'' или шта. Уосталом оквирна Черчилова стратегија била је да у ствари ''маже очи'' Стаљину, тако да не да Краљевину Југославију под совјетски утицај. Ни то Дража није морао да зна.
Хоћу да кажем, треба да поређамо та документа, а за наше интерпретације није важно. Можда евентуално на крају књиге.

Каква интерпретација? 
Не, ја Кнежевиће оптужујем за фундаментално неразумевање ситуације. 
Гледам документ и читам шта причају Енглези, ставе у неке обланде и предају југ Влади, а Кнежевић згута мамац к'о сом (речна риба) и још пише будалаштине у књизи како је то супер за Дражу. И ја сам подлегао пре око 10 година. Али после видех оригиналне документе.

Ти то тумачипш после 80 гоина.
Како су то одна они могли? А можда су и знали, али су се понашали како нама одговара.
Можда су знали и за Черчилов циљ да не преда ЈУ Совјетима.
Битно је да је тај уговор/директива постојао.

Чекај, не верујем да не разумеш.
Ја нисам правио анализе па дошао до закључка, само сам прочитао исто оно што је дато и њима да читају и пошаљу Дражи. 
Можда су због језичке баријере погрешно разумели, па је помогло што су их Енглези муљали, али свеједно: људи после 35 година пишу суштински неистине. 
А ако су знали па намерно пласирали лаж, још горе,онда су фалсификатори ( у шта ја не верујем).

Да се разумемо: књига је изашла 81, тада је постојало обиље британске грађе која је могла да се провери и упореди. Да је хтело да се пише утемељено. Међутим, они остају при свом непрецизном  разумевању у лошој интерпретацији.
Ја бих рекао да је стога књига својеврсно прикривање сопствених промашаја и сваљивање на шпијуне, комунисте и заверу.
Зато и слаб домет дела. 

П.С. шта је са сајтом 
http://kingdom-of-yugoslavia-in-ww2.com/

[Митић]

Ово су недићевци снимили, а претпостављам да је аутентично, јер се у филму појављује жена са бебом која се такође налази на фотографији коју је објавио гдин Милослав у последњој емисији на каналу Погледи

[Митић]

Дефинитивно, кад се замрзне кадар на 01:44, види се скроз десно жена у црном која носи бебу. И личи на жену са фотографије коју је објавио гдин Милослав.

[Бенито]

Значи, колико сам разумео:
Бомбардовање Београда, од 16. и 17. априла 1944, обавили су британски авиони бомбардери, над секундарним циљевима, јер је њихов примарни циљ било бомбардовање немачких нафтних или војних постројења у Румунији. Они тада нису гађани, због временских услова, а авиони су имали наређење да испусте бомбе на секундарне циљеве.
Пошто је секундарни циљ био Београд, односно фабрике авиона у њему, све посаде бомбардера имале су јасно назначене мапе тих циљева. Дошло је до грешака, где су бомбардовани делови града који су прилично удаљени од назначених фабрика авиона. Није јасно утврђено ко је крив због тога. Број цивила Београђана који је том приликом погинуо није мали, али је знатно мањи него што то данас представља српска историографија, а поготово не тзв емигрантска литература.
Југословенски комунисти нису учествовали у избору циљева који ће бити бомбардовани 16 и 17. априла 44, нити у било ком другом случају доцније. Они не сносе никакву кривицу за савезничко бомбардовање Краљевине Југославије, ни у посредном а камоли у директном ланцу одговорности.
Савезничко бомбардовање Краљевине Југославије може се сагледати само у контексту општег бомбардовања циљева, а то су немачке оружане снаге у Европи, и ван тог оквира се не може разумети.
Укупан број погинулих приликом тих бомбардовања и утицај Британаца на исход грађанског рата између комуниста и четника у Србији, односно Краљевини Југославији је ако не миноран, онда свакако не много значајан.
Јеси ли ово отприлике закључци по питању бомбардовања Београда на Васкрс 44, по вашим истраживањима???

[ватхра]

Јеси ли ово отприлике закључци по питању бомбардовања Београда на Васкрс 44, по вашим истраживањима???

Не, ово су ваша учитавања, која су понекад у супротности са овде написаним, или су просто измишљена.


Објасните ми ово:

Број цивила Београђана који је том приликом погинуо није мали, али је знатно мањи него што то данас представља српска историографија, а поготово не тзв емигрантска литература.

Колики је број страдалих цивила који данас представља српска историографија (које су то књиге) а колико емигрантска литература, и на које изворе се позивају?

[Митић]

Расправа је била дужа, али тако се долази до научне или историјске истине. Опет ћу да се вратим на књигу "Fifteenth Air Force against the Axis: Combat missions over Europe during World War II".

Према датумима су описане мисије 15. америчког ваздухопловства (или ваздухопловне армије).

