[Бенито]

Синоћ код Ивана Ивановића, Душан Ковачевић лепо објаснио. Од 1945 па до данас, комунисти нису престали да владају. Неће нам бити дуго времена добро, јер испаштамо за 50 000 побијених после рата, а још увек хвалимо Брозово време, тј. УСА милијарде - бесповратне кредите. Разочарано је додао да чак мисли да смо генетски предодређени за комунизам...

" Генетски предодређени"???? Који је то љотан, то је невероватно.

[Милослав Самарџић]

Ако досад нисам одговорио (а мислим да јесам), према још непотпуним подацима:

У Србији (ужој) је од четника евакуисано 311 авијатичара, од четника пребачено код партизана још 19, а од партизана - 30 авијатичара

У Босни је од четника евакуисано 50-ак авијатичара, од четника пребачено код партизана још 60, а од партизана - 450 авијатичара

У Херцеговини - 4, 11 и 67 респективно.

У Црној Гори - 1, 11 и 98.

У Далмацији - 1, 5, 340.

У Словенији, на Острвима, Хрватској (без Славоније и Далмације) од партизана евакуисано око 200, 170, 500. Од четника нема евакуисаних, али има једна група са 10-ак авијатичара која је предата Немцима у Словенији.

Косово, Славонија и Македонија су имале мало евакуисаних (по десетак), Војводина само принудна слетања по ослобођењу.

Недостају ми подаци за преко 100 евакуисаних од партизана.

Оно што је занимљиво је да, иако су постојале јаке четничке формације у Лици, Херцеговини и Црној Гори - од сваке од њих је прихваћено 10-ак или мање авијатичара - и то релативно касно.
Зашто је то тако је занимљиво питање.

Већ сам навео да је код четника забележено мало борби око авијатичара, код партизана тога има више.

Заиста занимљиво питање?
Али пре одговора, зашто нисте поменули тај мој најновији фалсификат, није 35 него 30 на територији данашње Србије? Не пали се радар кад је у корист комуниста...

Што се тиче овог занимљивог питања, мени се чини да је повезано са фактом да и тих око 450 из Босне свакако нису пали на оне терене источно од Врбаса и Сарајева, где су већином били четницк, него баш некако тамо где су били они аеродроми на партизанској територији?
Као и оних 98 у ЦГ?
Као и оних преко 1.000 у Хрватској и Словенији?
Ја Вам већ годинама тражим места пада тих силних пилота, али и авиона, за преко 2.000 пилота реч је о једно 300 авиона. И никако да добијем одговоре. Где су олупине? Где су слике спашених пилота? Где су њихова писма захвалности? Где је та прича у оним одвратним америчким журналима, нарочито масовним после 1948, када је код њих забрањена и прича о Халјарду и о Дражином ордену? Имам неке о тих журнала, нема граница у похвалама Тита и партизана.
Зашто Хрвати не користе ту причу? Испаде да је на територији Хрватске спашено више пилоте него игде. Зар то овој њиховој држави не треба као кец на десетку? Можда не користе ту причу да не би испали смешни пред Америма?

Спасавање!
Можда је у томе цака?
Јер Ви говорите о евакуацијама, док се Амери захваљују Србима за спасавање. Евакуације не рачунају. Нарочито не тамо где су они заправо ишли да спасавају црвене, па су чак и помагали да се направе ти аеродроми и ту су имали своје посаде, малте не су аеродроме рачунали као своје.

Нисам наравно видео Вашу књигу, али, прелиминарно, изгледа да Ви сабирате евакуисане са разних аеродрома, који су се ту спустили ко зна зашто, квар авиона рецимо. И дакле да бркате термине. Мислио сам да то радите намерно, али, због овог ''занимљивог'' питања, можда и не?
Да ли имате адекватне рецензенте? Ако није тајна, која Вам је школска спрема?

[ватхра]

Али пре одговора, зашто нисте поменули тај мој најновији фалсификат, није 35 него 30 на територији данашње Србије? Не пали се радар кад је у корист комуниста...

Кад сте већ поменули, дајте да видимо на основу чега сте то добили. По мени тај број није споран.

