[Милослав Самарџић]

Не знам да ли је још остало у некој књижари.
Најбоље би било да неко овде поручи код нас и да понесе до БЛ...

[the_trooper_rs]

Имам један предлог. Не знам да ли сте заинтересовани за неки вид сарадње са једном књижаром у Бањалуци, па да имамо могућност куповине ваших књига овдје? У питању је књижара/галерија Ризница коју држи Предраг Адамовић (http://www.knjizarariznica.com/). Ово питам на своју руку пошто сам сигуран да је и он заинтересован за сарадњу јер је сличних интересовања и погеда. Можете га и ви контактирати а могу и ја отићи до књижаре па видити са њим.

[luka.luke]

Познат ми је један Зекић који је био командант одреда, можда баш тај Саво, заборавио сам име, али сам мислио да су они на простору Бирча ратовали а не Олова. Данас живе у Срему, близу Фрушке Горе.

Зекића има на подручију Нишићке висоравни, што је је практично оловска територија. Знам поуздано да су у ДСР били четнички орјентисани.
Зекићи из Шековића су опет по мојим сазнањима били на партизанској страни (Милош Зекић), па зато сумањам да је Саво био из Бирча.

Није искључено да је Саво са летећим јединицама дјеловао и на простору Шековића, јер знам да су летеће јединице из Романијског корпуса ишле у неке борбе на Шековићима

[posmatrač]

једном књижаром у Бањалуци, па да имамо могућност куповине ваших књига овдје

Је ли то она књижара у видовићевој згради на спрату у центру БЛ?

Било је неких књига господина Самарџића и у књижарама Култура, они су електронски увезани па ако имају неку књигу господина Самарџића било гдје у БЛ могу одмах провјерити. Имају претрагу и по наслови и по аутору књиге.

[the_trooper_rs]

Да, у Видовићевој згради.

[posmatrač]

Тамо сам својевремено купио занимљиве књиге, али погледај и у Култури.

[Милослав Самарџић]

Имам један предлог. Не знам да ли сте заинтересовани за неки вид сарадње са једном књижаром у Бањалуци, па да имамо могућност куповине ваших књига овдје? У питању је књижара/галерија Ризница коју држи Предраг Адамовић (http://www.knjizarariznica.com/). Ово питам на своју руку пошто сам сигуран да је и он заинтересован за сарадњу јер је сличних интересовања и погеда. Можете га и ви контактирати а могу и ја отићи до књижаре па видити са њим.

Пеђа треба да има још наших књига, не знам. Ако те не мрзи, питај га да ли би поручио још. Одавно није поручивао.

[Ултрадесничар]

Господдине Самараџићу какве подате имате о четничкој "леглизацији" 30.11.1941. ? Писмених доказа нема да је Михаиловић наредио да се одреди ставе привремено под немачку команду до пролећа а да он са малом групом војника пређе у још дубљу илегалу и тако презиме.
Хвала унапред.

[Милослав Самарџић]

Зашто под немачку?
Легализација је била убацивање у Пећанчеве четнике и уопште у Недићеве формације. Нема писменог наређења.

[Ултрадесничар]

Зашто под немачку?
Легализација је била убацивање у Пећанчеве четнике и уопште у Недићеве формације. Нема писменог наређења.

То сам и навео. Значи "Дража" Михаиловић је ипак усмено издао наређење о легализацији неким својим командантима ?

[Милослав Самарџић]

Наредио је, сигурно.

[Ултрадесничар]

Наредио је, сигурно.

Да ли су "легализовани" четници гонили остатке партизана по Србији и који су то одреди који су их гонили на југ, према Санџаку ? Хвала унапред.

[Милослав Самарџић]

На другим местима спорадично, јер им је главни циљ био да се склоне, а ту највише. Главни је био Пожешки четнички одред, који је водио операције негде од фебруара 1942. колико се сећам и он је ослободио Нову Варош од партизана.
Исто и Санџачки четнички одред. Делови та два одреда у мају 1942. гонили су партизане и у Црној Гори, помажући Лашићу у Ђуришићу, а јединица поручника Манића стигла је и до Херцеговине (јун 1942).

[Перун]

На другим местима спорадично, јер им је главни циљ био да се склоне, а ту највише. Главни је био Пожешки четнички одред, који је водио операције негде од фебруара 1942. колико се сећам и он је ослободио Нову Варош од партизана.
Исто и Санџачки четнички одред. Делови та два одреда у мају 1942. гонили су партизане и у Црној Гори, помажући Лашићу у Ђуришићу, а јединица поручника Манића стигла је и до Херцеговине (јун 1942).

То је била тзв. Дринска група одреда потпуковника Момчила Матића. У њен састав ушао је и Пожешки ЧО Вучка Игњатовића. Кораћев, Златиборско-ужички ЧО, тада је био у саставу Игњатовићевог одреда.

Значи, та два одреда су била легализована и највише су допринела протеривању партизана, најпре из централне Србије (борбе на Руднику под командом потпуковника Милана Калабића), а затим из Санџака и даље ка ЦГ.