[Chicot]

A koja dokumenta koristiš? Pomenuo si gore..

[Милослав Самарџић]

Командант пука (односно ова друга лица која сам навео), могао је само да формира петочлано веће које ће да суди и да донесе пресуду, дакле уопште није могао да учествује у суђењу. Ако буде донета смртна пресуда, шаље се њему да донесе наредбу о извршењу. А ово да се одред и бригада изједначавају са пуком, тога нема у уредби.

То за изједначавање је такође накнадно. Јер бригаде и одреди су састављени од батаљона, као и пукови.
На основу чега су онда официри тог ранга стрељали на лицу места?
Има примера из Априлског рата. Или мајор Аца Милошевић је стрељао два четника на лицу места.
Ме знам да ли се сећаш, у Дражи 5 сам цитирао преписку Драже и Слободана Јовановића, сигурно пише да је командант пукали имао право да стреља без суда. Да није постојала још нека уредба?

Колико знам није донета ниједна друга уредба у вези преких војних судова, нити је ова мењана до рата. Јесте током 1943. године на Дражин предлог дошло до неких измена, не могу сад да се сетим у ком правцу, морао бих да проверим, али могуће да је било баш то - да се делегира надлежност за формирање судова на ниже нивое командовања, због промењене структуре војне организације.

Ево детаљно:
Како су четници судили партизанима?
Југословенско кра­ље­­­вско за­ко­нодавство последњи пут се прописима о војним и пре­ким војним су­до­вима бавило 8. марта 1940. године. Тога дана до­не­­та је Уре­дба о вој­ним и преким војним судовима М.С. Бр. 327, која ће, уз допуне из 1943, ва­жити до 1945. године, тј. све док је постојала Кра­ље­ви­на Југосла­ви­ја
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
ЦЕЛИ ЧЛАНАК:
https://www.pogledi.rs/kako-su-cetnici-s...27803.html


Дакле до 22. децембра 1943. команданти су имали право сами да доносе смртне пресуде.

[Николај]

У ситуацији када не постоје затвори, због герилског вођења ра­та, пре­­ма Уредби о војним и преким војним судовима могла се из­ре­ћи смртна казна, казна од 25 батина и ослобађајућа пресуда. Рас­пи­сом св­им командатима од 5. јануара 1943. Дража је укинуо ба­ти­на­ње, на­по­мињући: ”Ово понижавајуће средство оставити Недићу и Љо­ти­ћу.”

Најпре ово није тачно - уредбом је прописано изрицање само смртне казне и ниједне више (параграф 2. Уредбе). Зато Дража и пише у распису свима од 16. марта 1943: "Овај изум београдске Главњаче, Гестапоа, Пећанца, Не­дића и Љо­тића не дозвољавам да се употребљава и најстрожије заб­ра­њујем." Према томе, он није ништа укинуо, ово није била никаква "измена уредбе", јер у њој није ни предвиђена та казна, нити измена може да се изврши на тај начин, простим наређењем Министра војске. Михаиловић је само наредио да се са том праксом прекине, баш зато што није по прописима. Иначе уредба се не зове "Уредба о војним и преким војним судовима" него Уредба о преким војним судовима у приправном, мобилном и ратном стању.

Друга измена Уредбе од 8. марта 1940. године односила се на про­ме­ну формација. Радиограмом од 23. јануара 1943, Дража је од пре­д­се­д­ника Југословенске владе Слободана Јовановића тражио да се у пр­вом одељку шестог параграфа стави ”командант бригаде” уме­сто ”ко­ман­дант пука”, као и ”командант корпуса, односно те­ри­то­ријални ко­ма­нданти срезова и области”, уместо ”командант ди­ви­зи­јске области”. Да­ље, Дража је писао:

У параграфу 9 први одељак треба да се измени и да гласи: ”Во­ј­ни суд се састоји од три официра и два подофицира као судија и једног де­ловође са правном спремом без обзира на чин у војсци”. Између првог и другог одељка параграфа 9, додати нов одељак, који гласи: ”За официре преки војни суд образује се при командама ко­р­пуса односно командама области и састоји се од 5 официра као су­дија и једног официра као деловође. Бар један од њих мора бити са правном спремом”

 

Ово није била друга, већ једина измена Уредбе. Министарски савет је на предлог Министра војске усвојио измене на седници од 5. марта 1943. и оне су објављене у "Службеним новинама Краљевине Југославије", број 11 од 21. марта 1943. Суштина измене била је у томе да се право на образовање преких војних судова делегира на ниже командантске положаје, због промењене организационе структуре војске. Како није било пукова и дивизија, већ батаљона, бригада и корпуса, уместо команданта пука по дотадашњем решењу Уредбе, право образовања тог суда пренето је на команданте бригада (за војна лица, осим официра), односно усместо команданта ди­ви­зи­јске области на команданта корпуса или на територијалне команданте срезова и области (за грађанска лица). 

Даља измена је била убацивање новог параграфа за официре, за које се преки суд формира при командама ко­р­пуса односно командама области.

Још једна измена Уредбе састојала се у промени састава преких судова за војна и цивилна лица. До измене то је било веће од пет официра од којих је макар један морао бити судски официр или официр са правним факултетом. Због дефицита официра, то је промењено и сада је веће морало да има три официра и два подофицира од којих ниједан није морао да има претходно наведене квалификације, али је бар деловођа морао да има правну спрему. 
  
Међутим, по овој измени, веће које суди официрима морало је да буде састављено од пет официра, од којих је бар један морао да има правну спрему.

Ни пре, ни после ове измене, ниједан официр није имао право да сам донесе смртну пресуду, већ само да формира преки суд и у случају да тај суд донесе смртну пресуду, изда наредбу за њено извршење.

Дражин распис од 22. децембра 1943. не значи да је он тада "укинуо" то право командантима, јер га они нису ни имали, већ само да му је било познато да је то раширена појава због које мора да реагује и најстроже је забрани, потврђујући да то право имају само преки судови.

Смртне пресуде могу доносити само преки судови, а никако по­једине старешине. Састав преких судова мора бити такав да народ ве­­рује у његову правичност и непристрасност. У састав сваког пре­ког суда неизоставно по једно лице које је свршило правни факултет. Све пресуде преких судова морају се неизоставно слати Шта­бу Вр­хо­вне команде, а најдаље у року од три дана по донетој пре­­суди. Стре­љања без пресуде преких судова сматраћу као зло­чи­на дела, ка­ко ста­решина који наређују, тако и оних који извршава­ју.

Као и у случају батинања, он овде само забрањује нешто што ионако није дозвољено, а у пракси се примењује од стране старешина.


Што се тиче његовог расписа од 15. маја 1944.

Право на образовање преких судова имају команданти групе кор­пуса, команданти корпуса, а команданти бригада само оних ко­јима одо­бре команданти корпуса по оцени да ће ове судове правилно при­ме­њивати. Команданти срезова имају такође право образо­ва­ња пре­ких судова.

Дража је очигледно мислио да није добро ни команданти бригада да формирају преке судове, осим изузетно, па је то пребацио сада на више нивое командовања, али ово не може да се сматра изменом Уредбе, јер оне нису усвојене на прописани начин, као у претходном случају (нису ни могле, после свега месец дана оборена је влада Божидара Пурића и мандат поверен Шубашићу). У пракси се вероватно поступало по том распису али то није утицало на садржину Уредбе.

[Милослав Самарџић]

Одлично си ово објаснио, свака част!
Пре 15 година нисам успео да нађем Уредбу. Нико није обраћао пажњу на законе. Дошао сам само до сажетка Уредбе, из једног необјављеног рада...

[Ocaus41]

Какво имате мишљење о историчарки Сузани Рајић и да ли препоручујете њене књиге ?