Што се тиче овог занимљивог питања, мени се чини да је повезано са фактом да и тих око 450 из Босне свакако нису пали на оне терене источно од Врбаса и Сарајева, где су већином били четницк, него баш некако тамо где су били они аеродроми на партизанској територији?
Као и оних 98 у ЦГ?
Као и оних преко 1.000 у Хрватској и Словенији?

Чини вам се како? Гледањем у кристалну куглу? Конзумирањем пејотла? Пијењем ракије?
До малопре сте сумњали да је код партизана уопште пало 2000 авијатичара. Шта је следеће у шта ћете да сумњате?
Већ сам вам навео да је код евакуације од партизана забележено знатно више борби, поготово током евакуације.

Ја Вам већ годинама тражим места пада тих силних пилота, али и авиона, за преко 2.000 пилота реч је о једно 300 авиона. И никако да добијем одговоре. Где су олупине?

Заправо пало је преко 400 бомбардера и око 150 ловаца (само америчних).
Ако вас занима, могу да вас повежем са човеком који ће да вас одведе на место пада једно 50 бомбардера на Динари и околини.
У Србији колико знам није означено ниједно место пада авиона. Код нас је данас и теже пронаћи остатке, због приступачнијег терена, вегетације, веће насељености...

Где су слике спашених пилота? Где су њихова писма захвалности?

Јесте ли гледали игде другде осим у четничкој пропаганди?
Рекао бих да нисте. Ја сам пронашао једно десет књига које су написали евакуисани авијатичари из Југославије. Само једна (Инксова) је о четницима, а он их нешто и не спомиње у позитивном светлу...

Имате у Словенији објављене књиге Едија Шелхауса и Матеја Жгањара, претпостављам да ни то нисте читали?

Спасавање!
Можда је у томе цака?
Јер Ви говорите о евакуацијама, док се Амери захваљују Србима за спасавање. Евакуације не рачунају. Нарочито не тамо где су они заправо ишли да спасавају црвене, па су чак и помагали да се направе ти аеродроми и ту су имали своје посаде, малте не су аеродроме рачунали као своје.

О чему ви булазните?

Нисам наравно видео Вашу књигу, али, прелиминарно, изгледа да Ви сабирате евакуисане са разних аеродрома, који су се ту спустили ко зна зашто, квар авиона рецимо. И дакле да бркате термине. Мислио сам да то радите намерно, али, због овог ''занимљивог'' питања, можда и не?

Нисам ни ја, није још написана. Истраживање је око 90% завршено, неколико чланака је написано, представљено истраживање пред представницима DPAA и History Flight (прогуглајте ко су и чиме се баве), нисам имао неке примедбе на урађено, а пред прилично стручним људима сам извршио презентацију.

Не бркам ја ништа. Код Американаца је јасно урађена документација, и зна се кад и како се правио образац о несталој посади (MACR) и изјава о евакуацији/бекству (Escape and Evasion statement).
Код вас могу да се нађу измишљотине да Американци у својим извештајима нису добро сабрали (а јесу) и да су то они који су принудно слетели на Вис (а такве нису ни бројали).

Да ли имате адекватне рецензенте? Ако није тајна, која Вам је школска спрема?

Имам неколико доктора и магистара историје, који проучавају Други светски рат, са којима сам у контакту.
Спрема и струка нису битне за ову причу. Нису везане за историју, већ сам написао.

[Милослав Самарџић]

Онда да сачекамо књигу. Иначе теза о 2.000 и нешто спасених пилота од стране партизана није нова. Њоме се још Миодраг Пешић бавио у својој књизи ''Мисија Халјард''. Он пише да су ту у ствари сабране све евакуације. Словеначке књиге нисам читао, али неке јесте Пешић и он ми је причао о томе. Према његовим речима, у Словенији партизани су спасили осам пилота, а све остало је евакуација преко њихове територије, укључујући и ослобођене логораше после рата.
Пешића су иначе звали на састанке спасених из свих крајева, односно земаља широм света, који су одржавани у Америци. Звали су га као четника. Партизане нису звали.