Под 16. априлом 1944. године стоји да су гађани Брашов и Турну Северин (оба су у Румунији), и Београд и Ниш. Брашов је гађало 47. бомбардерско крило (ту су гађане ранжирне станице, нафтна индустрија, аеродром). Турну Северин је гађало 304. бомбардерско крило, заједно са следећим бомбардерским групама: 455, 456 и 460.

Београд је гађало 5. бомбардерско крило којем се придружило 451. и 461. бомбардерска група. Пето бомбардерско крило у свом саставу има следеће бомбардерске групе: 2, 97, 99, 301, 463, 483.

И под тим датумом се не помиње никакво лоше време, нити да су враћани авиони због тога, за разлику од неких других мисија где аутор то помиње.

А што се тиче примарних, секундарних циљева, више не знам како да растумачим кад се удубим. Аутор већ поменуте књиге наводи неколико врсти мета: briefed (primary) targets, alternate targets, targets by opportunity, secondary targets.

А Тито јесте тражио бомбардовање градова, то се и спомиње у оној публикацији "Bombing the European Axis Powers" коју је Ватра користио као извор за чланак у Годишњаку.

[Митић]

Ајде опет да досађујем, али остах недоречен. Ватра је навео извештај само за 99. бомбардерску групу да је враћена, али није она била једина над Југославијом.

Ипак остаје једна чињеница: Београд је наредног дана 17. априла био ПРИМАРНА МЕТА.

[Милослав Самарџић]

Значи, колико сам разумео:
Бомбардовање Београда, од 16. и 17. априла 1944, обавили су британски авиони бомбардери, над секундарним циљевима, јер је њихов примарни циљ било бомбардовање немачких нафтних или војних постројења у Румунији. Они тада нису гађани, због временских услова, а авиони су имали наређење да испусте бомбе на секундарне циљеве.
Пошто је секундарни циљ био Београд, односно фабрике авиона у њему, све посаде бомбардера имале су јасно назначене мапе тих циљева. Дошло је до грешака, где су бомбардовани делови града који су прилично удаљени од назначених фабрика авиона. Није јасно утврђено ко је крив због тога. Број цивила Београђана који је том приликом погинуо није мали, али је знатно мањи него што то данас представља српска историографија, а поготово не тзв емигрантска литература.
Југословенски комунисти нису учествовали у избору циљева који ће бити бомбардовани 16 и 17. априла 44, нити у било ком другом случају доцније. Они не сносе никакву кривицу за савезничко бомбардовање Краљевине Југославије, ни у посредном а камоли у директном ланцу одговорности.
Савезничко бомбардовање Краљевине Југославије може се сагледати само у контексту општег бомбардовања циљева, а то су немачке оружане снаге у Европи, и ван тог оквира се не може разумети.
Укупан број погинулих приликом тих бомбардовања и утицај Британаца на исход грађанског рата између комуниста и четника у Србији, односно Краљевини Југославији је ако не миноран, онда свакако не много значајан.
Јеси ли ово отприлике закључци по питању бомбардовања Београда на Васкрс 44, по вашим истраживањима???

У основи, тако кажу црвени.

[Djoleat]

У немачкој нису бомбордавали индустрију до "44 малте не то само што су морали на крају.
Јбга, да нису бомбардовали Београд тенденција рата би се значајно променила, нацисти су на пролеће "44 били практично пред Вашингтоном, треба разумету бригу Милосрдних анђела.

[Chicot]

Расправа је била дужа, али тако се долази до научне или историјске истине. Опет ћу да се вратим на књигу "Fifteenth Air Force against the Axis: Combat missions over Europe during World War II".

Према датумима су описане мисије 15. америчког ваздухопловства (или ваздухопловне армије).

Под 16. априлом 1944. године стоји да су гађани Брашов и Турну Северин (оба су у Румунији), и Београд и Ниш. Брашов је гађало 47. бомбардерско крило (ту су гађане ранжирне станице, нафтна индустрија, аеродром). Турну Северин је гађало 304. бомбардерско крило, заједно са следећим бомбардерским групама: 455, 456 и 460.

Београд је гађало 5. бомбардерско крило којем се придружило 451. и 461. бомбардерска група. Пето бомбардерско крило у свом саставу има следеће бомбардерске групе: 2, 97, 99, 301, 463, 483.

И под тим датумом се не помиње никакво лоше време, нити да су враћани авиони због тога, за разлику од неких других мисија где аутор то помиње.

А што се тиче примарних, секундарних циљева, више не знам како да растумачим кад се удубим. Аутор већ поменуте књиге наводи неколико врсти мета: briefed (primary) targets, alternate targets, targets by opportunity, secondary targets.

А Тито јесте тражио бомбардовање градова, то се и спомиње у оној публикацији "Bombing the European Axis Powers" коју је Ватра користио као извор за чланак у Годишњаку.

