[Вук92]

Јел можеш да поставиш ту фотографију?

Потрудићу се да је нађем. Гледао сам је на неком сајту, али не могу је сада наћи. Знам једног од потомака који сада живи у Сакраменту, али редовно долази овдје рођен је овдје. Видјећу ако могу да је набавим, оригинал скениран.

[Мргуд]

Свакако је први разлог што није било довољно официра. Опет, главни разлог што их није било довољно је што је ту било највише заробљавања априла 1941.
Међутим други разлог је што су официри који су избели заробљавање, војни и жандармеријски, масовно одлазили у Београд, где су после ступали у недићевце. Код Недића су мајори командовали и одредима од 100 људи, док су код Драже потпоручници командовали бригадама. Просто код Недића је било лакше и они нису хтели да се врате, упркос напорима Дражине организације.
Дража је систематски слао официре на запад, било да су родом из тих крајева или не, а пре свега ове друге.

Значи опет је поента да се нешто негативно истакне о људима тог краја, поред сумњивог Српства код њих, они су носиоци Комунистичке идеје код Срба и кичма Недићеве војске . . .

Није то никаква негативност, већ чињеница. Срби су бежећи из НДХ спас налазили у Србији (онако крњој) и прво су примани у Жандармерију, а касније у СДС и СГС и то сви војно способни мушкарци који су изразили жељу, а неки су и "полудобровољно". Треба знати да је официрски кадар у Србији добрим делом похапшен и одведен у заробљеништво. Неки који су касније изразили спремност да ступе у службу код Недића су пуштени,а неки који су избегли заробљавање и остали у Србији а нису хтели код Недића у службу су похапшени и послани у заробљеништво (познато је оно организовано хапшење око 1200 официра и подофицира). Срби из западних крајева су у окупирану Србију тада махом донели само голе животе и треба имати разумевање да им је ступање у службу Комесарске управе, а касније Недићеве владе ипак омогућавало да прехране породице и сл.

[Словенски југ]

Господине Самарџићу питање за Вас у вези ангажовања Принц Еуген дивизије против четника, ЈВО. Писац књиге о Принц Еуген дивизији извесни Божовић тврди да је Принц Еуген била ангажована једино у операцији Копаоник против Кесеровића остале операције против четника у којима је учествовала та дивизија не помиње. Ако би сте могли да напишете укратко у којим је све операцијама против четника била ангажована дотична дивизија. Писац је иначе про-партизански историчар.

[Николај]

Ево док не дође Самарџић, мој скромни допринос. Пошто је у време планирања операције "Шварц" најважнији циљ био уништење Михаиловићевог штаба, тај задатак је поверен "Принц Еуген" дивизији и 1. брдској дивизији.

Тако у наредби генерала Рудолфа Литерса од 6. маја 1943. пише: "У случају потребе да се интервенише немачким трупама, њихов је задатак, да у садејству с италијанским окупационим дивизијама униште све наоружане групације које се нађу у рејону, а које не припадају регуларним немачким, италијанским или хрватским оружаним снагама, и да одузму сваку могућност живота бандама које би се евентуално формирале (скровишта, снабдевачка упоришта, водостанице). Нарочито треба Михаиловићев штаб ухватити и уништити га са свим његовим помагачима и официрима за везу...

1. брд. див. наступа на линији Беране (сада Иванград) — Андријевица у две колоне и стиже на линију Шаховићи — Поља у долини Таре — Липово (10 км северозападно од Колашина) и затвара је. Важно је да рачвање пута за Матешево и парче друма пуно серпентина западно од Андријевице буду брзо и сигурно заузети и да буду држани проходним за дивизију. У ту сврху треба рано припремити јаче снаге од јединица „Бранденбург". Припрема се тесно повезивање с деловима команданта ваздухопловства у Хрватској.

Затим ће групација „Бранденбург" добити задатак да брзо и изненадно продре са рачвања пута за Матешево и да онемогући главни штаб Драже Михаиловића (сада у Колашину или северно оданде). После извршења овог задатка и приспећа 1. брд. див. групација „Бранденбург" стиже, потчињавајући се 1. брд. дивизији, у рејон око Подгорице, на располагање команданту немачких трупа у Хрватској.

Ангажовање свих расположивих снага команданта ваздухопловства у Хрватској уследиће у најтешњој сарадњи с операцијом јединица Копнене војске. Тежиште ће најпре да буде код СС-добровољачке дивизије „Принц Еуген" и код 1. брд. дивизије. Главни штаб Михаиловића је најважнији циљ." Зборник, том 12, књига 3, 265.