[Бенито]

Какво имате мишљење о историчарки Сузани Рајић и да ли препоручујете њене књиге ?

Обреновићеевка....
Докторат о Владану Ђорђевићу. Читао сам. Скоро да није поменула појам "Владановштина". 
Углавном, добар је познавалац времена владавине краљева Милана и Александра.

[Vanza]

Да ли ако јесте како је могуће донирати готовином рад погледа?Тренутно нисам у могућности да донирам електронски.

[Ocaus41]

Какво имате мишљење о историчарки Сузани Рајић и да ли препоручујете њене књиге ?

Обреновићеевка....
Докторат о Владану Ђорђевићу. Читао сам. Скоро да није поменула појам "Владановштина". 
Углавном, добар је познавалац времена владавине краљева Милана и Александра.

Па јесте обрађује период  Обреновића.Планиро сам купит ову обимну монографију о Александру , књига има 400 фуснота , па ме занимало мишљење чланова.?

[Mekenzi]

Шта је било горе по Православне Србе НДХ или СФРЈ?

[Ocaus41]

Шта је било горе по Православне Србе НДХ или СФРЈ?

Ја мислим СФРЈ дефинитивно ...у НДХ се спроводио физички геноцид  који је доприњео консолидацији српских редова , док је СФРЈ спроводила духовно пустошење Срба учећи их да своје сународнике сматрају за непријатеље и цијелокупну своју прошлост као велику грешку.
Срби су доживјели физички  геноцид и у Првом рату 
па су се опоравили.Држава је наставила да буде просперитетна , а национална  историја - мотор развоја како појединца тако и Српског народа генерално у монархији.

Комунизам треба третирати  (посебно у школској литератури )  као још једну окупацију Српског народа.Као и свака окупација која траје дуго ,она иза себе оставља своје сљедбенике.Као што је и турска окупација оставила своје сљедбенике.

[Monarhist]

Шта је било горе по Православне Србе НДХ или СФРЈ?

Ја мислим СФРЈ дефинитивно ...у НДХ се спроводио физички геноцид  који је доприњео консолидацији српских редова , док је СФРЈ спроводила духовно пустошење Срба учећи их да своје сународнике сматрају за непријатеље и цијелокупну своју прошлост као велику грешку.
Срби су доживјели физички  геноцид и у Првом рату 
па су се опоравили.Држава је наставила да буде просперитетна , а национална  историја - мотор развоја како појединца тако и Српског народа генерално у монархији.

Комунизам треба третирати  (посебно у школској литератури )  као још једну окупацију Српског народа.Као и свака окупација која траје дуго ,она иза себе оставља своје сљедбенике.Као што је и турска окупација оставила своје сљедбенике.

Сјајно сажето...
Баш лош утицај је остао на нас Србе са западне стране Дрине.

[Шумадинац]

Шта је било горе по Православне Србе НДХ или СФРЈ?

НДХ дефинитивно. У СФРЈ, тј. у комунизму су ипак колико толико опстали и народ и црква. А НДХ да је трајала као СФРЈ не би било ни једног Србина, а можда ни храма.

[Potporucnik1]

Поштовани господине Самарџићу,
Ко је био Чаруга, чија се банда придружила Космајском партизанском одреду? Колико сам схватио на основу Ваших излагања, он и његова банда немају везе са Чаругом, стрељаним 1925., и његовом бандом из Славоније по којима су серије и филмови снимани.

[Милослав Самарџић]

Поштовани господине Самарџићу,
Ко је био Чаруга, чија се банда придружила Космајском партизанском одреду? Колико сам схватио на основу Ваших излагања, он и његова банда немају везе са Чаругом, стрељаним 1925., и његовом бандом из Славоније по којима су серије и филмови снимани.

Тако је. Ово је неки други бандит. Побегао је из затворта када су распуштене казнионице у Априлском рату. Са бандом је ступио у Космајски партизански одред.
У принципу, жандарми су ишли у четнике, а разбојници у партизане. То је у основи била та подела.