Дискутовало се о тим књигама пре Х година. Треба наћи на форуму.

Допуна:
Ево,нашао сам.
Има пар занимљивих момената.
Види овде
https://www.pogledi.rs/forum/thread-2060...s#pid54250

[Митић]

Хвала, Шико. Видео сам сад. И мислим да је Ватра мало претерао са оценом те књиге.

Та књига има другачије прегледе кад се види на Амазону (плус, цена). И за аутора стоји да је написао чланке о војној историји и аутор је књиге "Страшни непријатељи: Севернокорејски и кинески војник у Корејском рату (2001)."

[Митић]

Ај опет нешто нађох. Док сам претраживао ове моје пдф књиге, нађох једну о Либераторима (Б-24 бомбардерима) из 15. ваздухопловства, конкретно из 461. бомбардерске групе.

Један Либератор је изгубила 461. група изнад Београда 16. априла 1944 (као што се наводи у "Fifteenth Air Force against the Axis: Combat missions over Europe during World War II").

И занимљиво како су га пилоти крстили, највероватније je то било исписано на авиону (пошто нема фотографија у књизи): "Мали Исус".

Цитат:

"42-52395 LITTLE JESUS (767th #60)

An original group aircraft flown overseas by Floyd Woodard's Crew
#60. Lost to flak with that crew on Mission #9 to Belgrade on April
16, 1944. (MACR #4022)."

Извор: Michael D. Hill and John R. Beitling, "B-24 Liberators of the 15th Air Force/49th Bomb Wing in World War II", Published by Schiffer Publishing Ltd. 4880 Lower Valley Road Atglen, PA 19310, Copyright © 2006 by Michael D. Hill and John R. Beitling, стр. 91

[Милослав Самарџић]

Расправа је била дужа, али тако се долази до научне или историјске истине. Опет ћу да се вратим на књигу "Fifteenth Air Force against the Axis: Combat missions over Europe during World War II".

Према датумима су описане мисије 15. америчког ваздухопловства (или ваздухопловне армије).

Под 16. априлом 1944. године стоји да су гађани Брашов и Турну Северин (оба су у Румунији), и Београд и Ниш. Брашов је гађало 47. бомбардерско крило (ту су гађане ранжирне станице, нафтна индустрија, аеродром). Турну Северин је гађало 304. бомбардерско крило, заједно са следећим бомбардерским групама: 455, 456 и 460.

Београд је гађало 5. бомбардерско крило којем се придружило 451. и 461. бомбардерска група. Пето бомбардерско крило у свом саставу има следеће бомбардерске групе: 2, 97, 99, 301, 463, 483.

И под тим датумом се не помиње никакво лоше време, нити да су враћани авиони због тога, за разлику од неких других мисија где аутор то помиње.

А што се тиче примарних, секундарних циљева, више не знам како да растумачим кад се удубим. Аутор већ поменуте књиге наводи неколико врсти мета: briefed (primary) targets, alternate targets, targets by opportunity, secondary targets.

А Тито јесте тражио бомбардовање градова, то се и спомиње у оној публикацији "Bombing the European Axis Powers" коју је Ватра користио као извор за чланак у Годишњаку.

Дискутовало се о тим књигама пре Х година. Треба наћи на форуму.

Допуна:
Ево,нашао сам.
Има пар занимљивих момената.
Види овде
https://www.pogledi.rs/forum/thread-2060...s#pid54250

Подсетих се ове дискусије...
Невероватно колико упорно Ватра брани комунизам. Ма која битна тема да се покрене, не само ова. А кладим се да није бот. Убеђење.

[Александар Динчић]

https://jadovno.com/ono-sto-obeshrabruje...D18h3ZBzIU

Значи поставили сте увреду без аргумената, а као одговор зашто сте дали неаргументован напад на другу институцију, такође без аргумената.
На нивоу, свака част!

Не знам зашто се вређате...
Да ли ја, Милослав и други историчари у радовима и књигама изводимо математичке рачунице у вези страдалих? 
На пример: 145-10=135. И томе слично.
Музеј жртава геноцида умањује српско страдање у 20 веку. Како? Заговара се теза о бројачном утврђивању жртава као неком свршеном чину да би се у науци такво сазнање имплементирало. Тако да сви који објављују радове у њиховом часопису, на посредан начин (свесно или не), учествују у том пројекту. Ја га прецизно зовем п р о ј е к а т. 
Ето, и ви, негирате број жртава у англоамеричком бомбардовању Београда (на основу неких докумената). Својски се трудите да, макар и преко математичке рачунице, докажете да је то претеран број, па самим тим да извештај није тачан. 
Где сте, на пример, видели неки мој рад у Годишњаку, иако је моја ужа специјалност страдање у логорима. Дакле, проблематика жртава.
А има их, на пример, у ВИГ-у?
То је разлика за онога ко то жели да види.