Пешић је о путовањима у Америку, код спасених пилота, а ишао је два пута и на трећем путовању је преминуо, писао опширне репортаже, које смо ми објављивали. Ево једног цитата:

У току приказивања филма о развоју авијације и базе “Шеперд“ ушао је у салу лт. ген. Данкан Џ. Мекнеб из Врховне команде америчких ваздухопловних снага да нас поздрави. Тек је стигао у ратној униформи, поздравио нас је и извинио се што ће да нас напусти јер се није још сместио у хотел са женом. Срео сам се случајно са њим управо кад је стигао из базе “Шеперд“. Налазио сам се на рецепцији и док сам се ја расправљао око рачуна за телефон, он је са женом стрпљиво стајао иза мене. На грудима ми је висила плочица са натписом МИОДРАГ ПЕСИЦ – СЕРБИА. Прочитао је моје име и присетио ме се. Моју књигу “Оператион аир бридге“ добио је међу првима. Пружио ми је руку и захвалио се на књизи речима: “Great book“. Хајде да му верујемо. “Видећемо се касније“ – рече.
Он је главни гост на скупу ветерана и биће главни говорник и на свечаном банкету у част “хелпера“ (спасилаца), међу којима сам ја и још седам-осам лица из Белгије, Холандије, Француске, Словачке, па чак и Шпаније. Француски покрет отпора имао је свој канал за пребацивање бегунаца из логора кроз Шпанију до Португала. Мислим да је и наш капетан Бора Тодоровић тим каналом спроведен, после бекства из заробљеничког логора у Немачкој.

А овде су четири целе репортаже:
http://www.pogledi.rs/m-pesic-u-poseti-s...otima-1-4/

[Перун]

Колико је пало авијатичара на слободну британску територијy?

[Бенито]

Али пре одговора, зашто нисте поменули тај мој најновији фалсификат, није 35 него 30 на територији данашње Србије? Не пали се радар кад је у корист комуниста...

Кад сте већ поменули, дајте да видимо на основу чега сте то добили. По мени тај број није споран.

Што се тиче овог занимљивог питања, мени се чини да је повезано са фактом да и тих око 450 из Босне свакако нису пали на оне терене источно од Врбаса и Сарајева, где су већином били четницк, него баш некако тамо где су били они аеродроми на партизанској територији?
Као и оних 98 у ЦГ?
Као и оних преко 1.000 у Хрватској и Словенији?

Чини вам се како? Гледањем у кристалну куглу? Конзумирањем пејотла? Пијењем ракије?
До малопре сте сумњали да је код партизана уопште пало 2000 авијатичара. Шта је следеће у шта ћете да сумњате?
Већ сам вам навео да је код евакуације од партизана забележено знатно више борби, поготово током евакуације.

Ја Вам већ годинама тражим места пада тих силних пилота, али и авиона, за преко 2.000 пилота реч је о једно 300 авиона. И никако да добијем одговоре. Где су олупине?

Заправо пало је преко 400 бомбардера и око 150 ловаца (само америчних).
Ако вас занима, могу да вас повежем са човеком који ће да вас одведе на место пада једно 50 бомбардера на Динари и околини.
У Србији колико знам није означено ниједно место пада авиона. Код нас је данас и теже пронаћи остатке, због приступачнијег терена, вегетације, веће насељености...

Где су слике спашених пилота? Где су њихова писма захвалности?

Јесте ли гледали игде другде осим у четничкој пропаганди?
Рекао бих да нисте. Ја сам пронашао једно десет књига које су написали евакуисани авијатичари из Југославије. Само једна (Инксова) је о четницима, а он их нешто и не спомиње у позитивном светлу...

Имате у Словенији објављене књиге Едија Шелхауса и Матеја Жгањара, претпостављам да ни то нисте читали?

Спасавање!
Можда је у томе цака?
Јер Ви говорите о евакуацијама, док се Амери захваљују Србима за спасавање. Евакуације не рачунају. Нарочито не тамо где су они заправо ишли да спасавају црвене, па су чак и помагали да се направе ти аеродроми и ту су имали своје посаде, малте не су аеродроме рачунали као своје.

О чему ви булазните?

Нисам наравно видео Вашу књигу, али, прелиминарно, изгледа да Ви сабирате евакуисане са разних аеродрома, који су се ту спустили ко зна зашто, квар авиона рецимо. И дакле да бркате термине. Мислио сам да то радите намерно, али, због овог ''занимљивог'' питања, можда и не?

Нисам ни ја, није још написана. Истраживање је око 90% завршено, неколико чланака је написано, представљено истраживање пред представницима DPAA и History Flight (прогуглајте ко су и чиме се баве), нисам имао неке примедбе на урађено, а пред прилично стручним људима сам извршио презентацију.