[Милослав Самарџић]

Гонила је четнике и по Шумадији крајем 1942. Она масовна гробница четника на Опленцу отркивена пре неколико година, то су побили ти есесовци.
Четници су нападали делове те дивизије приликом ослобођења Крушевца, 14. октобра 1944, затим на друму и прузи Крушевац - Краљево, као и на друму и прузи Краљево - Чачак. Заробили су у тим борбама доста есесоваца и предали их Црвеној армији.

[ватхра]

Четници су нападали делове те дивизије приликом ослобођења Крушевца, 14. октобра 1944, затим на друму и прузи Крушевац - Краљево, као и на друму и прузи Краљево - Чачак. Заробили су у тим борбама доста есесоваца и предали их Црвеној армији.

[Шумадинац]

Ватхра, шта је сад нејасно?

[Пера_Аждајић]

Г. Милославце, Бог вам помоигао ...

Можете ли ми дати датум кад су партизани први напали четнике
и да ли је Тито то потврдио ..??

[Милослав Самарџић]

Напали су 29. октобра 1941. на Карану код Ужица. Не знам да ли је Тито то потврдио.

[Мргуд]

Напали су 29. октобра 1941. на Карану код Ужица. Не знам да ли је Тито то потврдио.

Ја мислим да је то било и раније. Негде почетком септембра. Мислим да је Александер Бајт то утврдио и то на основу докумената КПЈ.

[Милослав Самарџић]

Напали су 29. октобра 1941. на Карану код Ужица. Не знам да ли је Тито то потврдио.

Ја мислим да је то било и раније. Негде почетком септембра. Мислим да је Александер Бајт то утврдио и то на основу докумената КПЈ.

Да, било је спорадичних напада и раније, али од овог датума почиње рат.

[Брада]

Одлично вам је ово http://www.pogledi.rs/forum/Thread-nikol...-srbi-like
могли бисте навести цитате и из других књига у којима се говори о рату и Четницима Крајине.
Ратне Године Недељко Плећаш
Гацка Долина и Околина на Предстражи Српства и Православља
Грачачка четничка бригада Богдан Болта
Раволуција у Лици Мане Пешут
Пожар у Крајини Никола Плећаш (Гдје су Срби Лике)
Кроз Крв, Јауке и Сузе Давид Дамјановић
Кроз рат да Дражом Кордић Никола
Сувобор фељтон УСТАНАК СРБА У БОСАНСКОЈ КРАЈИНИ Као и Марчетићев интервју вама у Разговорима са Равногорцима

Ви све то имате, лакше је то читати сређено на Сајту него овако на електронским књигама:
http://www.pogledi.rs/forum/Thread-domac...5#pid42745

И једно питање, дали је Сергије Живановић писао нешто друго поред књиге Трећи Српски Устанак, Прије свега о дешавањима у крајевима гдје је провео рат?

[Chicot]

Копирао сам линкове за књиге у "Домаћа и инострана литература.."
Добро је да се то све има на једном месту, у једном посту

[Милослав Самарџић]

Одлично вам је ово http://www.pogledi.rs/forum/Thread-nikol...-srbi-like
могли бисте навести цитате и из других књига у којима се говори о рату и Четницима Крајине.
Ратне Године Недељко Плећаш
Гацка Долина и Околина на Предстражи Српства и Православља
Грачачка четничка бригада Богдан Болта
Раволуција у Лици Мане Пешут
Пожар у Крајини Никола Плећаш (Гдје су Срби Лике)
Кроз Крв, Јауке и Сузе Давид Дамјановић
Кроз рат да Дражом Кордић Никола
Сувобор фељтон УСТАНАК СРБА У БОСАНСКОЈ КРАЈИНИ Као и Марчетићев интервју вама у Разговорима са Равногорцима

Ви све то имате, лакше је то читати сређено на Сајту него овако на електронским књигама:
http://www.pogledi.rs/forum/Thread-domac...5#pid42745

И једно питање, дали је Сергије Живановић писао нешто друго поред књиге Трећи Српски Устанак, Прије свега о дешавањима у крајевима гдје је провео рат?

Да, одличан је био Нитоња, имао сам част да га упознам.
Постављаћемо, зависи од времена.
Није Сергије писао о западним крајевима. Прецизније, Трбојевић је са њим сарађивао и рекао ми је да није. Има још један необјављен рукопис - збирку преведених чланака о Дражи, из целог света.