[Милослав Самарџић]

Не знам, да ли вам је познато да су локални комунисти одмах после рата имали у плану да сруше
манастир Жичу....да би на том месту саградили дом за незбринуте? Наравно, касније је тај предлог
одбијен. Иначе, главни предлагач, мештанин села Жиче, после 30-так година сконча, дакле, негде
70-тих година. Да је Хрват или Муслиман, па да човек некако и разуме, али.....немам речи!

Нисам чуо за то. Јел може неки детаљ, извор?

[Бенито]

Питање је кад су ушли у Југославију? Чини ми се да је негде написано, а не могу да се сетим.
Врло је занимљиво због теме капитулација, са или без наводника.

[Милослав Самарџић]

Не зна се датум, свакако пре 22. јуна. Доста пре јер је овај Стојановић после радио у Нишу.

[Бенито]

Е, видиш...
Влада Цветковић-Мачек, па сходно томе и Симовићева влада, признале су владу у Вишију. Међутим (што би рекао Просветар), Симовићева влада прекида дипломатске односе са владом у Вишију истог момента када ова признаје НДХ.
Даклем, Французи су потписали капитулацију, и југословенска влада признаје фактичко стање. Дакле, не окупацију, него нову државу. Без сумње невољно, али по међународном ратном праву.
Са друге стране, посланик Божидар Пурић моментално са особљем напушта Париз по сазнању да су Французи са владом у Вишију признали окупацију Југославије као фактичко стање.
У преводу, КЈ није капитулирала. Др Пурић, сорбонски доктор права, донео је ову одлуку према свим правилима службе и међународног права, јер тога дана није ни могао да се консултује са Владом.

[Шумадинац]

Не знам, да ли вам је познато да су локални комунисти одмах после рата имали у плану да сруше
манастир Жичу....да би на том месту саградили дом за незбринуте? Наравно, касније је тај предлог
одбијен. Иначе, главни предлагач, мештанин села Жиче, после 30-так година сконча, дакле, негде
70-тих година. Да је Хрват или Муслиман, па да човек некако и разуме, али.....немам речи!

Нисам чуо за то. Јел може неки детаљ, извор?

Извор: скоро сви мештани знају за то. Виновник тога је Милија Дугалић, иначе
члан КПЈ

[Vlad Alekš]

На јавним гласилима и порталима одвија се полемика између Мухарема Баздуља и Биљане Србљановић. У последњем одговору у Политици, Баздуљ је спочитао Биљани да је писала за крагујевачке Погледе. Изгледа да ће да напише и посебан текст о томе.
Тако да, Милославе, " буди спреман, разговор припреми....."

Може ли неки линк?

[Милан Грујић]

Господине Самарџићу, мене интересује следећа ствар. Наравно, ако можете да помогнете некако, био бих Вам захвалан.
Ради се о стрељаним припадницима Горске Краљеве Гарде током 1943. године. После борбе са Немцима код Страгара на Руднику, четници су кренули да се повлаче ка Тополи опленачкој због немачке потере из правца Крагујевца. Тамо их је сачекала црвена банда, неке побила у борби а заробила 12 Гардиста и стрељала код релеја на Руднику близу манастира Благовештења близу старог гроба из Првог светског рата. ДА ЛИ ЗНАТЕ ИМЕНА 12 СТРЕЉАНИХ ГАРДИСТА? Хвала унапред на одговору.

Нисам чуо за то, јел може нешто детаљније?

Које су информације Вама потребне? Ја сам чуо од људи из Тополе опленачке ову причу па сам зато питао Вас да ли знате нешто више. Заборавио сам додати да је црвена банда тада убила једног а другог ранила и испекла на ражњу. Ради се о борцима Тихомира Јовановића Карађорђа.

То је било пре Страгара, чини ми се јуна 1942. Карађорђа су ранили али се извукао, а Парезановића су заробили и испекли на ражњу, на месту Паљевине на Руднику. Дванаест гардиста нису заробили, ни тада, а колико знам ни ма када, сем наравно после рата.

Зато је Карађорђе завио у црно Бању и Крћевац

[Бенито]

Добро, пошто ова досад питања нису занимљива, напиши нешто о Паштровићима за време Другог светског рата? Којој су страни у рату највише припадали, да ли их је имало у четницима и слично?

[Ројалист]

Милославе, послао сам ти пп, али овде ћеш можда пре видети.

Да ли је 3. априла процес рехабилитације Ђенерала Драже опет у Палати правде или у Вишем суду у Тимочкој и у колико часова почиње?

Унапред хвала.

[Милослав Самарџић]

Колико знам, на истом месту.

[Милан Грујић]

Господине Самарџићу, да ли постоје неки докази који потврђују споразум Косте Миловановића Пећанца и Немаца у Барлову код Куршумлије из августа 1941. године? Ако се не варам, он је због тог споразума осуђен на смртну казну и заклан у Николинцу код Бољевца 25.05.1944.

[Милослав Самарџић]

Господине Самарџићу, да ли постоје неки докази који потврђују споразум Косте Миловановића Пећанца и Немаца у Барлову код Куршумлије из августа 1941. године? Ако се не варам, он је због тог споразума осуђен на смртну казну и заклан у Николинцу код Бољевца 25.05.1944.

Нисам видео, а не верујем то је рано. Знам за споразум из августа 1941.

[Бенито]

Колика је умешаност Пећанца у почетак грађанског рата између четника и партизана?

[Милослав Самарџић]

Колика је умешаност Пећанца у почетак грађанског рата између четника и партизана?

Требало је они да почну, уместо да се повлаче из Ужица пред комунистима, без борбе. Крајем септембра 1941. Договор је био да они сиђу и преузму Ужице од Немаца, а да Дражини остану у планини да штити цивиле од упада муслиманских банди.
Ако на то мислиш?