Не бркам ја ништа. Код Американаца је јасно урађена документација, и зна се кад и како се правио образац о несталој посади (MACR) и изјава о евакуацији/бекству (Escape and Evasion statement).
Код вас могу да се нађу измишљотине да Американци у својим извештајима нису добро сабрали (а јесу) и да су то они који су принудно слетели на Вис (а такве нису ни бројали).

Да ли имате адекватне рецензенте? Ако није тајна, која Вам је школска спрема?

Имам неколико доктора и магистара историје, који проучавају Други светски рат, са којима сам у контакту.
Спрема и струка нису битне за ову причу. Нису везане за историју, већ сам написао.

Ватра, од мене само кратко питање:
При самом крају истраживања сте, како велите. Да ли се подаци које сте пронашли поклапају са оним што сте очекивали пре истраживања?

[ватхра]

Ватра, од мене само кратко питање:
При самом крају истраживања сте, како велите. Да ли се подаци које сте пронашли поклапају са оним што сте очекивали пре истраживања?

И нисам имао нека очекивања, тако да није лако дати одговор.
Желим да истражим то до краја, и надам се да ћу успети да пронађем што више могу архивског материјала о томе.

Што се тиче ствари које сам гледао да проверим:
- извештаји о евакуисаним су се показали приближно тачни. Крајгеров из септембра је врло тачан, крајњи који је дат у Историји МААФ је умањен за око 10% и код партизана и код четника. Пронашао сам да је било више евакуисаних - око 2600 Американаца уместо 2350 колико наводе, и то јесте било изненађење.

- "контроверзни" материјал - извештаји о наводним убиствима и предаји авијатичара Немцима - углавном су се показали као нетачни. Оно што је занимљиво је да је то настало услед тога што у већини случајева нису ваљано узете изјаве, односно често сведоци дају своје закључке или шта су начули.

- успео сам да добијем податке са више детаља, поготово за евакуисане који су имали чуднији пут, нпр. оне који су прешли од четника ка партизанима, дошли из Италије или других земаља, побегли из заробљеништва итд. То раније уопште није било довољно обрађено.

- очекујем да за неке ствари пронађем још информација. Примера ради, за 4 авијатичара који су били у Србији код партизана од 1. августа 43-е до 16. јуна 44-те сам досад пронашао само њихову кратку изјаву, а надам се да ћу пронаћи и опширнију. Исто важи и за Инкса и екипу који су били дуго код четника, међутим за њих имам Инксову књигу.

- За неке ствари неће бити разрешено до краја шта је било. Имам неколико посада које су наводно четници предали Немцима, за које има потврда да су заробљени, али остаје проблем што авијатичари немају појма ко их је заробио.

---

Онда да сачекамо књигу. Иначе теза о 2.000 и нешто спасених пилота од стране партизана није нова. Њоме се још Миодраг Пешић бавио у својој књизи ''Мисија Халјард''. Он пише да су ту у ствари сабране све евакуације. Словеначке књиге нисам читао, али неке јесте Пешић и он ми је причао о томе. Према његовим речима, у Словенији партизани су спасили осам пилота, а све остало је евакуација преко њихове територије, укључујући и ослобођене логораше после рата.

Пешићева књига је неупотребљива. Једино у њој вреди сведочење оног преводиоца које је прилично прецизно.
Пешићеве анализе и закључци су катастрофа.

Још 46-е је штампан списак са евакуисаним савезничким особљем из Словеније. Није комплетан, али је најкомплетнији од таквих спискова. Део људи јесте евакуисан из Италије, али већина авијатичара је из Словеније. Каквих црних осам пилота??

Пешића су иначе звали на састанке спасених из свих крајева, односно земаља широм света, који су одржавани у Америци. Звали су га као четника. Партизане нису звали.

Знам за неколико људи који су истраживали са партизанске стране и били су у Америци. Мислим да њима није битно са које стране је ко био, само да имају одговарајућу причу и везу са догађајима.

Што се тиче АФЕЕС-а са којим је Пешић сарађивао, контактирао сам их да ли ишта знају о теми, и немају појма. Нису радили историјско истраживање и сл, не знају ни где се налазе документи о томе. Они углавном организују меморијалне скупове.
Има још таквих група.

[Chicot]

Ватра, имаш ли приближну информацију о броју попадалих авијатичара који се нису спасили? Пре свега, оних попадалих у море и на приобалном делу копна

[Милослав Самарџић]

Имам неколико доктора и магистара историје, који проучавају Други светски рат, са којима сам у контакту.
Спрема и струка нису битне за ову причу. Нису везане за историју, већ сам написао.

Ватра, да није међу тим магистрима и онај Ђокић/Итколонел, са Мајситија?

[Перун]

Да ли је некоме позната судбина артиљеријског капетана Радомира Ђорђевића? Прочитао сам да је погинуо од стране Немаца приликом ослобађања Чачка.

Зна ли неко када и како је заробљен пешадијски капетан Михаило Михаиловић?
Стрељан је на Бубњу.

Пронашао сам податак да је капетан Момчило Ђукановић страдао од немачке авијације 41. на Церу. Да ли неко може то да потврди?

Унапред хвала.

---

И још један официр:

Поручник Цветковић, командант Ваљевског ЧО, погинуо у борби против Немаца код Мионице 1941.

Ако може неко да потврди овај податак био бих му захвалан.

[ватхра]

Ватра, имаш ли приближну информацију о броју попадалих авијатичара који се нису спасили? Пре свега, оних попадалих у море и на приобалном делу копна

Који се нису спасили мислиш на погинуле или заробљене?

Што се тиче погинулих, у Југославији је било сахрањено нешто преко 700 Американаца (нису сви авијатичара, има неколико припадника мисија и сл.), такође и још 12 неидентификованих од којих је могуће да нису сви Американци.
У том броју се налази и неколико десетина авијатичара (70-ак) који су настрадали приликом принудног слетања на Вис. За њих не постоје МАЦР документи.

У том броју се не налази око 200 авијатичара који су проглашени мртвим јер им остаци нису никад пронађени. Узроци су разни, неки су пали у реке, негде је авион експлодирао у ваздуху, други су пали у море или једноставно се не зна шта се десило са њима.

У Јадрану је пало доста авиона, посаде су углавном настрадале и данас се воде као нестале. Слетање на воду је било прилично опасно. То нисам бројао, јер се углавном не зна где су пали.

У већини случајева су узрок повреде током обарања, покушаја слетања, оштећеног авиона и сл. Било је нешто мало случајева да се падобран није отворио, или да је авијатичар преминуо од последица доскока. Неколико авијатичара је преминуло од рана на земљи, јер није било одговарајуће лекарске помоћи.
Бугари су убили неколико авијатичара по слетању, Немци у Словенији једног, затим неколико усташе (једног у Земуну).

Током евакуације од партизана усташе су убиле неколико авијатичара, мислим 3-4 њих. Обзиром на огроман број евакуисаних, ово је врло мали проценат.

---

Ватра, да није међу тим магистрима и онај Ђокић/Итколонел, са Мајситија?

Што не би био
Небојша ми је дао доста савета за издавање књига који су врло корисни.
Али што се тиче рецензије, имам и друге контакте који то проверено раде јако добро, не мора да значи да ће је он радити.

[Chicot]

Mislio sam na nestale i poginule. Jer, nije mi jasno kako je uspelo 170 avijaticara u pogodjenom avionu i pod nasilnim iskakanjem da od onolike vode pogodi bas ostrvo? Uz to sva veca ostrva, osim u kratkim ratmacima, su drzali Nemci do septembra- oktobra 1944.

[ватхра]

Ради се о авионима који су били на мисијама у Румунији, Аустрији, Немачкој... и који су оштећени. Посада је могла да изабере било који тренутак да искочи, и углавном су искакали над острвима јер су схватили да не могу преко Јадрана. Неки су пали у близини острва (и удавили се), а други на само острво.
Од Немаца је заробљено 30-ак авијатичара, а око 60 је погинуло.

[Chicot]

Tако сам и мислио. Постоје чак и јасна упутства авијатичарима у том смислу, сигуран сам да ти је познато.
Колико њих знаш који су тако "гађали" Равну Гору, Чачак, Краљево, Хомоље..?
Будимпешту, Софију, Темишвар, Солун, Беч, Трст...? Ако ме разумеш..